You are here

Gujaničić: Koliko bude sloge, toliko će biti i (radničkih) prava

SMEDEREVO, 16. jun 2019 – Mileta Gujaničić, donedavno predsednik Nezavisnog sindikata metalaca u Hestilu, izjavio je za Podunavlje.info da je nedavno otpuštanje zaposlenih na određeno vreme u smederevskoj Železari, kojom gazduje Hbis grup Srbija, posledica kvota, i za ove nepravilnosti rekao da je odgovoran srpski menadžment, uz ocenu da bi situacija mogla dodatno da se iskomplikuje prilikom pregovora za novi Kolektivni ugovor u septembru.

Kakva su prava radnika u metalurgiji danas, pitali smo ovog sindikalnog lidera, koji je svoj imidž beskompromisnog borca za radnička prava izgradio još tokom štrajka kod američkog poslodavca u smederevskoj Železari. Prethodno smo ga zamolili za komentar povodom konkretnog primera jednog od zaposlenih u ovoj kompaniji koji je bio angažovan na određeno vreme, a kada mu nije produžen ugovor, odlučio je da svoja prava ostvari sudskim putem.

Saša Đ. Je jedan od radnika koji je bio zaposlen na određeno vreme i nije mu produžen ugovor, pa je u Osnovnom sudu u Smederevu podneo tužbu protiv Hbis grupe. On u obrazloženju navodi da je počeo da radi u junu 2016. prvo na ugovor o PP poslovima, pa na određeno u kontinuitetu na po 3, 9 i 12 meseci bez prekida do marta 2019. Za celokupni period rada tužilac navodi da nije imao ni dan bolovanja niti kašnjenja na posao. Zbog nedostatka ljudi, radio je po 16 sati dnevno (u dve smene) i posao prihvatao bez pogovora. Tužilac je samohrani roditelj dvoje dece, srednjoškolaca, koji su gubitkom njegopvog posla, kako tvrdi, ostali bez sredstava za život, sa ugroženom egzistencijom dece i njihovim daljim školovanjem. Osim bruto naknade štete za period koji ne radi, tužilac zahteva da poslodavac sa njim zaključi ugovor o radu na neodređeno vreme, smatrajući da je  tuženi prekršio osnovne odredbe Zakona o radu, u vezi sa zabranom diskriminacije.

„Što se tiče slučaja pomenutog kolege, kome je otkazan ugovor u martu, siguran sam da nije usamljen i duboko verujem da je mnogo mladih, čestitih i poštenih radnika dobilo i u međuvremenu otkaz ugovora o radu na određeno vreme, samo iz razloga kvota koje su bile deset odsto u svakoj celini. Srpski menadžment je odgovoran za ove nepravilnosti jer nisu postojale nikakve procedure, ili ih srpski menadžment nije poštovao, pa su pošteni i čestiti radnici dobili otkaze. Kineski poslodavac je, prema mojim informacijama, u maju oko 350 radnika na određeno vreme zaposlio na neodređeno vreme, a kao pomenuti kolega je najmanje 70 zaposlenih na određeno dobilo otkaze“, rekao je Gujaničić.   

Ko danas štiti prava radnika

„Šta da vam kažem. Sudski proces u oblasti radnog prava, koji smo nas trojica kolega pokrenuli, vodimo već treću godinu i da je pravde, odavno je trebalo da bude rešen. Ako nisam kao predsednik reprezentativnog sindikata mogao toliko dugo da ostvarim svoja prava sudskim putem, šta tek da kažu ‘obični’ radnici. Ko štiti njihova prava – ovi sindikati koji od poslodavca dobijaju 15.000 evra godišnje ‘za pomoć u sindikalnim aktivnostima’. Naravno da ne.  U pravnim državama radnopravni sporovi traju jedan dan. Neka traje kod nas i mesec dana, ukoliko je potrebno npr. veštačenje, ali tri godine… Sve je jasno, pravosuđe nije efikasno. Radnik je obespravljen, a za to su krivi i sami radnici, koji ne prepoznaju sindikate koji zaista žele da štite njihova prava, zatim sami sindikati, ali i pravosuđe koje dozvoljava da radni sporovi traju toliko dugo. Poslodavac, naravno, sa druge strane, štiti isključivo svoje interese“, navodi Gujaničić.

Od raspleta krize pitanja čelika na globalnom nivou, pre svega u odnosima Amerike i KIne, i shodno tome proizvodnji i prodaji čelika, zavisiće i sudbina jednog, većeg broja zaposlenih u smederevskoj Železari, smatra Gujaničić.

„Koliko mi je poznato, za ovakav nivo proizvodnje u svetu, sa daleko boljom tehničkom opremljenošću, dovoljno je oko tri hiljade radnika. Verujem da će kineska kompanija Hbis sve uraditi da dođe na taj broj zaposlenih. Sada je na neodređeno i određeno vreme uposleno oko 4700 radnika, zajedno sa Šapcem i Kučevom, a najviše u Smederevu. U Železari radi i oko 500 ljudi preko agencije Manpower. Mi ne znamo koliko će još agencija biti otvoreno u Železari. Mnogo je lakše da manipulišeš radnicima, svejedno ko je poslodavac, ako ti zakoni dozvoljavaju zapošljavanje na određeno vreme i preko trećih lica. Zaposleni preko agencija, u uslovima važećeg zakonodavstva u Srbiji, imaju daleko manja prava od stalno zaposlenih i to ih stavlja u neravnopravan, odnosno diskriminišući položaj“, ukazuje Gujaničić i dodaje da je obespravljenost radnika „dotakla dno“.

Gujaničić navodi da iako tri godine nisu imali kontakt sa kineskim menadžmentom, kao Nezavisni sindikat metalaca, na čijem je čelu bio donedavno, nemaju šta da im zamere jer, kako je dodao „kod njih u Kini i ne postoji socijalni dijalog“.

„Oni rade svoj posao kako su se dogovorili sa druga dva sindikata i u skladu sa potpisanim ugovorom sa Vladom Srbije i svojim interesima. Korektni su prema radnicima i ne mešaju se u posao zaposlenih. Radnici ih ne viđaju po pogonima. Podsećam da su Kinezi kupili Železaru bez radnika. Prema kupoprodajnom ugovoru sa Vladom Srbije Kinezi nisu u obavezi da se bave proizvodnjom čelika, što znači da u svakom momentu, na kupljenom zemljištu Železare, mogu da otvore neku profitabilniju delatnost i da, hipotetički, radnici Železare ostanu bez posla. Ali, nadam se da do toga neće da dođe“, kazao je Gujaničić i naglasio da kao glavni problem u Železari vidi „postojanje dva menadžmenta – srpskog i kineskog“.

„Ne znamo kako će da izgleda novi Kolektivni ugovor, koji treba da bude zaključen do kraja septembra, ali i do sada su u ugovorima koje smo potpisivali sa Ju-es stilom, mnoga prava radnika derogirana, odnosno izgubljena. Krivicu za to vidim kod zaposlenih i reprezantitivnih sindikata. Mnogo je enigmi u nastupajućem periodu pred zaposlenima. Verujem da će kineski menadžment novim ugovorom postaviti svoja pravila, implementirati mnogo toga što je u Kini već praksa, način nagrađivanja, stimulacije. Nešto će od toga sigurno biti dobro, a nešto i neće. Zato, bez obzira na sindikalnu pripadnost, zaposleni bi trebalo da najveće poverenje daju i imaju prema svom najbližem kolegi na radnom mestu. To je najbolja odbrana i zaštita radničkih prava, pa i kroz novi Kolektivni ugovor. Koliko bude sloge, toliko će biti i prava“, zaključio je u izjavi za Podunavlje.info doskorašnji predsednik Nezavisnog sindikata metalaca u Hestilu.

Foto: podunavlje.ifo, arhiva, Industrijski sindikat Srbijehttp://www.industrijskisindikat.org

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien