You are here

Komemoracija povodom Petojunske tragedije

SMEDEREVO, 5. jun 2019 – U Smederevu je danas evocirano sećanje na najveću tragediju u istoriji grada, eksploziju municije i ratnog materijala 5. juna 1941. godine u Smederevskoj tvrđavi. 

Sveštenstvo smederevsko u podne je održalo parastos žrtvama Petojunske tragedije kod Spomen-kosturnice  na Starom groblju, a tradicionalno komemorativno okupljanje održano je kod Spomenika 5. jun, delo vajara Selimira Jovanovića, koji je i sam bio svedok tragedije.

Tačno u 14 časova i 14 minuta, kada se dogodila eksplozija 1941. godine, oglasila se sirena sa železničke stanice. Hor učenika Osnovne škole „Dimitrije Davidović“ izveo je himnu „Bože pravde“, a potom su položeni venci na spomenik žrtvama eksplozije.

Vence su položili predstavnici Grada  Smedereva, Socijalističke partije Srbije, Subnora, Udruženja ratnih vojnih invalida Smederevo svih ratova, Udruženja ratnih i mirnodopskih vojnih invalida, Gradske organizacije invalida rada, Udruženja civilnih invalida rada, Udruženja rezervnih vojnih starešina, Udruženja potomaka ratnika 1912-1918. godine, Gimnazije Smederevo, Udruženja Patriotska spona 1912-1999. godine i predstavnici porodica poginulih.

Zamenik predsednika Skupštine grada Smedereva Branče Stojanović i danas je podsetio da je tog kobnog četvrtka Smederevo doživelo najveću tragediju u svojoj istoriji.

„Nakon 78 godina od ovog događaja, okupili smo se da sa dužnim pijetetom odamo poštovanje prema stradalim žrtvama. Signal, voza, minut ćutanja i pogled na zidine drevnog smederevskog grada, koje su svedoci mnogobrojnih patnji i stradanja, govore više od bilo kojih reči. Postoje ljudi, mesta i događaji koji se nikada ne zaboravljaju i traju u narodu i istoriji. Obeležavanjem 5. juna želimo da sačuvamo od zaborava i da prenesemo na nove generacije tradicionalne vrednosti. Narod koji ne čuva i ne vrednuje svoju prošlost ne može očekivati ni sigurnu sadašnjost ni izvesniju budućnost“, rekao je pored ostalog Stojanović i pozvao istoričare da konačno odgovore šta je bio uzrok ove eksplozije.

U okviru komemorativnog programa, učenici Gimnazije, po tradiciji, izvode prigodan recital, u slavu svojih poginulih drugova i drugarica u ovoj tragediji, a u muzičkom delu učestvuju učenici Muzičke škole „Kosta Manojlović“.

Čitaj dalje...

Uručena ovogodišnja priznanja „Branislav Mane Šakić“

SMEDEREVO, 5. jun 2019 – Ranije dobitnice nagrade „Branislav Mane Šakić“, Jelena Jež i Danica Lekić uručile su danas u Narodnoj biblioteci Smederevo ovogodišnje, 22. istoimeno priznanje Draganu Pavloviću, novinaru Radio Smedereva i Luks radija, za očuvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja i treće specijalno priznanje Tijago Fehejru, turizmologu i blogeru, za izuzetno vladanje srpskim jezikom i uspostavljanje mostova saradnje između Brazila i Srbije.

Fond „Branislav Mane Šakić“ je 1998. godine ustanovio istoimenu nagradu želeći da podstakne očuvanje našeg jezika, štiteći ga od stranih uticaja negovanjem pravilnog govora, posebno u elektronskim medijima Srbije, gde je uloga spikera, voditelja i novinara od posebne važnost, i sa namerom da se priznanje dodeljuje za vrhunski domet i visoki profesionalizam u ovom poslu.

Stručni žiri ovog Fonda, na čijem čelu je prošlogodišnja dobitnica nagrade Jelena Jež, novinar Radija „Slovo ljubve“, doneo je jednoglasnu odluku da 22. po redu priznanje pripadne smederevskom novinaru Draganu Pavloviću, imajući pre svega u vidu da je svojim dugogodišnjim radom dao značajan doprinos na ovom polju delatnosti.

Druženje sa mikrofonom, kao honorarni saradnik Radio Smedereva započeo je1992, da bi na spisku stalno zaposlenih bio u periodu od 1997. do sredine 2015, radeći kao spiker, voditelj i radio i TV novinar. Honorarno je sarađivao i sa Radio Beogradom, lokalnim elektronskim i štampanim medijima.

Pohađao je mnoge seminare i radionice iz novinarstva, usavršavajući takođe i govor u Radio Beogradu kroz Školu glume Bratislava Bate Miladinovića i kod vrsnog spikera ovog medija  Drage Jonaš.  

Upravo Batu Miladinovića i Živka Prokića, pozorišnog reditelja koji je držao časove kulture govora, nagrađeni Pavlović je, u razgovoru sa Svetlanom Mladenović, novinarkom Radija 202 i jednom od prethodnih dobitnica ovog priznanja, istakao kao one koji su mu usadili ljubav prema ovom pozivu.

Uz postojeću, Fond je 2017. ustanovio i novu vrstu nagrade sa ciljem da se dodeljuje strancima za izvanredno vladanje srpskim jezikom. Prvi dobitnik je bio Francuz Arno Gujon, osnivač i direktor humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“, a 2018. ovo Specijalno priznanje je otišlo u ruke Ruskinje Ane Rostokine, prevodioca i književnog stvaraoca.

Pomenuto odličje ove godine je pripalo Brazilcu Tijagu Fehejru, turizmologu, koji svojim blogom „Dobro došli u Srbiju“ i preko turističke agencije „Talas trevl“ dovodi svoje sunarodnike u našu zemlju, uspostavljajući tako značajne kulturno-ekonomske veze između Brazila i Srbije.

Uspeh u radu postiže zahvaljujući izuzetnom poznavanju srpskog jezika, kojim je progovorio još 2010, a od 2012 , kao žitelj Beograda i Srbije, stalno ga usavršava. Još jedan značajan podatak, vezan za Tijaga Fehejru, je ljubav prema ćirilici koju isključivo koristi u svom radu. 

Fehejra je rekao da je dolaskom u Srbiju bio prijatno iznenađen gostoprimstvom, istorijom, kulturom, običajima, hranom, ćirilicom, čak je počeo da igra i folklor. Baveći se svojim poslom, nastoji da upravo te emocije prenese Brazilcima, ali i putnicima iz celog sveta, da dođu u Srbiju i da se oduševe i zaljube, kao što se i on zaljubio.

„Danas biti drugačiji je veliko bogatstvo. Ljudi u Srbiji pokušavaju da budu ono što nisu. Narod zaboravlja svoj jezik, svoje pismo i to ne sme nikako da se desi. Ne treba da budemo protiv modernizacije i globalizacije, ali da ne zaboravimo svoje korene, običaje, tradiciju, jer bogatstvo sveta je upravo u tome da budemo ujedinjeni a opet da svako ima svoje karakteristike. Ja u tom svetu želim da živim i nadam se da će Srbija uspeti da zadrži ono najlepše i da izbaci ono što ne valja“, poručio je Fehejra.

Pored Jadranke Nićin, utemeljitelke Fonda „Branislav Mane Šakić“, domaćin današnje svečanosti bila je i  Jelena Jeremić, zamenik direktora Narodne biblioteke, koja je prisutne upoznala sa radom ove ustanove u kulturi i uručila prigodne poklone ovogodišnjim laureatima.

Ovogodišnji program dodele priznanja „Branislav Mane Šakić“ muzikom su oplemenili, na harmonici Milan Lazić i na klarinetu Nemanja Petković, učenici Srednje muzičke škole „Kosta Manojlović“ u Smederevu, a svojim glasom, pored Slobodanke Vujanić, spikera Radio-televizije Srpske, u ovogodišnjoj ulozi konferansijea, bio je unuk Branislava Maneta Šakića Pavle Šakić.

Foto: Podunavlje.info

Čitaj dalje...

Rekonstrukcija pruge od Velike Plane do Niša

BEOGRAD, 5. jun 2019 – Danas je potpisan Memorandum o razumevanju u vezi sa izradom projektne dokumentacije za rekonstrukciju pruge od Velike Plane do Niša. Ukupna dužina deonica ove pruge je oko 111 kilometara, a vrednost ivesticije oko 550 miliona evra.

Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je potpisala Memorandum o razumevanju u vezi sa projektom modernizacije pruge Velika Plana–Niš, koji se tiče saradnje na pripremi projektne dokumentacije, sa ministarkom za evropske integracije Jadrankom Joksimović i vršiocem dužnosti generalnog direktora “Infrastruktura železnica Srbije” Miroljubom Jevtićem, a svemu je prisustvovao i šef Delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici. Naime, EU kroz program EU PPF podržava izradu projektne dokumentacije za 15 projekata koji se odnose na različite oblasti, uključujući saobraćaj i životnu sredinu.

Foto/ilustracija: pixabay.com

Čitaj dalje...

Kanalizacija za Mali Krivak uz pomoć EU

SMEDEREVO, 5. jun 2019 – U smederevskom naselju Mali Krivak danas je puštena u rad kanalizaciona mreža sa vakuumskom stanicom, izrađena u okviru projekta „Poboljšanje infrastrukture u jednom od najvećih romskih naselja u Srbiji“. Grad Smederevo je, u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture i Ministarstvom finansija i Udruženjem nevladinih organizacija „Smederevski forum“, realizovao ovaj projekat od sredstava Evropske unije u iznosu o milion evra. Grad je sa svoj strane dao još oko 283 hiljade evra.

Realizacijom ovog projekta, kako se moglo čuti na svečanosti koja je ovim povodom upriličena danas, poboljšani su uslovi života za više od dve i po hiljade žitelja naselja Mali Krivak. Reč je o kanalizaciji sa, kako je rečeno, vakuumskom stanicom, posebno prilagođenom za ravničarske poteze kakav je ovaj, gde ne može da se koristi prirodan pad, kao u većini drugih mesta.

– U Smederevu duži niz godina radimo projekte u vezi sa vodosnabdevanjem, a evo ovom prilikom i kanalizaciju. Ova sredstva, milion i 200 hiljada evra, najveća su koja je jedna grad dobio u okviru programa IPA 2013. U programu je učestvovalo 13 gradova u Srbiji u kojima smo izgradili 120 stambenih jedinica za romsku populaciju, a ovo je prvi put da radimo na kanalizaciji. Urađeno je oko 3.000 metara kanalizacije i oko hiljadu i po metara atmosferske kanalizacije, koja će pomoći da ne bude poplava i nagomilavanja vode – kazao je ispred novog objekta Zoran Lakićević, državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, najavljujući da ovo ministarstvo priprema projekte za investiranje 20 miliona kroz novu grant šemu sledeće godine.

– Ovim ćemo rešiti problem kanalizacije koji je ovo mesto opterećivao više decenija. Ovaj sistem je savremen, drugi u Srbiji, vodovode će praktično iz svojih kancelarija moći da prati rad ovog postrojenja. Osim Malog Krivaka, ovo postrojenje, pošto ima veći kapacitet, moći će da primi kanalizaciju iz okolnih naselja, pa i iz Industrijske zone – objasnila je gradonačelnica Smedereva dr Jasna Avramović.

– Ovo je nešto su smederevski Romi čekali, što će dati bolje uslove za život u naselju. Važno je da i Romi shvate da, uz svoje obaveze koje imaju prema društvu, da i društvo brine o njima kao o ravnopravnim građanima, ne kao o nacionalnoj manjini – kazao je Dejan Stojković, predsednik Udruženja „Smederevski forum“.  

–  Smederevo je primer dobre prakse. Komunalna infrastruktura nam je važna, da Romi imaju unapređene uslove stanovanja, jer se to tiče i oblasti zdravlja, i Savet će nastaviti da podržava ovakve projekte – rekla je Zdravka Simić, članica Nacionalnog saveta Roma.

Svečanost upriličena ovim povodom potom se preselila u Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju, gde su učesnici u projektu, koji je trajao dve godine, obrazlagali njegove detalje. Aleš Župan, predstavnik tehničke pomoći pri Ministarstvu građevinarstva, najavio je da će biti realizovano još devet projekata u romskim naseljima u drugim opštinama i gradovima, za koje se planira ulaganje od još 12 miliona evra.

Foto: Podunavlje.info

Čitaj dalje...

Izlio se potok Guberaš i prekrio regionalni put

SMEDEREVSKA PALANKA, 5. jun 2019 – Na regionalnom putu Smederevska Palanka-Velika Plana, posle jučerašnjih obilnih padavina, izlio se potok Guberaš i prekrio kolovoz. Voda se kasnije većim delom povukla, ali je ovo za Palančane, kojima su neprijatne uspomene na poplave 2014. još uvek sveže, bilo neprijatno podsećanje. Srećom, Jasenica i Kubršnica su, posle rasta vodostaja, od danas u opadanju, odnosno stagnaciji.

Jasenica je noćas bila stigla do kote 152, ali se do podneva, prema izveštaju RHMZ,  vratila na 118 santimetara. Vodostaj Kubršnice od jutro stoji na 12 santimetara, što je još uvek daleko do granice redovne, kamoli vanredne odbrane od poplava.  Svi se nadaju da će tako i ostati.

Foto: FB printscreen, palankadanas.com

Čitaj dalje...

Ulična akcija “Dućan svežeg vazduha”

SMEDEREVO, 5. jun 2019 – U petak, 7. juna od 18 do 20 časova, u Ulici kralja Petra, pored kafea “Bridge“, biće održana ulična akcija građanske inicijative “Crveni bedževi” koja se bavi podizanjem svesti građana o izuzetno lošem kvalitetu vazduha u Smederevu.

Tokom akcije pod nazivom “Dućan svežeg vazduha” Smederevci će moći da preuzmu sa štanda zapakovane simbolične “zimnice” svežeg vazduha, kao i crvene bedževe, i time se priključe ovoj građanskoj kampanji.

Akciju sprovodi udruženje Pro.Tok21 u saradnji sa pozorištem PATOS, uz podršku Nacionalne koalicije za decentralizaciju iz Niša, a u okviru programa “Tvoje mesto u Srbiji”.

Građani su pozvani da posete štand, obezbede zalihe svežeg vazduha, kako navode, dok ga još ima, informišu se o aerozagađenju u Smederevu i priključe inicijativi “Crveni bedževi”.

Čitaj dalje...

Pripreme za novu kupališnu sezonu

SMEDEREVO, 5. jun 2019 – Zaposleni u Javnom preduzeću Sportski centar Smederevo više od mesec dana se pripremaju za novu kupališnu sezonu. Danas smo ih zatekli prilikom čišćenja bazena, kako bi spremni dočekali, nadamo se – skori, početak sezone.

„Kao što vidite i sami, obilne padavine i teški vremenski uslovi za pripremu bazena, produžavaju nam ovaj posao. Međutim, krenuli smo na vreme i bićemo spremni, kao i svake godine, bez obzira što meteorolozi najavljuju varljivo leto“, izjavio je kratko za Podunavlje.info Mladen Savić, direktor.

On je našim cenjenim čitaocima poručio da će sve potrebne informacije o zvaničnom početku kupališne sezone, cenama i svemu ostalom što bi posetioci trebalo da znaju pre nego dođu na bazen, biti blagovremeno objavljene.

Foto: Podunavlje.info

Čitaj dalje...

Godišnjica Petojunske tragedije

SMEDEREVO, 5. jun 2019 – Smederevo danas obeležava godišnjicu stradanja 5. juna. Te 1941. godine grad je zadesila najveća tragedija u njegovoj dugoj istoriji, kada je u 14 časova i 14 minuta eksplodiralo skladište municije u Tvrđavi.

Smederevci to uglavnom znaju, ali da se podsetimo; te 1941. 5 jun je bio četvrtak, pijačni dan. Radnici su završili prvu smenu, seljaci se vraćali s pijace, đaci dolazili u škole da podignu svedočanstva. U Smederevu su bili i članovi ansambla Novosadskog pozorišta. Voz, koji je trebalo da krene u 14 časova i 12 minuta prema Velikoj Plani, zbog gužve je kasnio par minuta.

Nakon okupаcije Srbije, u аprilu 1941. godine, Nemci su odlučili dа u Smederevu sklаdište oružje i municiju koju su oduzeli od jugoslovenskih vojnikа ili zаtekli u mаgаcinimа Jugoslovenske vojske nа području Srbije. Položаj smederevskog grаdа zа to je bio ideаlаn. Nаlаzio se pored železničke stаnice i nа obаli Dunаvа. Pored buradi sa barutom, tu je lagerovana i puščаnа municijа, аvionske bombe, grаnаte, pаrаfin, puške, mitrаljezi, topovi, zаprežnа vozilа, a bilo je tu i više od hiljadu burаdi sa po 200 litаrа benzinа.

Uzrok eksplozije ostao je nerаsvetljen. Po jednoj verziji u pitanju je bio nesrećni slučаj, nemar, pominje se opušak zarobljenika, drugoj je to vrućina, odnosno sunce koje je izazvalo zapaljenje, a po trećoj komunistička diverzija. Ta je novija, poslednjih godina sve više pominjana, po kojoj je Mustаfа Golubić, obаveštаjаc sovjetskog NKVD-а, bio umešаn. Nаvodno je viđen u Smederevu togа dаnа, a uhаpšen dva dаnа kasnije.

Kako bilo, Smederevo je 5. junа 1941. godine zаdesilа nаjvećа trаgedijа u njegovoj istoriji. Poginulo je mnogo, spominje se brojka od čak dve i po hiljade ljudi iz Smederevа i okoline, što je, verovatno, preuveličavanje jer je Smederevo u to vreme imalo 11.000 stanovnika. U nemačkom izveštaju od 10. juna naveden je tačan broj žrtava – Nemaca 6, nestalih 9, ranjenih oko 100,  teže oko 30, srpskih civilnih žrtava oko 500, do ovog datuma sahranjeno je njih 346, a ranjenih Srba je, po Nemcima, bilo oko 1,100. Knjige umrlih sačuvane su u celosti i na osnovu njih je 1969. napisan pomenik. Komisija o istraživanju žrtava rata je pre petnaestak godina proverila knjige i došla do gotovo identičnih podataka, prema kojima je u eksploziji municije u Smederevskoj tvrđavi stradalo je oko 750 ljudi, od toga oko 570 na železničkoj stanici, mahom u kompoziciji voza i oko 180 u ostalom delu grada. Ipak, to je broj identifikovanih žrtаvа, аli tаčаn podatak nikad definitivno nije utvrđen, pošto se ne znа ko se iz drugih mestа zatekao u Smederevu ili putovаo železnicom, navodi istoričar Slaviša Perić. Kako bilo, tragedija je bila ogromna.

Od siline eksplozije veliki broj zgrаdа i kuća u Smederevu je bilo srušeno ili oštećeno.

Nedićeva vlada obrazovala je Komisiju za obnovu koja je ogromnim naporima postupno, do 1943. godine, obnovila grad, uz masovan rad dobrovoljaca iz cele Srbije. Navodno je, po nekim izvorima, u obnovu uloženo oko milion maraka, za ono vreme ogroman iznos. Tako je, ispostavilo se, Smederevo bilo valjda jedini grad koji je u Srbiji  izgrađen u toku rata.

Čitaj dalje...