You are here

Kako se kalio čelik – i radništvo s njim

SMEDEREVO, 3. jun 2019 – Prvi Kolektivni ugovor u SARTID-u potpisan je 1926. godine posle velikog štrajka kada je stala cela fabrika, a direktor bačen u Dunav. Od posledica upale pluća je preminuo, tako da je ovaj prvi zabeleženi štrajk završen ljudskom žrtvom. Da li se i kakve žrtve podnose danas, da li ima štrajkova i kako žive i rade zaposleni u metalurgiji?  Ukratko, o socijalno-ekonomskom-radno-pravnom statusu radnika u metalurgiji, nekad i sad. Odgovore na ova pitanja pokušali smo da priredimo povodom prošlonedeljnog obeležavanja datuma osnivanja srpske metalurgije, odnosno SARTID-a 1913. godine.

Prema podacima sa predavanja “Osnivanje i razvoj srpske industrije čelika SARTID do Drugog svetskog rata”, u periodu do 1925/26. godine SARTID je radio sa promenljivim  uspehom i sa velikim problemima. Sva odeljenja fabrike bila su, naročito, 1926. godine slabo uposlena.  Zbog stalnih političkih kriza izostale su velike najavljene državne porudžbine, tako da je SARTID  nekoliko puta bio primoran da potpuno obustavi proizvodnju. U odbrani profita, rukovodstvo fabrike smanjuje radničke nadnice. Nezadovoljstvo radnika se manifestovalo velikim štrajkom, koji je trajao skoro mesec dana i nakon koga je 26. marta 1926. potpisan prvi Kolektivni ugovor. Nekoliko kasnijih štrajkova radnika nije uspelo, veliki broj štrajkača je otpušten, a kriza u fabrici je nastavljena.

Kasnije, 1929. godine nastupila je pa velika ekonomska i privredna kriza koja je blokirala čitavu Evropu, naravno i našu zemlju. Usled stalnog smanjenja budžeta država je sve svoje porudžbine svela na minimum, tako da je fabrika za izradu gvozdenih konstrukcija stajala prazna, brodogradilište bez posla, a jedino su odeljenja mašinske konstrukcije i presovanja robe radila nešto malo snabdevajući privatna lica. Samim tim, socijalni položaj radnika je bio loš, a biće popravljen tek u drugoj polovini tridesetih godina, u “zlatno” doba SARTIDA i, uopšte, proizvodnje gvožđa i čelika u Srbiji. Podsećamo da je u periodu između dva rata SARTID imao negativno poslovanje samo u tri godine – od 1931/32 do 1933/34, a primera radi, 1939. godine, SARTID je u ukupnoj proizvodnji gvožđa i čelika u Jugoslaviji (235.000 tona) sa svojom projektovanom proizvodnjom od 56.500 tona učestvovao sa 24,16 odsto. Plate radnicima su od 1937. bile povećane tri puta, isplaćena je i dividenda od deset odsto, prvi put u istoriji fabrike. U naponu snage i industrijskog razvitka SARTID je prekinuo početak Drugog svetskog rata. U tom trenutku je većinski vlasnik smederevske fabrike (51 odsto) bila kompanija iz Sjedinjenih Američkih Država.

Poratno razdoblje, naročito početkom šezdesetih godina, bilo je usmereno na državni projekat – izgradnju Nove železare, koja je prema Krcunovom i Čeperkovićevom planu trebalo da bude završena 1968. godine. Naravno, nije.

Problematika izgradnje Nove železare bila je mnogo složenija nego što je to na prvi pogled izgledalo. Prvo, trebalo je odgovoriti državne organe da se sva oprema mora nabaviti isključivo iz SSSR-a, drugo hrvatsko-slovenački politički lobi u Titovoj Jugoslaviji nije dozvoljavao izgradnju većeg kapaciteta Železare u Smederevu od 300.000 tona. No, najveći udarac projektu izgradnje Nove železare desio se na samom početku 1964. godine ukidanjem „Jugoslovenskog opšteg investicionog fonda“. Čitave sedamdeset protekle su praktično uporedo u radu i izgradnji Železare. U toku probnog rada Hladne valjaonice broj 2. u martu 1986. godine došlo je katastrofalnog požara u pogonu koji je umnogome izmenio situaciju u poslovanju i dalju sudbinu firme; dva radnika su smrtno stradala u požaru, a finansijska šteta je bila ogromna.

Na predlog Narodne skupštine Srbije avgusta 1987. godine u Železari su uvedene Privremene mere na godinu dana, smenjen generalni direktor, svi pomoćnici i direktori, a u fabrici postavljen prinudni upravnik i nova rukovodna struktura sa zadatkom da se „pogleda istini u oči“, kako se tada govorilo. Jedna od mera konsolidacije bila je i smanjenje broja zaposlenih radnika od 14.047, koliko ih je bilo početkom 1988, na 10.707, koliko ih je bilo na kraju te godine. Smatralo se da kadrove treba projektovati u odnosu na proizvodnju – jer je svetski normativ tada bio 200 tona čelika po čoveku. Slogan pod kojim su se pravile tzv „transfer liste“ bio je „odvojiti radnika od neradnika“. Privremene mere ukinute su 1. novembra 1988. godine.

Početkom devedesetih Železara se transformiše u koncern „SARTID 1913“ deoničko društvo čiji su vlasnici Republika Srbija, Beogradska banka dd i Dunav dd. Period poslovanja i rada SARTID-a u tih poslednjih desetak godina od uvođenja sankcija UN, napada NATO pakta, perioda „obnove“, oktobarskih promena 1999. godine i perioda posle ukidanja sankcija – spada u buran period savremene ekonomske i političke istorije. Uglavnom, SARTID je otišao u stečaj da bi ga, iz stečaja, kupio američki U.S. Steel.

Od 60 radnika koliko je bilo zaposleno u SARTID-u 1921. godine, Železara je, Stara i Nova, pred dolazak američke kompanije U.S. Steel, upošljavala nešto više od 10.000 radnika, na neodređeno vreme. Njihovim preuzimanjem fabrike, taj broj je drastično smanjen, ugašene su određene celine, praktično cela Stara železara, a štrajk radnika je rezultirao potpisivanjem Kolektivnog ugovora, koji je bio obrazac za sve kasnije, pa čak i za aktuelni, sa najnovijim poslodavcem (Hbis), koji važi do septembra ove godine.

Kakva je danas situacija u fabrici u Smederevu. Postoje tri vrste angažovanih radnika – na neodređeno vreme, na određeno i preko agencija, čije su zarade, kako tvrde, značajno niže u odnosu na zaposlene na neodređeno i određeno vreme, nemaju minuli rad, smenski rad, rad na državni praznik… Prema nama dostupnim podacima, zaposlenih na određeno vreme i preko agencija, čiji je status vremenski ograničen, ima 1.200 do 1.500, od ukupno oko 5.200 zaposlenih, zajedno sa Šapcem i Kučevom (u Smederevu je oko 3.500 stalno zaposlenih). Da li je zaista tako, koliko su ove brojke približne stvarnom stanju, tačne ili netačne, nemoguće je proveriti – na ovakvo pitanje nema odgovora sa „zvaničnih“ mesta, džaba mejlovi, telefoni, poznanstva…

Agencijsko zapošljavanje ovih dana je tema oko koje se spore i članovi Socijalno-ekonomskog saveta. Naime, nije postignut konsenzus o Nacrtu zakona o agencijskom zapošljavanju, a najviše ga osporavaju sindikati, koji su se, prema sopstvenim tvrdnjama, zalagali da se donese zakon kako bi se regulisao položaj oko 100.000 ljudi koji sada rade preko agencija, a nemaju nikakvu zaštitu, pre svega da firme preko agencija ne mogu da zaposle više od 20 odsto ljudi u odnosu na ukupan broj zaposlenih.

Pripremajući ovu temu, a povodom obeležavanja datuma osnivanja SARTID-a (26. maj 1913), poslali smo nekoliko pitanja poslodavcu (Hbis) i svim sindikalnim liderima (tri reprezentativna sindikata – Samostalni, ASNS i Nezavisni). Jedini se odazvao Nezavisni sindikat metalaca, čija zapažanja ćemo preneti u jednom od narednih tekstova. Nažalost, izostali su stavovi druga dva reprezentativna sindikata, ali i poslodavca.

Napomena: Određeni podaci u vezi sa istorijatom SARTID-a preuzeti iz predavanja “Osnivanje i razvoj srpske industrije čelika SARTID do Drugog svetskog rata” i publikacije „100 godina SARTID-a“ mr J. Stojkovića

Čitaj dalje...

Srbijavode proglasile vanrednu odbranu od poplava

3. jun 2019 –  Aktuelnim prognozama o porastu vodostaja na teritoriji Republike Srbije, koje su izdate od strane Republičkog hidrometeorološkog zavoda, najavlјeno je da se očekuju značajne padavine koje mogu izazvati izlivanja i plavlјenja na slivovima svih bujičnih tokova na svim vodopodručjima u nadležnosti JVP Srbijavode, navodi se u saopštenju ovog javnog preduzeća koje je danas objavljeno. Na pojedinim područjima, prema obaveštenjima dobijenim  od nadležnih službi, već su evidentirana izlivanja i plavlјenja. Shodno ovim najavama, i pre dostizanja kriterijuma iz Operativnog plana uvodi se vanredna odbrana od poplava na svim objektima iz operativnog plana u nadležnosti JVP Srbijavode, što podrazumeva sve mere i aktivnosti za dejstvo, bez odlaganja, prisustvo na terenu na najkritičnijim lokalitetima uz 24-časovno dežurstvo, pripreme za pravovremene intervencije lјudstva, mehanizacije, opreme, materijala.

Foto: srbijavode.rs

Čitaj dalje...

Poboljšanje infrastrukture u Malom Krivaku uz pomoć EU

SMEDEREVO, 3. jun 2019 – Svečanost povodom završetka projekta „Poboljšanje infrastrukture u jednom od najvećih naselja u Srbiji“, a reč je o Malom Krivaku u Smederevu, najavljena je za ovu sredu. na lokaciji objekta vakuumske stanice kod Želvoza, a potom i u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju Smederevo.

Mali Krivak, po podacima EU podrške za inkluziju Romkinja i Roma, ima više od 3.000 stanovnika  jedno od najstarijih i najvećih romskih naselja u Srbiji. Nalazi se u plavnom području starog korita reke Jezave u industrijskoj zoni grada. Postoji od 18. veka i sada broji više od 329 kuća.. Spontano nastalo naselje se razvijalo bez ikakvog plana i kontrole, bez adekvatne infrastrukture, na lokaciji nepovoljnoj za stambenu izgradnju. Objekti za stanovanje su se vremenom transformisali od prizemnih, od lima i kartona, u objekte zidane od čvrstog materijala sa više nadzemnih etaža. Naselje se prostire na površini od oko 12 hektara. Približno 240 objekata ispunjava uslove za stanovanje, 85 je potrebno adaptirati, a oko 12 ukloniti i porodice raseliti, po oceni sprovodilaca projekta.

Promotivnoj konferenciji u sredu prisustvovaće predstavnici Delegacije EU u Srbiji, Ministarstva finansija – Sektora za ugovaranje i finansiranje programa iz sredstava EU, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, kao i predstavnici lokalne samouprave, saopšteno je danas.

Foto: Printscreen/Studija Procena stanja u podstandardnim romskim naseljima u 21 opštini u Srbiji

Čitaj dalje...

Mladi smederevski atletičari u Sremskoj Mitrovici

SMEDEREVO, 3. jun 2019 – Atletski klub Smederevo je u nedelju učestvovao na Prvenstvu Srbije za starije pionirke i pionira u Sremskoj Mitrovici. Trčalo je troje mlađih pionira iz Smedereva.

Klara Ribak (2004) takmičila se u disciplini 300 m sa preponama i postigla vreme od 51,41 zauzevši šesto mesto od ukupno 18 takmičarki. Klari je ovo prva trka u disciplini prepona uz minimalan broj treninga, te je ostvarila veliki uspeh s obzirom da je u pitanju Državno prvenstvo.

Jovana Stanković (2005) je u trci na 600 m zauzela osmo mesto u vremenu 1:48,40. Jovana je u ovoj trci imala 22 protivnice i izuzetno jaku konkurenciju. Među takmičarkama su bile i Saima Murić i Mejra Mehmedović, obe iz Novog Pazara.

Mateja Radojević je u trci na 800 m osvojio 22. mesto sa vremenom 2:37,90, u konkurenciji 30 takmičara. Mateja je, zajedno sa još jednim učesnikom iz AK “Vojvodina”, bio najmlađi učesnik.

Stariji među njima imaće priliku da se dokažu za tri nedelje na Prvenstvu Srbije za mlađe juniore.

Foto: AK Smederevo

Čitaj dalje...

Književno i strip veče u smederevskom Centru za kulturu

SMEDEREVO, 3. jun 2019 – Književno i strip večem u okviru koga će biti predstavljena izdavačka kuća „Makondo“ iz Beogradam biće održano sutra, u utorak, 4. juna, u Koncertnoj dvorani Centra za kultru Smederevo sa početkom u 19 sati. „Makondo“ je dobitnik više nagrada i priznanja: Najlepše ilustrovana edicija na Sajmu knjiga 2013, Stripski izdavač godine (2013), Najbolji izdavač stranih izdanja na beogradskom Salonu stripa 2014. godine.

Jedan programski blok biće posvećen tematizaciji i predstavljanju ilustrovanog izdanja „Peskar/Majorat“ koje donosi dve priče strave i fantastike najuticajnijeg autora mračnog romantizma i pisca od izuzetnog značaja za razvoj poetike strave i modernog horora E. T. A. Hofmana. Pričom „Peskar“ direktno je inspirisan čuveni Frojdov esej  „Das Unheimliche“, a autor stručnog pogovora za ovo izdanje i naš najznačjniji teoretičar horora dr Dejan Ognjanović prevodi taj pojam kao „začudno“. Taj pojam koji je vezan za pronalaženje nečega čudnog i neobičnog u poznatom ili za iskustvo bliskosti poznatog i nepoznatog, upućuje nas na jedan od efekata ključnih za književnost strave, a danas je predmet izučavanja u teoriji umetnosti, prisutan u umetničkim praksama i razmatranju umetničkih koncepata. Priča „Majorat“ donosi topose i tematske preokupacije karakteristične za gotski milje i preteča je priče „Pad kuće Ašer“ Edgara Alana Poa. Upečatljive ilustracije i likovna rešenja koja snažno doprinose celokupnom estetskom ugođaju izradili su u svetu renomirani strip crtači Vukašin i Aleksa Gajić.

U drugom programskom bloku zainteresovani će imati prilike da se upoznaju sa orijentacijom i motivacijom u radu izdavačke kuće „Makondo“, sa odnosom koji ova kuća gaji prema strip kulturi, kao i sa drugim izdanjima koja je „Makondo“ iznedrio. U delokrug ove kuće čije je uredništvo pre svega vođeno velikim entuzijazmom spadaju francusko-belgijski strip, američke grafičke novele, stripski klasici, kao i novije tendencije u stripu kao što su, na primer, one oličene u radovima Dina Batalje.

Iako prevashodno okrenuta devetoj umetnosti, „Makondo“ je izdavačka kuća koja istražuje oblast gde se prepliću strip i književnost. Tako je edicija Večni klasici (zamišljena kao omaž Plavoj Ptici i Kadoku), ilustrovana od strane najznačajnijih domaćih strip autora i ilustratora (Aleksa Gajić, David Vartabedijan, Ivica Stevanović i dr). Sa druge strane, objavljuje i stripske adaptacije velikih pisaca (Zabeleške matorog pokvarenjaka Čarlsa Bukovskog), kao i radove pisaca u stripu (Ostati normalan Frederika Begbedea).

Gost Centra za kulturu Smederevo biće Bojan Bosnić. urednik „Makonda“. Uz prateći vizuelni materijal, razgovor će sa njim voditi Marko Cvetković, urednik naučno-obrazovnog programa Centra za kulturu Smederevo.

Ulaz je slobodan, a programsko veče biće i prilika za posetioce u Smederevu da izaberu neko od izdanja „Makonda“ u bogatoj prodajnoj ponudi.

Čitaj dalje...

Četiri medalje smederevskih streličara u Subotici

SMEDEREVO, 3. jun 2019 –  Na parastreličarskom turniru koji je juče održan u Subotici Streljačko streličarski klub osoba sa invaliditetom „Despot Đurađ Branković“ iz Smedereva osvojio je dve zlatne, jednu srebrnu i jednu bronzanu medalju.

Miodrag Grba je među veteranima na 30 metara olimpijskim lukom osvojio zlato, baš kao i Jovana Stanković, koja je među seniorima na 18 metara olimpijskim lukom bila zlatna. Miroslav Milenković, 18 metara olimpijski luk senior, osvojio je srebrnu, a Borko Panić, 70 metara olimpijski luk senior, bronzanu medalju.   

Čitaj dalje...

Znanje je iskra najlepšeg sjaja, od knjiga – sve do beskraja!

SD, SP, VP, 3. jun 2019 – Društvo za srpski jezik i književnost za Podunavski okrug, strukovno udruženje nastavnika Smedereva, Smederevske Palanke i Velike Plane, obeležilo je u subotu  u Regionalnom centru za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju Smederevo završetak takmičarskog ciklusa školske 2018/2019. godine tradicionalnim, šestim po redu svečanim skupom.

Susret nagrađenih učenika i nastavnika organizovan je sa željom da se afirmišu najbolji rezultati nastave srpskog jezika i književnosti i javno pohvale zalaganje, rad i entuzijazam koje su učenici i nastavnici iskazali pripremajući se za takmičenja.

Podunavlje.info je sa ovog skupa već izvestilo, o čemu se možete informisati iz naše arhive objava od subote, ovom prilikom objavljujemo dodatne fotografije koje su nam dostavljene iz Društva za srpski jezik i književnost za Podunavski okrug.

Nagrađeni osnovci Podunavskog okruga

Nagrađeni srednjoškolci Podunavskog okruga

Nagrađeni nastavnici Podunavskog okruga

Čitaj dalje...