Predavanje o Sartidu, od osnivanja do Drugog svetskog rata

SMEDEREVO, 27. maj 2019 – Povodom osnivanja SARTID-a, 26. maja 1913. godine, u Muzeju u Smederevu danas je organizovano je  predavanje pod nazivom “Osnivanje i razvoj srpske industrije čelika SARTID do Drugog svetskog rata”, koje je imalo za cilj upoznavanje sa osnivanjem i radom „Srpskog Akcionarskog Rudarskog Topioničkog Industrijskog Društva”.

Predavač mr Jovan Stojković učinio ga je još zanimljivijim iznoseći pregršt informacija u vezi sa počecima metalurgije na ovim prostorima, sežući daleko u istoriju, navodeći argumentima na opravdanost činjenice zašto je baš Smederevo izabrano za prvu srpsku metalurgiju (za tonu čelika potrebno 200 tona vode).

U odnosu na druge zemlje Zapadne Evrope, Srbija je u industrijalizaciji kasnila čitava dva veka. Osnivanjem industrijskih preduzeća kao što su primera radi u Smederevu SARTID, Ekonom, kao i druga preduzeća širom zemlje, Srbija je iz zaostale turske provincije izrastala u modernu kapitalističku državu.

Stojković navodi da je Knez Miloš prvi vladar koji je sa baronom Herderom otpočeo sistematsko i stručno rudarstvo u Srbiji. Strana preduzeća su ipak najviše doprinela razradi srpskih rudnika, naročito posle učešća Srbije na velikim svetskim izložbama u Anversu 1885. i u Parizu 1889. i 1900. godine. Svi napori činjeni od strane srpskih vlasti, od polovine do kraja XIX veka, da se Majdanpek izgradi kao baza za industriju gvožđa, imaju upravo u tim privredno-finansijskim razlozima svoje opravdanje. Visoke državne investicije u gradnju metalurških objekata u Majdanpeku – dveju niskih peći za topljenje gvožđa i najzad i visoke, dale su vrlo slab rezultat, a u drugoj fazi topljenja, 1856. dobijeno je 457 tona sirovog gvožđa i livenih predmeta, posle čega se visoka peć – raspala.

U Srbiji su potom počela da se otvaraju  metalska preduzeća, kojima je prerada čelika bila osnovni cilj. U Smederevu  je 1879. godine otpočela sa radom prva radionica sa livnicom i kovačnicom vlasnika Petra Nešića – Mlađeg u kojoj je bilo zaposleno 18 majstora. Ova radionica, preteča savremene metaloproizvodnje u Smederevu bila je nadaleko poznata po izradi plugova „sakovaca“ , za rigolovanje vinograda.

Početkom XX veka, nemajući dovoljno svojih budžetskih sredstava, a poučena lošim iskustvom sa Majdanpekom, Srbija, koja se nije odrekla ambicija za izgradnjom nacionalne industrije gvožđa i čelika – prepustila je rad na podizanju crne metalurgije, austro-ugarskom kapitalu (firmi STEG) izdavanjem koncesija na bogata rudišta u Istočnoj Srbiji i privatnom srpskom kapitalu.

Austrougarski STEG (Društvo državnih železnica), zajedno sa srpskim kapitalom, uputio je 20. februara 1913. godine ministru Narodne privrede molbu za osnivanje SARTID-a. Sa srpske strane, od viđenijih akcionara, molbu je potpisao Đorđe Vajfert, industrijalac i guverner Narodne banke Kraljevine Srbije.

Osnivanje SARTID-a odobreno je 10. maja iste godine, a 26. maja je održan osnivački zbor akcionara u Beogradu, na kojem je izabran Upravni odbor i predsednik Zbora. Statutom je definisano ime novog akcionarskog društva – SARTID, koje je upisano u Registar prvostepenog trgovinskog suda u Beogradu 1. juna 1913. godine.

„SARTID” je prvi kompleks objekata moderne crne metalurgije u Srbiji, koji po svojoj veličini i ulozi predstavlja jedan od najznačajnih činilaca u razvoju industrije i privrede u Srbiji.  U periodu od 1913. do 1941. godine „SARTID” je poslovao kao akcionarsko društvo i multinacionalna kompanija, sa vrlo malim državnim uticajem na njegovo poslovanje.

Predavanje je potom  obuhvatilo nastanak SARTID-a, podizanje objekata u Smederevu i Majdanpeku, širenje delatnosti, uticaj velike ekonomske krize, zatim nov proizvodni program i postizanje pozitivnih finansijskih rezultata (profita) neposredno pre Drugog svetskog rata. Čuo se podatak da je predratni SARTID samo tri godine imao negativno poslovanje, kao i da u ukupnoj proizvodnji čelika u Kraljevini Jugoslaviji SARTID 1940. godine dostiže 24 odsto, što je prema Stojkovićevim rečima najbolji dokaz na neutemeljene primedbe da je Železara “večiti gubitaš”.

Zbog formata vesti na portalima poput našeg, prinuđeni smo da izveštaj privedemo kraju, uz informaciju da je predavanjem bila prijatno iznenađena I direktorka Regionalnog centra u Smederevu, pa je realno očekivati da se uskoro ponovi predavanje na istu ili sličnu temu.

Recimo i to da je današnji predavač, Jovan Stojković, rođen 1960. godine u Smederevu. Diplomirao je etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1987. godine. Magistrirao je 1995. godine na Univerzitetu u Beogradu, Centar za multidisciplinarne studije, grupa za istoriju i filozofiju prirodnih nauka i tehnologija, kao stipendista SANU. Napisao je dve knjige, dvadeset stručnih i naučnih radova i bio autor 20 izložbi. Radi u Hbis Group Srbija. Živi sa porodicom u Osipaonici.

Foto: Podunavlje.info

WP-Backgrounds Lite by InoPlugs Web Design and Juwelier Schönmann 1010 Wien