You are here

Manastir Pokajnica proslavio svoju slavu

VELIKA PLANA, 23. maj 2019 –  Manastir Pokajnica u Velikoj Plani proslavio je juče hramovnu slavu – letnjeg Svetog Nikolu. Episkop braničevski Ignjatije služio je liturgiju.

Pokajnica se nalazi u Starom Selu. Kada je podignuta, crkva posvećena Svetom ocu Nikolaju Miriklijskom, tačnije prazniku Prenosa moštiju Svetog Nikole, u početku se zvanično zvala prosto i jednostavno – Velikoplanska, jer je bila parohijska, namenjena stanovnicima Novog i Starog Sela, Rakinca i Radovanja, naravno i Velike Plane, ali vrlo brzo je to promenjeno. Narod joj je nadenuo ime Pokajnica, po onome ko ju je i zbog čega podigao, i tako je ostalo.

Podignuta je 1818. godine, o čemu svedoči urezan natpis na talpi levo od ulaza u crkvu, ali i zapis na prestonoj ikoni Svetog Đorđa koji ubija aždaju. Crkvu je podigao smederevski vojvoda a potom i knez smederevske nahije Vujica Vulićević.  On je bio jedan od znamenitih učesnika u borbama protiv Turaka, no srpski narod mnogo više od njegovog junaštva pamti čin u kome je učestvovao, kada je ubio kuma, vođu Prvog srpskog ustanka, vožda Đorđa Petrovića – Karađorđa. Po predanju, vojvoda Vujica je bio jedan od glavnih u zaveri koja je okončana Karađorđevim ubistvom, koje je bilo u neposrednoj blizini manastira, u Radovanjskom lugu, u noći između 12. i 13. jula 1817. Smatra se da je upravo Vujica bio taj koji je poneo sa sobom odrubljenu Karađorđevu glavu, njegovu sablju, odelo, pa i ordenje i bisage u kojima je bilo 4 hiljade dukata. Ovde treba reći da jedan deo narodne tradicije govori da je crkvu podigao knez Miloš novcem nađenim kod ubijenog Karađorđa, no da se držimo predanja, koje beleži i istorija manastira. Vojvoda je, po tom predanju, zastao da se odmori na obližnjem proplanku i tek tada shvatio šta je zapravo učinio. Tada je, navodno, odlučio da upravo na tom mestu podigne crkvu, ne bi li barem nekako spravo krivicu, a srpski knjaz Miloš i njegova žena, kneginja Ljubica su mu dozvolili da iskoristi dukate koje je pronašao u Karađorđevim bisagama.

Godine 1954. episkop Hrizostom Pokajnicu je proglasio za muški manastir, a četrdeset godina kasnije, 1992, episkop Sava (Andrić) je promenio status u ženski. Staranje nad njim je poverio igumaniji Ilariji sa sestrinstvom, koje je dovedeno iz manastira Sveta Trojica sa Kosova i Metohije, a 1979. manastir je proglašen za kulturno dobro od izuzetnog značaja.

Foto: podunavlje.info

Related posts