You are here

Zašto proleće kvari vino?

Izvor: agroklub.rs, 11. maj 2019 – Ukoliko je vino od jesenje berbe grožđa tokom zimskih meseci pravilno negovano (pretakanje, redovno dolivanje buradi i sumporisanje), ne bi trebalo da topliji prolećni dani utiču na pogoršanje njegovog kvaliteta. Ipak, neophodna je kontrola svakog bureta da bi se videlo da li je i koliko vino isparilo.

U prolećnom periodu, najčešće u maju, zbog intenzivnog porasta dnevnih temperatura, moguće su neželjene pojave koje utiču na smanjenje kvaliteta vina. Vinski sudovi, a naročito drvena burad se proveravaju da li je u njima vino isparilo i tako stvorilo otpražnjen prostor.

Vazduh u otpražnjenom prostoru bureta je veoma štetan za vino i ako se blagovremeno bure ne dopuni ili vino pretoči u manji sud, nastaju negativne promene. Dešava se da vino oksidiše i dobija zatvoreno ćilibarnu do mrku boju, a miris i ukus je zastareo (izvetreo). Formira se vinski cvet na površini vina kojeg razmnožavaju divlji kvasci. Oni narušavaju ukus i miris, a vino se često i zamuti. Vino gubi svežinu i pitkost, a moguće je i razmnožavanje bakterija sirćetne kiseline i ukiseljavanje vina.

Četiri načina da se spasi kvalitet vina

Jedan od načina je nalivanje parafinskog ulja na površinu vina u otpražnjenom buretu. Parafinsko ulje je lakše i pliva na površini i tako sprečava da vino dođe u dodir s vazduhom. Debljina sloja parafinskog ulja zavisi od veličine otpražnjenog prostora u buretu i obično je od pet do osam centimetara.

Drugi način je da se na pet litara otpražnjenog prostora ubaci deset grama vinobrana i pet grama limunske kiseline. Stave su u platnenu kesu zavezanu kanapom i kroz otvor za vranj (gornji otvor) ubaci u bure i nakvasi vinom, a zatim priveže ili pritisne čepom za vranj tako da lebdi iznad površine vina.

Treći način je spaljivanje sumpornih traka na azbestboj podlozi u otpražnjenom prostoru bureta (dve trake na 100 litara otpražnjenog prostora).

Četvrti način je ubacivanje gasovitog azota ili ugljendioksida iz čeličnih boca u otpražnjeni prostor bureta kako bi se istisnuo vazduh.

U prolećnom periodu je moguća i naknadna fermentacija

Neka vina su u proleće podložna naknadnoj fermentaciji. Ona se opaža po tome što se vino koje je bilo bistro u toku zime, sada zamuti i na ukusu rezi. Razlog ovih promena je zaostala količina šećera u vinu i povišena temperatura.

Vina sa određenom količinom šećera je moguće sačuvati od naknadne fermentacije – povećanom dozom sumporisanja tokom zimskih meseci. Ukoliko je naknadna fermentacija već počela, treba je intenzivirati da se što pre okonča. Ovo se postiže zagrevanjem vina na 20 do 25 stepeni, njegovim provetravanjem (otvorenim pretakanjem) da bi se vinski kvasac što bolje aktivirao. Praktikuje se i dodavanje čistog vinskog kvasca u količini od tri do pet odsto,“ savetuje profesor dr Slobodan Jović.

https://www.agroklub.rs/vinogradarstvo/zasto-prolece-kvari-vino/50470/

Foto/ilustracije:pixabay.com

Skorašnji članci