You are here

Suzbijanje korova u soji

GALENIKA/FITOFARMACIJA, 3. maj 2019 – U ovom trenutku na njivama preovladavaju širokolisni korovi, pri čemu su najviše prisutni palamida, čičak, ambrozija, gorušica, lipica i drugi. U zavisnosti od preduseva prisutne su i različite vrste i forme uskolisnih korova.

Primena herbicida u usevu soje se ne preporučuje do formiranja prve troliske soje. Nakon formiranja troliske, čim vremenski uslovi dozvole, treba proveriti strukturu i razvojni stadijum korova i primeniti herbicide. Veoma je važno da se u soji širokolisni korovi suzbiju dok su manji 1-2 par listova, jer se posle toga teško mogu suzbiti sa dozama herbicida koji neće oštetiti soju. U zavisnosti od strukture korova stručnjaci Galenike-Fitofarmacije preporučuju sledeće kombinacije:

Za suzbijanje jednogodišnjih i višegodišnjih širokolisnih i semenskih formi uskolisnih korova naši stručnjaci preporučuju kombinaciju herbicida GALBENON u dozi od 2 l/ha + OKVIR 8 g/ha+ KVAZAR 0,4-0,8 l/ha. Ova trojna kombinacija izvanredno deluje na većinu širokolisnih i semenskih uskolisnih korova. Ukoliko imamo dosta ambrozije umesto Kvazara u trojnu kombinaciju uključujemo herbicid RAMPA EC 0,3-0,5 l/ha.

Ukoliko očekujemo sukcesivno nicanje korova možemo podeliti na dva tretmana u razmaku od 7-15 dana, u zavisnosti od nicanja korova posle prvog tretmana.

Za prevazilaženje nepovoljnih vremenskih uslova kao što je hladno vreme i preterana vlažnost, stručnjaci Galenike-Fitofarmacije preporučuju primenu biostimulatora EPIN EKSTRA u dozi od 50 ml/ha + ACTIVEG 2-3 l/ha, koji se mogu mešati sa navedenim preparatima.

Suzbijanje višegodišnjih uskolisnih korova treba izvršiti posebno, nakon tretmana za širokolisne korove. Optimalna faza za suzbijanje uskolisnih korova je kada su korovi visine 15-20 cm. Preporučuje se upotreba jednog od herbicida RAFAL 120 1,5-2 l/ha ili GLOBUS EC 2 l/ha. Za suzbijanje razvijenijih formi muhara i sirka naši stručnjaci preporučuju SPEKTRUM 0,8-1,3 l/ha.

Uz poslednji herbicidni tretman (što bliže cvetanju) preporučena je primena biostimulatora CIRKON 50 ml/ha koji odlično deluje na oplodnju soje.

Važna napomena: Pre upotrebe preparata obavezno je pročitati uputstvo i ponašati se u skladu sa preporukama!

Čitaj dalje...

Jaseničko prelo, petnaesto po redu

SMEDEREVSKA PALANKA, 3. maj 2019 – Kulturno umetničko društvo „Goša“ ove subote organizuje po petnaesti put festival folklora „Jaseničko prelo“. Nastupu folklornih trupa u 19, u sali Gradskog pozorišta, prethodiće tradicionalni defile svih učesnika, čiji je početak zakazan za 18 časova.

Pokrovitelji smotre su Ministarstvo kulture i informisanja Republike i Opština Smederevska Palanka.

Čitaj dalje...

Svaki mač koji se iskuje u sebi nosi jedan deo svog tvorca

SMEDEREVO, 3. maj 2019 – Željko Pantić, jedini smederevski kovač  mačeva, tokom jučerašnjeg otvaranja izložbe „Alhemija kovanja“, na kojoj je predstavio svojih 13 radova, portalu Podunavlje.info je posvetio nekoliko minuta. Verujemo da će čitaocima biti zanimljivo da pročitaju šta je o svom radu rekao, o izloženim mačevima, ali i o tome koliko ih je do sada uradio, koji je bio najzahtevniji, koji mu je najdraži…

„Moj prijatelj Svetozar, koji mi je uradio vlasnički list i, uopšte, logo i vizuelni identitet sajta, objasnio mi je da bi trebalo da imam neku evidenciju, i tako sam počeo da uvodim u katalog napravljene mačeve. Za sada smo evidentirali više od 100 mačeva. Polako sam počeo da zovem vlasnike sa kojima sam ostao u kontaktu, da konačno sve stavim u katalog, da se postavi tačan broj“, kaže Željko.

Izdvaja mač – rapir, čija je izrada, kako je rekao, kada bi posmatrao iz ove perspektive, bila najzahtevnija.

„Sečivo mora da bude tanko, lako, da bude savitljivo, a da može da se koristi, da trpi udarce i da se koristi na treningu mačevalaca. Jedno je praviti veliki, težak mač, koji nije proporcionalan, balans nije u skladu i tako dalje, ali uklopiti sve to u prvom maču koji sam radio upravo na tom rapiru – to mi je bilo najteže. Ovde (na izložbi) ima mačeva koji su tehnički zahtevniji, koji su urađeni s mnogo više pažnje i detalja, mnogo više vremena uloženog u njihovu izradu, ali ako bih sad od svih ovih mačeva morao da izdvojim neki koji mi je bio najteži za izradu, to bi svakako bio ovaj“.

Pored specifične varijante „Excalibura“, koji je rađen po želji naručioca, na osnovu snoviđenja, preko drugih dvoručnih, ali i jednoiporučnih i jednoručnih mačeva, pred kojima ne samo deci, već i nama, „matorcima“ zastaje dah, verovatno zato što budi negde duboko zaspalog dečaka, centralno mesto na izložbi ima „Srpski mač“.

„Dugujemo veliku zahvalnost istoričaru Marku Aleksiću, koji je nastavio rad Đurđice Petrović, njeno istraživanje koje je dalo najveću arheološku građu za dokazivanje postojanja ’Srpskog mača’. Marko je to opisao u svojoj knjizi, dao sve tipologije sa konkretnih nalazišta. Sve svetske relevantne institucije su priznale njegov rad i svi mi koji smo pravili taj mač radili smo na osnovu istraživanja koja je opisao u knjizi. Zahvalnost za postojanje tog mača, i mi koji se bavimo tim zanatom, dugujemo ’receptu’ koji nam je Marko dao.“

„Srpski mač“ već 1391. godine u Dubrovniku pominje u svom testamentu dubrovački mačar (kovač mačeva) Dobrič: „dele doe spade schiavonesche“. Mač je imao laka ulegnuća po bočnim ivicama i gornjoj površini a na sredini je bio proširen. Na dršci je imao horizontalnu ovalnu jabuku, a krsnica je blago povijena naniže. Posle pada Srbije krajem XV i početkom XVI veka, proizvodnju ovih mačeva preuzimaju u malo izmenjenom obliku Venecija i gradovi u Dalmaciji, a nose ih svi stanovnici istočne obale Jadrana. Najlepši primerci danas mogu da se vide u Duždevoj palati u Veneciji kao čuveni i popularni „skijavone“ – slovenski, tj. srpski mač.

Željko objašnjava da je, generalno, mač kao oružje, evoluirao kao što je i vojska evoluirala, prilagođavao se načinu borenja, pa se od teškog dvoručnog došlo do rapira i sličnih lakih mačeva, sa jedne strane i, sa druge strane, sablje.

Razgovor sa Željkom Pantićem, koji je bio vidno zadovoljan odličnom posetom na otvaranju izložbe, posebno zato što je organizovana u njegovom gradu, završavamo rečima kojima je i najavljena izložba „Alhemija kovanja“,  koja je otvorena u Muzeju u Smederevu do 31. maja.

„Istorija sveta je istorija mača. Mač  je mnogo više od oružja – njime se vladalo, inaugurisalo, raščinjavalo, pod njim su se zaklinjali i nestajali. Majstori koji su kroz istoriju spoznali tajnu mača i danas kroz te mačeve žive, jer svaki mač koji se iskuje u sebi nosi jedan deo svog tvorca.“

Na Željkovom sajtu (http://zeljko-pantic.com/) možete naći podrobnije informacije o ovom umetniku/zanatliji, ali i o samom procesu proizvodnje mačeva.

Čitaj dalje...

Cena jabuke najniža u poslednjih 13 godina

Izvor: agroklub.rs, 3. maj 2019 – Cena ovog voća najniža je u poslednjih 13 godina, a uz to će nažalost i velike količine završiti u industriji za oko četiri dinara po kilogramu.

Još prošle godine se moglo naslutiti da dolaze promene u trgovanju sa Rusijom. U odnosu na 2017. godinu izvoz svežih jabuka pao je sa 166.522 tone na 124.371 tonu.

Cena jabuka najniža je u poslednjih 13 godina, a velike količine ovog voća završiće u industriji za oko četiri dinara – što je jeftinije od plastične kese u supermarketima. Profesor Zoran Keserović, s Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu kaže da je dosta niska cena za industrijsku klasu, kao i to da su proizvođači uplašeni.

Uredba o izvozu voća i povrća na rusko tržište takođe je dosta doprinela tome jer sada imamo značajno manji broj izvoznika. Možda treba razmišljati o suspendovanju tog propisa. Sa druge strane, ni proizvođači nisu vodili računa o strukturi sortimenta i kvalitetu jabuka“, kaže Keserović za Politiku. 

Rusija podiže sopstvene zasade u Krasnodarskoj oblasti 

Prošle godine se kako dalje navodi ovaj list moglo naslutiti da dolaze promene u trgovanju sa Rusijom. U odnosu na 2017. izvoz svežih jabuka pao je sa 166.522 tone na 124.371 tonu. Prihod od 103 miliona evra oboren je na oko 78 miliona. Negde u to vreme zbog sumnji u reeksport ruska strana zahtevala je da Srbija jasnije definiše pravila i revidira spisak izvoznika.

Rusija je kako dalje prenosi Politika rešila da smanji zavisnost od uvoznih jabuka tako što će podizati sopstvene zasade u Krasnodarskoj oblasti. Iako postoje i mišljenja da zbog klimatskih uslova ne mogu da dostignu najviši kvalitet jabuke, njihova prednost su niska cena zemljišta i energenata tako da svoj cilj polako ostvaruju i uvoz je već gotovo prepolovljen.

Ova godina još je karakterističnija jer smo u januaru izvezli više jabuka u Rusiju nego u istom mesecu prošle godine. Problem je što je ostvareni prihod bio značajno niži. Rusko tržište je godinama bilo jedini cilj domaćih proizvođača gde je naša jabuka postizala cenu i 60 do 70 evrocenti, a sada je od 22 do 25 evrocenti u proseku. Sortiment će, kaže Keserović, biti ključan u budućnosti ali i ispunjavanje standarda kvaliteta država Evropske unije.

Sorta gala se kako kaže Keserović i dalje visoko kotira kao i crveni i zlatni delišes. „Treba da se skoncentrišemo i na klupske sorte, kao što je pink lejdi. Problem je što kod pojedinih proizvođača i 50 odsto roda odlazi u industrijsku proizvodnju, a tu su cene izuzetno niske,“ kaže Keserović. 

Svega petina ukupnog izvoza plasirano u regionu i EU  

Sada se pokazalo da je problem što je proteklih godina svega petina ukupnog izvoza plasirano u regionu i pojedine zemlje Evropske unije. Do 2017. najveći kupci srpskih jabuka na evropskom tržištu bili su: Mađarska, Nemačka i Italija ali prošle godine i ovde smo imali pad prodaje. Izvoz u Nemačku je sa 6.918 tona pao na 538 tona. 

Manje količine jabuka izvozili smo i van evropskog tržišta (Maldivi, Malezija, Kuvajt, Katar, Saudijska Arabija, Kina). Jasno je da je favorizovanje isključivo ruskog tržišta bila greška koju su svojevremeno skupo platili i Poljaci.

Kada su, zbog embarga, iznenada ostali bez šanse da svoj najvredniji poljoprivredni proizvod prodaju Moskvi. Sorte jabuka koje su namenski gajili za rusko tržište nisu imale prođu u Evropskoj uniji. 

Ni prošla godina nije bila ništa bolja 

Podsećamo kao što smo već pisali u vreme berbe prošle godine prva klasa jabuke plaćala se 18 dinara, a druge 5. Već tada je bilo nagoveštaja da se sezona neće dobro završiti.  

Recimo Topola je ranijih godina sa preko 4.000 hektara voćnjaka izvozila za Rusiju voće čija je vrednost dostizala 20 miliona evra. Prošle godine taj izvoz, bio je manji za trećinu. Osim čestih gradonosnih oblaka, koji gotovo po pravilu svake sezone, čine ogromnu štetu u voćnjacima, sustigla ih je i drastično niska cena jabuke, pod kojom je, prema podacima Uprave za trezor tačno 652,2 hektara sa ukupnim prinosom od oko 23.000 tona.

https://www.agroklub.rs/vocarstvo/cena-jabuke-najniza-u-poslednjih-13-godina/50554/

Forto/ilustracije: pixabay.com

Čitaj dalje...

YU grupa – Nema više te države, ali ima te muzike

SMEDEREVO, 3. maj 2019 – Jedna od boljih stvari koja je Smederevcima, i njihovim gostima, mogla da se desi ovih dana jeste da u paketu sa „Bitkom nacija“ dobiju i seriju besplatnih rok koncerata na Trgu.

Izraz „legende“ se često zloupotrebljava kada je ova vrsta muzike u pitanju, ali Jelići, voleli ih ili ne, to sigurno jesu. Da nije tako, često nepravedno potcenjivani, ipak su potrajali ovoliko; iduće godine biće okruglo 50 kako nastupaju pod tim, iz nekih drugih vremena zaostalim imenom – Yu grupa. I, i dalje praše.

Sve i da nije drugog, treba da budete dovoljno matori, i da vam grupa toliko posotoji, pa da možete da kažete da ste poslednji put u Smederevu gostovali pre 25 godina. Četvrt veka, ej!

A koliko je muzika univerzalna moglo se ovog četvrtka uveče videti na smederevskom centralnom gradskom trgu. Unutar znatno većeg broja domaćih ljubitelja iste, a zajedno s njima, u ritmu su se njihali Australijanci, Poljaci, ili Česi, neki Sloveni su bili u pitanju svakako ali od bučne muzike se jezik nije dao razaznati, bradati Skandinavci…  Ako su im „Stormbringer“ ili „Sharp Dressed Man“, u izvođenju predgrupa Juovcima, mogli zvučati poznato, donekle – imajući u vidu kvalitet izvođača, ono što su potom čuli izvesno nije. Yu grupa, na žalost, nikada nije stekla međunarodnu popularnost, ali su i na to što su Jelići svirali i pevali stranci poskakivali, mlatili kosama i dizali ruke u vazduh. Nije ih baš svaka pesma pogađala, kako bismo to mi rekli, ali su se na neke baš primili, kako mi to takođe kažemo.

Prošlo je malo koncerta dok su se staračke ruke zagrejale, izvinjenje po godinama izuzetku Peri Jeliću, a onda su počeli da prašte kako dolikuje pola veka građenom renomeu. I domaćoj publici je trebalo neko vreme da se raskravi, malo su trznuli na pominjanje Dunava u dve pesme, ali su se definitivno upecali kada je na red došao „Kosovski ciklus“ – medli „Božuri“ i „Sama“ i „Od zlata jabuka“. Nisu ni Zemunci, rodom iz Kraljeva, mutavi, i oni znaju gde šta može da upali, a u Smederevu… Šala na stranu, za one koji nisu rođeni u prošlom veku verovatno mora da se napomene, Yu grupa je uvela folklorne elemente u svoju muziku mnogo pre nego što su ustanovljeni termini „etno“ ili „world music“.  I to su, pokazalo se protekom vremena i neizbledelom popularnošću ovih numera, mnooogo dobro uradili. Uostalom, pre četiri godine su istim tim pesmama zapalili salu u Zagrebu. Da, i tamo su svirali „Kosovske božure“, što da ne, pogledajte na YouTube-u, ako niste do sada, kako je to izgledalo.

Naravno, sve nije moglo da prođe bez „Crnog leptira“, domaćeg klasika, u rangu, recimo, „Nights in White Satin“. „Leptir“ je među retkim preživelim od tzv. stiskavaca na ovdašnjim žurkama sedamdesetih, prva melodija i harmonije koje su savladavali nadobudni golobradi gitaristi, uz obavezno horsko pevanje na ekskurzijama, a i današnji klinci, pokazalo se i ovog puta u Smederevu, znaju reči.

Kad već behu spomenuti golobradi gitaristi, jedan od pikova sinoćnjeg koncerta bilo je gostovanje Nikole Džonija Rankovića. Džoni ima 14 godina, kaže Žika, on tvrdi 15, ali to su te godine kada biste voleli da ste stariji barem za toliko, a već je stekao ime u svetu domaćeg roka. Njegov udeo u „Čudnoj šumi“ i solo, koji ni najmanje ne priliči njegovom uzrastu, zaista su bili za pamćenje. Uzgred, Žika, pored koga je stajao na bini, ima punih 76 godina, glatko bi unuk mogao da mu bude, ali muzika, uključujući i rok, ne zna za godine, prepoznaju se samo dobri muzičari, ma koliko stari ili mladi bili, još  jednom dokazano i ovom zgodom.

No, tu se druženje s Jelićima približilo kraju, prošla je već ponoć, dokle je planirano da sve traje. „Odlazim“ je numera koju Yu grupa tradicionalno svira na kraju koncerata, pa je i ovoga puta bilo tako. Bez bisa, bilo bi možda i nepristojno tražiti ga posle gotovo dvočasovnog nastupa. Trg se ubrzo ispraznio, ostala je da lebdi nostalgija, pogotovo kod onih koji su najveći deo muzike koja je izvođena ove večeri doživeli kada je to bilo premijerno, namerno nije upotrebljen izraz „aktuelno“, jer je, i sinoć se videlo, još uvek aktuelna.

Nota bene: Uz ovo što poslednje pročitaste, i prethodno je na momente, verovatno, manje ili više prizemno sentimentalno, kao uostalom i neke od balada Yu grupe. Zar se drugo moglo očekivati od nekog ko je bio mlad bezmalo u isto vreme kad i Jelići, i tada baš nešto i nije sekao vene na njihovu muziku, ali – sve teče, sve se menja…

Čitaj dalje...