You are here

S bodom iz Prova i dalje lideri na tabeli

PROVO, 1. maj 2019 – Protiv domaćina koji se grčevito bori za opstanak Smederevci su odigrali nerešeno, u meču bez pogodaka. Oba rivala su više vodila računa da ne prime nego da daju gol, pa je u ne tako lepoj koliko borbenoj utakmici, bez mnogo prilika, ovo i logičan ishod.

Domaćin je u prvom poluvremenu pripretio iz slobodnog udarca, ali je golman Žarko Trifunović bio siguran. Dve poluprilike imali su Smederevci, Stojanović i Radenković, ali to nije bilo dovoljno da se prelomi meč.

Uprkos osvajanju samo jednog boda, Smederevci su zadržali lidersku poziciju, ali im se sada Sloga iz Požege, koja je sa 1:0 savladala Proleter Mihajlovac, primakla na samo poen razlike.

Čitaj dalje...

Izložba fotografija „Najlepša zemlja“ Ruskog geografskog društva

SMEDEREVO, 1. maj 2019 – Izložba radova finalista i pobednika Sveruskog foto-konkursa „Najlepša zemlјa“ od sutra će biti pred Smederevcima u Galeriji Centra za kulturu, a otvaranje je zakazano za 18 časova.

Foto-konkurs Ruskog geografskog društva „Najlepša zemlјa“ je medijski projekat širokih razmera posvećen očuvanju izvorne prirode Rusije i negovanju brižlјivog odnosa prema životnoj sredini, preko umetničkih fotografija. Konkurs je prvi put organizovan 2015. godine, a u pravilima takmičenja nema ograničenja u odnosu na starosnu dob ili mesto stanovanja učesnika. Glavni uslov je da fotografije moraju biti snimlјene na teritoriji Rusije.

Na konkursu godišnje učestvuje više od 23 hilјade ruskih i stranih fotografa, koji pošalјu više od 100 hilјada snimaka. Najstariji učesnik je imao 87, a najmlađi svega 5 godina.

Fotografije se razmatraju u sledećim nominacijama: „Narodi Rusije“, „Svet u našim rukama“, „Najlepša zemlјa“, „Pejzaž“, „Životinje“, „Ptice“, „Makrosvet“, „Podvodni svet“, „Crno-bela priroda“, „Mladi fotograf“, „Nasleđe koje nestaje“, „Iskonska Rusija“, „Industrijski pejzaž“ i „Nagrada – simpatije publike“.

Radove učesnika ocenjuju Predsednik Ruskog geografskog društva Sergej Šojgu, kao i poznati fotografi i stvaraoci iz oblasti kulture, fotograf očuvane prirode Segej Gorškov, generalni direktor Prvog kanala Konstantin Ernst, generalni direktor Muzeja Moskovskog Kremlјa Jelena Gagarina, režiser Timur Bekmambetov, reditelј Emir Kusturica i mnogi drugi. Kako bi glasanje bilo nepristrasno, izbor radova je bio anoniman – pregledajući fotografije članovi žirija nisu imali i imena njihovih autora.

Svako ko je želeo, mogao je da se nađe u ulozi žirija – najbolјa fotografija u nominaciji „Nagrada – simpatije publike“ birala se putem otvorenog glasanja na sajtu projekta photo.rgo.ru.

Čitaj dalje...

Nastup smederevskih veslača na Beogradskoj internacionalnoj regati

SMEDEREVO, 1. maj 2019 – Predstojećeg vikenda na Adi Ciganliji biće održana tradicionalna Beogradska internacionalna regata. Veslački klub Smederevo će tokom dvodnevnih nadmetanja nastupiti sa 20 posada, 12 u subotu i osam u nedelju.

Veslačice Smedereva nastupiće sa pet posada. Prvog dana, u subotu će na regatnu stazi izaći četverac skul u konkurenciji kadetkinja, u sastavu Milica Mladenović, Milica Pejović, Teodora Stevanovska i Milka Zdjelar. Drugog dana, Milica Pejović će veslati u kadetskom skifu, a Teodora Stevanovska u pionirskom skifu. U dubl skulu će nastupiti pionirke Jovana Vučić i Milica Savić, a u konkurenciji kadeta za što bolji plasman će se boriti Milka Zdjelar i Milica Mladenović.

Veslački klub Smederevo će prvog dana, u konkurenciji veslača imati najviše posada i skifovima. U konkurenciji kadeta veslaće Vuk Marković, Petar Samardžija i Vukašin Rajić. U juniorskom skifu veslaće Miroslav Jovanović i Todor Marković, a Marko Torbica i Mihajlo Stojanović će se oprobati u seniorskoj konkurenciji.

U pionirskom dublu će nastupiti Vukašin Vujanović i Rajan Karnahan, a u kadetskom dvojcu bez kormilara će veslati Lazar Živković i Marko Atanasijević. VK Smederevo će imati i dva čamca u kadetskom dublu. Jednu posadu ćiniće Dušan Popović i Veljko Vukašinović, a drugu Marko Atanasijević i Lazar Živković.

U nedelju na regatnu stazu izlaze seniorski i juniorski dubl u sastavu Marko Torbica – Miroslav Jovanović i Konstantin Šujić – Todor Marković.

Petar Samardžija, Vuk Marković, Dušan Popović i Veljko Vukašinović veslaće u kadetskom četverac skulu, a u pionirskom će nastupiti Veljko Vujanović, Lazar Tasković, Rajan Karnahan i Dimitrije Vuković.

Posle prve regate održane prošlog vikenda, takođe na Adi Ciganliji, izabrani su najbolji juniori koji će našu zemlju predstavljati na prvenstvu Evrope koje će se 18. i 19. maja održati u Esenu u Nemačkoj. Boje Veslačkog kluba Smederevo braniće Nikola Soldatović i Andrija Jevtić u četvercu sa kormilarom u kome će pored njih dvojce veslati Veljko Matić iz Partizana i Nikola Kolarević iz Grafičara.

 Foto: Veslački klub Smederevo


Čitaj dalje...

Umesto autobusa stigla policijska kola – deca kasnila u Sokobanju na prolećni kamp?!

SMEDEREVO, 1. maj 2019 – Roditelji, bake i deke koji su juče ujutro došli da isprate decu, učenike uglavnom mlađih razreda jedne smederevske osnovne škole, na put za Sokobanju, nemalo su bili iznenađeni kada je umesto autobusa stigao policijski auto. Policajac im je dao kratko obaveštenje da je autobus agencije, odnosno prevoznika iz Velike Plane, koji je trebalo da vozi decu, zaustavljen i da nije prošao tehnički pregled. Deca su, ipak, otišla – u podne, kada je stigao drugi autobus, ali su zato ostala mnoga pitanja. Ko je, kako i zašto organizovao ovaj put i šta je to u stvari kada, ispostavilo se, nije rekreativna nastava nego „prolećni kamp“, ma šta to bilo.

U pitanju je šestodnevni boravak u Sokobanji, u hotelu, od 30. aprila do 5. maja, saznajemo od roditelja, nije baš ni jeftin, košta bezmalo 14.000 dinara, doduše na rate. Ko je organizator – ne znaju. Dobili su „neko papirče“ kada su anketirani, čija bi deca išla, i tamo to ne piše. Ne piše ni ko je prevoznik, taj kome je, kako su mogli da čuju, policija isključila autobus iz saobraćaja zbog neispravnosti. Ono, pisalo je „na papirčetu“ da je u pitanju „prolećni kamp“, rekreativna nastava se nigde ne pominje, ali ko još obraća pažnju na takve sitnice… Sad tek, kažu neki od njih, vide koliko su bili lakomisleni kada su pristali da im deca idu, tek tako.

Rekreativne nastave, barem u toj školi koja je u pitanju, po rečima direktorke, nema. Razlog je jednostavan, objašnjava ona, ne mogu da sakupe dovoljno dece, bude najviše po dvoje-troje iz odeljenja zainteresovano, i  u takvim okolnostima ovaj vid nastave nije ni praktično niti moguće organizovati. A ko je „ovo“ organizovao, kaže ne zna, „verovatno učiteljice“, škola nije, tako u telefonskom razgovoru tvrdi. E sad, kako je došlo da toga da nečija, očigledno, privatna inicijativa, podrazumeva se – s dobrom namerom, da ne idemo dalje, jer neko možda može da pomisli da postoji još neki lukrativniji motiv, i sve to preuzme na sebe, uključujući i odgovornost, jer su ipak u pitanju mala deca – to je tek pitanje na koje nema odgovora.

Da li je ovo redak, usamljen slučaj – ni na to pitanje nemamo odgovor. Da nije bilo incidenta sa nedolaskom autobusa, koji je policija isključila iz saobraćaja, verovatno se ni za ovaj ne bi saznalo.


Čitaj dalje...

Muzeji kao središta kulture – Besplatni programi u nedelji muzeja

BEOGRAD, 1. maj 2019 – Manifestacija Muzeji za 10, peti put po redu, održava se od 13. do 19. maja i obuhvatiće obeležavanje Međunarodnog dana muzeja, Evropske noći muzeja i Nacionalne nedelje muzeja. Svake godine najveća nacionalna muzejska inicijativa, privuče oko 200.000 posetilaca, saopštio je Pres centar.

Tokom sedam dana programa u 46 gradova Srbije, 76 muzeja i srodnih institucija kulture na 120 lokacija priprema brojne sadržaje. Osim izložbi, od kojih se mnoge mogu videti baš tih dana, posetioci su u prilici da se uključe i u dodatne programe koji se sastoje od intenziviranih autorskih i stručnih vođenja, interaktivnih radionica za decu i odrasle, predavanja, projekcija filmova, predstava i performansa, promocija knjiga, koncerata i drugih aktivnosti.

Ovogodišnja tema, ujedno tema Međunarodnog dana muzeja, Muzeji kao središta kulture: budućnost tradicije,fokusiraće se na novu ulogu muzeja kao aktivnih učesnika u njihovim zajednicama. Nekada statične institucije, muzeji redefinišu svoju ulogu kako bi postali interaktivniji, još više okrenuti ka publici i zajednici, fleksibilniji, prilagodljiviji i dinamičniji. Muzeji postaju stecišta kulture i funkcionišu kao platforme u kojima se spajaju kreativnost i znanje, a posetioci mogu da učestvuju u stvaranju, razmenjuju ideje i međusobno komuniciraju. 

Ove godine Međunarodni dan muzeja i Evropska noć muzeja se obeležavaju istog dana, u subotu 18. maja. Tokom trajanja manifestacije ulaz će biti besplatan.

Manifestacija se održava pod pokroviteljstom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Više o programima na: www.muzejisrbije.rs


Čitaj dalje...

Zašto slavimo Prvi maj? Šta se u stvari zbilo 1. maja 1886?

Izvor: naukakrozprice.rs, 1. maj 2019 – Mada je taj istorijski slučaj danas nedovoljno poznat, čak i u zemljama koje kao Srbija obeležavaju 1. maj, zbivanja koja su mu prethodila, a posebno ona koja su usledila, leže u korenu tradicije obeležavanja i praznovanja Prvog maja kao dana radničkih prava.

Naime, nakon duge i burne predistorije radničkih protesta u borbi za osmočasovno radno vreme, američka Federacija trgovačkih i radničkih sindikata, na velikoj konvenciji u oktobru 1884. godine donela je odluku da se odredi datum na koji će osmočasovni radni dan postati standard i posle koga neće više biti kompromisa sa poslodavcima oko tog pitanja. Za taj dan je izabran 1. maj 1886. godine.

Kako se ovaj datum približavao, sindikati su se spremali za odsutni generalni štrajk širom Sjedinjenih država, da bi u subotu, prvog maja, organizovali impresivne marševe više desetina hiljada radnika u Njujorku, Detroitu, Milvokiju i drugim gradovima. Glavni marš sa više od 80.000 demonstranata organizovan je u Čikagu, tadašnjem američkog središtu najveće industrije i istovremeno, najvećih sindikalnih organizacija.

Protesti u Čikagu su trajali više dana i u skladu sa planom organizatora koji nisu želeli da kompromituju ideju uličnim sukobima, sve je delovalo mirno – radnici su samo burno marširali ulicama i slušali vatrene govore sindikalnih vođa, među kojima su se kao govornici posebno isticali tapetar i anarhistički vođa Avgust Spajs i borac protiv ropstva i urednik anarhističkog lista Alarm, Albert Parsons.

Trećeg dana demonstracija za osmočasovno radno vreme, došlo je do incidenta ispred Mekormikove fabrike u kojoj je odranije podignut štrajk, ali je vlasnik uspeo da zameni zaposlene. Mada je Spajs pozivao na smirenost, pred kapijom fabrike su se sukobili otpušteni Mekormikovi radnici sa štrajkbreherima, posle čega je 400 policajaca izašlo iz kruga fabrike i pucalo u masu. U krvavom incidentu je poginulo šest demonstranata.

Ljuti zbog nasilja policije, anarhisti su zakazali veliko okupljanje za dan kasnije, 4. maja, na trgu Hajmarket. Isprva su odštapani leci sa pozivom radnicima da dođu naoružani, ali su na inicijativu Avgusta Spajsa povučeni i zamenjeni sa 20.000 letaka koji su pozivali da se štrajkači okupe na mirnim protestima.

Na ovaj istorijski protest nije se odazvalo tako mnogo štrajkača, a isprva je bilo toliko mirno da se na njemu pojavio i gradonačelnik Čikaga. I onda je nikada otkriveni počinilac bacio bombu na policiju i u eksploziji usmrtio policajca Matijas Degana.

Nakon eksplozije, policija je otvorila vatru na radnike, na šta im je nekoliko naoružanih demonstranata odgovorilo. U petominutnom sukobu na trgu Hajmarket, u kome su pored radnika, policajci pucali i sami na sebe u takozvaoj „prijateljskoj vatri“ usmrćeno je sedam policajaca, a 67 je ranjeno. Nastradalo je i više desetina štrajkača, ali tačan broj nije ustanovljen.

Nakon masakra na Hajmarketu, uhapšeno je osam anarhističkih vođa, među kojima su bili i Spajs i Parson. Usledilo je suđenje koje je ušlo u istoriju kao jedan od najočiglednije montiranih političkih procesa. Suđenje je privlačio pažnju medija u celom svetu, a u njemu je bilo više teškozamislivih nepravilnosti, kao što je detalj da su u poroti sedeli rođaci nastradalih policajaca.

Sud je brzo ustanovio da nijedan od uhapšenih anarhista nije odgovoran za bacanje bombe, niti je to naredio, niti pripremao eksploziv. No, uprkos tome, svih osam osumnjičenih proglašeni su krivim zbog „krvavog voća“ koje su u svom anarhističkom delovanju posejali.

Sedam anarhista je osuđeno na smrt vešanjem, a jedan na zatvor od petnaest godina. Jedan od osuđenih je uspeo da sebe sam usmrti neposredno pred izvršenje kazne, a ostala šestorica, uključujući i Spajsa i Parsonsa, obešeni su 11. novembra 1887. Njihova smrt je izazvala gnev i tugu širom sveta, a samo Parsonsovoj sahrani je u Čikagu prisustvovalo 250.000 ljudi.

U znak sećanja na masakr na Hajmarketu, protesti radnika širom Amerike za osmočasovno radno vreme narednih godina su organizovani upravo prvog maja. U međuvremenu, anarhistička ideja je u svetlu bombaškog incidenta sticala sve više neprijatelja kao izrazito agresivna i rušilačka, ali je priča o masakru na trgu Hajmarket bez sumnje doprinela da se prvi radnički globalni pokret ujedini oko jednog datuma.

Na prvom kongresu Druge Internacionale u Parizu 1889. godine, komunističke partije i sindikati iz celog sveta su se dogovorili da zbog simbolike izaberu baš Prvi maj kao dan kad će se organizovati prvi sveopšti internacionalni štrajk radnika za osmočasovno radno vreme.

Protest koji je po ovom dogovoru održan 1. maja 1890. doživeo je izvanredan uspeh i mada je nivo komunikacija u to doba bio neuporediv sa današnjim, demonstracije su istovremeno uspešno podignute u stotinama, hiljadama gradova širom cele planete.

Njegove posledice su stigle mnogo kasnije u vidu čitavog spektra socijaldemokratskih prava koje ljudi danas uživaju, kao što je osmočasovno radno vreme, pravo na lični dohodak, pravo na praznike ili penziono i socijalno osiguranje.

Sam 1. maj je već početkom XX veka postao međunarodni simbol borbe za radnička prava, mada se situacija izmenila u seriji revolucionarnih događaja u prvoj polovini XX veka, kakva je bila boljševička revolucija u Rusiji oktobra (novembra) 1917. godine.

Nakon Oktobarske revolucije i početka dominacije Sovjeta nad komunističkim pokretima, 1. maj postaje jedan od osnovnih simbola boljševičke vlasti. Mada ga i veći broj nekomunističkih zemalja pod pritiskom sindikata uvodi kao nacionalni praznik, on postaje i simbol spoljnopolitičke snage i mere uticaja SSSR-a, čiji značaj dostiže vrhunac tokom Hladnog rata.

U Americi, gde se masakr na Hajmarketu i desio, država nikada ne prihvata Prvi maj kao praznik – radnici svoj dan u SAD obeležavaju u septembru. U drugim zemljama, a posebno u Srbiji, 1. maj je praznik ispunjen svakojakim tradicijama i simbolikom, mahom iz jugoslovenske ere, ali ona je vrlo bledo vezana za anarhiste sa Hajmarketa.

S.B.*

Ilustracija: Harper’s Weekly, 15. maj 1886. / Wikimedia

*Prema tekstu istog autora za portal “Male novine”

Čitaj dalje...