You are here

Festivalski program Nušićevih dana od četvrtka

SMEDEREVO, 17. april 2019 – Zvanično otvaranje36. Pozorišnog festivala „Nušićevi dani” najavljeno je za ovaj četvrtak, u 20 časova, u Velikoj dvorani Centra za kulturu Smederevo. Prethodno, na platou ispred Centra za kulturu  biće položen venac na spomenik Branislavu Nušiću, a potom će u Galeriji Centra biti otvorena izložba „Scenski zapisi“ Milice Bajić Đurov, doktora nauka u oblasti umetnosti i medija.

Da li će neko od zvaničnika prigodnim rečima označiti početak takmičarskog dela Nušićevih dana nije poznato, ali je znano da će festivalski deo ovogodišnje pozorišne smotre u čast srpskog komediografa  otvoriti Beogradsko dramsko pozorište izvođenjem predstave „Ničiji sin“ Mate Matišića, u režiji Marka Misirače i da je ulaz 600 dinara. U predstavi igraju:  Miodrag Krivokapić, Danica Ristovski, Vladan Milić, Vasa Vraneš / Todor Jovanović, Milena Predić,  Aleksandar Alač, Lako Nikolić, Jovan Jelisavčić, Andrej Pipović.

Crnohumorni psihološki triler “Ničiji sin” treći je deo “Posmrtne trilogije” darovitog hrvatskog dramatičara i kompozitora mlađe generacije, Mate Matišića. U osnovi, to je porodična drama u kojoj se polako otkrivaju sablasti iz nedavne prošlosti, perioda Domovinskog rata devedesetih godina. Središnji lik je veteran Ivan, a u život čoveka za kog veruje da mu je otac – univerzitetskog profesora, bivšeg političkog zatvorenika i novokomponovanog političara Izidora Barića, naprasno i ucenjivački upada njegov nekadašnji zatvorski čuvar, Srbin Simo.

Film „Ničiji sin“ u režiji Antona Ostojića u Hrvatskoj je izazvao kontroverzne komentare zbog teme kojom se bavi. Ipak, bio je apsolutni je pobednik 55. Filmskog festivala u Puli 2008. godine kada je osvojio čak šest Zlatnih arena, uključujući i Veliku zlatnu Arenu za najbolji film.

„Posmrtna trilogija“ Mate Matišića sastavljena je od drama „Sinovi umiru prvi“, „Žena bez tijela“ i „Ničiji sin“. Trilogija je objavljena 2006. godine, u izdanju Hrvatskog centra ITI-UNESCO. Svaka od drama doživela je pozorišna izvođenja, a neke su pretočene i u film.

“Središnji likovi svih tih drama završavaju život samoubistvom, činom koji Matišić izravno određuje kao njihovu poveznicu. A Matišićevo zapažanje kako to „ne govori toliko o njegovoj spisateljskoj koncepciji koliko o zbilji kojoj samoubistvo može biti poveznica“’, vodi nas, pak, do samog ishodišta „Posmrtne trilogije“. Jedini „zavičaj“ u koji se njeni junaci mogu vratiti jeste zavičaj smrti i oslobođenja što ga ona donosi. Likovi Matišićevih drama već su se i pre „sklanjali“ u smrt, no nikada tako deklarativno i svojevoljno, pri čemu Matišić pokazuje završne faze šizoidnog procesa u kome upravo društvo ili porodica dovode „osuđenika“ do ruba izdržljivosti.

Matišić govori o ljudima napola, i ljudima prividno celima, a zapravo je reč o ljudima koji su propustili umreti u pravom trenutku i postati besmrtnom sastavnicom mitske celine, u smislu u kojem Edgar Moren izvlači svoje zaključke o „sintezi pojedinca i države“’ iz koje „proizlazi neka vrsta građanske besmrtnosti“. (…) Matišićevi junaci su nadživeli svoju besmrtnost i moraju ponovno započeti živeti običnim, civilnim životom, no društvo kom pripadaju to im jednostavno ne dozvoljava. Ono oživljava njihove neuroze, podseća ih na učinjene grehe, izlaže ih iskušenjima na koja ne mogu naći odgovora.” (Hrvoje Ivanković, iz predgovora „Posmrtnoj trilogiji“)

“Pored bardova, Miodraga Krivokapića i Danice Ristovski, odličnih Aleksandra Alača i Milene Predić (snaha), simpatičnog Laka Nikolića (inspektor), „Ničiji sin“, Vladan Milić, obogaljen biografijom, bio je najupečatljiviji, svojim tačnim, preciznim pomeranjem unutrašnjeg sukoba od ideološkog ka identitetskom. Time je čitavu istoriju krvavih ratovanja sveo na unutrašnje čovekovo pitanje, ko je, odakle dolazi i ko mu je neprijatelj. Osim onog, koji je, prokletstvom tla, u njemu samom.

Manipulisanje najdubljim ljudskim osećanjima, upotrebljivost tragedije, večita ljudska žeđ za moći i blagostanjem, primat društvenih, nad porodičnim interesima, izgubljenost čoveka u ratnim strahotama, iz kojih izlazi mrtav ili, svakako, obogaljen, jasni, prepoznatljivi likovi i milje koji znamo, čini Matišićevu dramu, u predanoj Misiračinoj postavci, tačnom anamnezom nesreće ovog vremena. Hrvatsko/srpski sukob je tu, na opštem planu, dramski mnogo manje značajan.” (Dragana Bošković)

Čitaj dalje...

„Moj izbor“ – Izabrani najbolji domaći proizvodi i brendovi

17. april 2019 – U okviru kampanje „Moj izbor“ objavljeni su finalni rezultati glasanja za najbolje domaće proizvode i brendove po mišljenju potrošača. Kao i prethodne godine, titulu „Najomiljeniji domaći proizvod“ poneo je „Plazma keks“ kompanije „Bambi“, dok je zvanje „Najomiljeniji proizvođač u Srbiji“, ove godine ponela kompanija „Imlek“.

Nagrade „Moj izbor“, kao najbolji brendovi u svojim kategorijama, osvojili su: Začin C, Smoki, Metalac posuđe, Knjaz Miloš, Zlatiborac, Dijamant ulje, Moja Kravica, Nectar Family, PS fashion, Plazma keks, Pošta Srbije, Maxi, Dunav osiguranje, Banca Intesa, Forma Ideale, EXIT, dok je brend „Tiffany“ osvojio nagradu kao pobednik internet glasanja.

Devetu godinu zaredom, kampanju „Moj izbor“ organizovalo je udruženje Moja Srbija, sa ciljem podsticanja razvoja domaće proizvodnje i promocije kvaliteta domaćih proizvoda i brendova. Ovogodišnja akcija sprovedena je uz podršku potpredsednice Vlade Republike Srbije Zorane Mihajlović, Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Republike Srbije i Grada Beograda.

Ove godine, u konkurenciji za nagradu našlo se 930 domaćih proizvoda i brendova u 27 kategorija. Glasanje je organizovano u dva kruga. U prvom krugu glasali su korisnici interneta, a brendovi sa najvećim brojem glasova plasirali su se u finale, gde ih je, u svakoj kategoriji, čekalo po pet najbolje plasiranih brendova iz prethodnih akcija. Finalno glasanje organizovano je na terenu, metodom „lice u lice“. U deset gradova Srbije glasalo je ukupno 2010 potrošača.

Tokom devet godina, koliko traje akcija, naklonost potrošača i nagradu MOJ IZBOR uspele su da osvoje samo 43 kompanije u Srbiji sa ukupno 47 brendova.

Svečana dodela priznanja „Moj izbor 2019“ biće organizovana sredinom maja.

Najbolji domaći proizvodi i brendovi u Srbiji

Mleko i mlečni proizvodi

1. Moja Kravica
Balans +
Dukat

Meso i mesne prerađevine

1. Zlatiborac
Carnex
Neoplanta

Ulje, prilozi i prelivi

1. Dijamant ulje
Dobro jutro margarin
Polimark majonez i kečap

Grickalice

1. Smoki
Gud kikiriki
Chipsy

Supe, brašno i dodaci jelima

1. Začin C
C supe
Aleva paprika

Mineralne vode

1. Knjaz Miloš
Rosa
Prolom

Slatkiši

1. Plazma keks
Najlepše želje
Eurokrem

Bezalkoholni napici

1. Nectar Family
neXt
Takovo

Obuća, odeća i proizvodi od tekstila

1. P….S…. fashion
Legend
Mona

Trgovina

1. Maxi
Lilly
Roda

Sve za kuću

1. Metalac posuđe
Gorenje frižideri
FOX televizori

Nameštaj

1. Forma ideale
Simpo
Matis

Transport

1. Pošta Srbije
Post Express
AirSerbia

Osiguravajuća društva

1. Dunav osiguranje
DDOR
Generali

Banke

1. Banca Intesa
Komercijalna banka
Poštanska štedionica

Turističke manifestacije

1. EXIT
Belgrade Beer Fest
Sabor trubača u Guči

Pobednik internet glasanja

1. Tiffany Production

Foto/ilustracije: pixabay.com

Čitaj dalje...

Srbija prvi put domaćin Svetskog prvenstva u nacionalnim istorijskim srednjovekovnim borbama

SMEDEREVO, 17. april 2019 – Ko će biti pobednik Svetskog prvenstva u nacionalnim istorijskim srednjovekovnim borbama „Bitka nacija“, čiji domaćin je po prvi put Srbija i na kome će učestvovati više od 40 država, od 2. do 5. maja u Smederevskoj tvrđavi.

U okviru spektakularne kulturne lokacije i srednjovekovnog zdanja Smederevske tvrđave, posetioci će biti u prilici da tokom četiri dana dožive doba srednjeg veka i pogledaju kako su nekada izgledale bitke vitezova.

Ovaj svetski spektakl se već 10 godina održava širom Evrope, a Smederevska tvrđava poslednja prestonica srpske srednjovekovne države koja je svedok burnih istorijskih vremena, ove godine će prvi put u okviru manifestacije „Bitka nacija“ otkriti deo tajni koje skriva u svojim visokim zidinama.

U okviru sportskih aktivnosti, uzbudljivih predstava i autentične atmosfere srednjeg veka, posetioci će sva četiri dana ove manifestacije moći da uživaju u koncertima muzičke grupe „Spiritual Seasons“, a nakon dešavanja u tvrđavi, očekuje ih muzički program na gradskom trgu.

Prvog dana manifestacije, u četvrtak 2. maja, publika će moći da pogleda nominacije, ali i finalnu grupnu borbu u okviru koje učestvuje po 5 članova iz svakog tima, kao i nominacije za žene i takmičenje u srednjovekovnim kostimima i oklopima koje će biti upriličeno u dvorcu. Nakon dešavanja u tvrđavi muzički program se seli na gradski trg nastupima grupa „The Rock“, „Nikola Čubrilo Band“ i „Generacija 5“.

Izvođenje muzičke grupe „Spiritual Seasons“ obeležiće i drugi dan „Bitke naroda“, petak 3. maj, kada će se odigrati nominacije za muškarce i žene za individualne borbe 1 na 1, ali i za grupne borbe u kojima učestvuje po 5 članova ženskog i po 12 članova muškog tima. Na gradskom trgu, u petak će nastupiti grupe „Faust“, „Stare Kuke“ i „Yu Grupa“.

U subotu 4. maja, biće održane nominacije za muške i ženske individualne dvoboje 1 na 1, kao i za borbu protiv muškaraca. Posetioci tvrđave će tog dana moći da uživaju i u nominacijama za muškarce za grupne borbe u kojima učestvuje po 30 članova tima, za žene koje se bore sve protiv svih, ali i u borbi vitezova 15. veka u punom oklopu. Dešavanja na gradskom trgu će obeležiti grupe „Prljavi Romeo“, „Alogija“ i „Orthodox Celts“.

Finalni dan manifestacije, nedelja 5. maj, publici će priuštiti finalne nominacije za muškarce i žene u individualnim borbama, za muškarce i žene u pro-fights kategoriji, kao i nominacije za muškarce koji učestvuju u grupnim borbama sa po 150 članova svakog tima. Ovaj dan će biti obeležen dodelom nagrada za učesnike koji se budu istakli svojim umećem u disciplinama srednjovekovnih borbi, ali i završnim muzičkim koncertom grupe „Irdorath“ iz Belorusije.

Tokom četiri dana ovog velikog festivala kulture i sporta, Smederevo će postati prestonica srednjovekovnih sportskih veština. Smederevska tvrđava, grandiozni spomenik srpske kulture i monumentalni grad despota Đurđa Brankovića i njegove žene Jerine, koji se nalazi na mestu gde se reka Jezava uliva u veliki i moćni Dunav, posetiocima će dočarati deo burnih istorijskih vremena i oživeti mitove i legende najveće ravničarske tvrđave u Evropi.

Čitaj dalje...

Akcija „Smem li da pitam šta dišem?“ narednog ponedeljka

SMEDEREVO, 17. april 2019 – Na Trgu Republike u Smederevu u ponedeljak 22. aprila od 15 do 17 časova biće održana ulična akcija pod nazivom „Smem li da pitam šta dišem?“, tokom koje će građanke i građani imati priliku da nadležnim institucijama na jednostavan način pošalju zahtev za pristup informacijama od javnog značaja u vezi sa zagađenošću vazduha, a moći će i da učestvuju u kvizu znanja u vezi sa aerozagađenjem u Smederevu i osvoje simbolične nagrade.

Neke od tema o kojima će građani moći da razgovaraju sa aktivistima jesu da li postoje sredstva u budžetu grada namenjena za zaštitu životne sredine, u kom delu Smedereva je najzageđniji vazduh, rade li svi merači nivoa zagađenosti i da li su postavljeni na prave lokacije.

Ulična akcija, koju organizuju udruženje građana CRTA i lokalna inicijativa Crveni bedževi, deo je kampanje Srbija do informacija u okviru koje su aktivnosti sprovedene i u Valjevu, Kragujevcu, Užicu, Somboru, Prijepolju i drugim gradovima širom Srbije. Cilj kampanje je informisanje građana o pravu javnosti da zna. Ovo pravo kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja omogućava svim građanima da traže informacije koje su nastale tokom rada ili su u vezi sa radom organa javne vlasti.

Čitaj dalje...

Program u Muzeju povodom nove sezone turističkih poseta Vili Zlatni Breg

SMEDEREVO, 17. april 2019 – Javno preduzeće Smederevska tvrđava i Muzej u Smederevu organizovaće muzičko-scenski igrokaz “Što se bore misli moje” povodom otvaranja sezone turističkih poseta Vili Zlatni Breg u Smederevu.

Program će biti realizovan u petak, 19. aprila u 13 časova u galerijskom prostoru Muzeja u Smederevu.

Muzičko-scenski igrokaz “Što se bore misli” moje je jednočinka posvećena knezu Mihailu Obrenoviću i njegovoj supruzi kneginji Juliji.

U prekrasnom ambijentu njihovog letnjikovca ,,Ivanka“ (u današnjoj Slovačkoj), priprema se Julijin rođendan, gosti samo što nisu stigli, a oni uzbuđeni, srećni ali i zabrinuti… otkrivaju nam svoje emocije, tajne, strepnje, ali i lepe trenutke svojih života…

U raskošnim kostimima tadašnje mondenske Evrope, uz pratnju divne muzike Franca Lista i Kornelija Stankovića, junaci naše priče će vas podsetiti na mnoge značajne ličnosti i  dočarati istorijske prilike toga vremena, pa i zapevati stare zaboravljene pesme. Jedna od njih je i Što se bore misli moje, koju je napisao sam knez Mihailo Obrenović.

Igrokaz autorke Zlate Tipold posvećen našem pesnički darovitom knezu Mihailu igra se sa velikim uspehom u Konaku kneza Miloša u Beogradu i ima preporuku Ministarstva prosvete – Sektora za unapređenje obrazovanja i međunarodnu prosvetnu saradnju, a podržao ga je i Istorijski muzej Srbije.

U ulozi kneginje Julije je Dragana Obradović, u ulozi kneza Mihaila Nebojša Đorđević.

Čitaj dalje...

Savet EU izglasao kontroverznu Direktivu o autorskim pravima – Da li će Google plaćati za vesti?

Izvor: startit.rs, autor: Sanja Vatić, 16. april 2019 – Izglasan propis uređuje kako se sadržaj koji podleže autorskim pravima deli na internetu, a ono što se ispostavilo kao sporno su njegova dva člana — 11 i 13 (naknadno preimenovani u Član 15 i Član 17) za koje kritičari smatraju da ugrožavaju kreativnost i slobodu govora.

Juče je Savet ministara EU izglasao kontroverznu Direktivu o autorskim pravima koju je krajem prošlog meseca odobrio Evropski parlament. Kao što se očekivalo i pre glasanja Italija, Holandija, Poljska, Švedska, Finska i Luksemburg bili su protiv ovog akta, ali to nije bilo dovoljno jer je za izglasavanje bila potrebna kvalifikovana većina (55 odsto država članica koje predstavljaju najmanje 65 odsto stanovništva EU).

Iako se pre dve godine kada je Evropska komisija najavila planove za modernizovanje EU regulative koja se tiče autorskih prava nije digla velika prašina, poslednjih meseci jeste. Kao što je bio slučaj sa neutralonošću interneta i GDPR-om, i ovim povodom se govorilo o tome kako će se internet kakvim ga znamo zauvek promeniti. Slično kaže i naš sagovornik Bojan Perkov, istraživač Share fondacije:

– Ishod glasanja je očekivan. Mislim da će ovo sada malo zakomplikovati situaciju u smislu toga kako će internet izgledati u neko buduće vreme za korisnike u EU. Ipak, i dalje je neizvesno jer ne znamo kako će se Direktiva transponovati u nacionalna zakonodavstva svake od država članica. Ne zna se kako će standardi iz Direktive konkretno da budu propisani zakonima i kako će se to primenjivati. Glasanje svakako ostavlja jednu veliku nepoznanicu.

A sporne stvari su…

Između ostalog izglasan propis uređuje kako se sadržaj koji podleže autorskim pravima deli na internetu, a ono što se ispostavilo kao sporno su njegova dva člana — 11 i 13 (naknadno preimenovani u Član 15 i Član 17) za koje kritičari smatraju da ugrožavaju kreativnost i slobodu govora. Članom 11 agregatorima vesti se nalaže da plaćaju nadoknadu medijima čije vesti prikazuju, a Članom 13 se internet platformama nameće obaveza da filtriraju postove koje njihovi korisnici objavljuju bez dozvole autora sadržaja.

Plastičnije objašnjeno, to znači da Član 11 dopušta izdavačima da naplate platformama kao što je Google News kada u rezultatima prikažu isečke njihovih vesti, a Član 13 sajtove poput YouTube-a obavezuje da spreče svoje korisnike da objavljuju sadržaj zaštićen autorskim pravima.

Uz ideju da deo profita koji se generiše preko interneta ide i ka stvaraocima, a ne samo velikim tehnološkim kompanijama, i startapi su se našli na listi potencijalno oštećenih. Odnosno, u problemu su se našli oni koji tek razvijaju platforme/proizvode koji koriste bilo kakav sadržaj koji podleže autorskim pravima jer im je novim pravilima otežano da se izbore s tehnološkim gigantima — ako ni zbog čega drugog onda zbog nedostatka novca i moći za pregovaranje sa vlasnicima prava (npr. izdavačima poput Universal Musica ili The Washington Posta).

I dok su različite interesne grupe i pojedinci kudili i hvalili direktivu, mnogi su bili zastrašeni da će kao posledica ovakve regulative biti uvedeni upload filteri koji će automatski blokirati sav sadržaj koji podleže autorskim pravima (uključujući meme-ove i GIF-ove) ili da će vesti biti uklonjene iz rezultata koje prikazuje Google.

Ipak, Direktiva je na glasanje otišla u izmenjenom obliku koji ne bi trebalo da preti opstanku meme-ova, GIF-ova i startapa. 

Rok za sprovođenje promena do maja 2021. godine

Čak ni sada kada je izglasano usvajanje Direktive, zapravo niko nije siguran kako će ijedan od ova dva člana funkcionisati u praksi. A kako kaže advokat, poznavalac digitalnih politika i donedavno Poverenik za informacije od javnog značaja, Rodoljub Šabić „u natezanju između dva interesa koja su konfrontirana možda ni samim akterima nije jasno šta smo dobili”.

– Ono što je jasno jeste da je to od početka bio pokušaj da se ograniče prava i suzbiju interesi velikih kompanija poput Facebooka i sličnih, koje su zapravo gradile imidž, gradile snagu i bogatstvo zahvaljujući tome što su milionima ljudi omogućavali da na internet plasiraju i, uslovno rečeno, tuđe intelektualne tvorevine. Naravno da je kao reakcija na to došlo nešto što bi trebalo da bude zašitita autorskih prava koje bez sumnje i jesu zloupotrebljavana. Da li je ovakva koncepcija koja podrazumeva vašu odgovornost kao nosioca platforme za bilo šta što neko plasira na internetu pravo rešenje, to tek ostaje da se vidi.

Koliko god neizvesno bilo, Evropa svakako neće dočekati promene pre maja 2021. godine. Usvajanje Direktive članice EU stavilo je pred još dve godine posla jer je to propisani rok za implementaciju. Osim što u ovom periodu države članice EU treba da implementiraju regulativu u zakone svojih zemalja, kao država koja treba da pristupi EU i Srbija bi trebalo da uključi Direktivu u svoje zakone.

– Reč je o aktu koji je s obzirom na materiju koju reguliše i s obzirom na moguće posledice veoma važan i koji će biti važan u budućnosti. On će biti važan i za Srbiju. U ovom trenutku možda ne toliko koliko za članice Evropske unije, ali perspektivno svakako. Biće potrebno vremena i imaćemo vremena jer je utvrđen rok za implementaciju 24 meseca.

Baš zbog tog roka Šabić nije previše kategoričan kada gleda na generalne posledice usvajanja: 

– Dve glavne stvari su tu sporne. S jedne strane je interes velikih igrača koji će teško biti ugrožen. Ako govorimo o filtriranju sadržaja koji se pojavljuje na internetu oni su najmoćniji i sva je prilika da će oni svoj interes najefikasnije da zaštite od potencijalnih rizika. S druge strane mogućnost da snosite sankcije zbog toga što je neko zloupotrebio tuđe autorsko delo kod mnogih će izazvati strah. Kod sitnijih igrača pogotovo. I to će neminovno imati za posledicu sprečavanje toga da se na internetu pojave tuđi intelektualni proizvodi koji se koriste u svrhu političke karikature, kritike, satire i sl. To za posledicu izvesno ima i sužavanje prostora za slobodnu reč. Teško je iz ove perspektive sagledati kakve će to konsekvence imati, ali neke nepoželjne sasvim sigurno hoće.

Osim neodređenosti usled pojedinačnih primena Direktive naše sagovornike smo pitali i čiji je interes da se autorska prava na internetu regulišu unutar EU. Stav Perkova je da EU zapravo hoće onima koji su nosioci autorska prava da pomogne da više dobijaju od svog rada, a ne samo onaj ko plasira taj sadržaj, dok Šabić i ovom pitanju pristupa s oprezom:

– Veliko je pitanje da li su motivi zadovoljeni i tek će praksa pokazati ko je tu zapravo izvukao neku korist. Priča o uvođenju nekakvog reda je isto kontroverzna tema. To nije uredba nego akt koji ostavlja dovoljno prostora za specifično individualno regulisanje članicama Evropske unije, tako da čak može doći do situacije da imamo pravne nesigurnosti zbog npr. velikih razlika koje postoje od članice do članice. A da ne pričamo da su veliki igrači na polju interneta potpuno van dometa Evropske direktive.

Ono što sigurno jesu činjenice je da regulativa i u ovom slučaju poslovično kaska za tehnologijom i da ćemo za detaljniju analizu morati da sačekamo konkretne korake zakonodavaca.

https://startit.rs/savet-eu-izglasao-kontroverznu-direktivu-o-autorskim-pravima-na-meti-tehnoloski-giganti-ali-i-startapi/

Foto/ilustracije. pixabay.com

Čitaj dalje...