You are here

Ko vatrom čisti njive i pašnjake gubi pravo na subvencije

Izvor: agroklub.rs, 10. april 2019 – Poljoprivredna gazdinstva za koja se utvrdi da su spaljivala strne useve i biljne ostatke i tako izazvala požar izgubiće pravo na podsticajna sredstva u poljoprivredi  u periodu od dve godine. Ovo je samo jedna od zakonskih novina koja bi trebalo da zaustavi ovu štetnu pojavu. A ovog proleća u jugozapadnoj Srbiji gori na sve strane i pored upozorenja stručnjaka da spaljivanje biljnih ostataka nema ni jednu korisnu svrhu, već samo ide na štetu poljoprivrednicima.

Izgorelo je nekoliko stotina hektara šume i niskog rastinja

Pripadnici Vatrogasno-spasilačke brigade iz Prijepolja koja pokriva i opštine Priboj i Prijepolje tokom marta gasili su čak 80 požara na otvorenom, što je više požara nego cele prošle godine u limskoj dolini. Izgorelo je nekoliko stotina hektara šume i niskog rastinja, a uzrok svih požara je ljudski nemar. Iz štabova za vanredne situacije u ove tri opštine zbog toga apeluju na meštane da tokom prolećnih radova ne pale biljne ostatke na njivama, livadama i pašnjacima. Neodgovornima slede novčane kazne koje nisu male, dok će poljoprivredna gazdinstva ostati i bez subvencija.  

Najkritičnije je bilo poslednja četiri dana marta kada je u ove tri opštine zabeležen 51 požar. U novovarškom kraju gorelo je na sedam lokacija, u Drmanovićima, Rutošima, Vranešima, Draglici… U Radoinji je vatra u Manguri zahvatila nisko rastinje, sadnice četinara i šumu na skoro 100 hektara, dok je u Bistrici u zaseoku Sokolova gorelo na 25 hektara. Na sreću nije bilo ljudskih žrtava, a nisu stradali ni objekti.

Ovo na sreću nije rekordan broj požara, pre dve godine smo u martu intervenisali čak 33 puta. Međutim u selima na višim nadmorskim visinama gde je do skoro bilo snega tek kreću poljski radovi, pa nam je april posebno kritičan. Novo vatrogasno vozilo koje smo dobili jesenas znatno nam je olakšalo rad, posebno na teže pristupačnim terenima. Međutim, kako naša jedinica broji 13 vatrogasaca možemo da u isto vreme intervenišemo sa najviše tri ekipe, a dešavalo se poslednjih dana da vatra istovremeno gori na više lokacija od tog broja,“ kaže komandir Vatrogasne jedinice u Novoj Varoši Jugoslav Miletić. 

Kazne do 10.000 do 300.000 dinara

Spaljivanje strnih useva, smeća i biljnih ostataka zabranjeno je zakonom. Protivpožarni inspektori su na terenu i utvrđuju se činjenice. Nadležni kažu da su u toku i prekršajni postupci protiv više osoba koje su svojim nesavesnim ponašanjem izazvale požare.         
 
Prema Zakonu o zaštiti od požara lice koje je izazvalo požar dužno je da vatrogasno-spasilačkoj jedinici nadoknadi troškove intervencije. Prekršajna novčana kazna za fizička lica je 10.000, a za lica koja lože vatru u blizini šume od 10.000 do 50.000 dinara, dok je kazna za pravna lica od 300.000 do milion dinara“, kaže načelnik Opštinskog štaba za vanredne situacije u Novoj Varoši Radivoje Bujišić.

Spaljivanje biljnih ostataka često je kako je Bujišić dalje rekao uzrok nekontrolisanih požara koji mogu imati katastrofalne posledice i dovesti do ljudskih žrtava kao nedavno u susednoj Ivanjici gde je prilikom gašenja nastradao jedan od meštana. „Zbog toga će se od ove godine puno više raditi na preventivi. Na osnovu zakonskih smernica usvojili smo operativni plan sprovođenja preventivnih mera zaštite od šumskih požara i požara na otvorenom, a u ceo posao sada je uključeno znatno više ljudi sa jasno preciziranim zadacima i obavezama,“ rekao je on. 

U ovom delu Srbije sve više je zapuštenih imanja, pa meštani tokom proleća pale nekošenu travu i ostatke žitarica kako bi zemljište očistili od korova. Ukorenjeno je i mišljenje da ova „agrotehnička mera“ poboljšava plodnost zemljišta.

Paljenjem se uništava površinski rod zemljišta

Nadležni međutim tvrde da nije tako. Paljenjem se uništava površinski rod zemljišta koji je najvažniji za donošenje roda u narednim godinama,  a vatrom se ubijaju i svi živi organizmi u zemljištu, poput   kišnih glista i  mikroorganizama, koji vrše razlaganje organskih materija i  imaju nezamenljivu ulogu u ishrani biljaka. Zbog toga se sa stanovišta struke, umesto paljenja preporučuje zaoravanje zemljišta.

Zaoravanjem se poboljšava vodni režim zemljišta, pa ta zemljišta sadrže u vreme jesenjeg, odnosno zimskog oranja i do 2,5 posto više vlage od onih parcela na kojima strnjika nije zaorana. Zaoravanje je i mera borbe protiv korova, ali i vid slabijeg đubrenja zemljišta jer se ovom merom zemljištu vraća jedan deo organskih materija koje su iz njega iznete prinosom. Lakša je osnovna obrada zemljišta, jer se manje stvrdne, pa je i znatno manji utrošak goriva“,kaže se u apelu meštanima Opštinskog štaba za vanredne situacije u Novoj Varoši. 

https://www.agroklub.rs/poljoprivredne-vesti/ko-vatrom-cisti-njive-i-pasnjake-gubi-pravo-na-subvencije/49952/

Foto/ilustracije: pixabay.com

Related posts