You are here

Smederevo „zrelo“ za ozbiljan projekat centralne toplane?

SMEDEREVO, 3 april 2019 – Grejna sezona, što se tiče onih koji su korisnici usluge centralnog grejanja, završava se 15. aprila. To je bio povod da sa Vladimirom Kulagićem, direktorom JP Grejanje Smederevo, porazgovaramo o tome kako je prošla, ali i šta se planira da grejanje u Smederevu bude bolje i – zdravije, jer je pitanje zaštite životne sredine, baš zagađenja vazduha, ove zime bilo jedno od centralnih.

– Iza nas je, gotovo po svim parametrima, jedna od prosečnih grejnih sezona. Mi u proseku trošimo oko 4.000 tona mazuta (± 5%) i tu smo negde i ove godine, bez obzira na blag oktobar, jer je januar bio nešto hladniji nego prošlogodišnji. Očekujemo, prema najavama RHMZ-a, da ova sezona bude završena oko 15. aprila, jer se nakon toga najavljuje lepo vreme sa nadprosečnim temperaturama, što je lepa vest u odnosu na neke ranije godine. Sećamo se 2017. godine kada smo zbog niskih spoljnih temperatura grejali gotovo do 1 maja. Naravno i sada smo spremni da produžimo grejnu sezonu ako to bude potrebno. Trenutni režim rada, kada su dnevne temperature više od 20 stepeni, je takav da grejemo u jutarnjim i po potrebi u večernjim satima, u skladu sa spoljnom temperaturom i naravno Odlukom o snabdevanju grada toplotnom energijom. Imamo korisnike koji bez obzira na spoljne uslove i naša obrazloženja zahtevaju celodnevno grejanje, kada već paušalno plaćaju, a visoke temperature u stanu će regulisati otvaranjem prozora. S druge strane, imamo korisnike koji imaju kalorimetre, koji u takvim situacijama, kada je temperatura napolju relativno visoka, pitaju zašto nas grejete kada je toplo – zašto da plaćamo kada nam vaša usluga nije potrebna. Teško je to uskladiti. Na sreću takvih poziva nije mnogo, jedan ili dva dnevno, a u krajnjoj liniji pred nama je naplata po potrošnji i kada to budu stambene zajednice prihvatile biće im svejedno, jer ćemo grejati onda i onoliko koliko spoljni parametri to zahtevaju, a oni će plaćati koliko realno potroše i to je najpravednija raspodela.

Tokom ove sezone bilo je i kvarova na toplovodu…

– Ove sezone imali smo, i još ih imamo, relativno veliki broj intervencija na primarnim toplovodima. Trudimo se da sve aktivnosti na sanaciji mreže odradimo noću, kako bi se prekidi u snabdevanju toplotnom energijom sveli na najmanju moguću meru. Imali smo u dva navrata i višesatne prekide u snabdevanju toplotnom energijom u dve različite kotlarnice. Na žalost i to se dešava, jer nismo u mogućnosti da sve toplovode koji su stariji od 40-tak, pa i više godina, saniramo u jednoj sezoni.

Kada su tekuće aktivnosti u pitanju na kraju grejne sezone, kao i svake godine, pozvaćemo korisnike da nam prijave kvarove na ventilima, kako bi mogli blagovremeno da ih nabave, a koje bi posle 1. maja naši radnici zamenili – podsećamo bez nadoknade. U proseku svake godine promenimo između 150 i 200 radijatorskih ventila u čitavom sistemu.

Konačnu ocenu, ipak, daju korisnici…

– Tako je, konačnu i najbolju ocenu našeg rada daju korisnici, plaćanjem ili neplaćanjem računa. Imamo solidan procenat naplate, bez obzira na podizanje cene prošle godine, za koje je jedini razlog bilo povećanje cene mazuta, odnosno nafte na svetskom tržištu. Korisnici plaćaju u sličnom procentu kao i pre tog poskupljenja, očigledno su i oni svesni da imaju solidnu uslugu, da je bolje da je imaju i po novoj ceni nego da je nemaju.

Za razliku od nekih drugih gradova, ovde grejanje nije celodnevno.

– Jako je malo gradova koji realno rade 24-časni režim grejanja. To su Požarevac i Obrenovac. Sve ostalo je često samo marketing koji ponekad ume više da naškodi nego da bude od koristi. 

Postojeći režim rada u Smederevu je ovakav decenijama. Ja sam rođen u ovom gradu, u zgradi koja je imala grejanje i to dobro iz iskustva znam. Ovde je grejanje projektovano kao četrnaestočasovno, naravno sa noćnim prekidima. Imamo u funkciji 14 blokovskih kotlarnica – sistem je razuđen i jednostavno nije za poređenje sa gradovima koji imaju centralne toplane. U našem slučaju bi celodnevno grejanje značilo nesrazmerno uvećanje troškova rada u odnosu na efekte koje bi dobili. Realno, ambijentalna temperatura između 21h uveče i 6h sati ujutro, ne može da se spusti za više od dva do tri stepena u zgradama koje su solidno izolovane. Dakle, ne želim da kažem da nema potrebe produženo grejati kada je napolju          -100C, ali kada su prosečne zime u pitanju to je retko kada potrebno činiti.

A to nas vraća na pitanje centralne toplane u Smederevu o kome se godinama govori.

– To je pitanje koje „muči“ Smederevce decenijama unazad. To bi, svakako, bilo kvalitetnije rešenje, koje bi donelo i druge benefite, uključujući kao najvažniji, zaštitu životne sredine. Još 1996. godine je Republika Srbija podržala ideju toplifikacije četiri grada Smedereva, Beograda (iz Obrenovca), Požarevca i tada Prištine. U tom trenutku su izdvojena inicijalna sredstva i krenulo se u realizaciju. Ideja je bila da se koriste otpadne toplote iz procesa proizvodnje železare za potrebe grejanja grada, napravljeni su projekti i počelo se sa realizacijom, ali se u jednom trenutku stalo – i na kraju odustalo. Veliki potencijalni problem bili su vlasnički odnosi. Kasnije se ispostavilo da je ta bojazan bila opravdana. Dolazak pa odlazak Amerikanaca mogao je da dovede do toga da grad bude toplifikovan, ali da u jednom trenutku ostane bez izvora toplote i bez grejanja.

Da zaključim ideja izgradnje centralne gradske toplane nije zamrla, ali je stavljena po strani. Za realizaciju takvog projekta su potrebna ogromna sredstva (zidanje postrojenja i pogona centralne toplane, toplovoda…). To nije projekat koji bi se izveo u kratkom roku, to je projekat koji bi morao da se realizuje više godina, ali bi rešio veliki problem kada je komunalna energetika Smedereva u pitanju, i sa stanovišta korisnika i sa stanovišta zaštite životne sredine, što je ponavljam izuzetno važno.

U međuvremenu, bar što se životne sredine tiče, jedno od rešenja koje se nameće je prelazak na gas, i o tome se govorilo.

– U drugoj polovini dvadesetog veka po opštinama i gradovima Srbije prvo se krenulo sa čvrstim gorivom, ložio se ugalj, pa su negde sedamdesetih i osamdesetih godina toplane – kotlarnice prelazile na lož ulje – mazut. Krajem osamdesetih se započelo sa masovnijom gasifikacijom i korišćenjem prirodnog gasa. Naravno, gradovi su napredovali u srazmeri sa ulaganjima u komunalnu infrastrukturu. Mnogi gradovi sada koriste prirodni gas, i nama bi bilo mnogo povoljnije da imamo tu mogućnost i zbog cene, a posebno zbog zagađenja.

Zato se danas konstantno razmišlja o korišćenju otpadne toplote i obnovljivih izvora energije. Tu je pre svega potrebno da se utvrdi stabilno tržište energenata, jer ako je to bio masa – moramo da vidimo ima li je za narednih 10-15 godina dovoljno. Najčešće se govori o peletu i drvnoj sečki, a Smederevo nije šumovit kraj, dakle nema mnogo izvora takvog vrsta energenta, što znači da bismo morali odnekud da ga dovozimo.

Smederevo je „zrelo“ za jedan ozbiljan projekat centralne gradske toplane, bilo je razmišljanja svojevremeno da to bude Želvozova energetika, i sada ima nekih inicijativa, ali šta će od toga da zaživi… Jedna od ideja (svakako ne nova) je i grejanje Smedereva iz termoblokova iz Kostolca, što bi bio projekat širih regionalnih razmera.

Nadam se da će se nešto od toga pokrenuti, došli smo do tačke kada mora da se prelomi, jer će mazut kao fosilno gorivo, nepovoljno sa stanovišta cene i posebno zagađenja životne sredine biti uskoro, da ne kažem zabranjeno, ali sigurno redukovano kada je proizvodnja, a samim tim i potrošnja u pitanju, kaže za Podunavlje.info Vladimir Kulagić, direktor u JP Grejanje Smederevo.

Related posts