You are here

Finale Kupa Srbije: Bojić zlatni kadet pištoljem

PANČEVO, 30. mart 2019 – Finale Kupa Streljačkog saveza Srbije vazdušnim oružjem za mlađe kategorije (B program) održano je danas u Pančevu, a jedini član Streljačke družine Smederevo na pobedničkom postolju bio je Dušan Bojić koji je osvojio najsjajnije odličje standardnim vazdušnim pištoljem u kadetskoj konkurenciji.

Današnje takmičenje obeležila je juniorska reprezentativka Teodora Vukojević, članica kragujevačkog „Čika Mate“, koja je osvojila dve zlatne medalje, trijumfom standardnom vazdušnom puškom u kadetskoj i u apsolutnoj konkurenciji (mlađe juniorke i kadetkinje zajedno).

Puškom u konkurenciji mlađih juniora i kadeta najuspešniji je bio Teodorin klupski drug Marko Ivanović. Istim oružjem u takmičenju kadeta prvo mesto osvojio je Đorđe Savić (Oko sokolovo), koji je u apsolutnoj konkurenciji bio drugi.

Pobede u takmičenju pištoljem odneli su: Nemanja Stojanov (Uljma – mlađi juniori i kadeti), Dušan Bojić (Smederevo – kadeti), Eleonora Radulović („Dragan Jevtić Škepo“- mlađe juniorke i kadetkinje) i Dijana Janković („Aleksa Dejović“ – kadetkinje).

U takmičenju serijskom vazdušnom puškom najuspešnija pionirka bila je Anja Knežević (Novi Beograd  – Ušće), dok se zlatom u konkurenciji pionira okitio Aleksa Rakonjac (Pančevo 1813)

Serijska vazdušna puška

Pioniri: 1. Aleksa Rakonjac (Pančevo 1813) 188, 2. Sava Ljujić (Partizan) 184, 3. Nikola Adamović (Jedinstvo) 181…

Pionirke: 1. Anja Knežević (Novi Beograd – Ušće) 188, 2. Anja Nikodinović (Partizan) 185, 3. Aleksandra Havran (Jedinstvo) 184…

Standardni vazdušni pištolj

Mlađi juniori i kadeti: 1. Nemanja Stojanov (Uljma) 226,5, 2. Nemanja Mitrović („Aleksa Dejović“) 221,3, 3. Stefan Mijaljević (Policajac) 203,7… Kvalifikacije: 1. Dušan Bojić (Smederevo) 543, 2. Zlatomir Marković (Sava Mesarci) 542, 3. Uroš Ivanovski (Novi Sad 1790) 540…

Kadeti (konačan plasman određuje se na osnovu rezultata kvalifikacija): 1. Dušan Bojić (Smederevo) 543, 2. Veljko Mitrović („Aleksa Dejović“) 529, 3. Jovan Maksimović („Dragan Jevtić Škepo“) 528…

Mlađe juniorke i kadetkinje: 1. Eleonora Radulović („Dragan Jevtić Škepo“) 222,3, 2. Kristina Vukadinović („Živko Relić Zuc“) 219,0, 3. Nevena Marković (Sava Mesarci) 199,1… Kvalifikacije: 1. Milica Obradović (Kolubara) 368, 2. Jelena Todorović („Aleksa Dejović“) 367, 3. Dijana Janković („Aleksa Dejović“) 366…

Kadetkinje: 1. Dijana Janković („Aleksa Dejović“) 366, 2. Nađa Martinović (Partizan) 358, 3. Eleonora Radulović („D.J. Škepo“) 354…

Standardna vazdušna puška

Mlađi juniori i kadeti: 1. Marko Ivanović („Čika Mata“) 248,0, 2. Đorđe Savić (Oko sokolovo) 245,0, 3. Dimitrije Gaćeša (Mladost) 222,7… Kvalifikacije: 1. Savić 620,8, 2.Ivanović 618,4, 3. Gaćeša 616,9…

Kadeti: 1. Đorđe Savić (Oko sokolovo) 620,8, 2. Nikola Adamović (Jedinstvo) 609,4, 3. Peter Erdei (Novi Sad 1790) 603,8…

Mlađe juniorke i kadetkinje: 1. Teodora Vukojević („Čika Mata“) 250,4, 2. Aleksandra Havran (Jedinstvo) 247,6, 3. Lara Canić (Niš 1881) 225,6… Kvalifikacije: 1. Magdalena Nikolić (Jagodina 92) 415,6, 2. Canić 415,4, 3. Vukojević 415,2…

Kadetkinje: 1. Teodora Vukojević („Čika Mata“) 415,2, 2. Elena Stevanović (Kolubara) 413,6, 3. Aleksandra Havran (Jedinstvo) 413,0…

Čitaj dalje...

Beogradska “Prosveta” objavila knjigu soneta “Tajno društvo” M. S. Pešića

BEOGRAD/SMEDEREVO, 30. mart 2019 – Beogradska izdavačka kuća „Prosveta“ objavila je knjigu 142 soneta Milosava Slavka Pešića sabranih u deset poglavlјa pod skupnim naslovom „Tajno društvo enciklopedista“.

Soneti u knjizi „Tajno društvo enciklopedista“ jasno su, po ciklusima, omeđeni  erosom, tanatosom, razbarušenim  životopisima antičkih filosofa i savremenih pesnika kojih više nema.

„Tajno društvo enciklopedista“,  za objavlјivanje, preporučilo je pet akademika i petnaestak pisaca, prevodilaca, multimedijalnih umetnika i knjigolјubaca, a finansijski je pomogla Gradska uprava Smedereva na preporuku komisije za kulturu.

Učena rasprava o poligloti Isusu

Polovinom godine u Jerusalim doputova Frančesko.

U Svetom gradu srete Netanjahua.

Kojim jezikom je govorio Isus­? pita Frančesko.

Isus je bio ovde, ovo je njegova zemlјa, mrsi Netanjahu. A

Frančesko predano molitva. Mazi zrna brojanice.

Govorio je hebrejski, najzad istisnu Netanjahu.

Aramejski, šapuće Frančesko. Aramejski.

Ali, znao je hebrejski, prkosi Netanjahu!

Na Bliskom istoku rasprave o Hristu

umršene su, političke, u svakoj reči štrik.

Hrist, rođen u Vitlejemu, odrastao u Nazaretu,

raspet, izdahnuo je, na  krstu. U Jerusalimu.

Pontijev jezik beše latinski. Aramejski je hlapio.

Zbilјa, na kom se jeziku Hrist branio? I rašta?!

iz knjige Tajno društvo enciklopedista

M. S. Pešić, autor Petar Pismestrović

Pešić je pesnik, prozaist, književni kritičar i prevodilac. Autor petnaestak pesničkih zbirki, tri romana, obimne romansirane i ilustrovane monografije starim razglednicama Smedereva, od 1900. do polovine 20 veka. Duže od tri decenije  dopisnik je  Agencije Beta iz Smedereva.

Među prevodima izdvaja se zbirka Mocartovih pisama ženama u izdanju Paideje, koju je kritika izuzetno dobro primila i obiman izbor pesama jugoslovenskih pisaca svih životnih doba. Taj cvetnik iz osamdesetih godina, za mesec dana, imao je dva izdanja i tiraž od 45.000 primeraka.

Čitaj dalje...

Iz dva jedanaesterca do tri boda

SMEDEREVO, 30. mart 2019 – Zahvaljujući preciznosti iz dva, opravdano, dosuđena penala, derbi je pripao Smederevcima – Smederevo – Sloga 2:1.

Prvo je u 24. minutu u kaznenom prostoru Požežana oboren je nemanja Stojanović, a siguran sa bele tačke bio je Stefan Stojanović.

Nije mnogo nedostajalo da u 31. minutu Marko Marković, posle udarca Glišovića, pogodi sopstvenu mrežu, a sjajnom odbranom istakao se golman Trifunović.

Meč bi verovatno imao drugačiji tok da je tri minuta kasnije Nemanja Stojanović, u situaciji jedan na jedan, sam ispred golmana Glintića, bolje reagovao, da nije poslao loptu pored praznog gola.

Početkom drugog poluvremena, Gajić je, posle kornera, Stojakovića, izjednačio rezultat, da bi ubrzo potom Mihajlović sa pet metara udarcem glavom prebacio gol domaćih.

Ulaskom Nikolića živnuo je napad Smederevaca. On je u 90. minutu pretrčao Glišovića, a ovaj ga je sa leđa oborio i zaradio direktan crveni karton.

U nadoknadi vremena Radenković je srušen u kaznenom prostoru Sloge i to je bio drugi penal za domaće.  

Đurđević je bio siguran izvođač za veliku radost Smederevac.

Foto: R. G.

Čitaj dalje...

Borba protiv krivolova jesetre na Dunavu

Izvor: ec.europa.eu, 30. mart 2019 – Dunavske jesetre su nadživele dinosaure, ali su sada najugroženija vrsta riba u svetu. Organizacija „Život za dunavske jesetre“ radi na sprovođenju već posotojećih zakona kako bi se podržale ribolovne zabrane, ali i ribarske zajednice u pronalaženju alternativnih prihoda.

Nekada je u Dunavu moglo da se nađe šest vrsta jesetre, što predstavlјa jedinu preostalu živu populaciju ove vrste u EU. Danas je pet od tih vrsta je „kritično ugroženo“ na crvenoj listi IUCN-a. Tu spada i evropska jesetra (Acipenser sturio), koja je praktično već izumrla u Dunavu. Dok drugi projekti kao što je LIFE Sterlet rade na direktnim naporima na očuvanju, fokus LIFE FOR DUNUBE STURGEONS je na izgradnji kapaciteta organa za sprovođenje zakona, na pravnoj zaštiti vrsta i podršci za ribarske zajednice koje se tradicionalno oslanjaju na izlov ribe, pa i jesetre, kao izvor prihoda.

„Ribolov treba da i dalјe bude izvor prihoda, ali ne na račun populacije jesetre“, rekla je Jutta Jahrl iz VVF Austrija, koordinator projekta.

Krivolov se nastavlјa

Zahvalјujući naporima LIFE projekta i kampanje VVF Srbija, Ministarstvo zaštite životne sredine Srbije je ove godine sprovelo zabranu ribolova jedne od kritično ugroženih vrsta dunavske jesetre (Acipenser ruthenus). Pored postojećih stalnih i privremenih ograničenja za lov i prodaju divlјe jesetre u Ukrajini, Bugarskoj i Rumuniji, to znači da su sve vrste jesetre sada pod zaštitom u celom regionu Donjeg Dunava.

Ipak, kao što je opisano u nedavnom izveštaju o korupciji i trgovini kavijarom [pdf], krivolov i prodaja jaja i jesetre se nastavlјa.

Nelegalni ribolov i krijumčarenje kavijara koji ugrožavaju opstanak dunavske jesetre deo su globalnog fenomena kriminaliteta divlјih životinja.  Pošto je kavijar toliko dragocen, postoji veliki podsticaj da se lovi čak i kada su zabrane na snazi. A razlikovanje divlјeg i kultivisanog kavijara je teško.

Uprkos praćenju i CITES obaveznom označavanju kavijara , postoji “crna rupa znanja o tržištu”, kaže gospođa Jahrl. Da bi se ovo rasvetlilo i identifikovale nedozvolјene prodaje, projekat je radio sa partnerima na dobijanju uzoraka kavijara iz restorana, pijaca ili na internetu. Na uzorcima se radi analiza izotopa da bi se utvrdilo da li se dobijaju iz zaroblјene ribe ili divlјe. Na osnovu rezultata, može se identifikovati i pratiti poreklo,  ako je potrebno.

Mreža mora da radi u više zemalja

Prekogranično umrežavanje je od suštinskog značaja za uspeh projekta. VVF je potrošio  mnogo vremena  u održavanje kontakata sa lokalnim ribarskim zajednicama i agencijama za sprovođenje zakona u Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj i Ukrajini.

Da nam ne ostanu samo skulpture i spomenici…

Zabrane ribolova na jesetre su najbitnije za obnavlјanje populacije, ali i rešavanje pitanja prihoda za ribarske zajednice u regijama gde je teško naći drugi posao. Iako je u kontaktu sa lokalnim stručnjacima, kao što su istraživači za očuvanje prirode, tim se sastaje i sa ribarima kako bi razgovarali o njihovoj egzistenciji. “Mi smo bili prvi koji su ih slušali nakon zabrane ribolova”, objasnila je gospođa Jahrl. „U početku je bilo dovolјno razgovarati i slušati, ali sada radimo na stvarnim rešenjima.“

Bilo koji predložene rešenje treba da uzme u obzir različite društveno-ekonomske situacije u svakoj zemlјi. Da bi se dobila jasnija slika o razlikama i mogućnostima, sprovedene su socio-ekonomske studije o nekoliko glavnih ribarskih zajednica duž Dunava. Ovo je otkrilo teške trendove sa kojima se suočavaju, uklјučujući demografski pad, starenje stanovništva i očaj zbog nedostatka alternativnih sredstava za život.

Mreže agencija za sprovođenje zakona su još jedna kritična cilјna grupa. Radionica održana u martu 2019. godine sa graničnim organima i ribarskim agencijama iz celog projektnog regiona bila je deo niza aktivnosti kako bi se ohrabrilo izvršenje zakona i brzo reagovanje na izveštaje o krijumčarenju i krivolovu.

Tokom 2018. godine održane su nacionalne radionice u sve četiri zemlјe. Teme su obuhvatile bolјu implementaciju nacionalnih zakona, kontrolu i prevenciju nezakonitog ribolova i protok informacija između nacionalnih institucija.

Spasavanje iz automobila

Prednosti umrežavanja su dokazane u februaru 2019. godine, spasavanjem beluga u Bugarskoj. Gospođa Jahrl je opisala kako je došlo do toga. Ribolovne vlasti su saznale da je lovac na poslu i obavestile lokalnu policiju. Policija je pokupila automobil sa 200 kilograma jesetre. Tim iz VVF Bugarske pomogao je ribarskim vlastima da održe ribu živom, da je vrate u reku. Verovatno je bila van vode dva sata, ali je ipak preživela u dobrom stanju. „To je upravo onakav rezultat koji želimo da postignemo”, naglasila je ona.

Prevod i prilagođavanje: podunavlje.info, foto: ec.europa.eu i pixabay.com

https://ec.europa.eu/easme/en/news/combating-sturgeon-poaching-danube

Čitaj dalje...

Država prodaje 22.600 litara vina i rakije iz smederevske Ekonomije

BEOGRAD/SMEDEREVO, 30. mart 2019 – Uprava za zajedničke poslove republičkih organa objavila je poziv za prikupljanje ponuda za kupovinu vina i rakija, u javnoj svojini, u rinfuzu, a koji su proizvedeni i uskladišteni na Ekonomiji u Smederevu. Reč je o 10.314 litara vina i 12.318 litara rakije. Vina su „Zlatni breg“, „Muskat Hamburg“ i Plavinac“ po početnoj ceni od 100 i 120 dinara za litar. Rakija lozovača ima cenu od 300 odnosno 350, jabukovača je takođe 350, a komovica 250 dinara za litar. Sve navedene cene su bez PDV-a.

Vino i rakija koji su predmet prodaje javnim nadmetanjem su labaratorijski ispitani kod sertifikovane labaratorije (baš tako piše u pozivu Uprave), a navodi se i da se „otuđenje predmetnih dobara sprovodi po partijama u količini koja ne može biti manja od 20 litara za svaku partiju pojedinačno“.

Pravo podnošenja ponuda, odnosno kupovine, imaju pravna i fizička lica. Ponude se podnose najkasnije do 12. aprila ove godine, na adresu Uprava za zajedničke poslove republičkih organa, Beograd, Nemanjina 22-26, I sprat, kancelarija br. 14.

Otvaranje ponuda biće javno, u prisustvu ponuđača, 12. aprila na istoj adresi.

Foto/ilustracija: pixabay.com

Čitaj dalje...

Pčele i drugi oprašivači i njihov značaj za nas

GALENIKA/FITOFARMACIJA, 30. mart 2019 – Polinacija (oprašivanje i oplodnja) je prirodan proces prenošenja polena sa prašnika na tučke zahvaljujući kom je omogućen opstanak biljaka koje se razmnožavaju na taj način. Polinacija se dešava kada se polen premešta unutar cveća ili prenosi sa cveta u cvet pomoću ptica, pčela, slepih miševa, leptira, moljaca, ili drugih životinja ili vetrom. To je ključni proces u prirodnim ekosistemima i predstavlja esencijalnu funkciju koja u velikoj meri zavisi od simbioze između biljnih vrsta i oprašivača. Pored toga, polinacija je od ključnog značaja za proizvodnju hrane i životnu sredinu.

Kako su među oprašivačima najzastupljeniji insekti, na prvom mestu pčele (Apis mellifera), od njihovog prisustva i realizacije polinacije zavisi reprodukcija širokog spektra biljnih vrsta, uključujući i poljoprivredne kulture. Pored pčela, ovu ulogu imaju i osolike muve veoma uspešno. Svojim aktivnostima, te oprašivanjem biljaka, ovi insekti utiču ne samo na održanje biljnih zajednica u prirodi već i čitavih ekosistema.

U širokom spektru biljaka čiji opstanak zavisi od polinacije nalaze se i poljoprivredne kulture, voće, orašasti plodovi, povrće i žitarice. Mnoge biljne vrste osetljivije su na deficit polinatora, nego na nedostatak bilo kog drugog resursa. Kada je reč o uticaju polinacije na poljoprivrednu proizvodnju, 84% useva koji se gaje u Evropi direktno zavisno od polinacije.

Od 124 najčešće gajene poljoprivredne kulture u svetu, 87 zavisi od insekatskog oprašivanja, dok 35% globalne proizvodnje useva zavisi od ove usluge. Širom sveta, otprilike 1.000 biljnih vrsta koje se uzgajaju za hranu, napitke, vlakna, začin i lekove moraju životinje oprašiti kako bi biljke imale rod od kojeg zavisimo.

Iako medonosne pčele mogu da obezbede oprašivanje nekih vrsta useva, divlji polinatori, kao što su bumbari, solitarne pčele i osolike muve mogu biti najvažniji oprašivači širom Evrope. Na primer, u Velikoj Britaniji postoji dovoljan broj medonosnih pčela za oprašivanje samo 1/3 useva koji zahtevaju ovu „uslugu“, dok divlji polinatori obavljaju ostatak oprašivanja.

Primetan je dramatičan pad brojnosti u broju gajenih medonosnih pčela i divljih pčela u Evropi tokom poslednjih nekoliko decenija. Širom Evrope nestalo je oko 16% kolonija medonosnih pčela u periodu između 1985. i 2005. godine. Razlozi za pad brojnosti su razni i uključuju gubitak staništa, štetočine i bolesti i prekomernu upotrebu agrohemikalija. Istovremeno, kultiviše se više useva koji zahtevaju oprašivanje.

Promene staništa i klime izazvane ljudskim faktorom imaju negativan uticaj na mnoge korisne insekte, a među ugroženim grupama su i insekti polinatori. S obzirom na to da su mnogi polinatori pod negativnim uticajem usled ljudskih aktivnosti, zarad poboljšanja ove važne usluge konzervacija prirodnih i poluprirodnih staništa može biti korisna.

Galenika – Fitofarmacija preporučuje da zasade tretirate u ranim jutarnjim ili večernjim časovima, kada pčele nisu aktivne u voćnjacima kako bi se osigurala potpuna bezbednost pčela. Tokom cvetanja ne treba primenjivati insekticide.

Koristite agro-hemikalije na način koji neće štetiti oprašivačima i pridržavajte se uputstva za upotrebu proizvoda kako bi se izbegli rizici po zdravlje ljudi i životnu sredinu!

Foto: Galenika Fitofarmacija

Čitaj dalje...