You are here

Vlada Arsić: Internet je omogućio predatorima mnogo lakši i brži pristup našoj deci

SMEDEREVO, 2. mart 2019 – U senci predavanja na temu „Ukradena bezbednost: trgovina ljudima, pedofilija, nasilje na internetu“, razgovarali smo sa edukatorom u Fondaciji „Tijana Jurić“, novinarom i književnikom Vladom Arsićem. Povod su bile teme u okviru predavanja, ali i njegov književni rad.

“Nažalost, većina ljudi potcenjuje ovaj problem na koji mi ukazujemo, veruju da se to dešava drugima, međutim svedoci smo da je poslednjih godina sve prisutniji veliki broj zločina nad decom. Pedofilija postoji koliko i civilizacija, ali nikada nije bila pristupačnija. Internet je omogućio predatorima mnogo lakši i brži pristup našoj deci. Takođe, većina roditelja je mnogo srećnija kada im je dete u kući za računarom, nego da je negde napolju, verujući da tada ne može ništa da mu se dogodi. Naša iskustva govore da Internet ima i svoju tamniju stranu i da se moramo zapitati kako ga naša deca koriste, s kim komuniciraju i da li mogu doći u situaciju da im bezbednost bude ugrožena”, poručuje Arsić i dodaje da je jedna od prevencija, upoznavanje sa problemom.

“Ako neko mora da se suoči sa zlom, mnogo je bolje kada se to zlo vidi kroz neki film, neki dokumentarni program, kroz neku knjigu, nego da se sa tim zlom suoči u nekoj jezivoj stvarnosti. Kada se upoznate sa problemom, onda ćete verovatno pronaći način da svoje najbliže zaštitite, pre svega decu.”

Arsić uporedo sa ovim radom promoviše i svoju najnoviju knjigu „Neviđena Srbija“, sa podnaslovom „Najluđe storije iz naše istorije“, koja je objavljena za Beogradski sajam knjiga u oktobru, a već je doživela drugo izdanje i na pragu je trećeg, za samo šest meseci.

“Osim što se bavim socijalno odgovornim temama, volim da radim istorijske romane (romansirana istorija), a ova knjiga nastajala je nekako uzgred, bez namere da se jednog dana ukoriči. Bukvalno tragajući za istorijskom građom za neke svoje prethodne romane, nailazio sam na neverovatne stvari koje su u vezi sa našom zemljom da sam to, jednostavno, beležio sa strane. Posle godina rada, dobili smo nešto što je žanrovski veoma teško ukalupiti. To nije ni klasična književnost, ni klasično novinarstvo, najsličnije je onome, što mi stariji pamtimo, a to je ’Politikin zabavnik’ i rubrika ’Verovali ili ne’. Sve ono što se u Srbiji, ili u vezi sa Srbijom dešavalo, za šta sam rekao: ‘Pa, ovo je neverovatno!’, našlo je mesto u ovoj knjizi. Pri tome, izbegavao sam opšta mesta. Navešću nekoliko primera, da je jedan Srbin katolik bio na čelu Vatikana, dakle Srbin papa, mnogo vekova pre Jovana Pavla Drugog, koji se smatra prvim Slovenom na čelu Katoličke crkve. Imali smo Olimpijske igre 16 godina pre prvih modernih Olimpijskih igara u Atini, na Paliću. Zatim, ovim krajevima su jahali Bufalo Bil, Bik Koji Sedi, Kalamiti Džejn. Robert de Niro je u jednom životnom trenutku prodavao paradajz na niškoj pijaci. Ludvig Van Betoven je, po svemu sudeći, imao jednu ljubav u selu Golubinci kod Stare Pazove. Franc List je prvi svoj koncert u životu imao u Ečkoj kod Zrenjanina. Da ne nabrajam, 90 najluđih, ili uvrnutih priča iz naše istorije”, kaže Arsić.

Autor je publicističke knjige „Lopatanje đavola“ (2010), u prvom izdanju štampane u 20.000 primeraka i rasprodate za mesec dana. Do sada je objavio sedam romana, tri knjige se bave socijalno odgovornim temama, gde je obradio problem trgovine ljudima, pedofilije, odnosno Internet predatora i narkomanije, a ono što voli i radi sa velikim zadovoljstvom i posvešćenošću, po sopstvenom priznanju, to su istorijski romani. Prva knjiga na tu temu „Brodolom“ (2014), priča je o srpskom Titaniku, o najvećoj rečnoj nesreći u Evropi 1952. godine kada je stradalo 126-oro ljudi za manje od tri minuta. Mesto nesreće nikada nije obeleženo, za nesreću nikada niko nije odgovarao i vest o samoj nesreći nikada nije bila na naslovnim stranama tadašnjih dnevnih novina. Radio Beograd je roman adaptirao i premijerno emitovao, a knjiga je doživela pet izdanja. Sledeća knjiga je bila „Noć arhangela“, takođe u izdanju Lagune, prati sudbinu Karađorđevih ubica. I treća knjiga „Kad zvona zaneme“ (2016) u izdanju RTS-a, koja se bavi najvećom pošasti u istoriji Srbije, kada se čitav narod našao na rubu biološke propasti. Arsić podseća da je u epidemiji velikih boginja 1972. godine, snimljen je i film „Variola vera“, stradalo 38-oro ljudi. Od strašne epidemije ebole, u čitavom svetu je za šest godina umrlo 10.000, a od epidemije pegavog tifusa u Srbiji, za manje od šest meseci, umrlo je  između 130.000 i 250.000 ljudi. Za sto godina je samo jedna knjiga napisana na tu temu, „Vreme smrti“ Dobrice Ćosića, početkom šezdesetih godina. To što nikada nije nastao film, da su urađene možda  dve-tri pozorišne predstave, govori o tome koliko naš narod o tome danas nema nikakvu predstavu.

“Kad sam pisao tu knjigu mislio sam da neće biti čitana zbog teške teme koju obrađuje. Na moju veliku sreću, potpuno sam promašio jer je to moja najčitanija knjiga koja je u 2017. godini bila šesta najčitanija knjiga u mreži biblioteka u Srbiji. Postoji tendencija da se nešto više napravi od toga, ali o tom potom”, rekao je za Podunavlje.info Vlada Arsić.

Veliki putnik, pisac i poznavalac naših krajeva, Vlada Arsić je rođen u Beogradu, 1963. godine, ali se, kako kaže, u njemu najmanje zadržavao. Dugogodišnji je urednik i novinar u brojnim listovima i časopisima. Pisao je za „Press“, „Ilustrovanu politiku“, „Politikin zabavnik“, „Nacionalnu reviju Srbije“, reviju „SAT Plus“… Autor je i prvi urednik televizijske serije „Od zlata jabuka“. Edukator je Fondacije “Tijana Jurić” i sertifikovani predavač MUP-a Srbije na temu pedofilije, trgovine ljudima, narkomanije, sekti…

Related posts