You are here

Peti smederevski protest „1 od 5 miliona“

SMEDEREVO, 28. februar 2019 –  Ovog petka Smederevci će se, po peti put, u 18 sati okupiti na Trgu kod duda, gde će skupu obratiti akademik profesor Dušan Teodorović. Tu će početi protest „1 od 5 miliona“, a odatle će, kako najavljuju organizatori, učesnici krenuti, kako i dolikuje, Ulicom Slobode sve do Zelene pijace, potom Ulicom Nosilaca albanske spomenice, naniže Davidovićevom, zatim Radosava Mirkovića, do Knez Mihajlove, iz koje će se kolona preliti u Karađorđevu, da bi se kroz Vinski grad vratila do Trga Republike.

Čitaj dalje...

Odlazak Žike Lije u legendu

BEOGRAD/SMEDEREVO, 28. februar 2019,  izvor: novosti.rs – Radoslav Ranisavljević, dugogodišnji foto-reporter „Večernjih novosti“, umro je u 85. godini. Ni dužeg imena i prezimena, a ni duže i bogatije karijere u istoriji našeg lista. Svima sa kojima je radio olakšao bi posao odazivajući se na Žika Lija. Nadimak je poneo iz Smedereva, gde je počeo svoju karijeru foto-reportera. Bio je izdanak isturenog „smederevskog“ odeljenja u kome su ponikli naši novinari: Mića, Lale, Mikan, Gliša, Zdravko. Poznatog po njihovom sloganu, dok su osvajali „Novosti“ i Beograd: „Bešte slepci, idu Smederevci“. Sada je otišao jedan od poslednjih Smederevaca iz te škole.

Žiku Liju ćemo pamtiti po vedrom duhu i večnom optimizmu sadržanom u njegovoj omiljenoj rečenici „Lepota života“. Uživao je u životu do poslednjeg daha, ne odvajajući se od svog foto-aparata. Iza njega su ostale brojne fotografije i izložbe. Prepoznatljiv je po srednjim stranama, duplerici „Novosti“, koje je ukoričio u tri velika albuma.

Sada su te životne korice sklopljene, a Žika Lija će ostati da živi kao istinska legenda našeg lista.

Čitaj dalje...

Registracija vinograda upisom u Vinogradarski registar

28. februar 2019, izvor: poljosfera.rs  – Upis proizvođača grožđa u Vinogradarski registar je propisan zakonom, a upis se vrši na osnovu zahteva koji podnosi pravno lice, preduzetnik, odnosno fizičko lice nekoj od najbližih kancelarija Stručne organizacije za vođenje Vinogradarskog registra prema sedištu proizvođača grožđa – pravnog lica, odnosno preduzetnika, odnosno prebivalištu proizvođača grožđa – fizičkog lica, podseća Biljana Milosavljević dipl. inž. voćarstva i vinogradarstva PSSSS Kragujevac.

Kancelarije su smeštene u  Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu, Aleksandrovcu, Negotinu i Nišu.

Kako se upisati u Vinogradarski registar?

Najpre je potrebno ispuniti zahtev, koji se podnosi na obrascu VV1- zahtev za upis u Vinogradarski registar, koji proizvođači preuzimaju uz dokumentaciju za obnovu registracije od Uprave za trezor.

Uz zahtev za upis u Registar podnosi se:

1. Ugovor o zakupu, odnosno korišćenje za vinogradarsku parcelu na kojoj se vinograd nalazi, ako podnosilac zahteva nije vlasnik te vinogradarske parcele, odnosno ako je zakupac ili korisnik.

2. Dokument kojim se dokazuje pravo svojine na katastarskoj parceli na kojoj se nalazi vinogradarska parcela, ako pravo svojine nije upisano u katastar nepokretnosti, rešenje o raspodeli komasacione mase, rešenje o nasleđivanju.

Svakom proizvođaču se prilikom upisa u Registar dodeljuje registarski broj i izdaje izvod iz Registra sa brojem vinogradarske parcele i grafički prikaz tih parcela. Proizvođač grožđa može da ima samo jedan registarski broj. Taj broj jednom dodeljen se ne može menjati, niti može biti dodeljen nekom drugom proizvođaču u slučaju njegovog brisanja iz registra.

Ako dođe do promene podataka upisanih u registar prijavljuju se u roku od 15 dana od dana nastale promene. Promenu podataka o godišnjoj proizvodnji grožđa sa rodnih vinogradarskih parcela, u cilju određivanja proizvodnog potencijala, proizvođač grožđa prijavljuje Ministarstvu poljoprivrede svake godine nakon berbe.

U Vinogradarski registar ne moraju da se upišu oni koji proizvode grožđe koje nije namenjeno prometu i to na površini koja je manja od 10 ari.

Čitaj dalje...

Treći skup „1 od 5 miliona“ u Kovinu

KOVIN, 28. februar 2019 – Kovinci će se ovog petka okupiti po treći put da iskažu svoj protest na platou kod Centra za kulturu. Osim Miloša Lijljanića, organizatora, okupljenima će se obratiti i Svetozar Polić, novinar i urednik, između ostalog i Radio Smedereva u najsvetlija vremena ove medijske kuće, i Hadži Nenad Maričić, glumac beogradskog Narodnog pozorišta i docent na Fakultetu savremenih umetnosti.

Čitaj dalje...

Sudije položile zakletvu u Narodnoj skupštini

BEOGRAD, 28. februar 2019 – Sudije, koje su prvi put izabrane na sudijsku funkciju na sednici Narodne skupštine 14. februara ove godine, položile su danas zakletvu u Narodnoj skupštini, pred predsednicom Parlamenta Majom Gojković.

Kako se navodi u saopštenju Kabineta predsednika narodne skupštine, zakletvu su položile novoizabrane sudije osnovnih sudova u Aranđelovcu, Bačkoj Palanci, Vršcu, Lazarevcu, Mladenovcu, Obrenovcu, Pančevu, Požarevcu, Rumi, Staroj Pazovi, Ubu, Novom Sadu i Beogradu, kao i sudije koje su prvi put izabrane na sudijske funkcije u prekršajnim sudovima u Aranđelovcu, Valjevu, Vranju, Vršcu, Gornjem Milanovcu, Zrenjaninu, Jagodini, Kragujevcu, Kraljevu, Kruševcu, Lazarevcu, Nišu, Novom Pazaru, Požarevcu, Požegi, Prijepolju, Rumi, Senti, Smederevu, Somboru, Užicu, Čačku, Beogradu, Novom Sadu i Preševu.
Sudije, u skladu sa Zakonom o sudijama, pre stupanja na funkciju, polažu zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine.

Čitaj dalje...

Jovan Beč na čelu Okružnog fudbalskog saveza

SMEDEREVO, 28. februar 2019 – Izbornu skupštinu FS Podunavskog okruga, koja je održana u Smederevu, otvorio je dosadašnji predsednik Saša Branežac. On se u kraćoj analizi osvrnuo na prethodni trogodišnji mandat ističući da je ponosan na ono što je sa najbližim saradnicima uradio. Nakon toga je svih 24 prisutnih, od ukupno 27 delegata koliko Skupština broji, pružilo jednoglasnu podršku da njegov naslednik bude Jovan Beč. Trenutno na funkciji sportskog direktora FK Smederevo 1924. Beč se zahvalio na ukazanom poverenju i izrazio želju da saradnja sa svim klubovima bude na zavidnom nivou i da po tome budu prepoznatljivi u celom regionu. Na njegov predlog, izabran je izvršni odbor u kome su, osim Beča, Zoran Predojević kao potpredsednik, Aleksandar Bogdanović kao zamenik predsednika i članovi Dalibor Ćorluka, Dušan Milojević i Stanimir Đuričić. Preostala tri člana biće naknadno izabrana. Funkciju generalnog sekretara u narednom periodu i dalje će obavljati Bojan Đurić. Za članove Skupštine FSRZS izabrani Jovan Beč i Zoran Predojević.

Čitaj dalje...

Igor Jurić: Od moje Tijane nisam dobio dozvolu da mešam u ovo politiku

SMEDEREVO, 28. februar 2019 – Igor Jurić, osnivač Fondacije „Tijana Jurić“ i inicijator predloga izmene člana zakona sa ciljem uvođenja kazne doživotnog zatvora za ubice dece, maloletnika i trudnih žena, održao je u prepunoj Velikoj dvorani smederevskog Centra za kulturu predavanje „Ukradena bezbednost: trgovina ljudima, pedofilija, nasilje na internetu“.

Da je situacija u Srbiji alarmantna i da je potrebna dodatna pozornost roditelja prema izazovima sa kojima se deca danas suočavaju, naročito preko društvenih mreža, govori statistika, koju je predočio Jurić. Naime, prema podacima kojima raspolaže Fondacija „Tijana Jurić“, u 2017. godini nestalo je 1334-oro dece, za osmoro se još uvek traga. Za prošlu godinu, poznati su podaci samo za prvih pet meseci, prema kojima je nestalo 492-oje dece, od kojih se za 24-oro još uvek traga.

Meni se pre četiri godine dogodila tragedija. Postao sam poznat široj javnosti isključivo zbog smrti svog deteta. Da nije bilo Tijane, za mene niko ne bi znao. Mi smo pokrenuli fondaciju koja nosi Tijanino ime i ponosan sam na sve ono što smo do sada uradili. Ako pogledate priču o pedofiliji o nestancima dece, o stvarima koje su nama toliko bliske, a u stvari jedna velika nepoznanica, danas se o tome mnogo više priča i mislim da smo napravili bar jedan mali korak da neke stvari promenimo u ovoj zemlji, kada je u pitanju bezbednost naše dece“, rekao je Jurić za Podunavlje.info.

Da li govorimo o odgovornosti i čijoj?

Osim odgovornosti države, koja nije odreagovala onako kako je trebalo, video sam da sam i ja negde u odrastanju svog deteta pogrešio, što nisam dovoljno razmišljao šta sve može da se desi detetu, i što nisam uticao na to da se ako se već nešto i moglo desiti, da se ne dogodi. O tome govorim ljudima.

U fokusu predavanja su stvari koje su se desile u Srbiji..

Na osnovu tih priča snimili smo nekoliko kratkih filmova i ukazujemo roditeljima na koji način su ti ljudi, predatori, pedofili, kako su došli do naše dece i da to mogu da promene. Pre svega, to mogu da primete kada uoče neki sličan model i prilaska deci i ponašanja dece. Prikazujemo i nekoliko živih hapšenja sa lica mesta gde su uhapšeni pedofili. Želim da im pokažem kako se oni ponašaju, kako reaguju, kako dolaze do dece i ono što mogu da obećam je da sa ovog predavanja niko ne izlazi ravnodušan.

Fondacija „Tijana Jurić  ovakva predavanja i radionice održala je u više od 450 mesta u Srbiji i reakcije građana su takve da nema ravnodušnih, ali Igor napominje i da je očekivao veću podršku države.

Fondacija nosi Tijanino ime i u svemu tome ne smem da napravim grešku. Tijana mi daje i mnogo energije i mislim da je država mogla i može to da iskoristi na mnogo bolji način. Nažalost, to nije dovoljno prepoznato na način na koji bi trebalo, takođe mislim da država tome ne posvećuje dovoljno veliku pažnju. Mnogo više pomoći, u tehničkim pa i u finansijskom smislu smo dobili više od evropskih donatora nego od domaćih institucija. Ono u čemu smo uspeli, nisu mogli da ostanu nemi na naše inicijative. Uspeli smo da promenimo taj zakon koji se vezuje za brzu potragu za nestalom decom i to je važno. Moram da kažem da je od života do smrti mog deteta delio jedan telefonski poziv. Trebalo je da jedan policajac u Subotici shvati ozbiljno tu situaciju i da pozove kolege u Beogradu, sada znam kako to funkcioniše, i da moje dete ostane živo. Zamislite da jedan telefonski poziv odlučuje o životu ili smrti jednog deteta! To je bio pokretač svega. Ne želim da iko u ovoj zemlji, na bilo kojoj funkciji da se nalazi, može da odlučuje o sudbini nas građana, a pogotovo kad su deca u pitanju.

Sada je aktuelna inicijativa za izmenu Krivičnog zakonika, kakva su očekivanja

Mislim da ćemo uspeti da izmenimo Krivični zakonik, okupili smo jedan veliki broj ljudi oko te ideje i, jednostavno, država i ako je želela, nije mogla da ostane nema. Bar se nadam, dobili smo obećanja da će to uskoro i zaživeti.

Koliku snagu mogu da imaju građanske inicijative, posebno u sadašnjim uslovima (ne)funkcionisanja Narodne skupštine, uz bojkot opozicije…

Građanske inicijative su jedini način. Otišao sam do predsednice Narodne skupštine (Maje Gojković) i uručio joj Predlog izmene krivičnog zakonika i ostali su apsolutno nemi. I ostali bi i danas da nisam uspeo da okupim veliki broj građana oko te ideje. Ako ovo sada zaživi, to znači da smo uspeli i mislim da je to mnogo važnije od doživotne kazne zatvora koju mi danas tražimo, zato što će to biti pokazatelj da mi kao građani, neopredeljeni građani, koji žele samo bolji život u ovoj zemlji, možemo da utičemo bar na nešto. Sa druge strane, od moje Tijane nisam dobio dozvolu da mešam u ovo politiku, da bilo koga podržim na izborima, moram da ostanem neutralan zauvek. Što se tiče bojkota opozicije, ukoliko dođe do glasanja u parlamentu, ispred organizacije koju zastupam, lično ću zamoliti svakog poslanika ponaosob, da za ovu izmenu zakona uđe u Skupštinu i glasaju za ovu izmenu, koja je u interesu i jednih i drugih, izjavio je Jurić za Podunavlje.info.

Kraj predavanja od sat i po, pred više od 500 posetilaca, koliko ih je bilo u Centru za kulturu u Smederevu, Jurić je posvetio mislim velikog Ajnštajna, rečenici o kojoj je, kako je kazao, mnogo razmišljao – Svet je opasno mesto za život, ne zbog ljudi koji su zli, već zbog dobrih ljudi koji ništa ne čine da se zlo ne dogodi.

Kako je rekao, tu se pronašao.

Kada se desila smrt moje Tijane, mesece sam provodio u razmišljanju šta sam ja uradio da zaštitim svoje dete. Da li sam dovoljno uradio i šta je trebalo da uradim. Svako ko je izgubio dete zna o čemu pričam. Razmišljajući o tome, shvatio sam da nisam uradio ništa, najiskrenije kažem. Dovoljno nisam sigurno. Možda bi bilo dovoljno da sam seo jedno veče sa mojom Tijanom. Da sam joj rekao da i u ovom Bajmoku (malo mesto od 6000 stanovnika), gde smo supruga i ja proveli predivno detinjstvo i mislili da se ništa ne može loše desiti, ako ideš noću kasno, nemoj da ideš sama, idi sa prijateljima, jer postoje ljudi koji žele i možda bi ti naudili. Jednostavno nisam imao potrebu da joj to kažem. Takođe, stavio sam pogrešne prioritete. Pet godina sam proveo u inostranstvu da bih svom detetu obezbedio bolju budućnost. Zamislite mene, koji je od 15 godina svoje devojčice pet proveo u inostranstvu i pet godina nisam živeo sa njom. Nikad to sebi neću oprostiti, nikada. I kada budem umirao, toga ću se setiti. Znam da danas svi teško živimo i svima nam je egzistencija prioritet, ali ipak stavite prioritete na pravo mesto. Svako veče provedite sa svojom decom bar pet minuta, zagrlite ih i recite da ih volite. Verujte, taj krst koji nosim je jako težak. To sam želeo da vam kažem i ispričam, vodite računa o svojoj deci!

Čitaj dalje...

Branko Ružić obišao radove na planjanskoj Gradskoj kući

VELIKA PLANA, 27. februar 2019 – Branko Ružić, ministar državne uprave i lokalne samouprave u Vladi Srbije obišao je ove srede radove na saniranju i uređenju Vile Klefiš, budućeg objekta Gradske kuće Opštine Velike Plana, koji se privode kraju. Ove radove finansiralo je Ministarstvo državne uprave lokalne samouprave sredstvima iz budžetskog fonda u iznosu od 7 miliona dinara, a svoj doprinos dala je i Opština Velika Plana.

Goste su u primili i u obilazak zgrade u kojoj će uskoro biti planjanska Gradska kuća poveli Igor Matković, predsednik opštine Velika Plana i Željko Rajić, zamenik predsednika Opštine, sa saradnicima.
Porodična vila Tonija Klefiša, nemačkog industrijalca i jednog od osnivača klanične i mesno prerađivačke industrije u Velikoj Plani, podignuta je 1922. godine u samom centru, u Ulici Miloša Velikog. Do pre desetak godina bila je tu policijska stanica, a onda je policija u Velikoj Planini, januara 2009. godine, dobila novu zgradu od hiljadu i po kvadrata, čiju je izgradnju finansiralo Ministarstvo unutrašnjih poslova, a lokalna samouprava je obezbedila besplatno zemljište i infrastrukturu. Od tada vila Klefiš nije bila u upotrebi, a uređenje i preuređenje ovog objekta zahtevalo je mnogo truda ali i novca, koji Velika Plana nije mogla sama da obezbedi. Predviđeno je da u prizemlju bude sala za venčanja, a da se spratni prostor iskoristi za muzejske i galerijske postavke.

Čitaj dalje...