SMEDEREVO, 23. februar 2019 – Cenjenim čitaocima portala Podunavlje.info u nekoliko nastavaka prenosimo impresije o najmnogoljudnijoj zemlji sveta – Kini, iz ugla jednog Smederevca.
U poznim četrdesetim godinama, Željko Dimić se obreo u Kini, 9000 kilometara daleko od Srbije, u kojoj je, prema njegovim rečima, na desetine mladih, samo iz Smedereva.
Zašto i kako se Željko odlučio da u petoj deceniji života ode u ovu daleku zemlju, bila su neka od naših pitanja. Takođe, viđenje sa njim iskoristili smo da saznamo „komparativne prednosti“ , ali i da nam dočara Kineze, iz svog ugla, i život „običnog“ čoveka iz Srbije u Kini.
Predrasude sa kojima si otišao
„Bilo je čudno prvih nedelju-dve dana, vremenska razlika je šest-sedam sati, unapred. Da, predrasude koje imamo o tim ljudima, prvenstveno preko ‘kineskih radnji’ u našoj zemlji, ali i po čitavoj Evropi i šire, sve to ‘pada u vodu’ kad odete tamo. Najmanje svaki drugi Kinez, prema mojim ostvarenim kontaktima, nema pojma ko je predsednik Kine. Nama to zvuči čudno. Bez preuveličavanja, oni su, ponavljam, zaista 23. vek u odnosu na Srbiju, ali i na Evropu. Zadržali su tradiciju, ne znam koliko je to poznato, više od 80 odsto Kineza je sada katoličke veroispovesti. Obeležavaju Božić, ali i Noć veštica i ostale praznike. Veliki šok za mene kad sam došao, od vremenske razlike, drugačije ishrane, bez našeg hleba.., ali navikneš se.“
Drugačija kuhinja
„Imao sam ponudu da se hranim u školi, ali zaista nisam mogao, tako da sam hranu sam pripremao. Kuhinja im je prilično drugačija, sve je to kvalitetno, ali su začini u pitanju. Mnogo više se forsira šećer u odnosu na so, za razliku od naše kuhinje. Naravno, u velikim šoping centrima imaju i Mekdonaldse i KFC, ‘amerikanizovanu’ verziju brze hrane, ali na svakom koraku je lokalni fast fud, koji je kvalitetan i brzo se naviknete. Jedu sve, od nama prihvatljivog svinjskog mesa, pernate živine, mada su tu i egzotični proizvodi od žaba, zmija. Nisam video jela od pasa i mačaka, iako sam čuo o tome. Ima dosta morskih plodova s obzirom da su na samoj obali Bohai mora, pa su shodno tome, pretpostavljam, vitalni i dugovečni. Nisam video starije od 80-90 godina da se kreću uz pomoć nekih pomagala, štapa. Imam utisak da je procenat bolesnih ljudi svega veoma nizak, u poređenju sa našom zemljom. Međutim, lečenje nije besplatno, ali zato imate i tradicionalnu medicinu pored klasične, pa možete da birate način lečenja.“
Svakodnevni život u Kini iz ugla „običnog“ čoveka iz Srbije
„Bio sam u malo skupljem delu zemlje gde su cene namirnica nešto više, za razliku od juga države, a tamo ima i najviše naših ljudi. Razdaljina je možda oko 2000 kilometara. Prosečne kineske plate u tom delu zemlje (grad Jantaj) su od 800 do 1000 dolara, a za strane predavače od 1200 do 2000 dolara, s tim što strancima obezbeđuju stan, a vaši su režijski troškovi. Koristite WeChat aplikaciju na telefonu za sve uplate i isplate. Tako vam uplaćuju platu, plaćate sve račune, od gradskog prevoza do supermarketa, šopinga. Bukvalno, preko ove aplikacije i na ulici možete sve da kupite, ili na pijaci. Čak sam kod uličnog prodavca pečeni kesten platio na taj način – telefonom. Nema keša, nema GPS terminala, kartica. Kod njih su zabranjeni Viber, Skype, Facebook i ostale društvene mreže koje dolaze iz Evrope ili Amerike. Isključivo komuniciraju preko WeChat-a, i vrše sva plaćanja. Nema bakšiša, nema kusura, nema čašćavanja. Imaju automate svuda, ali oni tamo ubacuju novac, upravo iz tog razloga da ne nose keš. Da ne zaboravim, javni prevoz je jeftin, vozite se sa jednog kraja grada na drugi, petnaestak kilometara, za otprilike 15 dinara. Taksijem, pređeni kilometar je oko 25 do 30 dinara, pa sam relaciju od oko 200 kilometara platio oko 6000 dinara. Od, na primer 1500 dolara plate, na stan od pedesetak kvadrata ide 350 do 500 dolara. Meni je to bio trošak manje, ali sa nekim normalnim prohtevima i umerenim troškovima za hranu, garderobu, uz režijske troškove, može da se uštedi oko 500 dolara mesečno. O tome prosečan građanin Srbije može samo da sanja. “
U poslednjem, trećem delu intervjua, objavićemo korisne savete za one koji su u dilemi, ili su se već odlučili na put od desetak hiljada kilometara.