You are here

Beograd, Smederevo i Valjevo među najzagađenijim gradovima u svetu

Izvor: Insajder, 19. februar 2019 – Prema podacima sa dva najpoznatija svetska sajta koja se bave merenjem zagađenosti vazduha, Beograd, Smederevo i Valjevo često se nalaze među najzagađenijim gradovima u svetu. To za Insajder potvrđuje i Agencija za zaštitu životne sredine. Međutim, iz Agencije kažu da kad se posmatra godišnji prosek, Srbija nije toliko kritična, iako u pojedinim delovima zemlje vazduh jeste prekomerno zagađen.

Prema podacima „AirVisual“ sajta, Beograd je danas bio drugi na listi najzagađenijih velikih gradova, odmah posle Pekinga, jednog od najmnogoljudnijih gradova koji istovremeno spada i u najzagađenije na svetu.

Na dnevnom nivou visoka zagađenost, godišnji prosek daje bolju sliku

Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine u izjavi za Insajder kaže da „AirVisual“ preuzima podatke od Agencije, ali da mu nije poznat način na koji oni mere indeks kvaliteta vazduha.

Slični podaci o koeficijentu zagađenja nalaze se i na „World’s Air Pollution: Real-time Quality Index” sajtu, za čije podatke Radović kaže da su tačni, ali i ukazuje da je reč o trenutnim, a ne prosečnim vrednostima na godišnjem nivou.

Zanimljivo je da, prema ovim sajtovima, u Srbiji najzagađeniji grad nije Beograd, već su to Subotica, Smederevo i Valjevo, čiji indeks zagađenosti vazduha najčešće spada u „veoma nezdrav“.

Podatke o zagađenosti ovi sajtovi prikupljaju preko već postavljenih mernih stanica u gradovima, sa kojih merenje vrši i Agencija za zaštitu životne sredine. U njenim godišnjim izveštajima najzagađeniji gradovi u Srbiji su Valjevo i Užice.

Meri se koncentracija mikročestica prašine, odnosno takozvanih „suspendovanih čestica”, koje predstavljaju smešu gasova i teških metala. Ove čestice direktno prodiru u pluća i izazivaju upalne procese i pogoršanje zdravstvenog stanja srčanih i plućnih bolesnika.

Nadležne službe navode da je uzrok zagađenja, čak više desetina hiljada individualnih ložišta, ali i industrija i saobraćaj.  Dodatno zabrinjava podatak da se broj motornih vozila stalno uvećava. Na primer, u Beogradu se taj broj godišnje poveća za 50.000.

Međutim, u Agenciji za zaštitu životne sredine navode da Beograd ima kvalitet vazduha bolji od mnogih gradova u regionu, ali ne na dnevnom nivou, već kada se posmatraju srednje godišnje vrednosti zagađivača. Ipak, to ne menja činjenicu da je vazduh i u Beogradu prekomerno zagađen.

Gde kaskamo za Evropom?

Srbija je usvojila evropske kriterijume za utvrđivanje kvaliteta vazduha i na osnovu njih je utvrđeno da je vazduh zagađeniji u Srbiji nego u većini evropskih gradova.

Kvalitet vazduha u celoj Srbiji prati Agencija za zaštitu životne sredine na ukupno 40 mernih stanica. Samo u Beogradu postoji 18 mernih stanica za koje je delom nadležan i Gradski zavod za javno zdravlje.

Problem je što u pojedinim područjima, za koja se pouzdano zna da zagađenje vazduha potiče od blizine industrijskih postrojenja, nadležni ne raspolažu svim neophodnim informacijama i to zbog nepostojanje mernih stanica ili zato što se mere samo pojedine zagađujuće materije. Takav slučaj je sa Smederevom gde, prema izveštaju Agencije za 2017. godinu, nisu merene sve zagađujuće materije, dok u Kosjeriću u poslednje dve godine uopšte nije utvrđivan kvalitet vazduha.

Osim toga, čak i kada se na mestima gde postoje merne stanice utvrdi da su prekoračene granične vrednosti zagađivača, ne postavljaju se rokovi u okviru kojih bi vrednosti morale da budu vraćene na dozvoljen nivo, iako je zakonom predviđeno da je Vlada dužna da to učini.

Naime, u članu 18. Zakona o zaštiti vazduha piše da Vlada, na predlog Ministarstva, propisuje zahteve kvaliteta vazduha, kao i da se „propisuju i rokovi za postizanje graničnih i/ili ciljnih vrednosti, u slučajevima kada su one prekoračene“.

Uprkos ovakvoj regulativi, iz Agencije kažu da rokovi za postizanje graničnih vrednosti, u slučaju prekoračenja, nisu propisani. Kako navode, informacije o prekoračenjima, služe za donošenja mera za smanjenje zagađenja vazduha.

Skup raskorak između propisa i prakse

Za kvalitet vazduha u Srbiji su, prema propisima, zaduženi Ministarstvo za zaštitu životne sredine i Agencija koju je ovo Ministarstvo osnovalo.

Međutim, u Agenciji za zaštitu životne sredine navode da je odgovornost pre svega na lokalnoj samoupravi. Kako dalje objašnjavaju, opštine i gradovi su u obavezi da donesu mere za smanjenje aerozagađenja nakon usvajanja ocene kvaliteta vazduha i da za to odgovaraju Ministarstvu.

Iz Ministarstva nisu, međutim, odgovorili na pitanja Insajdera u vezi sa stanjem kvaliteta vazduha.

Istovremeno, iz Ministarstva pravde najavljuju da bi pregovaračka pozicija za Poglavlje 27 pregovora s EU, koje se tiče zaštite životne sredine, trebalo da bude gotova do kraja 2019. Poglavlje 27 zasigurno je jedno od najskupljih, s obzirom na neophodna ulaganja u ovu oblast.

Zoran Sretić iz Centra za evropske politike u izjavi za Insajder ističe da Srbija u ovom trenutku nema adekvatan sistem finansiranja politike zaštite životne sredine.

„Operatori industrijskih i energetskih postrojenja nisu dovoljno stimulisani da ulažu u tehnologiju, jer očekuju od države da stalno odlaže primenu EU propisa“, zaključuje Sretić.

On navodi i da su ključni problemi u Srbiji to što se građani u velikoj meri i dalje greju na ugalj, što se koriste zastarela vozila i zastarela tehnologija u industriji.

„Srbija nema funkcionalno finansiranje sistema zaštite vazduha zbog toga što se novac koji država prikupi od zagađivača ne usmerava u sistem zaštite vazduha i subvencionisanja domaćinstava koja su energetski neefikasna”, navodi Sretić.

Nova aplikacija i merne stanice

Za nedelju dana građani Srbije imaće na raspolaganju aplikaciju zahvaljujući kojoj će moći da se pravovremeno informišu o kvalitetu vazduha, kao i da dobiju preporuke šta bi trebalo raditi ukoliko dođe do prekoračenja zagađujućih materija u vazduhu, najavljeno je iz Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.

www.insajder.net.

Čitaj dalje...

Vodnjani danas slave Vukoldan

SMEDEREVO, 19. februar 2019 – Srpska pravoslavna crkva danas slavi  Svetog Vukola Smirnskog, a Vodnjani proslavljaju ovaj dan kao zavetinu, iz sasvim posebnog razloga.

Kako su meštani objasnili za Podunavlje.info, do Vukole, ili Vukoldana u 19. veku, svako dete koje se rodilo, redovno je umiralo. Prema nekim  savetima, da bi se ova pošast zaustavila, trebalo je da se dete koje je preminulo sahrani uspravno, sa sve sandukom. Rečeno, učinjeno.

Navodno, od tog dana se situacija poboljšala i do danas masovnog umiranja novorođenčadi nije bilo. Praznoverje, ili ne, kažu Vodnjani, tako je bilo.

“Nisam siguran da li je na taj dan bila sahrana pomenutog deteta, ili je rođeno prvo dete koje je preživelo, ali od tada deca u Vodnju nisu više masovno umirala.”, tvrdi naš sagovornik.

Vodanj je selo u šumadijskom delu smederevskog kraja, osnovano 1836. godine, ukazom Miloša Obrenovića.

“Deo svog preduzeća, u transportu svinja prema Rumuniji, preselio je iz Beograda u srez Landolski i srez Gročanski. Landolski srez je podelio na pola, to je sad ovaj deo koji imamo prema auto-putu, pored kruške koja je tu bila održao je sastanak I podelio teritoriju. Doveo je porodicu Ćosić, od koje su potom nastaleskoro sve Vodanjske porodice. Sve je zabeleženo u knjigama o Vodnju, obe je napisao Radoslav Kostić”, navode sagovornici portala Podunavlje.info.

Prema popisu iz 2011. godine, Vodanj je imao 1283 stanovnika.

Čitaj dalje...

Prvi deo: U Srbiji Željko, u Kini – DŽEK!

SMEDEREVO, 18. februar 2019 – Cenjenim čitaocima portala Podunavlje.info pokušaćemo u nekoliko  nastavaka da prenesemo impresije o najmnogoljudnijoj zemlji sveta, Kini, iz ugla jednog Smederevca. Zašto i kako se odlučio da u petoj deceniji života ode u ovu daleku zemlju, ali i da nam dočara Kineze i život u Kini.

Željko Dimić je jedna od legendi javnog života Smedereva. Markantnog glasa i stasa, dominirao je godinama radio i televizijskom scenom Smedereva i Srbije. Smederevska jesen, Nušićevi dani, kao i sve ostale gradske i kulturne manifestacije nisu mogle da se zamisle bez Željka, koji je plenio svojim profesionalnim i autoritativnim nastupom.

Počeo karijeru, posle Požarevca, u Radio Smederevu, nastavio u tadašnjoj TV Smederevo, da bi posle srpskih privatizacija medija, „završio“ u produkcijskim emisijama.

Raspad države, poslednje Jugoslavije, odrazio se i na raspad medija. Strukovna udruženja imaju i precizne podatke koliko je medijskih radnika ostalo bez posla, koliko je „dobrovoljno“ izašlo iz ovog posla, ili su na ivici egzistencije. Neki od njih, poput Željka Dimića, potražili su „bolje sutra“ van granica Srbije, ne mireći se sa situacijom da budu angažovani za 200-300 evra mesečno u Srbiji, dok režimski izdavači ubiraju milionske iznose preko projekata sufinansiranja medija.

U poznim četrdesetim godinama, Željko se obreo u Kini, 9000 kilometara daleko od Srbije, u kojoj je, prema njegovim rečima, na desetine mladih, samo iz Smedereva. Viđenje sa njim, iskoristili smo da saznamo kako se obreo tamo, kakav je život Srbina u najmnogoljudnijoj zemlji na svetu i koje su „komparativne prednosti“.

„Posle dvadesetak godina provedenih u medijima, koji su u Srbiji u poslednjih 5-10 godina izuzetno potcenjeni, odličio sam se na ovu promenu. Nisam politički angažovan, ali imam utisak da se u poslednjih nekoliko godina svelo na to. U 45. godini sam ostvaren kao roditelj, čak sam u međuvremenu postao i deda, pa je porodica bila prilično začuđena kad sam se odvažio na taj korak.“

Dostupne informacije o Kini, pre odlaska u grad Jantaj

„Preko Interneta sam video ponude i da se veliki broj ljudi iz Amerike, Evrope, Australije, pa evo i iz Srbije, odlučilo da ode u ovu zemlju. Dosta mladih ide u ranim dvadesetim godinama života, uglavnom predaju engleski, mada su zastupljeni i drugi visokoobrazovni profili. Čudno je, odnosno to govori o neverovatnoj ekspanziji Kine. Do pre desetak godina Kinezi nisu imali drugi jezik u obrazovanju osim maternjeg. Kina neverovatno napreduje i ono što sam tamo video, volim da kažem, oni su u 23. veku u odnosu na nas, pa čak i na Evropu, kada je reč i o tehnologiji, ali i svim ostalim aspektima života i rada.“

Period adaptacije

„Od juna sam živeo u ‘malom’ gradu od oko devet miliona stanovnika na severu Kine, na obali, kako ga oni zovu, Bohai mora (severni deo Žutog mora). Pripada Šandung provinciji i moram da napomenem da imaju sva četiri godišnja doba. Leta su izuzetno topla, imaju normalnu jesen i pravu zimu sa snegom. Leti je bila temperatura od 45-46 stepeni i nisam verovao kad su mi rekli kako će izgledati novembar. Prava zima, za razliku od naše klime, gde mi se čini da imamo samo dva godišnja doba i da idemo iz zime u leto i obratno. Postoje u okolini tog grada masivne planine, pa verovatno to i blizina mora uz specifičnu vlažnost vazduha čine da generalno klima  bude takva. Poznato je da su Peking, Šangaj i ostali veliki centri dosta zagađeni, a ovaj deo severne Kine, bez teške industrije, je prilično „čist“. Tu su rudnici zlata, a u tom gradu je jedna od najvećih, ako ne i najveća luka za utovar i istovar robe u Kini.“

Smederevac sleteo u Kinu

U sledećem nastavku: „Bio sam jedan od retkih, ako ne i jedini, iz Evrope. Dakle, ne iz Srbije, ili sa prostora nekadašnje Jugoslavije, nego iz Evrope.“

Čitaj dalje...

Predstava “Crveni šešir” u petak u Kovinu

KOVIN, 19. februar 2019 – U kovinskom Centru za kulturu u petak, 22. februara od 20 časova biće izvedena predstava “Crveni šešir”. Igraju: Mina Lazarević i Nada Blam.

Predstava je nastala na osnovu istinite priče o dvema poznatim srpskim glumicama. Dugo čuvana tajna ni danas nije obelodanjena. Odnos spojenih sudova naveo je pisca da svoju komediju u radnom naslovu nazove „Spojeni sudovi“. Odustao je, jer bi kolege prepoznale o kome je reč.

Komične i tužne scene života pokreću pitanje ljubavi: ko smo mi jedni drugima? Suparnici ili partneri? Mržnja ili ljubav? Smeh do suza ili suze do smeha?

Tekst: Rastko Papić, režija: Dimitrije Šašić, muzika: Aleksandar Miletić, kostim: Sara Blam Bradić.

Čitaj dalje...