You are here

Dvocifrena pobeda Smederevaca

BURGAS, 18. februar 2019 – Na pripremama u Burgasu, fudbaleri Smedereva upisali su i drugu pobedu.

Posle trećeligaša Zvezden Burga (8:1), učenici trenera Zorana Vujičića su u drugom kontrolnom meču ostvarili još ubedljiviju pobedu. Danas je savladan lider Treće bugarske lige Neftohimik, rezultatom 11:0 (5:0).

Po tri puta mrežu rivala pogodili su Stefan Stojanović i Nenad Đurđević, a po jednom u strelce su se upisali Tapušković, Levićanin, Garić, Nikolić i N. Stojanović.

Na ovom meču startnu postavu činili su: Trifunović, Milosavljević, S. Marković, Stanić, Cigulajkić, Levićanin, Mitrović, Jovković, Tapušković, S. Stojanović i Aćimović.

U nastavku utakmice šansu su dobili: Dobrić, M. Marković, Trajković, Stanimirović, Radenković, Lepojević, Garić, N. Stojanović, Đurđević, Nikolić i A. Stojanović.

Čitaj dalje...

Objavljena knjiga „Smederevo i smederevski kraj u Prvom svetskom ratu“

SMEDEREVO, 18. februar 2019 – Iz štampe je do čitalaca ovih dana stigla knjiga „Smederevo i smederevski kraj u Prvom svetskom ratu“, autora Miroslava P. Lazića, višeg kustosa istoričara Muzeja u Smederevu.

Ovo su šturi podaci, a o značaju same knjige govorićemo nekom drugom prilikom, verovatno krajem marta ili početkom aprila, kada se planira njeno zvanično predstavljanje u Smederevu.

Izdavač knjige je Muzej u Smederevu, a recenziju Lazićevog rukopisa potpisala je dopisni član SANU, prof. dr Mira Radojević sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, koju prenosimo ovom prilikom:

„Obnovljeno interesovanje za istoriju Prvog svetskog rata, izazvano obeležavanjem njegove stogodišnjice i napadnim pokušajima revidiranja dosadašnjih tumačenja njegovih uzroka, višestruko je obogatilo postojeća istoriografska saznanja. S obzirom na brojnost novih radova još uvek je veoma rano govoriti o njihovom ukupnom kvalitetu i naučnom doprinosu, što će narednih godina i decenija svakako biti jedna od važnijih istraživačkih tema. Ipak, već sada možemo uočiti da su istoričari u proteklom periodu otvorili mnoga nova pitanja, analizirali nepoznate ili nedovoljno iskorišćene izvore, objavili više desetina memoarskih tekstova, kolegama i široj javnosti predstavili drugačija viđenja ratnih prilika i događaja. Uporedo s pokušajima da prouče probleme opšteg značaja, veliko zanimanje ispoljili su i za tzv. lokalnu istoriju, pokazujući da se njenim izučavanjem može doći do dragocenih saznanja. Navedeno uverenje potvrđuje opsežno istraživanje kolege Miroslava Lazića, posvećeno Smederevu i okolini u Velikom ratu.

Nakon nekoliko po obimu manjih i već publikovanih istoriografskih dela o ovoj temi, kolega Lazić je za objavljivanje pripremio i celovitu studiju u okviru koje je ubedljivo prikazao život grada i njegove okoline od prvih dana rata do njegovog završetka i suočavanja s tragičnim posledicama. Zasnovao ju je na širokoj izvornoj osnovi u kojoj se ističu arhivska dokumenta, objavljeni istorijski izvori i izuzetno raznovrstan izbor štampe, ne samo domaće nego i inostrane. Koristeći savremene tehnološke mogućnosti, mnoštvo relevantnih činjenica, do sada nepoznatih u srpskoj istoriografiji, pronašao je u bibliotekama Francuske, Velike Britanije, SAD, Nemačke, Austrije, Novog Zelanda… Istoriografska literatura koju je proučavao takođe nije prevashodno domaćeg porekla, budući da je u njoj uočljivo mesto dato radovima na nemačkom, engleskom i francuskom jeziku. Kolega Lazić je i time dokazao da ono što se ponekad s izvesnim omalovažavanjem proglašava „lokalnim“, gotovo manje vrednim, često pripada svetskoj istoriji.

Rezultate istraživanja izložio je u jednostavnoj i sasvim logičnoj strukturi, prateći nizanje događaja, vojne, društvene i privredne okolnosti, probleme okupacije i izbeglištva, oslobođenje Srbije i početak sumornog mirnodopskog života. Zbivanja u Smederevu i okolini znalački je uklopio u opštiji istorijski kontekst, kojim je ceo tekst učinio razumljivijim i manje upućenom čitaocu, a obimnim naučnim aparatom svaki izneti podatak istoriografski proverljivim. Stil kojim je pisao veoma je lep, povremeno i slikovit, naročito tamo gde je trebalo prikazati sudbinska iskušenja pojedinca i nacije.

Sve što smo naveli svedoči da je Miroslav Lazić napisao vrednu istoriografsku studiju kojom je upotpunio poznavanje istorije Smedereva, ali i Prvog svetskog rata, zbog čega njeno objavljivanje podržavamo s beskrajnim kolegijalnim zadovoljstvom i nadom da će što pre stići do čitalaca“, napisala je u recenziji prof. dr Mira Radojević.

Štampanje knjige finansijski su podržali Ministarstvo kulture i informisanja i Grad Smederevo u okviru projekta Muzeja u Smederevu „Smederevo i smederevski kraj u prvom svetskom ratu“.    

Čitaj dalje...

Akcija obeležavanja Prvog srpskog ustanka i planinarski kamp na Rajcu

SMEDEREVO, 18. februar 2019 – Planinarsko sportski klub “Čelik“ u prethodnom sedmodnevnom periodu učestvovao je na tradicionalnoj akciji povodom obeležavanja godišnjice Prvog srpskog ustanka, a njegovi mladi članovi proveli su nezaboravno vreme u okviru planinarskog  kampa na Rajcu.

Planinarsko društvo “Bukulja“ iz Aranđelovca i ovog puta je organizovalo pešačku turu povodom obeležavanja godišnjice Prvog Srpskog ustanka. Bila je ovo tridest prva tradicionalna akcija ovim povodom. Skup planinara bio je u centru Aranđelovca gde je akcija, uz promenljivo oblačno vreme i otvorena. Bio je otežan dolazak do mesta otvaranja, zbog organizacije obeležavanja državnosti i prisustva najvišeg rukovodstva države.

U pohod, u kojem su učestvovala 23 planinara Čelika, krenulo se nakon otvaranja, od zbornog mesta, kroz grad, pored stanice, sve do uzvišenja nazvanog “Karađorđeva stolica“. Sve ovo  asfaltiranim putevima, koje planinari ne obožavaju, jer šume i stazice su planinarske putanje. Mala pauza da domaćin ispriča o mestu, o stolici. Sa tog uzvišenja Karađorđe je nadgledao i komandovao borbama sa Turcima u onim prvim danima, nakon odluke u Marićevića jaruzi da se ide na ustanak i oslobođenje od turske okupacije. Stiže se do Orašca, nakon pređenih 4,4 km. Posle ceremonije pešačilo se nazad ka Aranđelovcu. Pristizanje u grad, prolaz kroz park Bukovičke banje i dolazak u podnožje Bukulje, na početak staze zdravlja i rekreacije. Stazu je još 1933. godine postavio  dr Dušan Mitrović Spira, a na tabli koja nas podseća na postavljača staze piše da je duga 2050 m. Ide se uskom stazom ka vrhu Bukulje 696 mnv, po snegu koji kako se planinari penju sve dublji, a na vrhu dostiže i 20 cm. Staza je serpentinskog dizajna, a planinari Bukulje potrudili su se da je lepo obeleže i da na krivinama daju informaciju o dužini staze do cilja. Pored ove dužine, tu, na svakoj krivini serpentine, ima i poruka o prirodi, znamenitih ljudi novije istorije. Tako se može se pročitati i sledeća poruka na 1840 m do cilja, Johan Volfgan Gete: „Priroda uvek ima pravo, a pogreške i zablude su ljudske“.

Naravno, ima još zapisa, ali neka čitaoci ovog teksta odu, prošetaju ovom stazom zdravlja i pročitaju poučne poruke ovog i drugih umova. Tako se stiže do pod vrh Bukulje, jer se na sam vrh ne može, zaposednut je.  Tako se lepa pešačka tura, završila u planinarskom domu domaćina, na snegu, posle 4,5 sata aktivnog pešačenja i pređenih 13 km. 

U organizaciji PSK „Pobeda“ Beograd održan je kamp za mlade planinare. Kamp pod nazivom “Četvrti planinarski kamp za decu i roditelje“.  Na kampu je učestvovalo osam planinara Čelika, među kojima je šestoro dece. Kamp je za decu bio nezaboravno iskustvo, a pored kvalitetnih predavanja,  planinarskih zadataka i obuke, deca su imala dovoljno vremena za  različite aktivnosti, od kliskanja do škole plesa, maskenbala i drugih zabavnih i sportskih aktivnosti.  

Recimo i to da su svi članovi PSK „Čelik“ položili ispit i u martu će dobiti uverenja Planinarskog saveza Srbije o položenoj osnovnoj planinarskoj obuci. Svi učesnici su od organizatora dobili dokument – pohvalu, za aktivno učešće na Četvrtom zimskom planinarskom kampu za decu i roditelje. Takođe, posle vođenja planinarskih dnevnika, za najbolje su proglašeni dnevnici dece Čelika: Mina Vučković, Marta Trajković i Milica Vasiljević. One su za nagradu dobile besplatan odlazak na jedan planinarski izlet – pohod sa Pobedom. 

Tekst i foto: Član PSK „Čelik“ Branko Grujić

Čitaj dalje...