You are here

Manojlović: Hrabrost je pobuna, uprkos strahu

SMEDEREVO, 14. februar 2019 – Treći protestni skup održan je večeras u Smederevu, uz novu maršrutu i četvoricu dobošara koji su davali ritam tokom šetnje.

Okupljenima se prethodno, kod Karađorđevog duda, obratio Savo Manojlović, predsednik Udruženja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti, koji je rekao da je na današnji dan, Karađorđevim ustankom 1804, počelo stvaranje moderne srpske države.

„Možda je bolje ne pobuniti se. Možda je bezbednije ostati kod kuće. Sigurno su se i ustanici pitali šta može neko sam da promeni naspram turske sile. Hrabrost nije odsustvo straha. Hrabrost je pobuna uprkos strahu. U svakom gradu u Srbiji danas postoji strah, od otkaza, inspekcije. Svi ovde se bojimo i uprkos tome desetine hiljada ljudi po Srbiji koračaju i govore da žele slobodnu Srbiju.“

On je podsetio da je na današnji dan donet Sretenjski ustav i da u ovom gradu počiva njegov tvorac, a da se danas u svakom mestu gazi i krši važeći Ustav Srbije.

„Ustavom je zajamčena podela vlasti, a mi imamo čoveka koji je kao margarin, u sve se meša.“

Manojlović je kazao da danas u Srbiji ne možete da se zaposlite ni kao čistačica u školi, ili vozač u javnom preduzeću, ukoliko nemate člansku kartu vladajuće stranke.

„Uzimaju harač i onda dele milostinju ljudima koje ponižavaju da za njih skupljaju sigurne glasove. Zulum koji su u Srbiji kreirali, Srbija više neće. Zato su im danas zviždali u Orašcu, zato se prijatno osećaju jedino na skupovima na koje dovode ucenjene ljude koji odatle odlaze sa sendvičem i gorkim ukusom poniženja.“

On je okupljenima poručio da ne smeju da stanu pre nego što se izbore za prava garantovana Ustavom, zato što, kako je rekao „svi znate šta će nam uraditi“.

„Zato nećemo stati dok ne budemo ponovo živeli u slobodnoj zemlji“, rekao je Manojlović i pozvao prisutne da se okupe na istom mestu i narednog petka.

Protestna kolona, koju su „pojačali“ dobošari, prošetala se drugom maršrutom, u odnosu na prethodne dve, ovaj put od Karađorđevog duda, do pijace, pa Ulicom nosilaca Albanske spomenice, Davidovićevom, Knez Mihajlovom do Fontane, gde je završena treća smederevska šetnja.

Čitaj dalje...

Ko se setio Dimitrija Davidovića

SMEDEREVO, 15. februar 2019 – Članovi fejsbuk grupe Slobodan grad Smederevo, u ime građana okupljenih u protestu #1od5miliona, postavili su danas venac na spomenik Dimitriju Davidoviću na Starom groblju u Smederevu.

Oni su bili jedini koji su na Dan državnosti posetili grob pisca Sretenjskog ustava i oca srp­skog no­vi­narstva, pu­bli­ci­ste, iz­da­vača, di­plo­ma­te, jednog od najznačajnijih velikana srpske istorije.

Kako su izjavili za Podunavlje.info, sigurni su da bi Dimitrije Davidović danas bio jedan od njih i branio najviši pravni akt i zakone, što je osnovni zahtev svih protestnih šetnji i u Smederevu i celoj Srbiji.

Čitaj dalje...

Prvi protest u Kovinu

KOVIN, 15. februar 2019 – Od subote, 16. februara i Kovin će se naći na karti gradova u kojima se održavaju protesti protiv aktuelnog režima pod sloganom „Jedan od pet miliona“.

Skup je, kako prenosi Kovinac.rs, trebalo da bude održan prošle nedelje, ali ga organizatori nisu prijavili u zakonskom roku od pet dana.

Mesto i vreme prvog okupljanja u Kovinu je plato kod Doma kulture u 18 časova. Na skupu će govoriti Larisa Mikić, diplomirani bibliotekar, Miloš Ljiljanić, organizator, Nenad Živković, novinar. Specijalni gost je glumac Sergej Trifunović.

Čitaj dalje...

U Smederevu obeležen Svetski dan dece obolele od raka

SMEDEREVO, 15. februar 2019 –  Simboličnim puštanjem balona, danas je u centru Smedereva obeležen Svetski dan dece obolele od raka.  Svakog 15. februara, Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka – NURDOR, tradicionalno organizuje širom Srbije humanitarne skupove na trgovima, glavnim ulicama i šetalištima, podsetila je za Podunavlje.info Bojana Anđelković, volonterka i asistent-koordinator NURDOR-a za Smederevo.

“Sedmi put u Smederevu obeležavamo ovaj dan u Smederevu. Ove godine se Svetski dan dece obolele od raka obeležava u više od 40 gradova u Srbiji. Program prilagođavamo deci i to najmlađoj, pošto njih ima najviše”, rekla je Bojana koja ima osmogodišnji volonterski staž u ovoj humanitarnoj organizaciji.

Ona je istakla da je NURDOR prošle godine uspeo da izgradi bolnicu u NIšu, koja je podignuta uz pomoć donacija građana, a ove godine imaju novi cilj.

“Adaptacija Roditeljske kuće na Vračaru, s obzirom da je sve veći broj dece iz unutrašnjosti kojima je potrebno lečenje, a oni i njihovi roditelji često nisu u mogućnosti da u Beogradu obezbede smeštaj. NURDOR ima već tri Roditeljske kuće u Beogradu, sada planiramo da adaptiramo i ovu na Vračaru, gde će sva deca koja budu u procesu lečenja, između terapija, boraviti u Roditeljskoj kući, sa makar jednim roditeljem, a boravak je za njih u kući besplatan. Takođe, imamo obezbeđenog i vozača koji za svaku terapiju prevozi decu”, naglasila je koordinatorka iz Smedereva.

Za subotu, 16. Februar, Bojana Anđelković je najavila još jednu akciju NURDOR-a u Smederevu. U pitanju je nastup folklornih grupa OKUD “Jerina”, “Srbija 011”, Ansambla narodnih igara i pesama Smederevo i Etno grupe “Deca neba” iz Grocke. Program počinje u 19 časova u Centru za kulturu Smederevo, a štand sa volonterima NURDOR-a  će biti u holu Centra, sat ranije. Ulaznice će se prodavati za 150 dinara, a kompletan prihod biće namenjen adaptaciji Roditeljske kuće na Vračaru.

Čitaj dalje...

U Srbiji svake godine 300 novih slučajeva malignih bolesti kod dece

Izvor: Danas Online, 15. februar 2019 – U Srbiji se svake godine otkrije više od 300 novih slučajeva malignih bolesti u populaciji dece i mladih uzrasta do 19 godina. Kao i u većini zemalja u razvoju, u Srbiji je gotovo dve trećine novoobolele dece bilo uzrasta do 15 godina, navedeno je na sajtu Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu.

Polovinu svih malignih bolesti dečijeg uzrasta čine leukemije, limfomi i tumori mozga koji su ujedno i najčešći razlog smrtnog ishoda kad je reč o malignim bolestima. Ipak, ohrabruje podatak da je petogodišnje preživljavanje u Srbiji u uzrastu do 14 godina poraslo sa nekadašnjih 54 odsto na čak 80 odsto, čime se približavamo postignućima razvijenih zemalja Evrope i sveta.

Prema podacima iz Populacionog registra za rak u Gradskom zavodu za javno zdravlje, broj dece obolele od malignih bolesti u Beogradu beleži opadajući trend i u 2017. godini iznosi: 16 u uzrastu do sedam godina i 23 u uzrastu od 7-19 godina. Najčešće su bile maligne neoplazme krvi i limfnog tkiva.

Svetski dan dece obolele od raka je ustanovljen 2002. godine od strane Međunarodne konfederacije Udruženja roditelja dece obolele od raka. Od tada se obeležava u 88 zemalja širom sveta. U Srbiji je ovaj datum postao deo nacionalnog Kalendra javnog zdravlja 2013. godine, na inicijativu udruženja roditelja i uz podršku Ministarstva zdravlja.

Maligne bolesti su jedan od velikih globalnih javno-zdravstvenih problema današnjice, koje su, prema statističkim podacima, čak i u razvijenim zemljama, drugi po učestalosti uzrok smrtnosti kod dece uzrasta do 14 godina, odmah iza povreda. Upravo zbog toga, obeležavanje ovog datuma ima za cilj da pažnju celokupne javnosti, stručne i opšte, usmeri ka važnoj misiji poboljšanja tretmana, nege, kvaliteta života, emocionalnih i socijalnih potreba dece obolele od raka, kao i njihovih najbližih.

Ove godine, Međunarodni dan dece obolele od malignih bolesti se obeležava pod sloganom „Nema više bola“ i „ Nema više gubitaka“ za decu sa rakom i njihove porodice, čime se želi postići da društvo u celini osigura pravo na ranu i pravilnu dijagnozu, pravo na dostupnost lekova koji mogu spasiti život svoj deci bez obzira gde žive u svetu, pravo na odgovarajući i kvalitetan medicinski tretman, kao i pravo na lečenje bez bola i patnje.

Rak kod dece čini od 0,4 do četiri odsto svih malignih bolesti u opštoj populaciji širom sveta. U proseku, u svetu oboljevanje od raka kod dece čini jedan odsto u strukturi oboljevanja od svih malignih bolestiu Evropi 0,4 odsto i u Srbiji oko 0,7 odsto. Najveće učešće u strukturi oboljevanja se registruje u Africi, četiri odsto, uglavnom zbog razlika u starosnoj strukturi i očekivane dužine trajanja života na rođenju.

Važno je istaći da je uspeh izlečenja maligniteta kod dece izuzetno veliki, mnogo veći nego u populaciji odraslih. Stope preživljavanja, naravno, pre svega zavise od tipa karcinoma, ali i od faktora kao što su kapaciteti sistema zdravstvene zaštite, zdravstvene kulture, ali i od pratećih socio-ekonomskih činilaca. U prilog tome govori podatak da u visokorazvijenim zemljama sveta stopa preživljavanja dostiže čak 84 odsto, ali da je ona u porastu čak i u pojedinim delovima sveta koji imaju slabije razvijene resurse, samo ukoliko postoji lokalna i međunarodna podrška u ovoj oblasti.

Svetska zdravstvena organizacija i Međunarodno udruženje za borbu protiv raka su postavili cilj da se do 2030. godine postigne eliminacija bola i patnje kod dece koja se bore protiv raka i da se preživljavanje svoj deci sa dijagnozom neke maligne bolesti u svetu poveća barem na 60 odsto, kao i da se roditeljima olakša obezbeđivanje neophodne nege deci i u kućnim uslovima. To bi dovelo do približnog udvostručenja trenutne stope izlečenja i poštede milion života dece u narednoj deceniji.

Čitaj dalje...

Dan državnosti Srbije

15. februar 2019 – Dan državnosti Srbije slavi se 15. i 16. februara, u znak sećanja na dva značajna istorijska datuma, a poklapa se sa verskim praznikom Sretenje Gospodnje.

Na ovaj dan 1804. godine, srpski ustanici su u Orašcu doneli odluku da pokrenu Prvi srpski ustanak sa Karađorđem na čelu. Ovaj događaj prethodio je Drugom srpskom ustanku 1815, koji je doveo do stvaranja Kneževine Srbije.

Istog dana 1835. godine Srbija je, kao jedna od prvih zemalja u Evropi, donela demokratski ustav. U pitanju je Ustav Knjažestva Srbije, čiji je tvorac Dimitrije Davidović i koji je Ustav oblikovao po uzoru na francuske ustavne povelje i belgijski ustav. Ustav, koji je u narodu poznat kao Sretenjski, jer je izglasan na praznik Sretenje Gospodnje, bio je na snazi samo dve nedelje, pošto je ograničavao samovolju kneza Miloša Obrenovića, a protiv njega su bile i sve velike sile na tadašnjoj političkoj pozornici – Osmansko carstvo, Rusija i Austrija.

Dan državnosti Srbije se proslavljao na Sretenje sve do osnivanja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nakon čega je ukinut, a Republika Srbija ponovo počinje da proslavlja Dan državnosti na ovaj verski praznik 2002. godine, od kada se obeležava uz velike počasti na svim državnim nivoima. Povodom ovog praznika 15. i 16. februar su svake godine neradni dani u državnim organima, preduzećima I institucijama, kao I u lokalnim samoupravama. Privatnici rade uobičajeno.

Ustav je, valja podsetiti,  najviši pravni akt jedne zemlje, koji uređuje, između ostalog, državnu organizaciju, ovlašćenja državnih organa i slobode i prava građana. Poštovanje ustava je direktan uslov za postojanje pravne države. Ničija vlast ili ovlašćenja ne mogu biti iznad onih propisanih ustavom.

Aktuelni ustav Republike Srbije proglašen je nakon referenduma na kome su ga građani potvrdili, 8. novembra 2006. godine.

Čitaj dalje...