You are here

Dan otvorenih vrata za interno raseljena lica i povratnike

SMEDEREVO/KOVIN, 12. februar 2019 – Dan otvorenih vrata za interno raseljena lica i povratnike po sporazumu o readmisiji, u okviru projekta LSG 4 LAP – Trajna rešenja za interno raseljena lica i povratnike kroz partnerstvo, biće održan u Gradskoj upravi Grada Smedereva u sredu, 13. februara, sa početkom u 10 časova,  a u Velikoj sali Opštine Kovin u 13 sati.

Kako je saopšteno, u okviru ovog događaja biće predstavljeni javni pozivi za izbor korisnika pomoći u vidu dodele paketa građevinskog materijala i ekonomskog osnaživanja, kao i javni poziv za izbor korisnika pomoći u vidu dodele seoskih kuća.

Projekat LSG 4 LAP – Trajna rešenja za interno raseljena lica i povratnike kroz partnerstvo realizuje Udruženje građana Inicijativa za razvoj i saradnju u saradnji sa Gradom Smederevom i opštinama Smederevska Palana, Velika Plana i Kovin.

Projekat počiva na regionalnom pristupu i teži da odgovori na potrebe najugroženijih porodica sa teritorije ove četiri jedinice lokalne samouprave.

Za ukupno 48 porodica interno raseljenih lica i povratnika po sporazumu o readmisiji biće obezbeđena trajna stambena rešenja. Od toga za 13 porodica kroz kupovinu seoskog domaćistva i mali grant za adaptaciju i opremanje domaćistva, a za 35 porodica kroz nabavku paketa građevinskog materijala za adaptaciju postojećih stambenih uslova.

U okviru projekta 40 korisnika dobiće pomoć u vidu paketa ekonomskog osnaživanja, koji se sastoji iz obuke i granta za nabavku osnovnih sredstava za pokretanje biznisa.

Projekat finansira Evropska unija preko Delegacije Evropske unije u Srbiji u okviru programa „EU podrška održivim rešenjima za interno raseljene i reintegraciju povratnika” ukupne vrednosti 5,65 miliona evra.

Čitaj dalje...

Džambo za drugu radost

PETROVAC NA MLAVI, 12. februar 2019 – Posle prvoligaša Trajala u Kruševcu (2:1), Smederevci su i u drugom kontrolnom meču ostvarili pobedu. Na terenu u  selu Šetonje kod Petrovca na Mlavi, izabranici Zorana Vujičića savladali su Slogu 33, rezultatom 2:0 (2:0).

Domaćin je prvi pripretio preko Predraga Luke, ali je Žarko Trifunović, golman Smedereva, bio na visini zadatka.

U 17. minutu, mladi Miodrag Aćimović (18), bonus igrač pristigao iz Voždovca, sa više od 20 metara je uputio snažan prizemni udarac prema golu Sloge. Golman Ivanović je kratko odbio loptu na koju je natrčao Nemanja Stojanović Džambo i sa sedam metara zatresao mrežu rivala.

Pre odlaska na odmor, novi vezista oklopnika Nikola Radenković je dubinskom loptom sa centra pronašao Nemanju Stojanovića koji je pretrčao svoje pratioce i po drugi put se upisao u strelce.

Pobeda je mogla biti i ubedljivija, da u 73. minutu povratnik iz Amerike Ivan Tapušković nije umesto mreže pogodio stativu.

U prvom poluvremenu Smederevci su izveli sledeći sastav: Trifunović, Stanimirović, Trajković, Stanić, Marković, Radenković, N. Stojanović, Lepojević, S. Stojanović, Rajković, Aćimović.

Do kraja utakmice igrali su još: Dobrić, Cigulajkić, Nikolić, Đurđević, Milosavljević, Garić, Jovković i Mladenović.

Ekspedicija fudbalera Smedereva sutra (sreda) u večernjim satima putuje u bugarski grad Burgas, gde će obaviti dvonedeljne pripreme i odigrati najmanje četiri kontrolne utakmice.

Čitaj dalje...

Predstavljena Povelja EFJ-a o medijima

UNS, 12. februar 2019 – U Beogradu je danas predstavljena Povelja Evropske federacije novinara (EFJ) o radnim uslovima za medijske radnike. Povelju je već potpisalo 14 novinarskih organizacija, članica EFJ-a, vodećih novinarskih sindikata iz zemalja Zapadnog Balkana i Turske. Ova neobavezujuća Povelja od 10 tačaka ima za cilj da se omoguće bolji uslovi za rad medijskih radnika.


Mehmet Koksal, projektni menadžer EFJ-a je ukazao na najčešće probleme medija u ovom delu Evrope. On je istakao da u mnogim zemljama novinari ne smeju da se udružuju kako bi se borili za svoja prava.

„Rade na osnovu ortačkog ugovora, nisu prijavljeni i ne mogu da zaštite svoja prava pred sudom. Diskriminisani su na radnom mestu, a zbog aktivnosti u sindikatima bivaju premešteni na druga radna mesta ili otpušteni. Novinari bi trebalo da imaju pravo na odmor, a posle radnog vremena niko ih ne može kazniti ako nisu reagovali na određeni zahtev poslodavca“, rekao je Koksal.

On je naveo da „svi novinari i fotografi koji izveštavaju iz ratnih područja moraju da dobiju adekvatnu obuku“.

O problemima novinarske profesije govorio je i Rajner Rajšard, predsednik ekspertske grupe Larek za radno zakonodovstvo, koja je u prethodne dve godine radila na ovoj Povelji.

On je istakao da lažne vesti narušavaju poverenje javnosti u novinare.

Rajšard je rekao da „neke vlade zatvaraju novinare, ne dozvoljavaju im pristup informacijama ili raspiruju mržnju protiv njih“.

„Ova Povelja predstavlja smernice, koje već postoje u vašem nacionalnom zakonodavstvu i zalažemo se da se hitno primene. Novinarstvo nije profesija koja služi da podrži interesne grupe u širenju lažnih informacija. Novinarstvo je javno dobro i instument kojim se postižu različiti međunarodni standardi i razvijaju naše demokratije. Mi verujemo u ove principe, u vrednosti Evropske unije, gde je Srbiji mesto, ukoliko ispuni ove uslove“, rekao je Rajšard i dodao da će Povelja biti predata Evropskoj komisiji i Savetu Evrope sa nadom da će biti korišćena za procenu medijskih sloboda u zemljama kandidatima za pridruživanje EU.

Tamara Čausidis, predsednica Sindikata novinara Makedonije istakla je da u ovoj zemlji je honorarno zapošljavanje, koje gotovo da nije prepoznato u njihovom Zakonu o radu. Po njenim rečima, u takvoj situaciji, novinari uglavnom rade kako im manadžment ili urednik nalaže. Ona je istakla da bez slobodnih i kritičkih medija nijedna zemlja ne može da stane na demokratske noge.  

Dragana Čabarkapa, predsednica Sindikata novinara podsetila je da Zakon o javnom informisanju donet 2014. godine nije dao očekivane rezultate, a oko 1.300  novinara je ostalo bez posla tokom privatizacije. Brojni mediji su ugašeni, a drugi, po njenim rečima, „kroz projektno sufinansiranje su kupljeni našim parama, a u njima uglavnom ugašeni sindikati“. Ona se založila da ova Povelja postane obavezujući dokument, deo granskog kolektivnog ugovora, koji postoji u zemljama Zapadne Evrope.   

Komentarišući Čabarkapino izlaganje, Mehmet Koksal je rekao da Evropska unija nije želela da se na ovaj način sprovede privatizacija srpskih medija.

„Jedan od najvećih nedostataka je nemogućnost pristupa vlasničkim strukturama medija. Proces privatizacije je otvorio prostor da vlasnici medija postanu ljudi na vlasti. Umesto slobodnih medija i medijskog pluralizma, imamo centralizovanu medijsku situaciju, a svi mediji izveštavaju isto. Rešenje treba da potekne od srpskog naroda, to ne treba da nametne EU ili bilo ko drugi. Ne možemo da kažemo šta treba da uradite, ali određeni principi ili pravila treba da se primenjuju“, rekao je Mehmet Koksal, dodajući da nova Medijska strategija treba da zaživi, a ne da ostane mrtvo slovo na papiru..

POVELJA O RADNIM USLOVIMA ZA NOVINARE

Povelja EFJ o radnim uslovima za novinare je neobavezujuće uputstvo o radnim uslovima koje je potpisano u Beogradu, 12. februara 2019. godine od strane predstavnika 14 novinarskih organizacija pridruženih Evropskoj Federaciji Novinara i vodećih novinarskih sindikata iz zemalja Zapadnog Balkana i Turske.

Povelja je otvorena za potpisivanje za sve novinarske organizacije, privatne ili javne medije ili vlasti koje žele da se obavežu da će poboljšati radne uslove i jačati radna prava novinara i medijskih profesionalaca u Evropi, boriti se protiv cenzure i promovisati slobodan pristup informacijama i izvorima.

Povelja sadrži 10 članova u kojima su navedeni glavni principi koji utiču na radne odnose između novinara, njihovih poslodavaca i javnosti kao krajnjeg korisnika njihovog rada. U njoj su takođe formulisane glavne vrednosti koje privatne ili javne vlasti – uključujući institucije EU – treba da poštuju kada sarađuju sa novinarima.

Ideja o Povelji je lansirana 2018. godine u okviru projekta finansiranog od strane UNESCO-a i EU pod naslovom Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi i Turskoj namenjenoj ojačavanju slobode izražavanja, pristupa informacijama, slobodnim, nezavisnim i pluralističkim medijima, kojom se utvrđuje da su novinari i mediji glavni pokretači demokratskog, održivog i mirnog razvoja u regionu.

Povelja će tokom 2019. godine biti predata Evropskoj Komisiji u Briselu kao i Savetu Evrope u Strazburu, sa namerom da postane referentni dokument o radnim uslovima za novinare za ocenu slobode medija u državama-članicama i državama-kandidatima, i da poveća poverenje između profesionalnih novinara i javnosti širom Evrope.

Član I • Sloboda udruživanja

Svaki novinar ili medijski radnik ima pravo na slobodu mirnog okupljanja i mirnog udruživanja sa drugima, uključujući pravo na osnivanje i pridruživanje sindikatima ili profesionalnim udruženjima radi zaštite svojih interesa  (kao što je predviđeno u Članu 11 EPLJP). Potpisivanjem ove Povelje kompanija preuzima obavezu da priznaje pravo na slobodu udruživanja i preduzima aktivnosti u skladu sa svojim zakonskim obavezama. Novinari imaju pravo da se organizuju u reprezentativna udruuženja, kao što su radničke komisije i saveti u redakcijama, da sa rukovodstvom kompanije razgovaraju o radnim i uređivačkim pitanjima i da imaju pristup dokumentima i informacijama korisnim za unapređenje radnih uslova u redakcijama.

Član II • Pravo na pisani ugovor

Svaki novinar ili medijski radnik ima pravo na pisani ugovor u kome su utvrđeni standardi koje postavlja Međunarodna Organizacija Rada i u kome se posebno navodi:

-Svojstvo u kom novinar treba da bude zaposlen u medijskoj organizaciji.

-Iznos nadoknade, metod obračuna, i učestalost plaćanja.

-Uobičajeno radno vreme i periodi dnevnog i sedmičnog odmora.

-Dužina plaćenog godišnjeg odmora.

-Odredba koja se odnosi na autorska prava, hranu i smeštaj, ako je primenljivo.

-Uslovi za okončanje radnog odnosa, uključujući otkazni rok od strane poslodavca ili zaposelnog.

-Zdravstvena, bezbednosna i socijalna zaštita koja se obezbeđuje novinarima.

-Novinar ima pravo da se tretira kao ravnopravan partner u pregovorima sa poslodavcima o uslovima rada.

Član III • Pravo na kolektivno pregovaranje

Svaki novinar ili medijski radnik ima pravo da slobodno pregovara sa poslodavcima, a sprovođenje ovog prava predstavlja suštinski element slobode udruživanja. Kolektivno pregovaranje je dobrovoljan proces u kome poslodavci i radnici diskutuju i pregovaraju o svojim odnosima, a posebno o radnim uslovima.

Član IV • Zabrana diskriminacije u radnim odnosima

Na svom radnom mestu ni jedan novinar ili medijski radnik ne sme biti izložen diskriminaciji na osnovu pola, verske pripadnosti, nacionalne pripadnosti, rase, boje ili seksualne orijentacije.

Novinari, poslodavci i sindikati treba da budu posebno osetljivi na potencijalnu diskriminaciju ili ugrožavanje pojedinaca na osnovu njihove pripadnosti, fizičkih ili kulturnih karakteristika i odeće, njihovih pogleda ili njihovih veza. U skladu sa principom jednake plate za isti posao, zaposleni na istom radnom mestu treba da dobijaju jednaku platu (platu i beneficije, uključujući osnovnu platu, uplate iznosa koji nisu plata, bonuse i dodatake). Članovi sindikata ne smeju da se diskriminišu zbog svog aktivizma.

Afirmativne aktivnosti (tzv. „pozitivna disktiminacija“) mogu da se primenjuju radi promocije obrazovanja i zapošljavanja članova grupa za koje su zna da su ranije bile podvrgnute diskrikinaciji.

Član V • Pravo na odmor i odvajanje od angažmana

Svaki novinar i medijski radnik ima pravo na odmor i slobodno vreme, uključujući razuman broj radnih sati i povremene plaćene odmore. Po zavšetku svog ugovorenog radnog vremena, novinar ima pravo da se odvoji od svog profesionalnog angažmana (elektronska pošta, internet, društveni mediji, itd.).

Član VI • Pravo zaštite novinarskih izvora

Ni jedan novinar ili medijski radnik ne sme biti prisiljen da otkrije identitet anonimnog izvora za priču, osim ukoliko je oslobođen od ove obaveze posebnim propisom ili izjavom lica koje ima koristi od čuvanja tajne. Ovo uključuje zaštitu radnih odnosa sa uzbunjivačima i  zaštitu podataka i dokumenata koji bi doveli u opasnost lice koje sa novinarom sarađuje u cilju razotkrivanja neispravnosti. Novinar ima dužnost da štiti svoje izvore i sme da otkrije identitet izvora samo ukoliko se dokaže da je izvor lagao ili manipulisao.

Član VII • Pravo odbijanja potpisivanja sadržaja

Svaki novinar ili medijski radnik ima pravo da odbije nalog urednika da potpiše sadržaj koji je suštinski izmenjen bez odobrenja autora. Novinar ili medijski radnik ne sme se sudski goniti u slučaju da je urednik suštinski izmenio sadržaj njegovog rada. Novinar ili medijski radnik ne sme biti otpušten, ugovor mu ne sme biti prekinut i on ne sme da se nađe u lošijem položaju kada koristi ovo pravo.

Član VIII • Bezbednost i zaštita

Svaki novinar ili medijski radnik ima pravo na pristup obuci i podizanju svesti radi izveštavanja iz neprijateljskih ili opasnih zona, uključujući ciljanu podršku ženskom osoblju, pohađanje obuke iz prve pomoći koju organizuje poslodavac i zahtev da se poslodavac uključi u praćenje i borbu protiv on-lajn zloupotreba, kao i na alate za izveštavanje o oblicima nasilja, pretnji i uznemiravanja na poslu,  tj. seksualnog uznemiravanja. Novinari imaju pravo da se na njih ne utiče u odnosu na izražavanje i podržavanje mišljenja ili obavljanje profesionalnih zadataka suprotnim njihovoj savesti, niti se protiv njih u slučaju takvog odbijanja mogu pokrenuti disciplinski postupci. U slučaju suštinskih izmena uputstva ili prirode medijskog tela, novinari takođe imaju pravo da okončaju radni odnos sa pravičnim razlogom i imaju pravo na odgovarajuću nadoknadu u skladu sa valžećim radno-pravnim propisima.

Član IX • Dobra uprava i etički standardi

Svaki novinar ili medijski radnik se obavezuje da će se pridržavati izjave o misiji svoje medijske organizacije, postupati u skladu sa kodeksima ponašanja i etičkim standardima koji se odnose na novinare, odoblje i urednike, prihvatiti vladavinu zakona (javnost, zaštita uređivačke nezavisnosti), sarađivati sa spoljnim regulatornim telima (Savet za štampu, itd.) i promovisati integritet putem saradnje sa kolegama.

Član X • Pristojni radni uslovi

Svaki novinar ili medijski radnik ima pravo da zahteva pristojne radne uslove da bi ispunio svoje profesionalne obaveze. Ovi uslovi predstavljaju deo obaveze poslodavca koji mora da redovno sprovodi svoje zakonske obaveze u odnosu na zaposlene.

Ovu Povelju je sastavila Evropska Federacija Novinara (EFJ) u okviru projekta pod nazivom Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi i Turskoj, koji je finansijski podržao UNESCO. Sve odgovornosti u pogledu sadržaja i aktivnosti se odnose isključivo na autore i ne sme se smatrati da odražavaju poglede organizacije UNESCO.

Čitaj dalje...

Rasvetljene krađe iz tržnih centara

SMEDEREVO, 12. februar 2019 – Pripadnici smederevske policije, po nalogu nadležnog tužilaštva, podneli su krivičnu prijavu protiv četvorice dvadesetogodišnjaka i jednog maloletnika, svi iz Požarevca, zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo krađa u pokušaju i još nekoliko krivičnih dela krađe.

Sumnja se da su oni od početka godine krali robu iz tržnih centara u Kragujevcu, Beogradu, Pančevu i Smederevu, a terete se da su pokušali da ukradu robu iz jedne prodavnice u Smederevu, ali su ih radnici zatekli.

Oni su, kako se sumnja, u tržne centre dolazili zajedno, a onda su se razilazili i svako od njih je ulazio u po jednu prodavnicu, noseći sa sobom praznu kutiju u kesi. Zatim bi birali nekoliko odevnih predmeta za probu, a onda ih u kabinama stavljali u kutiju i tako iznosili iz prodavnica, navodi se u policijskom saopštenju.

Čitaj dalje...

Gorčin: Pravedni izborni uslovi i sloboda štampe!

SMEDEREVO, 12. februar 2019 – Pozorišni i filmski reditelj Gorčin Stojanović govorio je sinoć na tribini „O umetnosti“  u Smederevu. Nakon tematske večeri, prokomentarisao je za Podunavlje.info aktuelne događaje u Srbiji, iz ugla umetnika.

Građanski protesti

“Delim to građansko nezadovoljstvo i uverenje da je potrebno nešto učiniti. Da skratim priču, dve stvari su važne po mom osećanju. Pravedni izborni uslovi i sloboda štampe. Ništa više. Mislim da su to dve stvari na koje je potrebno fokusirati i to izboriti. To su dve osnovne stvari kako bi se došlo do ‘nulte’ situacije”, ocenio je Stojanović.

Sve drugo smo prošli, bili smo, videli smo

“Autoritarni poredak nikad nije, po mom osećanju, uverenju i iskustvu, i literarnom I životnom, posledica nečije snage, nego slabosti demokratije. Tome nas je naučio Vajmar, da ne idemo dalje. Prema tome, ojačati to i napraviti mehanizme da se ta stvar – pokvarena demokratija, trula demokratija, dovodi do autoritarnosti. Nije autoritarnost nešto što je samo po sebi stiglo da ugrozi ‘divnu I čistu’ demokratiju… Pitanje krivice, ko je kriv, ko je odgovoran, uopšte nije to pitanje. Osnovne poluge demokratskog društva – slobodni izbori, sloboda štampe, nešto su zašta se valja izboriti.”

Vreme je da govore oni koji ćute

“Mislim da su građanski protesti za ove koji ćute. Nemam ništa protiv, dapače. Odšetam kad mogu, ne mogu uvek, ali nemam sklonost da se obraćam. Ne zato što se nečeg plašim, nego baš naprotiv. Sad je vreme da govore oni koji ne govore inače. Ne zato što su konformisti, nego zato što jednostavno nemaju priliku da govore. Ili su došli do nečega, konačno su nešto razumeli. Mislim da je njihovo vreme, nije moje vreme. Nema potrebe za tim.”

Repolitizacija građana

“Sve i da se ništa ne dogodi, dogodilo se. Generalno, za mene je ovo repolitizacija Srbije I građana Srbije. Bili smo nekih 4-5 godina u nekoj nepolitičkoj, apolitičnoj sferi, a sad smo ponovo u političkoj sferi. Čovek mora biti biće koje je prema drugima, prema zajednici odgovorno. Ili se isključiš iz te zajednice, ideš u manastir, u drugu zemlju, ili izvršiš samoubistvo, ili obaviš šta već ima da se obavi da bi se izašlo iz neke zajednice. Kad si u zajednici, ti imaš obavezu.. To nije pitanje da l’ ‘oćeš il’ nećeš. To je prosto tako. Kao kad imate dete, vi prosto morate nahraniti to nemoćno stvorenje. E, sad, ako je neko neodgovoran, pa to ne shvata, tako će I živeti.”

Proces emancipacije

“Dakle, mi smo, građani su ti koji nešto omogućuju I onemogućuju. Ovo je sada proces emancipacije građana, ljudi koji su se malo setili da su građani. Za mene je to sada dovoljno. Kako će biti, to niko ne zna. Ova vrsta režima, koji mi živimo, su ona vrsta sistema koji se ne mogu zaustaviti I koji postaju sve gluplji I gluplji. Cela kontra parada, koje smo sada svedoci, je direktno gorivo za ovo. E, sad, kad bi autoritaran čovek imao višak znanja I svesti, ne bi bio autoritaran, sada, u 21. veku.”

Čitaj dalje...