You are here

Izložba „I ovo je Srbija“ u Muzeju u Smederevu

SMEDEREVO, 17. januar 2019 – Jedinstvene fotografije opustelih sela Srbije koje je snimio Zoran Cvetković biće predstavljene smederevskoj publici u Muzeju u Smederevu.

„Na putovanja po srpskim selima pošao sam 2011. godine, bez koncizno napisane misije i vizije, koje su postale obavezni delovi svih mogućih projekata i koje, najčešće, ničemu ne služe, niti bilo šta značajno govore. Međutim, imao sam motiv. S vremena na vreme čitao sam delove putopisa Evlije Čelebije (1611–1682) i Feliksa Kanica (1829–1904). Pročitao sam biografije Jovana Cvijića (1865–1927) i Josifa Pančića (1814–1888). Bio sam u prilici da listam arhivska dokumenta o Simi Trojanoviću (1862–1935) i njegovim putovanjima po Srbiji, u vreme dok je prikupljao prve muzejske predmete za današnji Etnografski muzej u Beogradu. To je bilo sasvim dovoljno da poželim da i sâm posetim delove Srbije, u kojima nikada nisam bio. Plan je jednostavan: Posetiću sva naseljena mesta u Srbiji. Po zvaničnim podacima, u Srbiji ima oko 4.700 naseljenih mesta, pa je plan, sasvim sigurno, neostvariv. Svestan te činjenice, cilj mi je da prvo posetim sela i naselja udaljena od glavnih puteva, u kojima, najčešće, živi mali broj pretežno starijih stanovnika. Za proteklih pet-šest godina posetio sam oko 350 naselja, snimio sam više od 15.000 fotografija i zabeležio priče o selu i ljudima, koje sam u njima sreo“, kaže autor i objašnjava:

„Pojedine priče imale su početak, a do kraja i raspleta dolazio sam kasnije: istog dana, ili par godina kasnije. U avgustu 2011, putujući makadamskim putevima od Prače prema Bilu (opština Dimitrovgrad), zastali smo na Borovskom polju. Snimio sam nekoliko fotografija. Nisu bile posebno privlačne, niti sam prepoznao njihov značaj: polje sa suvom travom, a u daljini nekoliko napuštenih obora i štala. Malo kasnije, u mahali Borovski Anovi, u svojoj kući na samoj granici sa Bugarskom, ugostio nas je Nikola Dimitrov, član nekadašnje seoske bande (orkestra). Uz posluženje, priča o Borovskom polju stigla je do kraja, a snimljene fotografije dobile su na značaju. Pedesete godine prošlog veka bile su pravo vreme (situacija nakon Rezolucije Informbiroa), a Borovsko polje pravo mesto (blizina bugarske granice) za održavanje političkih mitinga. Mitinzima je prisustvovalo i po 1.500 stanovnika okolnih sela. Dešavalo se, međutim, da na miting dođu i pomenute seoske bande. Zasviraju, okupljeni narod se već na prve zvuke bubnja uhvati u nekoliko kôla, pa se miting završi bez poslednjih govora. Ovih dana Borovsko polje i okolna sela su napuštena. Putem pored granice, od Slivnice prema Dimitrovgradu nema vozila. Nekadašnje karaule su prazne, a objekti su zarasli u korov i šiblje. Nakon izvesnog vremena, kada sam posetio dovoljno veliki broj srpskih sela, shvatio sam da se pojedinačne priče prepliću, nadovezuju i postaju jedna. Zatim, više njih združi se u omnibus priču o Srbiji. Deo putopisnih reportaža objavio sam na internet portalu www.srbijaplus.net. Ovom prilikom predstavio sam, uz kratke legende, mali deo originalnih fotografija, koje sam snimio na dosadašnjim putovanjima. Cilj mi je da približim udaljena, manje poznata i zaboravljena sela u Srbiji. U njima sam sreo dobre i srdačne ljude, koji su sa mnom podelili klupu u hladu svoje male seoske bašte, na čemu im se ponovo zahvaljujem“.

 „Problemima srpskog sela već šest godina bavi se Akademijski odbor za selo SANU, organizujući naučno-stručne skupove i okrugle stolove, razmatrajući najveće probleme i dajući predloge i rešenja. Zahvaljujući ljubavi prema selima i lepotama seoskih sredina, a i sa namerom da sačuva uspomene na napuštene kuće i imanja mr Zoran Cvetković, krećući se po vrletima Srbije, svojim foto-aparatom snimio je preko 15.000 fotografija, posvećenih propadanju naših sela. Zajednički smo odabrali iz ove prebogate kolekcije određen broj fotografija i pripremili izložbu pod nazivom I ovo je Srbija“, kaže akademik Dragan Škorić i dodaje da je želja da upoznaju širu javnost o propadanju seljana, sela, materijalnih dobara i naše prelepe Srbije. Zbog toga ova izložba nastavlja da putuje po Srbiji, a naredna stanica je Smederevo, tačnije smederevski Muzej.

Zoran Cvetković je diplomirao i magistrirao na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, na smeru Upravljanje elektroenergetskim sistemima. Nakon godina provedenih u Elektroprivredi Srbije i Jugoslovenskoj elektroprivredi, profesionalno se bavi informacionim tehnologijama. Pretežna oblast rada su informacioni sistemi ustanova za zaštitu kulturnih dobara. Prateći trendove i nove mogućnosti interneta, poslednjih godina bavi se primenama semantičkog veba u oblasti digitalizacije i prezentacije kulturnog nasleđa Srbije, a deo postignutih rezultata objavljen je u stručnim radovima.

Putovanja u udaljena i zaboravljena sela Srbije započeo je 2011. godine, sa ciljem da prikupi i sačuva, što je moguće više, autentičnih fotografija i priča o krajevima u koje se retko odlazi i naseljima, koja nestaju. Deo putopisnih reportaža objavljuje u Magazinu za nacionalnu geografiju, kulturu i tradiciju – Srbija plus, koji je dostupan na veb adresi www.srbijaplus.net. Član je Nezavisnog udruženja novinara Srbije i međunarodnog udruženja International Federation of Journalists.

Svečano otvaranje izložbe „I ovo je Srbija“ je u ponedeljak, 21. januara u 17 časova i biće pred publikom u Smederevu do 4. februara. Ulaz je slobodan.

Čitaj dalje...

Čelik iz Smedereva i dalje može u EU?

BRISEL/SMEDEREVO, 17. januar 2019 – Evropska komisija pozdravlјa jučerašnju podršku država članica njenom planu da uvede konačne zaštitne mere na uvoz čelika. Ovako počinje današnje zvanično saopštenje na stranici EK, koje ipak ostavlja neka važna pitanja za srpske proizvođače čelika, dakle Smederevce, otvorenim do daljnjeg.

Naime, Članice EU su utvrdile konačne mere, odnosno kvote, za uvoz čelika na tržište EU, onako kako je predloženo prošle godine, a  koje, sudeći po tumačenjima diplomata u Briselu, ne bi trebalo da pogode Srbiju i Železaru Smederevo. Prema agencijskim izveštajima, Evropska komisija je predložila, a članice EU prihvatile, da privremene mere za čelik, donete u julu prošle godine, prevede u konačne zaštitne mere, a što bi trebalo da bude ozvaničeno u Službenom glasniku EU do 4. februara. Pošto je Srbija dosad bila izuzeta iz tih mera, koje se odnose na određivanje maksimalnog izvoza čelika u EU, očekivano je, dakle, ponovo po tumačenju izjava briselskih diplomata, da tako ostane i nadalјe.

Kako se u više navrata ponavlja u nastavku saopštenja Evropske komisije koje je jutros objavljeno, „ove mere su namenjene zaštiti evropskih proizvođača čelika nakon preusmeravanja trgovine čelika na tržište EU od drugih proizvođača širom sveta kao rezultat jednostranih mera SAD, a koje ograničavaju uvoz čelika na američko tržište i imaju za cilј očuvanje tradicionalnih trgovinskih tokova“. Zaštitne mere, kaže dalje, cilјaju na definirsnu listu proizvoda od čelika, bez obzira na njihovo poreklo i uspostavlјaju ravnotežu između interesa evropskih proizvođača čelika i korisnika. „Plan je dostavlјen našim VTO partnerima i javno objavljen 4. januara“, navodi se potoma, i dodaje da Komisija sada treba da finalizira proceduru, tako da konačne mere mogu da stupe na snagu početkom februara 2019. i time zamene privremene zaštitne mere koje su na snazi od jula 2018. godine (do 4. februara 2019. godine). Nove mere, ponavlja se, mogu ostati na snazi do jula 2021. godine.

Ono što ostavlja sumnju smederevskim železarcima jeste formulacija po kojoj će „predložene mere biti nametnute erga omnes (dakle ’protiv svih’), a odnose se na 26 kategorija proizvoda od čelika“. Time bi, prema saopštenju EK, trebalo da se osigura „izbegavanje preusmeravanja trgovine uz održavanje tradicionalnog nivoa trgovine čelikom na tržištu EU, a to se sastoji od tarifne kvote za koju se primenjuje carina od 25% kada se dostigne nivo tradicionalnih trgovinskih tokova“. 

Sama Evropska komisija to objašnjava tima da je “ovaj sistem sličan sadašnjim privremenim merama, sa nekim odstupanjima, pa tako, na primer, glavne zemlјe snabdevači će imati koristi od pojedinačnih kvota na osnovu sopstvenog istorijskog uvoza“. Ma šta to značilo. Ostaje da se nadamo da ne znači i da će svaki evropski ćata, do koga dopadne ovakvo neko pitanje na odlučivanje, moći da se ‘vata za istorijske knjige, bukvalno tumačeći i inače vrlo nemušti jezik ovakvih odluka.

Ono što je izvesno jeste da, nakon usvajanja, ove mere treba da ostanu na snazi u periodu od tri godine, uklјučujući period izricanja privremenih mera, koje ističu 16. jula 2021. godine. Dodaje se na kraju da se „mere mogu preispitati u slučaju promenjenih okolnosti“.

Foto: hbisserbia.rs

Čitaj dalje...

Prva izložba u renoviranom prostoru palanačkog Muzeja

SMEDEREVSKA PALANKA, 17. januar 2019 – Narodni muzej u Smederevskoj Palanci proteklih nedelja nije primao posetioce, umesto njih u muzejskom prostoru bili su majstori; Palanka je od Ministarstva kulture i informisanja, u okviru projekta „Gradovi u fokusu“, dobila sredstva za obnovu ustanova u kulturi, a među njima je bio i Muzej.

Narodni muzej je dobio 3.750.000 dinara, opština je dodala još milion, i tim novcem je uvedena unutrašnja gasna instalacija, grejanje za obe zgrade, i upravnu i izložbeni prostor. Tako će, mimo prakse proteklih godina, kada su zime bile praktično mrtva sezona za Muzej zbog manjka grejanja, od sada i tokom zimskih meseci ovde biti izložbi i drugog delanja.

 Od ostatka novca renoviran je i opremljen izlagački prostor. Po rečima Stevana Martinovića, direktora ove ustanove, s novom, modernom rasvetom, projektorima, audio sistemima, pokretnim panelima, ovaj prostor je upodobljen onome što se u savremenoj muzeološkoj praksi smatra za podrazumevajuću opremu.

Ovog petka, u tom novoopremljenom i renoviranom prostoru, biće prvi posetioci jer Muzej otvara izložbu mrtvih priroda iz sopstvene bogate kolekcije.

– Naša likovna zbirka broji mnogo dela, ali smo do sada priređivali izložbe sa drugom tematikom, najčešće portretima. Ovo je prvi put da će publika moći da vidi četrdesetak mrtvih priroda najznačajnijih autora koje imamo u kolekciji, od Save Šumanovića, Jovana Bijelića, Petra Lubarde, Koste Hakmana, Dušana Miškovića, Dragomira Lazarevića, Pavla Vasića… Da pomenem samo neke, to je čitav niz najznačajnijih naših slikara dvadesetog veka – najavljuje, direktor palanačkog Narodnog muzeja.

Autor izložbe je kustos Biljana Živković, a posetioci, Palančani i njihovi gosti, moći će da je pogledaju do 1. marta.

Čitaj dalje...

Streljaštvo: Novi format Evropskog prvenstva

BEOGRAD, 17. januara 2019 – Evropske strelce ove godine očekuju dva šampionata Starog kontinenta. U martu će se boriti za medalje na Evropskom prvenstvu vazdušnim, a u septembru na EP malokalibarskim oružjem. Streljački savez Srbije je odredio sastav reprezentacije za EP u Osijeku; Srbija će imati takmičare u svim disciplinama, a Smederevo će predstavljati Jasmina Milovanović, jedna od tri najbolje pištoljašice Srbije.

Ovogodišnje Evropsko prvenstvo vazdušnim oružjem, koje će biti održano u Osijeku, u mnogo čemu će se razlikovati od dosadašnjih, saopštio je danas Streljački savez Srbije.

Šampionat će biti duži nego ranije. Prema preliminarnom rasporedu koji je objavila Evropska streljačka konfederacija, takmičarski program će trajati sedam dana (18 – 24. mart).

Značajna promena u odnosu na prethodna velika svetska i evropska takmičenja je raspored seniorskih nadmetanja. Kvalifikacije i finale u jednoj disciplini neće biti održani istog dana, što je uglavnom bila praksa  poslednjih decenija na Olimpijskim igrama, svetskim i evropskim prvenstvima, svetskim kupovima…

Na EP u Osijeku kvalifikacije u sve četiri pojedinačne olimpijske discipline (vazdušna puška i pištolj u obe konkurencije) na programu su 21. marta. Kvalifikacije u miksevima su dan kasnije, a u subotu, 23. marta biće održana sva četiri pojedinačna i oba finala u miksu.

Promenjen je i format ekipnog takmičenja.

Zaključno sa 2017. godinom, ekipni plasman je određivan na osnovu zbira rezultata sva tri člana tima u pojedinačnim kvalifikacijama.

Prošle godine borba za medalje u konkurenciji timova je prvi put bila potpuno odvojena od pojedinačnog nadmetanja. Na EP u Đeru 2018, svaki član tima je u kvalifikacijama ekipnog takmičenja pucao po 30 dijabola. Borba za medalje je potom nastavljena po novom formatu. Osam najboljih timova prolazili su u četvrtfinale, u kome su se međusobno sastajali po principu prvi iz kvalifikacija protiv osmog, drugi protiv sedmog… Pobednici četiri duela prolazili su u polufinale, posle kojih su održani meč za bronzu i za zlato.

U Osijeku neće biti posebnih kvalifikacija za ekipe, već će se računati zbir rezultata sva tri člana tima iz pojedinačnih kvalifikacija.

Druga faza takmičenja, kao i 2018, održava se po „kup sistemu“, uz manje izmene u sistemu bodovanja. Osam najboljih ekipa iz kvalifikacija prolaze u četvrtfinale, pobednici četiri duela u polufinale… U četvrtfinalu svaki član tima gađa po 20 dijabola, pobeđuje ekipa koja skupi više krugova. U polufinalu i finalu krugovi se sabiraju posle svake serije. Tim sa boljim rezultatom u seriji dobija dva poena, ukoliko je nerešeno svakom ide po poen. U polufinalu trijumfuje reprezentacija koja prva skupi 13, a u mečevima za medalju tim koji osvoji 16 poena.

Četvrtfinala ekipnog nadmetanja u svim disciplinama su na programu 22. marta, a polufinala i mečevi za medalje poslednjeg takmičarskog dana – 24. marta.

U juniorskom programu nije bilo značajnih promena uobičajenog rasporeda. U svakoj pojedinačnoj disciplini i miksevima kvalifikacije i finale će biti održani u istom danu. Juniorski deo EP u Osijeku završava se 20. marta, kada su na programu četvrtfinala, polufinala i mečevi za medalje ekipnog takmičenja.

Čitaj dalje...