SMEDEREVO, 13. januar 2019 – Planinarski klub „Čelik“ ovog vikenda je učestvovao u usponu na Rtanj, tradicionalnoj akciji koju planinari posebno vole i cene zbog izazova da se ova mitska planina savlada u zimskim uslovima, ali i da se opuste posle obilnog uzimanja hrane tokom prethodnih praznika, navodi član kluba i saradnik portala Branko Grujić. U nastavku o ovoj akciji iz njegovog pera.
Planinarska akcija “36. Božićni uspon na Rtanj”’, održana je u subotu, u organizaciji OPSD “Dragan Radosavljević” iz Zaječara. Akcija je podrazumevala uspon na Rtanj iz dva smera, severnog i južnog. Izbor, kojim smerom će se penjati, lični je izbor svakog od planinara. Južni smer je nešto manje zahtevan, jer je uspon nešto blažim padinama, te sa nešto manje uspona oko 1100 m, dok sa severa ima uspona nešto više od 1200 m. Planinari „Čelik“a, koji su u ovoj akciji učestvovali sa 34 člana opredelili su se, većim delom za severnu stranu. Grupa sever je išla planiranom maršrutom: Motel Balašević – Separacija – Polazak na severnu stranu do prvog, pa onda i drugog vidikovca – Izlazak na greben za završni uspon – Vrh šiljak 1560 mnv – Silazak južnom stranom do naselja Rtanj – Motel Balašević. Grupa jug je išla iz naselja Rtanj sa izlaskom na vrh i povratak istim putem.
Polazak na pešačenje, grupe sever bio je od motela Balašević u 8,35, sa pristizanjem na polazišnu poziciju kod separacije, za uspon severnom stranom, u 9,00 sa pređenih 1,4 km. Dalje šumskim putevima, do prvog, a potom grebenom i do drugog vidikovca. Vreme sunčano, sa divnim pejsažima I svetlucanjem inja. Vreme baš kako odgovara planinarima, bar na početku. Pod nogama sneg dubok 20-30 cm, a u područjima smetova i do jednog metra. Prtina, škriput snega pod teškim planinarskim cipelama i šarena kolona, raznobojne planinarske opreme, postepeno savladava visinu. U šumskom ambijentu, drveću bez lišća, preživelo je mlado rastinje sa lišćem. Ono mlado drveće koje se kod nas uzima iz prirode za badnjak. Izlaskom na prvi vidikovac pruža se divan pogled ka višim kotama i uvali, ali vrh se uz ovog položaja ne vidi. Izlaskom na sedlo pred završni uspon planinare je pratio jak vetar, koji je u pojedinim trenucima, obarao planinare. Ovaj vetar se nije osećao u šumskom području, šuma je bila zaštitnik. Nekako posle četiri I po sata pešačenja i pređenih sedam km, sa usponom od 1200 m izlazi se na Šiljak 1560 mnv, vrh Rtnja. Vreme (nevreme) je dozvolilo samo kratko zadržavanje na vrhu za pojedinačne fotografije. Nije se moglo sačekivati društvo radi druženja i zajedničkih fotografija. Ni klupske zastave nisu isticane. Nazad se išlo južnom stranom, najpre serpentinama do podnožja glavnog uspona , a onda stazom koja vodi ka naselju Rtanj. Ovde ih je vetar, koji je duvao u leđa prosto nosio niz planinu. Sa temperaturom ispod nule i jakim vetrom, subjektivni osećaj, posebno na nezaštićenim delovima kože, na licu, bio je kao da je sibirska temperatura. Obrazi su bili hladni i jarko crveni. Sve je bilo mnogo povoljnije kada se ušlo u šumski pojas, ali tu ih je čekala zaleđena staza, na kojoj je bilo pokliznuća i padova, na svu sreću bez većih posledica. Nailazi se na najteži deo silaska, na deo gde su postavljena užad za pomoć pri silasku. Užad je dobro došla, tako da je najteži deo silaska prošao bez većih problema. Dalje putem do naselja Rtanj, gde se stiglo u 15,30 časova sa pređenih 13,94 km. Želja za pešačenjem nije ovim završena, nastavlja se putem do motela, polazišne tačke, a sada i ishodišne, gde se stiže u 17,15 sa ukupno pređenih 20,42 km. Okrepljenje u motelu i zadovoljstvo posle uspešne akcije. Planinari su se, u večernjim časovima, zadovoljni vratili svojim kućama. Prema nezvaničnim, preliminarnim podacima organizatora, u akciji je učestvovalo oko 800 planinara iz oko 30 klubova iz Srbije, a bilo je planinara i iz Makedonije.”
Fotografije su iz arhive članova kluba.