You are here

Počinje rekonstrukcija smederevske Gimnazije

SMEDEREVO, 1. januar 2019 – Posle gotovo pola veka, poslednja je bila 1971. godine, uskoro sledi velika i sveobuhvatna rekonstrukcija i sanacija zgrade Gimnazije u Smederevu, potvrdio je za Podunavlje.info direktor Aleksandar Marinković.

Radovi počinju posle praznika, a već od 9. januara učenici Gimnazije će pohađati nastavu u drugim školama. Vrednost radova je 168 miliona dinara sa PDV-om, odnosno oko milion i 400 hiljada evra, opredeljenih iz republičkog budžeta.

“Sama ideja je krenula od rekonstrukcije Svečane sale. Potom smo taj projekat proširivali, u saradnji sa lokalnom samoupravom i konkurisali kod Kancelarije za javna ulaganja. Projekat obuhvata: rekonstrukciju fasade, zamenu stolarije, instalacija, oštećenih podova, sređivanje krova, fiskulturne sale, svečane sale, učionica. Praktično, biće izvedeni svi spoljašnji i unutrašnji radovi. Investicija je značajna zato što će da poboljša i da omogući bolje uslove rada. Gimnazija je u poslednje dve-tri godine zaista teško funkcionisala, posebno tokom zimskog perioda. Škola je takva da je teško zagrejati je. Fasada je propala, stolarija dotrajala… Imali smo mnogo problema, tako da se nadam da će ovim radovima da bude omogućeno lakše funkcionisanje škole, da ćemo stvoriti bolje uslove za đake. Posle rekonstrukcije, planiramo i da osavremenimo učionice i kabinete, kako bismo u svim učionicama omogućili multimedijalnu nastavu“, kaže Marinković.

Napominje i da se za grejanje do sada koristilo lož ulje, tako da će se zamenom kotla i prelaskom na pelet dobiti jeftinije i kvalitetnije grejanje, značajno i u kontekstu zaštite životne sredine.

Sa izvođačem je utvrđena dinamika radova, koji počinju od 9. januara i najviše će trajati narednih deset meseci, ukupno oko 300 radnih dana. Cilj je bio da radovi krenu što ranije, kako bi postojala realna mogućnost da se sve završi do 1. septembra i da se u novu školsku godinu krene uobičajeno što je najavio i izvođač radova.

Pošto je zgrada pod zaštitom Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, radove će nadgledati nadzorni organ koji je određen za ovaj projekat, posebno za mašinske, elektro i građevinske radove.

Realan problem je organizacija nastave tokom perioda rekonstrukcije. Prvi i drugi razred, koji imaju po osam odeljenja, nastavu će imati u Tehničkoj školi, sedam odeljenja trećeg razreda biće na jednom spratu u Osnovnoj školi „Sveti Sava“, dok će četvrti razred biti u nekadašnjoj Ekonomskoj školi, sadašnjoj Tekstilno-tehnološkoj školi „Despot Đurađ“, u Godominu. Četvrta godina, najverovatnije, ova četiri meseca će ići na nastavu samo posle podne.

Prema Marinkovićevim rečima, objektivne teškoće može da izazove prevoz učenika, u smislu dodatnih troškova za đake trećeg i četvrtog razreda. Škola će moći da pomogne roditeljima koji imaju najmanje dva učenika koji putuju i snosiće troškove jednog đaka, a postoji i Fondacija za siromašne đake u Gimnaziji, pa će u drugom polugodištu ponovo biti raspisan konkurs za pomoć siromašnim učenicima, upravo zbog ovih naknadnih troškova.

„Razgovarao sam sa lokalnom samoupravom i direktorom ’Laste’ u vezi sa prevozom učenika. Što se tiče škole u Godominu, dosta je dobar prevoz, posebno zbog Železare, jedino nam je malo problematično rešavanje prevoza do škole ’Sveti Sava’, zato što su i sadašnji polasci opterećeni. Sa ’Lastom’ je dogovoren veći broj polazaka prema jednoj i drugoj školi, a pokušaćemo da realizujemo dogovor, preko lokalne samouprave, oko finansiranja troškova prevoza. Želja nam je da roditelji, praktično, nemaju nikakve troškove ovog dodatnog prevoza. Ima nekih ekonomski opravdanih razloga, ali i ljudski, moralni razlozi nas upućuju da roditeljima smanjimo dodatne troškove. Imamo đake koji već putuju, pa je neophodno da ih autobus vrati od ’Svetog Save’, kako bi odmah ‘hvatali’ drugi prevoz. Ideja je da za naše učenike koji će ići u školu ’Sveti Sava’ budu organizovani namenski polasci, a da đaci koji budu išli u ’Despot Đurađ’ dobiju posebne mesečne karte, koje će da važe samo za tu relaciju. Važno je da im obezbedimo mogućnost da taj prevoz roditelje dodatno ne opterećuje“, zaključuje direktor Gimnazije.

Marinković objašnjava da su troškovi Gimnazije, tokom zimskog perioda, oko 140-150 hiljada dinara dnevno, odnosno oko 12-14 miliona dinara po grejnoj sezoni.

„Rekonstrukcijom Gimnazije smanjujemo troškove održavanja za najmanje šest miliona dinara. Ta sredstva ostaju u budžetu, pa mogu da se rešavaju urgentni problemi u drugim školama. Ako krenemo sa radovima kako je planirano, već od januara nećemo da trošimo budžetska sredstva za ovu namenu, tih oko šest miliona dinara, a za ukupnu organizaciju prevoza i za treću i za četvrtu godinu, do kraja godine, ne bi trebalo da se izdvoji više od milion i po dinara. To ne bi bio trošak, već ušteda i za lokalnu samoupravu od 3 do 4 miliona dinara, a sa druge strane, završava se jedan ogroman posao.“

Direktor je za Podunavlje.info izrazio nadu da će sve potrebne informacije u vezi sa prevozom učenika imati do kraja nedelje, dok će sve ostale – raspored nastave i kompletne organizacije rada, sa preciznim informacijama, o rasporedu odeljenja po učionicama, rasporedu časova, autobuskom redu vožnje, rasporedu zvonjenja i drugo, biti objavljene na sajtu škole u četvrtak, 3. januara.

Čitaj dalje...

Želje, čestitke, pozdravi…

SMEDEREVO, 1. januar 2019 – Ovih dana, kakav je i običaj o ovakvim zgodama, na redakcijski i druge naše mejlove,  stiglo je mnogo čestitki. Da ne bude da su bačene u vetar, rešili smo da ih malo aranžiramo. Kako smo sigurno nekog zaboravili, unapred se izvinjavamo, uz želju za srećnu i berićetnu Novu 2019.

Redosled i mesto na slici su sasvim slučajni, niti je po redu stizanja čestitki, još manje po značaju onih koji su ih poslali.

Čitaj dalje...

Evro danas puni 20 godina

Izvor: novaekonomija.rs, 1. januar 2019 – Evro je ovog utorka napunio tačno 20 godina tokom kojih je preživeo veliku krizu i trajno se ustoličio na finansijskim tržištima i u evropskim novčanicima. No bez tešnje integracije evrozone suđeno mu je da ostane div na klimavim nogama, upozoravaju analitičari.

Rođen 1. januara 1999. godine evro je u početku postojao samo kao virtuelna valuta koju se koristilo u računovodstvenim i finansijskim transakcijama. Fizička realnost postao je tri godine kasnije, a kovanice i novčanice evra danas koristi više od 340 miliona ljudi u 19 evropskih država.

Valutu nisu odmah zavoleli i mnogi su njeno uvođenje doživeli kao neželjeno povećanje cena. U Nemačkoj je čak dobio nadimak „teuro“, po nemačkoj reči za skupo. No ljude su brzo osvojila lakša putovanja i poslovanje preko granica bez valutnih fluktuacija, piše Novac.hr.

Oko 74 odsto građana smatra da je evro dobar za EU

Evro je danas popularniji nego ikad pre uprkos jačanju evroskeptičnih, populističkih pokreta u nizu država. Ispitivanje javnog mnjenja sprovedeno u novembru za Evropsku centralnu banku (ECB) pokazalo je da 74 posto građana evrozone smatra da je evro bio dobar za EU, a 64 posto da je bio dobar za njihovu državu.

„Evro se ukorenio u stanovništvu, čak i antiestablišmentske stranke to moraju priznati“ – rekao je Nicolas Veron, naučnik think tanka Bruegel iz Brisela i Petersonova instituta za međunarodnu ekonomiju iz Vašingtona.

Evro je sada druga svetska valuta, iako još uvek ne može dovesti u pitanje dominaciju američkog dolara.

Evro je doživeo presudni trenutak kada su posledice finansijske krize 2008. izazvale dužničku krizu u evrozoni koja je kulminirala spašavanjem nekoliko država, dovevši valutnu uniju i njeno jedinstvo na samu ivicu pucanja. Stručnjaci kažu da je to turbulentno razdoblje razotkrilo inherentne mane tog projekta, uključujući nepostojanje fiskalne solidarnosti u obliku podele odgovornosti za dugove, ulaganja i rizike ili nepostojanje zajmodavca u krajnjoj nuždi.

Dragi zaslužan za spas evra

Kriza je razotkrila i ekonomske razlike između država članica, posebno između fiskalno mudrijeg severa i prezaduženog juga.

Predsednik ECB-a Mario Dragi smatra se zaslužnim za spašavanje evra 2012. godine. Tada je izgovorio sada legendarne reči da će ECB, koji vodi monetarnu politiku evrozone, učiniti „šta god bude potrebno“ da sačuva jedinstvenu valutu. ECB je obećao da će kupiti, bude li potrebno, neograničene količine državnih obveznica prezaduženih država. Time je smirio situaciju i obećanje nikada nije morao da primeni u praksi.

Da bi novac nastavio da cirkuliše evrozonom i sprečio pretnju deflacije, pada cena i ekonomskih aktivnosti, ECB je zadnjih godina preduzeo nezapamćene mere. Odredio je da kamatne stope budu rekordno niske, ponudio jeftine zajmove bankama i otkupio više od 2,6 biliona evra državnih i korporativnih obveznica između 2015. i 2018. godine.

S obzirom na to da se inflacija približila ciljanoj vrednosti od ispod dva posto, ti su podsticaji ocenjeni kao uspešna monetarna politika. No posmatrači upozoravaju da 19 članica evrozone nije učinilo dovoljno da sprovedu potrebne političke reforme kako bi se bolje pripremile za buduće krize i postigle veću ekonomsku konvergenciju.

Div sa stopalima od cigli

Bankovna unija koja se već dugo planira još nije dovršena zbog neslaganja oko uvođenja jedinstvene evropske šeme osiguranja depozita. A predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona da se osnuje budžet evrozone značajno je razvodnjen. Države članice su u decembru pristale samo da razmotre skraćenu verziju ideje, a pojedinosti još nisu razjašnjene.

Makronovi ambiciozniji planovi za uvođenje dužnosti ministra finansija evrozone ili evropske verzije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) su odbačeni, prenosi Novac.

ECB je u međuvremenu učinio koliko je mogao da bi podupro evro, rekao je Gilles Moec, bivši ekonomists francuske centralne banke. Analitičar Vernon, pak, je nešto optimističniji i kaže da je evro ojačan raščišćavanjem bilansa banaka, obuzdavanjem državnih dugova i izvanrednim merama ECB-a.

Kako je rekao, evro je sada „div sa stopalima od cigli, a ne od gline“.

 

 

Čitaj dalje...