You are here

Crkve brvnare – uporišta vere

VELIKA PLANA, 25. decembra 2018 – Od 120 crkava brvnara, koliko ih je u Srbiji bilo na kraju devetnaestog, dvadeset i prvi i vek je dočekalo jedva četrdesetak, a tri među najreprezentativnijim nalaze se na području opštine Velika Plana.

Crkvama brvnarama, kako im i samo ime kaže, drvo odnosno brvno glavni je građevinski element. Mada postoje zapisi da su podizane još u srednjem veku, za vreme vladavine Nemanjića, nijedna do danas nije sačuvana. Ove koje su pretekle, građene su uglavnom pre, za vreme i neposredno posle Drugog srpskog ustanka, kao svojevrsna uporišta vere, jer je tada, na svu muku, važilo tursko pravilo da se crkve ne smeju graditi ni od kog drugog materijala do od drveta. Narodno predanje kaže da je još jedna razlog njihovom nastanku. Naime, Turci su navodno dozvoljavali da se crkva sagradi u selu samo ako se to može učiniti za jednu noć. Zbog toga su se, u tajnosti, po kućama, pravili drveni elementi od kojih bi se za jednu noć mogla sastaviti crkva, da bi onda, na tursko pitanje „otkud ovde crkva“ Srbi odgovarali da je noćas ili onomad doletela s neba. To bi, po istom predanju, sujevernim Turcima bio dovoljno da crkvu ne pale i ne ruše, što Osmanlijama nije bilo strano, naprotiv.

Baš zbog toga, još uverljiviji je razlog za podizanje u to vreme brojnih crkava brvnara je taj što su ove, pred čestim naletima besnih Turaka, mogle da budu rastavljene i sklonjene na sigurno dok ne prođe zulum, da bi potom bile ponovno sastavljane na istom ili drugom mestu. Zato su se ove crkve neretko nalazile daleko od važnih drumova, i očiju Turaka, na skrovitim mestima, u gustoj šumi, kakav je slučaj sa crkvom brvnarom u Krnjevu.

U delu sela zvanom Divostin, u šumi pored seoskog groblja, nalazi se crkva brvnara posvećena Svetom Georgiju. Podignuta u prvoj polovini XVIII veka spada među najstarije crkve te vrste u Srbiji. Uostalom, o njenoj starosti dovoljno svedoči podatak da je prvi put obnovljena krajem XVIII veka.

Ovde se čuva zbirka ikona sa kraja XVIII i početka XIX veka, a između broda crkve i oltara nalazi se drvena pregrada sa ikonostasom sa 28  starih ikona, koje pripadaju različitim periodima, a crkva poseduje i veliki broj vrednih starih i retkih knjiga.

Pored crkve brvnare u porti se nalazi masivna drvena zvonara, a tu je i stara zgrada škole iz 1779. godine. Krnjevci, ne bez ponosa, ističu da je to prva seoska škola u Srbiji. Njena zgrada se danas koristi za crkvene potrebe. Preko puta porte je groblje, koje je formirano još 1820. godine, na kome se i danas Krnjevci sahranjuju, a u samoj porti, severno od crkve, bio je sahranjen smederevski vojvoda Đuša Vulićević.

Na samom ulazu u crkvu je i tabla koja podseća da je na tom mestu 1920. godine, na Svetog Iliju, održan prvi Bogomoljački sabor na kome je besedio Sveti vladika Nikolaj Žički.

Crkva brvnara u Lozoviku podignuta je na inicijativu i zajedničko zalaganje meštana Lozovika i Saraoraca. Ostalo je zapisano da je značajan udeo u izgradnji crkve dao Hadži Ilija Raspopović, koji je posle hadžiluka, poklonio 4 i po hektara svoje zemlje da se na njoj izgradi crkva brvnara. Sa gradnjom se počelo oko 1806. godine, ali je dovršena tek 1831. godine.

Crkva je građena od hrastovih talpi na temeljima od lomljenog kamena i pokrivena sitnom šindrom, a ikone na ikonostasu oslikao je čuveni ikonopisac Jovan Stergević, poznatiji kao Janja Moler tokom 1831. i 1832. godine.

U porti crkve nekada je bila škola i drvena zvonara, sa zvonima koja je lozovičkoj crkvi poklonio Knjaz Miloš. Ta zvona su 1895. godine preneta u zvonik nove, tek sagrađene crkve istog imena, Svetih apostola Petra i Pavla, ali su tu ostala tek dvadesetak godina; u Prvom svetskom ratu su odneta u Austrougarsku i pretopljena. Stara škola radila je do 1874. godine, ali od nje danas nema nikakvog traga.

Veći radovi na crkvi brvnari izvođeni su 1931. godine povodom proslave stogodišnjice hrama, o čemu svedoči tabla na ulazu, zatim sedamdesetih godina XX veka, pod rukovodstvom Zavoda za zaštitu spomenika kulture Kragujevac i najskorije 2003. i 2004. Godine, pod nadzorom Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo.

Današnju prostranu portu crkva brvnara deli sa pomenutom kasnije izgrađenom (1890-1894) crkvom Svetih apostola Petra i Pavla, o kojoj će takođe biti reči u ovom serijalu, baš kao i o trećoj i najpoznatijoj crkvi brvnari u Velikoj Plani – Pokajnici, koja ipak zaslužuje poseban tekst.

I do Krnjeva i do Lozovika iz pravca Beograda se najlakše stiže auto-putem, a može i starim putem od Smedereva preko Osipaonice. Do oba mesta postoje redovne autobuske linije iz Velike Plane, Smederevske Palanke i Smedereva.

Projekat „Veliki (i mali) turistički potencijali Velike Plane“ sufinansiran je od strane Opštine Velika Plana, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...

Košarka: Derbi začelja pripao Smederevcima

SMEDEREVO, 25. decembar 2018 – U 12. kolu prvenstva Regionalne košarkaške lige Smederevci su savladali komšije sa dna tabele iz Trstenika, a na kraju je na semaforu ostalo zapisano – Smederevo 1953 – Prva petoletka 93:90.

Predvođeni Radevićem (29 poena) i Čarapićem (26) Trsteničani su prvo poluvreme rešili u svoju korist. Ipak, furioznim početkom u nastavku susreta, serijom od 12:0, smederevski košarkaši su preokrenuli rezultat i dobrom igrom u poslednjoj deonici meč rešili u svoju korist.

Kod domaćih najefikasniji je bio Nikola Lazić sa 27 poena, a zapažen učinak imali su i plej Đorđe Stanić sa 23 i kapiten Đorđe Jakovljević sa 22 poena.

Čitaj dalje...

Želvoz: Remont teretnih vagona obezbeđen i u 2019.

SMEDEREVO, 25. decembar 2018 – U fabrici Želvoz 026 d.o.o. ovih dana se završavaju poslovi za poznate naručioce, ali i ugovaraju novi aranžmani. Posla ima, kažu u Želvozu, do kraja ove, kao i za narednu godinu, i ono što je još važnije – prema očekivanom obimu poslova, ali i na osnovu novougovorenih projekata, upošljavaće i nove radnike i stručnjake.

Obišli smo nekoliko proizvodnih pogona kako bismo se uverili šta se ovih dana dešava u ovom, nekada najznačajnijem remonteru šinskih vozila, koji polako ali sigurno proširuje proizvodne programe i osvaja domaće i tržište u okruženju. U narednim nedeljama, predstavićemo proizvodne rezultate ovog remontera.

U hali Teretne kolnice trenutno je u toku remont teretnih vagona za poznate domaće naručioce. Inače, početkom aprila obnovljen je remont teretnih vagona u nekada najvećem srpskom remonteru.

“U ovom pogonu se prvo radi demontaža. Skidaju se drveni podovi i vagoni ulaze u halu u kojoj se nalazimo, gde se remontuju. Odavde idu na remont obrtnih postolja, dok sanduci ostaju na klocnama. Ovde su trenutno vagoni vlasnika Srbija Kargo (jedno od preduzeća nastalih iz Železnica Srbije), čiji su remonti planirani za decembar i januar. U 2018. godini smo uradili oko 500 remontovanih vagona za više naručilaca”, navodi za Podunavlje.info Vladan Radanović, direktor u ovom pogonu.

Da Želvoz raste u pouzdanog partnera govori i sledeći podatak:

„Na zahtev naručioca posla, svakog petka predajemo urađene vagone i Komisija sastavljena od više članova ispred naručioca, Srbija Kargo, dolazi i vrši primopredaju izvršenih radova. Svaki ugovor je ograničen određenim rokovima, i u odnosu na postavljene rokove, završavamo posao. Uporedo radimo i za Termoelektranu Nikola Tesla u Obrenovcu i za druge firme – RTB Bor, HBIS Group Srbija, Infrastrukture železnice Srbije, i nastojimo da odgovorimo svim zahtevima vlasnika kola“, objašnjava Radanović i ističe da se u ovom pogonu, u proseku, radi od pet do deset vagona nedeljno samo za Srbija Kargo.

Dodaje da je u ovom trenutku akcenat na završetku ugovorenih poslova na remontu dvoosovinskih vagona serije „Kgs“, kako bi spremno dočekali 2019. i ugovoreni remont i rekonstrukciju vagona za Montecargo Podgorica, kao i remont otvorenih četvoroosovinskih vagona za Bugarske železnice. Ako se uz ovo doda da se u martu nastavlja remont vagona za TE Nikola Tesla i ugovoreni remont 200 vagona za Srbija Kargo, očekuje nas puna uposlenost u idućoj godin, navodi naš sagovornik.

U pogonu Teretne kolnice zaposleno je, stalno angažovano, oko 30 radnika na remontu sanduka kola i koša, po strukturi su to uglavnom bravari i zavarivači. Sistematizacijom su angažovani i stolari, farbari, slovopisci, bravari kočnica, koji rade na remontu teretnih vagona.

Radovanović podseća da je Želvoz jedna od najstarijih fabrika remontera i prva koja je namenski pravljena u nekadašnjoj Jugoslaviji, a naš razgovor završava rečima: „Cilj je poznat – kvalitetom, brzinom usluge i cenom biti konkurentan i doprineti da i sama železnica vrati kvalitetniju i jeftiniju uslugu prevoza robe i putnika u odnosu na drumski saobraćaj.“

Čitaj dalje...

Oktobarske plate veće od septembarskih

SD/SP/VP/KO, 25 decembar 2018 – Prosečna neto zarada obračunata za oktobar 2018. godine na nivou Srbije iznosila je 49.901 dinar, saopštio je danas Republički zavod za statistiku. U Smederevu je taj iznos nešto manji – 48.818, a ta i takva  plata veća je nego septembarska za nekih 1.700 dinara. Oktobarske plate su od septembarskih bile veće i u Kovinu, gde je RZZS došao do podatka da je u oktobru prosečna neto zarada bila 43.921 dinar. Smederevska Palanka i Velika Plana su imale i veći rast, ali su im plate i dalje niže od smederevskih i kovinskih – u Palanci je to za oktobar 42.576, a u Plani 41.725 dinara, po podacima Zavoda za statistiku.
Na kraju, onaj najilustrativniji podatak: medijalna neto zarada za oktobar na nivou Srbije bilaje 39 278 dinara, što znači da je 50 posto zaposlenih ostvarilo zaradu ispod tog iznosa.

Čitaj dalje...

Nova sednica Skupštine grada Smedereva u sredu

SMEDEREVO, 25. decembar 2018 – Predsednik Skupštine grada Smedereva zakazao je novu, 18. sednicu lokalnog parlamenta za sredu, 26. decembar.

Za dnevni red predložena je jedna tačka – Predlog za donošenje projekta javno-privatnog partnerstva za finansiranje, projektovanje, rekonstrukciju, odnosno rehabilitaciju i održavanje lokalne putne infrastrukture sa horizontalnom i vertikalnom signalizacijom i popločavanje/rekonstrukciju trgova i drugih javnih površina sa sve pratećim mobilijarom u gradu Smederevu, sa javnim plaćanjem, po modelu javno-privatnog partnerstva bez elemenata koncesije.

Kako se navodi u materijalu za sednicu, Komisija za javno-privatno partnerstvo Vlade Republike Srbije je 30.11.2018. godine dala Mišljenje da se predmetni projekat može realizovati u formi javno-privatnog partnerstva po modelu javno-privatnog partnerstva bez elemenata koncesije.

Sednica će se održati u Velikoj Sali Skupštine grada Smedereva sa početkom u 10 časova.

Čitaj dalje...

Izložba dečijih radova Creative mind

SMEDEREVO, 25. decembar 2018 – U  galeriji Centra za kulturu Smederevo danas u 18 sati i 30 minuta biće otvorena izložba dečijih radova Creative mind, saopšteno je iz ove ustanove kulture.

Radovi, koji će biti izloženi do 15. januara 2019. godine, nastali su u okviru škole Creative mind škole koja je počela sa radom pre nekoliko meseci sa idejom da se sugrađanima pruži stručan rad  sa decom od 4 do 18 godina na polju crtanja i slikarstva, u adekvatno opremljenom prostoru, ateljeu koji je adaptiran i usklađen sa umetničkim potrebama.

Deca se edukuju u umetničkoj oblasti kroz razne tehnike, od uglja, pastela, bojica, do akvarela, tempere i akrila.

Crtež je osnova na kojoj se baziraju sve druge tehnike.

Deca predškolskog uzrasta uvežbavaju liniju, osnovne oblike, rade sa plastelinom, i upoznaju se sa početnim crtačkim tehnikama što se jako brzo odražava na njihovu bolju koncentraciju, percepciju, kao i lep rukopis i druge motoričke sposobnosti.

Deca školskog uzrasta imaju plan i program koji se bazira na anatomiji i mrtvoj prirodi i polako se usmeravaju ka ozbiljnijem bavljenju umetnošću.

Organizatori navode da posebno mesto zauzimaju njihovi najstariji đaci koji su u programu pripremne nastave za upis u umetničke škole i fakultete I dodaju da je škola otvorena za nove članove koji žele da se razvijaju i napreduju.

Čitaj dalje...