You are here

Obio kafanu pa ukrao 5.000 dinara

KRAGUJEVAC, 17. decembar 2018 – U Topoli je uhapšen S. S. (1990), kako stoji u saopštenju MUP-a – sa područja Smedereva, za koga se sumnja da je jutros, oko 5 i 30, obio ugostiteljski objekat u okolini Topole i iz kase i novčanika koji se tu nalazio ukrao 5.000 dinara. Kada se popeo na sprat ovog objekta, on je naišao na vlasnika sa kojim se fizički sukobio, nakon čega je pobegao.

Policija ga je ubrzo uhapsila, a pronašla je i sav ukradeni novac koji je on prilikom bekstva odbacio.

Po nalogu tužioca, S. S. je određeno zadržavanje do 48 sati i on će, uz krivičnu prijavu, biti sproveden Osnovnom javnom tužilaštvu u Aranđelovcu.

Čitaj dalje...

Godine okupacije u Prvom svetskom ratu (II deo)

SMEDEREVO, 17. decembar 2018 – Glad, nemaština, maltretman okupacionih vlasti, internacije… Život u godinama pod tuđinskom čizmom u Smederevu samo je po zlu zapamćen.

Najgore je bilo u jesen 1915. i zimu koja je usledila, kada je zavladala nezapamćena glad, jer su okupatori, kako smo u prošlom nastavku opisali, odavde uzimali sve, od žitarica do stoke, i slali u centralu ili direktno na front.  Prva pomoć međunarodnog Crvenog krsta stigla je tek u proleće 1916. Za mnoge je to bilo kasno.

Ostalo je zapisano da je nemački etatni magacin u Smederevu, po popisu, u jednom momentu, raspolagao sa 1.200 grla stoke spremne za klanje. Nemci su to smeli, ne i Srbi; za njih je na snazi bila uredba o zabrani klanja stoke. Uvedeni su i takozvani „bezmesni dani“. O ovim danima Borivoje Stojanović iz Mihajlovca piše: „Dogovore se da kradom zakolju jednu svinju i razdele da svako uzme štogod za jelo… Dete koje je čuvalo stražu uđe u kuću i uzviknu: ’Idu Švabe!’ Pokupili su meso i pobegli kroz sporedni prozor. Švabe nisu znale u čemu je stvar pa su pripucali za njima, ali oni su daleko umakli. U međuvremenu, žene svaka uze po neku id slanine pa opaše ispod suknje, oko pojasa, i uzmu kudelju kao da predu. Dođoše Švabe, žene rade i još kobajagipevaju. Oni pogledaše i odoše. Uveče je sve razdeljeno na ravne delove“. *

Tako je bilo u selu, još gore je bilo u gradu. Koristeći se silom svoje vojske i policije, okupatori su već u proleće 1916. preuzeli najveća industrijska preduzeća, trgovine i banke i predali ih na upravlјanje krupnom austrijskom, mađarskom i nešto manje hrvatskom kapitalu. ** Smederevo je imalo mlinove, ciglane, vinske podrume… Okupacione vlasti su držale monopol nad trgovinom većine proizvoda široke potrošnje, uključujući tu i so, petrolej, šibice, cigarete i duvan uopšte. Malo je znao da je za vreme okupacije u Smederevu podignuta fabrika duvana, jedna od najsavremenijih u to vreme na Balkanu. Proizvodila je cigarete „Semendria“, ali i jedne zanimljivog imena – „Meine kleine Manojle“. Prilikom povlačenja Nemci su mašine demontirali, a zgrade onesposobili. ***

Treba li reći da su se u takvim okolnostima mnogi Smederevci okrenuli švercu, rizikujući drakonske kazne okupacionih vlasti – zatvor, ali da može biti i gore opominjao ih je neretko prizor na glavnom gradskom trgu. O tome šta je u Smederevu video svedoči i rumunski pisac Zaharije Stanku, koji je putujući Dunavom jedan dan ovde proveo. „Samo nekoliko koraka dalje od mene, na sredini trga dizala su se drvena vešala. Na svakoj strani vešala stražario je po jedan vojnik… Na vešalima je visilo njih petoro; dva muškarca, dve žene i jedan dečak od deset-dvanaest godina.“ ****

Ko su bile žrtve dželata koje Stanku video ne znamo, činjenica je da je Okružni sud, koji se tada nalazio u Smederevskoj Palanci,  dosudio od 1916. do 1918. više smrtnih kazni. Ipak, ovde treba reći da je, sudeći po za okupatorima ostaloj dokumentaciji, najveći broj na smrt vešanjem bio osuđen zbog razbojništava, a da je, po istim izvorima, u jednom slučaju smrtna kazna izrečena za dve osobe zbog napada na okupatorske vojnike.

Pored ogromnih ljudskih žrtava, kako je u prošlom nastavku napisano – broj stanovnika u Smederevu i okolnim selima je posle rata bio maltene za četvrtinu manji nego po predratnom popisu, i sam grad je pretrpeo ogromna razaranja. Od Smedereva su u ratnim godinama više postradali, po zapisima hroničara, samo Beograd i Šabac. Za četiri godine rata, posle brojnih bombardovanja, gotovo da nije bilo kuće koja nije bila oštećena. Najviše je ipak postradala Tvrđava. Prvo je bombardovanje 1915. nanelo ogromnu štetu, mnoge kule su od tada nakrivljene, eksplozija 5. juna 1941. ih je samo dokusurila, da bi potom, naredne godine, okupator  porušio mali zid oko Tvrđave i probio zidno platno kod ulazne kule – Dubrovačke kapije. Zatrpali su i kanal koji je spajao Jezavu i Dunav i postavili prugu do ložionice na Jezavi, koja i dan danas stoji, a kanal više nikada nije ponovo otkopan.

*, ***i ****  Rade Ranković „Smederevo i okolina u Prvom svetskom ratu“

** Miroslav lazić i Marko Stefanović „Smederevo u Velikom ratu“

Projekat “Sećanje na ratnike – vek od Velikog rata u Smederevu” sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...

„Predeli duše – filmsko stvaralaštvo Ingmara Bergmana“

SMEDEREVO, 17. decembar 2018 – Povodom 100 godina od rođenja Ingmara Bergmana, jednog od najznačajnijih filmskih reditelja 20. veka, u smederevskom Centru za kulturu će ovog utorka, sa početkom u 19 sati, biti održano tematsko veče „Predeli duše – filmsko stvaralaštvo Ingmara Bergmana“.

O „bergmanovskom“ odnosu prema filmskoj umetnosti, karakterističnim temama, osobenostima njegovog rediteljskog izraza biće vođen razgovor sa Miroljubom Stojanovićem, filmskim kritičarem i urednikom izdavačke delatnosti u Filmskom centru Srbije.

Uz podsećanje na ostvarenja koja ulaze u vrh svetske kinomatografije kao što su „Sedmi pečat“, „Divlje jagode“, „Čas vuka“, „Kroz staklo, tamnije“, „Persona“, „Krici i šaputanja“, „Fani i Aleksander“ itd, biće ukazano na Bergmanov tretman pitanja vere i sumnje, „ćutanja Boga“, smrti, kolapsa u komunikaciji.  Biće približeni i analizirani pristup filmu kao izrazu unutrašnjih vizija, frustracija i snoviđenja, poetika koja je okrenuta suptilnim sagledavanjima ljudskih stanja, psihologija likova obuzetih prazninom, teskobom, otuđenih ili emotivno podrivenih,  sa ocrtvanjem njihove pozicije u odnosu na ljubav.

Biće osvetljen i način na koji je Bergman kroz film obrađivao subjektivne procese kao što su sećanja i snovi, kao i odnos intelektualnog i emotivnog.

Ulaz je slobodan, a moderator je Marko Cvetković, urednik naučno-obrazovnog programa Centra za kulturu Smederevo.

Čitaj dalje...

Raspisan konkurs “Gradovi u fokusu 2019”

BEOGRAD, 17. decembar 2018 – Ministarstvo kulture i informisanja raspisalo je konkurs “Gradovi u fokusu 2019”. Prošle godine su, podsetimo, na ovom konkursu sredstva dobile Smederevska Palanka i Velika Plana

Konkurs je objavljen danas na sajtu Ministarstva kulture i informisanja, a biće otvoren do 18. januara 2019.

Ministarstvo poziva sve lokalne samouprave da valjano i na vreme pripreme svu neophodnu dokumentaciju kako bi mogle da ulestvuju na konkursu čija je osnovna namera da podstakne razvoj lokalnih samouprava i doprinese decentralizaciji kulturnog života i ravnomernoj dostupnosti kulturnih sadržaja svim građanima Srbije.

Kao i prethodne godine, Ministarstvo je raspisalo konkurs pre početka kalendarske godine na koju se odnosi, kako bi lokalne samouprave imale više vremena za raspisivanje javnih nabavki i efikasnu realizaciju odabranih projekata.

U prethodne tri godine na konkursima „Gradovi u fokusu“, resorno ministarstvo je podržalo projekte 38 lokalnih samouprava sa 441.963.442 dinara.

Čitaj dalje...

Atletičarima 5 zlatnih, 4 srebrne i 2 bronzane medalje

SMEDEREVO, 17. decembar 2018 – Smederevski atletičari su na Sprinterskom višeboju, koji je održan u nedelju u Atletskoj dvorani u Beogradu, osvojili 11 medalja – pet zlatnih, četiri srebrne i dve bronzane.

Osvajači zlatnih medalja su: Jelena Morača (2006), u bacanju kugle; Aleksandar Verinac (senior, 1995), u disciplinama 60 i 200 m; Sergej Čuljković (2007), u disciplini dvoboj; Jovana Stanković( starija pionirka, 2005), u trci na 100 m.

Srebrna odličja pripala su: Senki Aranđelović (2006), u troboju, koja je ponovo popravila svoj lični          rekord u skoku u dalj na 4,81; Anastasiji Aranđelović (2011), u dvoboju; Nives Vujanović (2010), u bacanju “medicinke”; Mihajlu Marković (2009), u bacanju “medicinke”.

Bronzane medalje pripale su Klari Ribak (starija pionirka 2004), u trci na 200 m i Maru Stankovića (2008), u dvoboju.

Čitaj dalje...

Pod teretom snega, pao krov zgrade u centru Palanke

SMEDEREVSKA PALANKA, 17. decembar 2018 – Jedan od najstarijih objekata u centru Smederevske Palanke, Palančanima znan kao Delovođina zgrada, ostao je bez povećeg dela krova, koji se urušio juče oko 11 sati pod težinom snežnog pokrivača. Puka je sreća da se to desilo u nedelju, kada tuda, na početku obližnje pešačke zone, nije bilo prolaznika koliko ih obično ima radnim danima.

Vatrogasci i policija su odmah izašli da obezbede lice mesta kako eventualno dalje rušenje ne bi ugrozilo one koji su nedelju iskoristili za šetnju. Naloženo je i vlasnicima svih radnji u toj i susednim zgradama da ne rade dok se ne sanira krov ili barem predupredi njegovo dalje urušavanje.

Danas su Delovođinu zgradu obišli i predstavnici Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture, jer objekat uživa status „prethodne zaštite“, ma šta to značilo, Naime, zgrada je jedan od retkih preživelih primeraka arhitekture s početka prošlog veka u Palanci i zbog toga je, kako je rečeno, pod tom „prethodnom zaštitom“. Problem predstavlja to što u zgradi ima nekoliko stanova, različitih vlasnika, nikada nije postignut dogovor oko njenog održavanja, kamoli restauracije, a Zavod za zaštitu spomenika kulture bez njihove saglasnosti, pa i učešća, tu ne može mnogo šta da učini. Sada, kada se videlo da je đavo odneo šalu i da zbog neodržavanja zgrade preti opasnost i prolaznicima ali i stanarima, možda se nešto pomeri s mesta.

 

Čitaj dalje...

Deca širom Srbije dočekala Idea karavan

BEOGRAD/SMEDEREVO, 17. decembar 2018 – Zavejane ulice u nedelju bile su izazov za veliki Idea karavan, koji je uprkos tome stigao na adrese više od 40 ustanova u kojima borave mališani bez roditeljskog staranja i oni u dečijim bolnicama širom Srbije. Njegova misija se nastavlja i tokom narednih dana, dok ne stigne do svih 5.000 mališana, jer će ove godine posetiti više od 50 ustanova. Ova novogodišnja bajka koja traje četiri godine i u kojoj učestvuje više od 2.000 zaposlenih ovog trgovinskog lanca, sada je deo brojnih gradova, među kojima je i Smederevo.

Novogodišnji karavan predstavlja izvor radosti i zadovoljstva za zaposlene ovog trgovinskog lanca, jer su oni lično učestvovali u pakovanju, pisanju prazničnih poruka, ali i u podeli paketića, što ovoj akciji daje posebnu draž. Mališanima je, pored poklona, priređeno i druženje sa Deda Mrazom, uz novogodišnje predstave, kako bi praznična atmosfera bila potpuna. Radost koja se mogla videti na licu svakog deteta možda i najbolje opisuje koliko im je ovakva pažnja važna.

Ni prolaznici nisu ostali bez paketića, jer se radost širila i ulicama kojima je prolazio Karavan, koji je delio paketiće na putu ka ustanovama. Među njima je bilo i više od 400 mališana na Trgu slobode u Novom Sadu, koji su gledali novogodišnju predstavu, slikali se sa Vilenjacima i dobili svoj novogodišnji poklon, a više od 100 mališana u Beogradu je imalo prilike da im Deda Mraz lično uruči novogodišnji paketić.

Čitaj dalje...