You are here

Hiperinflacija „vukovaca“

Izvor: slobodnaevropa.org, autor: Branko Vučković, 11. decembar 2018 – Sudeći po broju “vukovaca” moglo bi se reći da su škole u Srbiji preplavljene posebno talentovanom decom.

U nevladinom Društvu istraživača u obrazovanju nam je potvrđeno da, prema njihovim istraživanjima i statistikama, prosečna školska ocena i broj vukovaca, dece sa najboljim ocenama, u Srbiji stalno rastu.

Jedna od istraživačica tog društva Dragica Pavlov Babić, kaže za RSE da se na nivou celog obrazovnog sistema jasno uočava ova kontradiktorna pojava.

„Zaista se suočavamo sa fenomenom hiperinflacije koji uvek donosi devalvaciju vrednosti, u ovom slučaju devalvaciju znanja kao vrednosti. To je logična posledica hiperinflacije odličnih ocena i vukovaca, ali je jasno da taj podatak ne govori dobro o kvalitetu našeg obrazovanja. Kao da je sistem potpuno demotivisan i da je digao ruke od svega”, ocenjuje Babić.

Dodaje, da je “Vukova diploma bila rezervisana samo za retke pojedince koji imaju izuzetna postignuća tokom školovanja i da je teško razumeti da odjednom ima tako mnogo učenika sa takvim dostignućima u svim predmetima”.

Naša sagovornica, koja je psihološkinja, zaposlena kao predavač na Filozofskom fakultetu u Beogradu, kaže da se psihološki posmatrano na taj način deci šalje jedna veoma loša poruka da se u životu do cilja može stići i nekom neprimerenom prečicom.

„Šaljete poruku da je važno stići do odlične ocene na bilo koji način i da su sva sredstva dozvoljena – da se vrši pritisak na profesore, da se vara, da se podmeće, prepisuje, folira… To je jednostavna socijalna igra u kojoj kvalitet znanja gubi svoju vrednost”, zaključuje dr Pavlov Babić.

Prosečna školska ocena i broj vukovaca, dece sa najboljim ocenama, u Srbiji stalno rastu

Hiperinflacija „Vukovih diploma” u srednjim i osnovnim školama je sistemska greška, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Gordana Savović, profesorka u jednoj srednjoj školi u Beogradu.

„Mi danas imamo nastavnika koji više nema nikakva prava, a protiv njega mogu svi da se bune. Roditelji i učenici mogu i da ga tuže zbog loše ocene, pa je čovek u strahu za svoj posao i egzistenciju i naravno da ide linijom manjeg otpora, jer mu je lakše da podeli četvorke i petice nego da insistira na znanju“, kaže Savović.

Mišljenje njene koleginice, Jasmine Stanković, sa dvadesetpetogodišnjim iskustvom u jednoj beogradskoj osnovnoj školi, je bitno drugačije.

Priče o navodnim pritiscima na profesore da učenicima upisuju nezaslužene petice su isforsirane isto kao i fama o olakom dobijanju „Vukovih diploma”, uverena je ona.

„Na osnovu mog iskustva mogu da kažem da su današnji vukovci uglavnom zaslužili tu diplomu. Možda se neko i provuče, ali u mojoj školi ne. U školi u kojoj ja radim ima po nekoliko vukovaca u odeljenju, ali čujem da ih u nekim manjim školama procentualno ima mnogo više, da se lakše dobijaju dobre ocene, ali mislim da je potrebno uraditi ozbiljne analize i testove znanja kada deca odu u srednje škole kako bi se to videlo i dokazalo”, kaže za RSE Stanković.

Na pitanje da li je današnjim generacijama đaka ocena važnija od znanja sagovornice odgovaraju:

„U Srbiji je na sceni neoliberalizam i u jednom takvom sistemu znanje je, u humanističkom smislu, izgubilo svaku vrednost. Sve je na tržištu i sve je roba i te vrednosti se nude deci i roditeljima. Danas je trka za ocenom a ne za znanjem. Po školama ima možda po pet kolega koji su profesionalno hrabri i drže kriterijume za ocenjivanje na standardnom nivou. Svi ostali savijaju kičmu i rade onako kako kažu mame i tate, jer oni izgleda bolje od nas znaju šta je potrebno za peticu”, kaže Savović i dodaje da u takvom sistemu devalviranih vrednosti „više nema nekadašnjeg poštovanja nastavnika”.

„Činjenica je da je danas važnija ocena nego znanje i da veoma mali broj roditelja pokušava da deci objasni da je to najvažnije. Čini mi se da deca moraju da grizu i da se bore, jer shvataju da im prosečan uspeh nije dovoljan i da moraju da postignu više”, ističe Stanković.

Gordana Savović smatra da petice u đačkoj knjižici više ne odslikavaju nivo znanja učenika, već predstavljaju neku vrstu statusnog simbola, poput mnogih novostečenih doktorata.

„Ocena je nekada bila merilo kvaliteta zato što je kvaliteta zaista bilo. Danas nije tako i danas može da doktorira ko god hoće. ‘Vukova diploma’ za učenika i nije toliko važna koliko je žele njihovi roditelji, ali ne iz nekih praktičnih razloga, već više kao statusni simbol. Tako dolazi do hiperprodukcije vukovaca”, zaključuje naša sagovornica.

Vukovci odlični u svemu

Milan Đokić, bivši direktor Prve kragujevačke gimnazije je uveren da se Srbija suočava sa viškom petica i manjkom znanja.

„Ne radi se ovde o povećanju broja moždanih vijuga, nego je u pitanju drastičan pad kriterijuma. Kriterijumi su dovedeni u pitanje pa i kriterijumi po kojima se biraju vukovci. To predstavlja izgubljeno dostojanstvo škole i dostojanstvo ocene, kojom se pokušava da se obezbedi neka društvena promocija, zbog čega godinama traje bespoštedna borba svim sredstvima za Vukovu diplomu”, kaže Đokić i dodaje da za hiperprodukciju vukovaca ne okrivljuje prosvetne radnike već državu koja ih je dovela u vrlo nezavidan položaj:

„Oni su, sticajem društvenih okolnosti, dovedeni u nezavidnu situaciju u kojoj ne mogu da profesionalno i samostalno rade svoj posao. Zbog toga i ne krivim njih već krivim državu koja ima takav odnos prema prosvetnim radnicima i dovodi ih u takvu poziciju”, kaže Đokić.

Pokušali smo da u Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja dobijemo statističke podatke o broju vukovaca u Srbiji u protekloj školskoj godini.

Međutim, na upit RSE stigao je putem mejla kratak odgovor da su, „dve koleginice koje se bave tim istraživanjima iz zdravstvenih razloga odsutne s posla”.

https://www.slobodnaevropa.org/a/skole-u-srbiji-pune-vukovaca/29647947.html?fbclid=IwAR2qKbNa8Ri8TkVBapQuyeAQXxz2V2SuF1j5Jc3mF4mJcLAInYZSfLgjuhw

Čitaj dalje...

Nova godina pred vratima, pali svetla da nas ne promaši

SMEDEREVO, SMEDEREVSKA PALANKA, 11. decembar 2018 – Ako se neki Smederevac zabrinuo što još nije počelo ukrašavanje grada novogodišnjom rasvetom, pošto je to, recimo, u Beogradu učinjeno maltene letos, da ga umirimo – biće uskoro, razlog je tehničko-administrativne prirode; tek je završena javna nabavka tim povodom. Grad će, opet, okititi i raskititi „Keep Light“, koji je, kao jedini koji se javio na poziv, dobio taj posao, ovoga puta za malo fali do 2 miliona dinara, bez PDV-a, iliti cirka 17 hiljada evra.

To je, ipak, dva puta manje no što je isti ponuđač dobio prošle godine, bilo je 4.779.360 dinara sa PDV-om, ali je tada, ruku na srce, imao i zadatak da dopuni ukrase po sledećoj specifikaciji; „LED lančanice od kabla u zelenoj boji sa ukupno 100 dioda toplo bele boje“, zatim „svetleću dekorativnu novogodišnju figuru dimenzija 3,00m x 0,80m“, „svetleći dekorativni novogodišnji element u obliku 3D kupaste zlatne novogodišnje jelke dimenzija (prečnik x visina) 1,50m x 2,70m“, „svetleće figure 1,30 x 2,50m“, kao i „svetleće figure cilindar (komplet u bojama crveno, plavo i hladno belo) 3 kom x 1,50m“.

I opet, sve to je dvostruko manje od nabavke u pretprošloj godini, kada je od iste firme Smederevo kupilo kompletno novu dekoraciju za 10.195.764 dinara.

Ako se, sudeći po ovim brojkama, u Smederevu sve skromnije odnose prema novogodišnjem ukrašavanju grada, šta onda tek reći za Smederevsku Palanku. Tamo se, naime, predsednik opštine Nikola Vučen prošle nedelje Palančanima, preko Fejsbuka, obratio ovako:

„Poštovani sugrađani, želeo bih da vas obavestim da, uprkos svom trudu i pokušajima, ipak nismo uspeli da obezbedimo adekvatnu novogodišnju rasvetu. Pomoć smo tražili na više strana, međutim, bezuspešno. S obzirom na generalnu situaciju u našoj opštini i prioritete kojih ima više, prosto nismo u mogućnosti da trenutno izdvojimo sredstva i za te namene.

Svesni smo svi da ono što je prethodnih godina predstavljalo novogodišnju dekoraciju prosto nije bilo reprezentativno, uz dužno poštovanje svih.

Želeo bih da ovim putem pozovem sve građane da se uključe i daju neku ideju kako bismo to mogli da rešimo. Posebnu molbu bih uputio lokalnim privrednicima, privatnim i ugostiteljskim radnjama, lokalnim funkcionerima i svim ljudima koji su u mogućnosti da pomognu u obezbeđivanju sredstava za nabavku makar i jedne, ali vredne dekoracije koja će služiti i narednih godina i ostati u gradu.“

Čitaj dalje...

Kralj Petar (Ristovski) u Smederevu

SMEDEREVO, 11. decembar 2018 – Svečana premijera filma „Kralj Petar I” u bioskopu Centra za kulturu Smederevo biće večeras, sa početkom u 20 sati, saopšteno je danas posle podne iz ove ustanove culture, a nakon projekcije publici će se pokloniti glumci Danica Ristovski, Lazar Ristovski, Milan Kolak i reditelj Petar Ristovski.

Čitaj dalje...

Ribolovački turnir u spomen na Mišu Gvozdenog

DONJI MILANOVAC, 11. decembar 2018 – Na prvom memorijalnom turniru u varaličarenju u Donjem Milanovcu bilo je više od 150 učesnika, javlja naša saradnica Jelena Bujdić Krečković.

Smederevac Milan Pešut, poznatiji kao Miša Gvozdeni, posle dijagnoze da mu je tuberkuloza odnela čitavo levo i dobar deo desnog plućnog krila, napustio  je asfalt i sve ono što predstavlja gradski život i svoju kamp prikolicu parkirao podno arheološkog nalazišta Lepenski Vir. Poslednjih desetak godina života proveo je na relaciji Lepenski Vir – Donji Milanovac, družeći se sa Dunavom i ribolovcima, u čijem je svetu uživao veliko poštovanje.

I to se videlo na prvom memorijalnom turniru u varaličarenju održanom u Donjem Milanovcu, koje je kako saznajemo bilo rekordno. Više od 150 učesnika iz čitave zemlje bilo je na stazi dugoj više od 1,5 kilometar šest sati se nadmudrujući sa dunavskim grabljivicama, odajući na taj način počast Miši Gvozdenom, čuvenom “smuđarošu”. Zainteresovanih je bilo i gotovo stotinu više, što na samom startu ovom memorijalnom turniru u varaličarenju daje na značaju. Jesu li i koliko oblačno vreme, temperatura u skladu sa kalendarom i bistra voda uticali nije poznato, tek riba je slabo “radila” i ulovljeno je 16 uglavnom sitnijih smuđeva i jedna štuka. Takmičenje je bilo po principu uhvati pa pusti i sav je  ulov odmah nakon merenja bio vraćen u vodu.

Domaći teren nije bio presudan, budući da je smuđ težak 820 grama i dug  42 santimetra bio dovoljan Branku Žakuli iz Beograda za pobedu na prvom memorijalnom turniru “Miša Gvozdeni 2018”.

Donjomilanovčanin Goran Nastasijević bio je drugi ulovivši smuđa teškog 740 grama i dugog 47 santimetara, a Aleksandru Janjići iz Aleksinca treće mesto donela je štuka od 1,1 ilogram. Svakog od takmičara koji su turnir završili uz ulov organizatori su, uz pomoć sponzora, a bilo ih je više, nagradili. Orhidejama su nagrađene dve dame takmičarke, Tara Trajković bila je i najmlađi učesnik i Zlata Kokoranović, nagrađen je i najstariji takmičar Bata Jokić, a Peđa Antonijević iz Trstenika kao vođa i organizator najbrojnije ekipe varaličara dobio je specijalnu nagradu.

Memorijalni turnir u varaličarenju „Miša Gvozdeni “, kažu organizatori, postaće tradicionalan i njime će biti završavana sezona takmičenja ove vrste. Za ovogodišnji najzaslužniji su prijatelji Miše Gvozdenog, koje je predvodio Milan Panić, test ribolovac i vodič sa Ebra, koji su uz podršku Formax Store i opština Majdanpek i drugih  sponzora organizovali ovo veliko ribolovačko takmičenje.

Pre početka takmičenja na gradskom keju u Donjem Milanovcu postavljena je spomen ploča Miši Gvozdenom, kao još jedan znak sećanja na ovu ribolovačku legendu.

Autor fotografija: Željko Vladić

 

Čitaj dalje...