You are here

Zagađenje vazduha: Šta udišemo

Izvor: bbc.com/serbian, autor: Petra Živić , 4. decembar 2018 – Građane sedam gradova u Srbiji dočekao je ponedeljak sa temperaturama iznad proseka za ovo doba godine, ali i sa natprosečnom zagađenošću vazduha.

Niš i Valjevo nedelju su započeli kao gradovi sa najlošijim kvalitetom vazduha u Srbiji, povišene vrednosti izmerene su i u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Smederevu i Boru, saopštila je Agencija za zaštitu životne sredine.

Sagorevanje ogreva u pećima, rad motora automobila i industrijskih postrojenja doprineli su izuzetno povišenim vrednostima takozvanih suspendovanih čestica i teških metala.

Suspendovane čestice se sastoje od dima, čađa, prašine, soli, kiselina i metala, a u protekla 24 sata, njihova prosečna vrednost, kao i prisustvo teških metala u Valjevu i Nišu iznosila je 184 i 154 mikrograma po metru kubnom vazduha.

Prosečna vrednost ne bi trebalo da prelazi 50 mikrograma po metru kubnom.

Početak grejne sezone u Srbiji početak je perioda pogoršanog kvaliteta vazduha 

Ne postoji „najzagađeniji grad“

Ipak, u Agenciji za zaštitu životne sredine kažu da je se na osnovu dnevnih merenja ne može odrediti koji grad je najzagađeniji.

„Ne postoji kriterijum za najzagađeniji grad, već se prema zakonskim odredbama vrši ocenjivanje kvaliteta vazduha“, kaže za BBC na srpskom Milenko Jovanović direktor Odeljenja za kontrolu vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine.

On objašnjava da Agencija prati koncentracije sumpor-dioksida, azot-dioskida, ugljen-monoksida, prizemnog ozona i suspendovanih čestica, a na određenim lokacijama se prati i koncentracija teških metala čije su visoke vrednosti zabeležene u Valjevu i Nišu.

U teške metale spadaju:

  • olovo
  • arsen
  • kadmijum
  • nikl

Međutim, da bi se odredila koncentracija teških metala, potrebne su laboratorijske analize, tako da podaci nisu odmah dostupni.

Na sajtu Agencije moguće je u realnom vremenu pratiti rezultate automatskog monitoringa kvaliteta vazduha.

 

 

Na loš kvalitet vazduha tokom zime utiče i položaj gradova, kažu u Agenciji za zaštitu životne sredine 

Kako se vrše merenja?

Ocena kvaliteta vazduha koje radi Agencija za zaštitu životne sredine radi se na nivou cele teritorije Srbije i vrši se analizom srednjih godišnjih vrednosti zagađujućih materija.

Uz srednje godišnje vrednosti, prate se prekoračenja dnevnih i satnih graničnih vrednosti pojedinih zagađivača, kao što je slučaj sa povećanim dnevnim vrednostima u Nišu i Valjevu.

Postoje tri kategorije kvaliteta vazduha:

  • čist ili neznatno zagađen,
  • zagađen
  • prekomerno zagađen vazduh prema prekoračenjima graničnih i tolerantnih vrednosti pomenutih polutanata

Iz Agencije kažu da je u novembru 2018. godine, prema preliminarnim podacima, prekoračenja dnevne granične vrednosti koncentracija suspendovanih čestica bilo u:

Valjevu (26 dana)

Kosjeriću (22 dana)

Popovcu (16 dana)

Smederevu (11 dana)

Nišu (9 dana)

https://www.bbc.com/serbian/lat/srbija-46432253

Naslovna fotografija: Miloš Svilar

 

 

Čitaj dalje...

Godine okupacije u Prvom svetskom ratu (I deo)

SMEDEREVO, 4. decembar 2018 – Kada govorimo o herojstvu i stradanjima u Prvom svetskom ratu najčešće mislimo na naše ratnike, one koji su bitkama branili Srbiju, vojevali, povlačili se i napredovali, da bi joj slobodu konačno povratili. Ali, i civilno stanovništvo je jednako patilo, okupacija je u gradovima i selima odnosila svoje žrtve, tako je bilo i u smederevskom kraju.

Od jeseni 1915, kada je Smederevo kao i ostatak Srbije palo u ruke neprijateljske vojske, stanovništvo je bilo izloženo svim nedaćama koje okupacija nosi; od gladi, preko interniranja do javnih egzekucija. Za te tri godine broj stanovnika Smedereva se smanjio za maltene četvrtinu, što zbog onih koji su izbegli ili internirani, što zbog pogibija onih koji su u rat otišli da se iz njega ne vrate. Kada se uporedi broj stanovnika po popisu iz 1910. i onaj koji su okupatori sproveli 1916, nedostaje 22,81 posto žitelja Smedereva, tada značajne ali nevelike varoši od 4.165 duša.

Glad koja je vladala od prve zime okupacije uzela je svoj danak i u Smederevu. Koliko tačno – nije nikada utvrđeno. Međunarodni Crveni krst je još dok je rat trajao izneo procenu da je od te, jedne od najgorih smrti, za nepune dve godine, do početka septembra 1917. stradalo više od 8.000 Srba. Gladovalo se i u Smederevu i okolini jer su Nemci bezdušno pljačkali, odnosili za potrebe svoje vojske i odavde slali sve proizvode poljoprivrede do kojih su mogli da dođu. Okupacione vlasti su samo tokom 1917. godine iz Srbije odnele 7.000 vagona pšenice, odveli 170.000 goveda, 190.000 ovaca… Uz rude i ugalj, to ih jedino ovde zanimalo. Nije onda čudo da je načelnik štaba grupe armija Makenzen pisao da se toliko bavi pitanjima bakra i pšenice iz Srbije da o sebi misli „da je trgovački agent, a ne general“. *

U takvim okolnostima, kada je zavladala nemaština, snalazio se kako je ko mogao i znao. U delu „Pod Nemcima“ B. Nikolajević je zabeležio i to da je u Smederevu bivši okružni načelnik Steva Gudović prodavao cigarete vojnicima, gospođe iz uglednih smederevskih porodica drže „ kolačarnicu i kafansku radnju“, a apotekar Gedeon Radulović je molio okružnu vlast da mu dozvoli kupovinu grožđa**, da pravi i prodaje vino kako bi prehranio porodicu.

To se događalo onima koji su ostali, jer mnogi su, ispostavilo se – bez nekih vidnih i validnih kriterijuma, internirani u sabirne centre i logore od Mađarske i Rumunije do Austrije i Slovačke, gde su radili najteže poslove. Glavni cilj je bio da se, kako je stajalo u uputstvima, „iz Srbije uklone muškarci starosti od 17 do 55 godina, kako ne bi izazivali nemire“, ali su gotovo podjednako internaciji bile izložene i žene. Od poznatih Smederevki ova sudbina je zadesila Darinku Berić, učiteljicu i jednog od osnivača i dugogodišnju predsednicu ovdašnjeg Kola srpskih sestara. Uhapšena je u Kragujevcu gde se zadesila pri povlačenju srpske vojske. Umrla je 1918. u vozu, pri povratku u Srbiju. Žena poznatog industrijalca Jefremovića internirana je u Nežider, u Austriji, gde je i umrla. U zarobljeništvo su oterane i ćerka doktora Lazara Dimitrijevića i smederevska osmnaestogodišnja glumica Kosara Marić***.

Mada nema potpunih podataka koliko je tačno žitelja Smedereva o okoline internirano, brojka je, u odnosu na veličinu grada ogromna. Samo od kraja avgusta dok 10. novembra 1916. iz Smederevskog sreza je u internaciju poslato 1.449 ljudi. Iz sela oko Smedereva je put sabirnih centara i logora u avgustu te godine otišlo 1.238, mnogi se ne vratiše****. Jer, u logorima su, po svedočenjima preživelih, vladali neljudski uslovi, internirci su terani na najteže fizičke poslove, a izgladnjivani, oštro kažnjavani, bez ikakve lekarske nege umirali su od najbanalnijih bolesti.

*,** i *** Rade Ranković „Smederevo i okolina u Prvom svetskom ratu“

**** Miroslav lazić i Marko Stefanović „Smederevo u Velikom ratu“

Projekat „Sećanje na ratnike – vek od Velikog rata u Smederevu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Čitaj dalje...

EP u parastreljaštvu: Srebro i bronza za Srbiju

BEOGRAD, 4. decembar 2018 – Srpski reprezentativci osvojili su dve medalje prvog dana Evropskog prvenstva u parastreljaštvu u Beogradu. Podsećamo, u sastavu reprezentacije Srbije su i Smederevci – Zoran Petković i jedina članica nacionalnog tima, Jelena Pantović.

U nadmetanju vazdušnom puškom u kategoriji SH2 (strelci kojima je potreban stalak za oružje prilikom gađanja), Dejan Jokić, član beogradskog Pobednika, se okitio srebrnom medaljom, a u ekipi sa Draganom Ristićem i Zoranom Banjcem je „upucao“ bronzu u konkurenciji timova.

Osvajači medalja Sh2: Jokić, Tiršek i Kovalčuk

Jokić je u kvalifikacijama bio peti. Finale je donelo nekoliko preokreta. Pred poslednje dve dijabole naš strelac je bio na čelnoj poziciji sa po 0,2 kruga više od Slovenca Tiršeka i Ukrajinca Kovalčuka, koji su u raspucavanju odlučivali ko nastavlja takmičenje, a ko osvaja bronzu. Tiršek je bio uspešniji u raspucavanju, a potom je u poslednja dva hica nadmašio i Jokića i osvojio zlato sa tri deseta dela kruga više od našeg 24-godišnjeg reprezentativca, koji do EP u Beogradu u riznici nije imao pojedinačnu medalju sa velikih takmičenja.

Blizu odličja bio je Zoran Poučki, koji se takmičio vazdušnom puškom u kategoriji SH 1 (strelci gađaju bez stalka). Osvojio je četvrto mesto, a u trenutku kada ispada četvrtoplasirani, od trećeg mesta i bar bronzane medalje delila su ga dva deseta dela kruga.

Vazdušna puška uspravni stav, klasa SH1 (muškarci): 1. Didije Rišar (Francuska) 249,6, 2. Andrej Dorošenko (Ukrajina) 247,3, 3. Radoslav Malenovski (Slovačka) 225,7, 4. Zoran Poučki 204,7… Kvalifikacije: 1. Rišar 621,4… 3. Poučki 619,0… 9. Laslo Šuranji 610,5…

Vazdušna puška, uspravni stav, klasa SH2 (mešovita muško-ženska konkurencija): 1. Francek Goražd Tiršek (Slovenija) 252,3, 2. Dejan Jokić (Srbija) 252,0, 3. Vasil Kovalčuk (Ukrajina) 231,0… Kvalifikacije: 1. Tiršek 632,6… 5. Jokić 628,1… 18. Dragan Ristić 619,1… 24. Zoran Banjac 609,2… Ekipno: 1. Francuska  1.865,3, 2. Ukrajina 1.864,4,3. Srbija 1.856,4…

Zoran Petković u disciplini  pištolj P1 izlazi sutra na vatrenu liniju (kvalifikacije od 9, finale u 11.15), a Jelena Pantović će gađati poslednjeg dana u disciplini R2 (kvalifikacije u 9, finale u 12.45).

Čitaj dalje...

Broj turista na kruzerima u Srbiji mogao bi da se duplira

Izvor: ekapija.com, 4. decembar 2018 – Prvi put posle deset godina, Konferencija za rečne kruzere je održana u Beogradu, u Hotelu Crowne Plaza.

Dunav je ne samo jedan od najbitnijih svetskih plovnih puteva, već je i atraktivna turistička destinacija. U prilog tome, govori i broj turista i rečnih kruzera koji svake godine raste, što otvara veću mogućnost srpskoj privredi za saradnju s potencijalnim partnerima – ocenjeno je na Međunarodnoj konferenciji o Dunavu i turizmu na kojoj su predstavljeni potencijali i značaj nautičkog turizma i Dunava u Srbiji.

Prema podacima TOS-a za 2017. godinu, 531 rečni kruzer sa ukupno oko 70.000 turista došao je u Srbiju i pristao u Beograd, dok je 2016. godine, bilo oko 65.000 turista koji su došli kruzerima.

Marija Labović, direktorka Turističke organizacije Srbije, kaže za eKapiju da TOS u svojim promotivnim aktivnostima ima Dunav već duži niz godina, a u 2016. Dunav je bio i centralna tema promocije TOS-a.

– Dunav je generalno, sastavni deo naših promotivnih aktivnosti. Ovde ne govorimo samo o promociji Dunava za rečne kruzere, govorimo o Dunavu kao destinaciji. Mi smo sastavni deo i velikog broja međunarodnih projekata. Ove godine smo uz delimično finansiranje Evropske turističke komisije, napravili jedno zajedničko predstavljanje Dunava u Kini, u sklopu CITM sajma turizma i to sa Nemačkom i Mađarskom, tako da smo ove godine imali jedan road show u Kini. Cilj nam je, dakle, da se obratimo i dalekim tržištima, te ćemo početkom 2019, u sklopu istog programa, dovesti oko 20 influensera i novinara iz Kine, koje ćemo voditi na put po Dunavu kroz tri zemlje – kaže Marija Labović.

Rezultati za 2018. još nisu zvanični, ali, kako kaže naša sagovornica, broj turista će biti veći, ako ne i udvostručen:

– Do sada je bilo više od 600 pristajanja, što je više nego prethodne. Broj brodova i broj turista raste, tako da postoji mnogo prostora da se njihov broj i udvostruči. Zato želimo da se tokom ove konferencije predstavimo kruzing kompanijama, koje odlučuju o tome koliko će kruzera ploviti, gde će pristati, koliko dugo će se zadržati.

Gerhard Skoff, ispred agencije Danube Tourist Consulting (DTC) za eKapiju kaže da je ova konferencija pokazatelj koliko je važno raditi na unapređivanju ovog sektora i približavanju zemalja. Kako je Skoff istakao, ovo je industrija koja stalno raste i u kojoj je evidentan porast broja kompanija i zaposlenih.

– Želimo da podstaknemo predstavnike kompanija da veći broj brodova sa većim brojem turista dolazi u Srbiju i da se gosti duže u njoj zadržavaju. Želimo da im na najbolji mogući način predstavimo Beograd, Novi Sad i Dunav u Srbiji, kako bi u njihovim programima u narednom periodu Srbija što više bila uvrštena u njihove ponude. Inače, program za 2019. je spreman i dostupan, a u trenutno su u toku i pripreme programa za 2020. – rekao je Skoff.

Konferencija o Dunavu i turizmu, inače 23. po redu, okupila je predstavnike kompanija rečnih kruzera poput A-Rose, Viking cruises, Rius Cruises, Crystal River Cruises, ali i ostale pružaoce usluga duž celog toka Dunava. Kroz predavanja i radionice prisutni su imali priliku da se upoznaju s ponudom na Dunavu u Srbiji.

S.P.

https://www.ekapija.com/news/2330498/dunav-atraktivna-turisticka-destinacija-broj-turista-na-kruzerima-u-srbiji-mogao-bi

 

Čitaj dalje...

Akcije dobrovoljnog davanja krvi u Kovinu i Palanci

KOVIN/SMEDEREVSKA PALANKA, 4. decembar 2018 – Kovinski Crveni krst, u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, organizuje ove srede akciju dobrovolјnog davanja krvi u maloj sali za sednice SO Kovin. Akcija će trajati od 13 do 16 sati.

U Smederevskoj Palanci će ekipa Instituta za transfuziju krvi biti u petak, u prostorijama Mesne zajednice Donji grad, a trajaće od 9 do 15 časova.

U Smederevu će autobus Instituta, koji je tu bio juče, ponovo biti na Trgu kod Crkve u ponedeljak.

Čitaj dalje...

Razgovor s povodom: Vladimir Kulagić, JP Grejanje

SMEDEREVO, 4. decembar 2018 – Zbog povećanog aerozagađenja u Smederevu, krajem ove nedelje biće održan sastanak, koji je gradonačelnica Smedereva, na insistiranje građana iz nekoliko seoskih mesnih zajednica, zakazala u Ministarstvu za zaštitu životne sredine, a za nedelju je zakazano protestno okupljanje u Radincu.

Gost portala Podunavlje.info u ovom razgovoru s povodom je direktor Javnog preduzeća Grejanje Smederevo, Vladimir Kulagić, diplomirani mašinski inženjer, pa je prvo pitanje koje mu upućujemo, upravo u vezi sa ovom aktuelnom temom.

Da li i koliko zagađenje vazduha u gradu raste sa početkom grejne sezone, odnosno sa početkom rada kotlarnica na mazut?

Jasno je da fosilna goriva nepovoljno utiču na životnu sredinu. Mi se trudimo da stalnim merenjima i podešavanjima, uz korišćenje aditiva koji su nam na raspolaganju, taj uticaj bude u okvirima koji su dozvoljeni za ložišta i vrstu goriva koje koristimo.

Kada je zaštita životne sredine u pitanju mora da bude prostora za nova ulaganja. Do sada smo prevashodno investirali u toplotne podstanice i opremu za centralni nadzor i automatsko praćenje rada, a svakako ima mesta za unapređenje i ugradnju nove opreme u samim izvorima – kotlarnicama. Posebno poglavlje svakako može biti konverzija kotlarnica sa postojećih skupih i ekološki nepovoljnih fosilnih goriva na nove oblike obnovljive energije – prvenstveno na biomasu (pelet i drvna sečka).

Kako protiče nova grejna sezona, ima li kvarova i prekida u grejanju, kolike su zalihe mazuta?

Grejna sezona protiče u skladu sa višegodišnjim prosekom, bilo da su u pitanju intervencije na terenu – na primarnim toplovodima, ili intervencije po kotlarnicama, podstanicama i u stambenim objektima. Trudimo se da sve kvarove stručne ekipe otklanjaju prevashodno u noćnim satima kako bi korisnici što manje osetili problem.

Dobavljače i prevoznike smo izabrali u oktobru mesecu. Mazut nabavljamo od dva dobavljača, sa jednim imamo ugovor za avansno plaćanje i adekvatno tome veće rabate, a sa drugim ugovor na odloženo plaćanje. Mazut poručujemo maltene na dnevnom nivou prema potrebi, ne želeći da finansijski opterećujemo preduzeće, ali vodeći računa da ne ugrozimo nivo dvonedeljnih zaliha. To je na kraju i bila preporuka resornog ministarstva i Poslovnog udruženja „Toplane Srbije“.

Cena nafte, pa i ostalih energenata na svetskom tržištu je velika enigma i uvek su moguća kolebanja. Da li ste na nivou udruženja toplana razmatrali i te opcije, kako bi održali kontinuitet nabavke energenata tokom cele grejne sezone?

Upravo prethodne nedelje je održana 22. sednica Skupštine udruženja toplana. Udruženje broji 59 članova i više od dve decenije uspešno funkcioniše. Na tom skupu je između ostalog,  državni sekretar, gospodin Zoran Predić, naglasio da svih energenata ima dovoljno na zalihama i da toplane nemaju razloga za brigu.

Dokle se stiglo sa najavljenom naplatom po utrošku?

Mi smo kao toplana definisali i usvojili sve parametre za prelazak na plaćanje po utrošku. Ta odluka je na skupštinama stanara – stambenim zajednicama. U prethodnom periodu možemo da kažemo da smo imali korektnu saradnju sa stambenim zajednicama – redovno pozivamo upravnike i dajemo im sve potrebne podatke i informacije, posebno što imamo mogućnost očitavanja kalorimetara po toplotnim podstanicama i mogućnost izračunavanja visine troškova koje bi imali da su prešli na tarifni sistem – odnosno da plaćaju grejanje po potrošnji.

Zajednički zaključak je i da je potrebno stalno ukazivati stanarima koliko je bitno da zamenom stolarije i izolacijom stambenog objekta podignu energetsku efikasnost objekta u kojem žive i koliko brzo bi se uložena sredstva vratila.

 

Čitaj dalje...