You are here

Turizam u Velikoj Plani – sadašnjost i budućnost

VELIKA PLANA, 31. decembar 2018 – Proteklih osam dana pokušali smo serijom tekstova na ovom portalu da vas podsetimo na neke znane, ili upoznamo s nekim manje poznatim aktuelnim i potencijalnim turističkim odredištima u Velikoj Plani. Još najmanje tri puta toliko bi trebalo da se predstave i ostala, ali za početak, ako i ovo nekoga zainteresuje i navede na tu stranu, makar smo ispunili skromna nadanja.

O turizmu, kao vrlo izvesnom pravcu razvoja ove opštine u budućnosti, u Plani se ozbiljno razmišlja. Da je tako dokaz je i nagrada za promociju potencijala opštine, koju je Turističko sportski centar Velika Plana dobio na nedavno održanom Međunarodnom sajmu turizma i seoskog turizma u Kragujevcu.

– Mi smo na 70-80 kilometara od Beograda tako da možemo da budemo zanimljiva destinacija, da ljudi, ako ništa dugo, dođu i ovde provedu vikend. Ali, da bi se nešto promovisalo potrebno je prvo stvoriti elementarne uslove. Predvideli smo da u 2019. uradimo turističku signalizaciju. Tu je i Plan detaljne regulacije priobalja Morave u Velikoj Plani, gde može da se razvija jedan drugi vid turizma. Tamo je i Etno selo i drugi turističko-ugostiteljski objekti, a imamo, osim u Manastiru Koporin, što je već poznato, i druge vinarije na ovom području, tako da bi i taj sve popularniji takozvani vinski turizam mogao da bude jedno od opredeljenja u narednom periodu – navodi ambiciozne planove na ovom polju Igor Matković, predsednik opštine Velika Plana.

Kao i većina mesta ove veličine u Srbiji, i Velika Plana ima problem sa smeštajnima kapacitetima. Hotel „Pokajnica“, nekada reprezentativni objekat, prodat je prošle godine i ovde se nadaju da će novi vlasnik u skorije vreme uspeti da ga dovede u stanje koje će omogućiti boravak turistima. Za sada je sređen jedan sprat, ali i to je nešto, s obzirom da doskora nije radio.

– Prošle godine smo obeležili 200 godina od ubistva Karađorđa i to je bio povod da uredimo potez u Radovanjskom lugu, uložili smo desetak miliona dinara, sada je sređen put i omogućen dolazak autobusima, jer veliki broj ekskurzija tu dolazi. Naravno, nastavićemo tamo da ulažemo, ali su u pitanju velike deonice, a sve to ide iz lokalnog budžeta. Zbog toga očekujemo da će se i iz Republike zainteresovati za neke od naših projekata – kaže prvi čovek opštine.

Jedan od tih projekata je i sređivanje zgrade Stare klanice, potencijalno izuzetno reprezentativnog objekta. Meću idejama je i njegovo pretvaranje u hotel, recimo.

Ideja, očigledno, ne nedostaje, problem je, kao i obično, novac. Zbog toga ostaje nada, ono što je i Matković napomenuo, da će i u Beogradu, u resornim ministarstvima, biti razumevanja da se pomogne u njihovoj realizaciji, da Plana svoj nesporan turistički potencijal ostvari.

Projekat „Veliki (i mali) turistički potencijali Velike Plane“ sufinansiran je od strane Opštine Velika Plana, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...

Veliki rat: Crtice iz smederevskog kraja (2)

SMEDEREVO, 31. decembar 2018 – Kako vreme prolazi, i kako su se i poslednji učesnici i svedoci događanja u Velikom ratu preselili na neko bolje mesto, sve je manje autentičnih priča. Retki su i oni koji ih čuvaju, još ređi oni koji mogu da ih ožive, da budu zanimljive i u 21. veku. Jedan od njih je Radomir Ranković, diplomirani master istoričar iz Malog Orašja, koji je bio rad da neke od njih podeli sa vama i nama na portalu Podunavlje.info.

Dragoljub Milojević – Srbenda, odakle si?

Dragoljub Milojević je u rat otišao 1912. godine. Imao je 21 godinu. Iz vojevanja se vratio 7. novembra 2018. godine, uoči Mitrovdana. U porodici je ostala priča da, prelazeći Albaniju, izgladneo i iznemogao, biva ostavljen u gudurama Albanije, da tu skonča. Ali, nisu mu uzeli pušku. Kada je malo skupio snage, nastavlja put za srpskom vojskom. Na nekoj ćupriji, kako je ispričao kasnije ukućanima svega nekoliko puta, neki Šiptar, koji je naišao, upitao ga je: “Srbenda odakle si?” Ovaj mu odgovara: “Skloni se”. I tako ide taj njihov dijalog: “Skloni se – Srbendo odakle si”, dok nije uperio pušku u Šiptara, da bi se ovaj sklonio, uz pitanje: “Pa, što ne kažeš odakle si”. Kada mu je Dragoljub rekao da je iz Smedereva, ovaj mu je odgovorio: “Stani, molim te, iz kog sela?”, a ovaj odgovorio: “Iz Malog Orašja”, navodno je Šiptar kleknuo iI pitao da li poznaje Mijata i Janićija. Dragoljubu se, kaže, digla kosa na glavi, jer mu je Mijat rođeni deda. Janićije je Mijatov brat. Dragoljub mu je odgovorio da je Mijatov unuk, na šta je Šiptar kazao: “Znači, ti si sin malog Save?!” (mali Sava je Dragoljubov otac). Kada je Dragoljub to potvrdio, Šiptar je počeo da ga ljubi i potom objasnio da je tri godine kod njih čuvao stoku, ovce, poznaje ceo atar. Nakon toga ga je odveo kući, u pravo šiptarsko selo, ograđeno kamenom… Kad su videle srpskog vojnika žene su odmah počele da kukaju, dok im domaćin nije rekao nešto na šiptarskom. Tri snaje, posle toga, u avliji mu prilaze i ljube mu ruke. Spremaju mu ručak, peku pogaču… Ali mu domaćin ne daje da se najede odjedanput, pošto je bio izgladneo, nego po malo (u prepričavanju, s kolena na koleno, nedostaje podatak koliko je dana bio kod Šiptara, odnosno dva dana i tri noći ili tri dana i dve noći). Uglavnom, poslednjeg dana je mogao da jede kako dolikuje. Okupali su ga, dali mu nove čarape, i par rezervnih, i dve pogače. Pošto njegovi sinovi nisu smeli da ga odvedu do srpske vojske, odveli  su ga do puta kojim će vojska da prođe. Čekajući vojsku, koja je obilazila tamošnje planine, naišao je na čoveka iz Malog Orašja, nekog Mladena. Sasvim slučajno. Naravno, kada je sreo Mladena, Dragoljubovoj sreći nije bilo kraja. Kada su se pridružili vojsci, odmah im je dao jednu pogaču, koju su vojnici razgrabili, a drugu je krio i noću delio sa Mladenom, malo po malo. Tako su stigli do Krfa. Bio je lečen u Bizerti, vratio se i učestvovao u proboju Solunskog fronta.

Tokom Drugog svetskog rata je bio predsednik sela, infrastrukture, dakle Nedićeve vlasti, ali je bio pristalica Ljotićeve stranke. Podržavao je Dimitrija Ljotića, što je tada u okolini Smedereva bilo uobičajeno. Ubijen je od strane partizana uoči svetog Ilije 1943. godine. Sud Kosmajskog partizanskog odreda je doneo konačnu presudu.

Projekat „Sećanje na ratnike – vek od Velikog rata u Smederevu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...

Lidl pomogao otvaranje senzorne sobe

SMEDEREVO, 31. decembar 2018 – Senzorna soba namenjena štićenicima Ustanove za dnevni boravak dece, mladih i odraslih osoba sa smetnjama u razvoju „Sunce“ u Smederevu opremljena je zahvaljujući većinskoj donaciji kompanije Lidl Srbija i dodatnom doprinosu grupe donatora, saopšteno je danas.

Kupljena oprema će kroz senzornu integraciju i stimulaciju čula pomoći osobama sa određenim razvojnim smetnjama da bolje upoznaju svoje okruženje.

„Zadovoljstvo nam je što smo deo ove lepe priče i što ćemo ovu godinu završiti na najbolji mogući način. Naša odluka da pružimo podršku proistekla je iz toga što smo uvideli važnost koncepta Senzorne sobe jer verujemo da daje dobre terapeutske rezultate i sigurni smo da će naša zajednička donacija pomoći da se unapredi kvalitet života dece, mladih i odraslih koji ovde provode veliki deo svog vremena. Trudimo se da vodimo računa  o zajednici u kojoj poslujemo i to je nešto na čemu se temelji naša društvena odgovornost“, izjavila je rukovodilac korporativnih komunikacija Lidla Srbija, Martina Petrović. Podsećamo, Lidl je u Smederevu otvorio jednu prodavnicu u oktobru ove godine.

Direktorka ustanove „Sunce“ Biljana Milošević  je istakla važnost senzorne sobe navodeći da je to interaktivna soba opremljena odgovarajućom opremom koja potpomaže stimulaciju čula sluha, vida, dodira i mirisa.

„Veoma smo zahvalni na ovoj donaciji jer je za dvadeset korisnika naše ustanove postojanje senzorne sobe od velikog značaja. To je mesto gde osobe sa poremećajem senzorne integracije mogu da istražuju i razvijaju svoje senzorne veštine, da se relaksiraju i oslobode napetosti. Treba istaći da nije reč o metodu lečenja, već metodu koji treba da stimulacijom čula omogući deci i odraslima sa poremećajem senzorne integracije da ispolje svoje uspavane potencijale i postignu emocionalni balans. Boravak u senzornoj sobi pruža deci da razviju senzorne veštine koje će im biti potrebne za kasniji život“, dodala je Biljana Milošević.

Ustanova za dnevni boravak dece, mladih i odraslih osoba sa smetnjama u razvoju „Sunce“ Smederevo postoji od 2012. godine i jedina je ustanova u gradu, koja svojim korisnicima pruža dnevno zbrinjavanje, ishranu, prevoz, medicinsku negu, vaspitno-obrazovni rad i rekreativne aktivnosti. Sa korisnicima različite vrste i stepena ometenosti i starosti svakodnevno rade stručni radnici (dva logopeda i somatoped), kao i saradnici (vaspitač i medicinski tehničar). Ustanova je otvorenog tipa, ne prekida se veza sa prirodnim okruženjem tj. porodicom, dok roditelji i staratelji znajući da su im deca na sigurnom u boravku to vreme koriste za svoje svakodnevne aktivnosti.

Čitaj dalje...

Bežao od policije zbog neplaćenih kazni

SMEDEREVO, 31. decembar 2018 – Smederevska policija, po nalogu Osnovnog javnog tužilaštva u Smederevu, podneće krivičnu prijavu protiv četrdesetdvogodišnjeg muškarca iz Vranova zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo ometanje ovlašćenog službenog lica u obavljanju poslova bezbednosti. Naime, patrola policije se, postupajući po naredbi Prekršajnog suda izdatoj zbog neplaćenih saobraćajnih prekršaja, uputila ka njegovoj kući, koji je, kada je primetio policajce da se približavaju, seo u automobil i počeo da beži u pravcu Kovina. Patrola je krenula u poteru za njim i uspela da ga zaustavi na kružnom toku u Kovinu. Prilikom hapšenja on je pružio otpor policajcima i jednog od njih lakše povredio.

Vranovac će biti priveden na izdržavanje zatvorske kazne zbog prethodnih saobraćajnih prekršaja, navodi se u saopštenju Policijske uprave u Smederevu.

 

Čitaj dalje...

Praznično radno vreme

SMEDEREVO, 31. decembar 2018 – Radno vreme većih marketa koji posluju u Smederevu danas je do 18 odnosno 19 sati, tako da ćete apsolutno imati vremena da pazarite “u poslednji čas”.

Pošta će danas raditi do 17 časova. Ukoliko ne koristite bankomat, iskoristite današnji dan zato što poslovne banke neće raditi 1, 2. i 7. januara.

Apotekarske jedince u sastavu Apotekarske ustanove Smederevo radiće po sledećem rasporedu:

– Apoteka “1. maj” u Ulici nosilaca albanske spomenice radiće 24 časa dnevno tokom svih dana praznika.

– Apoteka u Domu zdravlja radiće 1. i 2. janura od 8 do 19 časova.

– Apoteka kod glavnog ulaza u Opštu bolnicu “Sveti Luka” dežuraće u sredu od 8 do 17 časova, apoteka “5. jun”, radiće u sredu od 8 do 19 časova, apoteka “Centar” u sredu će dežurati i od 8 do 15, a apoteka u ambulanti na Carini od 8 do 13 časova.

Čitaj dalje...

Zgrada Stare klanice i Vila Klefiš

VELIKA PLANA, 30. decembar 2018 – U serijalu tekstova o znanim i manje znanim zdanjima u okolini Velike Plane, koja bi mogla turistima i putnicima namernicima da budu zanimljiva, do sada smo se uglavnom bavili sakralnim građevinama. U samoj Velikoj Plani, u njenom jezgru, na bukvalno pedesetak metara jedno od drugog, dva su izuzetna spomenika urbane arhitekture.

Stara klanica, tek malo uvučena od glavnog puta, odmah iza zgrade u kojoj se nalazi sedište velikoplanjanske lokalne samouprave, uživa status spomenika kulture. Deo je nekadašnjeg kompleksa privredno-industrijskih objekata koje su u Velikoj Plani od 1886. do 1928. godine podigli nemački industrijalci Kristijan Šojs i Vilhelm Šumaher. Bila je to klica industrijskog razvoja u Velikoj Plani, posle prve i druga klanica, zajedno sa zanatskim radionicama, mlinovima i vunovlačarama koje su već u Plani radile. Obe klanice, i ova i ona Klefišova i Zojsova, bile su izvoznici mesa u Zapadnu Evropu, više od polovine radno sposobnog stanovništva radilo je u njima. Ako je Leskovac zbog svoje tekstilne inudstrije bio proglašen za „Srpski Mančester“,Velika Plana je zbog svojih klanica u to vreme s pravom nosila nadimak “Srpski Čikago“. O tome govore i broje reklame u novinama onog doba, kakav je ova iz „Pravde“ iz marta 1908.

Projekat, po kome je početkom XX veka podignuta Stara klanica, uradio je Inženjersko-tehnički biro Stojana Veljkovića i Oto Lorenca. Sam objekat ima razuđenu osnovu u obliku latiničnog slova „L“ sa kulom ovalnog preseka, koja je izvedena na spoju dva krila. Zanimljivo je da fasada, nikada nije bila malterisana, izvedena je od opeke u „natur obradi“, koja se i sada, u na žalost jadnom stanju u kome je, može videti.

Stručnjaci se slažu da Stara klanica predstavlja izuzetno vredan primer industrijske arhitekture u Srbiji s početka XX veka. Sama zgrada i parcela na kojoj je izgrađena pripadaju lokalnoj samoupravi i već godinama, od kada je izašao poslednji zakupac a zgrada počela rapidno da propada, traži se način da se spase, ali su za to potrebna velika sredstva kojima Plana ne raspolaže. Ostaje samo da se nadamo da će se naći neko zainteresovan da je oživi dok ne bude kasno.

Ako Stara klanica čeka da bude spasena, Vila Klefiš, na suprotnoj strani, spasla se nedavno zle sudbe zahvaljujući sredstvima Ministarstva državne u prave i lokalne samouprave, koje dalo 7 miliona dinara za njeno renoviranje, a Velika Plana je dodala još milion.

Porodična vila Tonija Klefiša, italijanskog industrijalca nemačkog porekla i jednog od osnivača klanične i mesno prerađivačke industrije u Velikoj Plani, podignuta je 1922. godine u samom centru grada, u Ulici Miloša Velikog.

Vila je izvedena u masivnom konstruktivnom sistemu sa jakim nosećim zidovima od opeke, zasnovana na postulatima post akademizma sa uticajem rane moderne i elementima nemačkog folklornog graditeljstva, naravno, zahvaljujući njenom vlasniku i naručiocu izgradnje. U svakom slučaju, pored izrazitih arhitektonskih vrednosti, ima krupan istorijski značaj i posebno mesto u urbanoj genezi Velike Plane.

I ona je pod zaštitom države, proglašena za spomenik kulture, a ispostavilo se da je imala sreću da nekoliko decenija bude korišćena kao sedište lokalne milicijske, potom i policijske stanice. Bila je to sve do 2009. godine, kada je policijska stanica dobila novu, reprezentativnu zgradu, nešto dalje, takođe u centru. Planovi, za šta će biti iskorišćena, odmah su se rojili, ali para nije bilo, sve do nedavno. Sada, kada je renoviranje pri kraju, izvesno je da će to biti neka vrsta Gradske kuće. Predviđeno je da u prizemlju bude sala za venčanja, a da se spratni prostor iskoristi za muzejske i galerijske postavke.

Oba ova zdanja, kako je rečeno, nalaze se u Ulici Miloša Velikog, koja je glavana gradska arterija Velike Plane, saobraćajnica kojom se stiže u centar grada. Ko dođe da obiđe jedno neće moći da ne vidi drugo. Gledano iz pravca dolaska, od auto-puta ili starog puta, svejedno, Stara klanica je sa desne strane, odmah iza zgrade Opštine Velika Plana, a Vila Klefiš je na levoj.

Projekat „Veliki (i mali) turistički potencijali Velike Plane“ sufinansiran je od strane Opštine Velika Plana, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...

Veliki rat: Crtice iz smederevskog kraja (1)

SMEDEREVO, 30. decembar 2018 – Kako vreme prolazi, i kako su se i poslednji učesnici i svedoci događanja u Velikom ratu preselili na neko bolje mesto, sve je manje autentičnih priča. Retki su i oni koji ih čuvaju, još ređi oni koji mogu da ih ožive, da budu zanimljive i u 21. veku. Jedan od njih je Radomir Ranković, diplomirani master istoričar iz Malog Orašja, koji je bio rad da neke od njih podeli sa vama i nama na portalu Podunavlje.info, a mi ih objavljujemo, u dva nastvaka, danas i sutra.

Dvoglavi orao

Spomenik, veliki mermerni, svim žrtvama, i interniranima, od 1912. do 1918. u Malom Orašju, pravljen je sredinom dvadesetih godina prošlog veka. Kada je završen, na vrhu je imao velikog dvoglavog orla, grb Kraljevine. U oktobru 1944. godine, dvoglavog orla su skinuli puškom i posle nekoliko godina je montirano poprsje vojnika sa šajkačom, Solunskog ratnika. Poprsje je stajalo na spomeniku nekih pedesetak godina. Sredinom devedesetih godina prošlog veka, nakon jedne strahovite oluje, to poprsje od betona je palo i polomilo se. Pre nekoliko godina, spomenik je premešten i rekonstruisan od strane Regionalnog zavoda za zaštitu spomenika kulture Smederevo. Dvoglavi orao je vraćen na spomenik.

Ko je dao novac, on je upisan

Malo Orašje ima jedan od najskupljih spomenika koji je podignut žrtvama Prvog svetskog rata, skuplji i od smederevskog. Radio ga je isti majstor – Lukaček, u crnom mermeru. Na spomeniku je bio uklesan spisak poginulih, od Prvog balkanskog rata do onih koji su stradali u sledećem, do 1918. godine. Čovek bi pomislio da je lista sa imenima verodostojna, da su tu svi koji su položili najveću žrtvu, svojim životom doprineli slobodi otadžbine. Nažalost, nije tako, barem kada je ovaj u Orašju u pitanju. Naime, na kraju se ispostavilo, čiji su potomci platili, njegovo ime je moglo da bude upisano. Tako na primer, vojnici Živan i Lazar, koje pominjemo u ovim crticama, iako su poginuli tokom Velikog rata, nisu upisani. Njihova deca su ostala bez roditelja, usvojio ih je pradeda, ne rođeni, već po bočnoj liniji koji nije imao potomke i nije hteo da da pare. Da je moralo da se plati, svedoči i primer Dragutinovićevog dede Ljubomira – konjovoca, koji  je sa konjem prešao Albaniju. Njegovi su prodali njivu od dvadesetak ari da bi mogli da plate da se Ljubomirovo ime nađe na spomeniku. Na spisku interniranih, na primer, Stanko Petković nije upisan. Sa 16 godina je odveden u Ašak i tamo je umro. Još gore, kažu seljaci da su se upisali i neki koji nisu ni ratovali, kamoli bili Solunci.

Nadgrobni spomenici – Aleksandar i Lazar Ranković

U Malom Orašju postoje dva nadgrobna spomenika, od roze kamena, koje je država platila vojnicima, učesnicima Balkanskih ratova. Jedan od njih je Aleksandar Ranković, poginuo u gradu Jedrene, ili na turskom Edirne. Njega su Bugari opsedali u toku Prvog balkanskog rata, nisu mogli da osvoje grad, jer nisu imali dovoljno jaku artiljeriju. Naša vojska, Moravska divizija pod komandom legendarnog đenerala Stepe Stepanovića, sa topom velikog kalibra krenula je put Jedrena, gde je poginuo pomenuti Aleksandar.

Drugi vojnik, Lazar Ranković je poginuo na Čupinom brdu. Tamo je poginulo najviše ranjenih I povređenih srpskih vojnika, koji su bili iza komore. Velike gubitke smo tamo pretrpeli od Bugara u Drugom balkanskom ratu. Bugari su nam probili liniju front i “unakazili” bolnicu. Srpski vojnici, većinom iz okolnih sela, od Beograda do Smedereva, tamo su izginuli, na položajima Čupino brdo i Retke bukve. Lazar Ranković je bio rođeni brat Živanov. Živan je doneo Lazara mrtvog, posle masakra kod Čupinog brda i Retkih bukvi, gde je Lazar stradao, i sahranio ga. Živan je posle toga otišao iI nikada se nije vratio. I Lazarova i Živanova deca ostala su siročad. Jedino što su čuli, mnogo kasnije, da je navodno bačen u more posle prelaska Albanije.

Naslovna fotografija: Samson Černov – U izgnanstvu 1815.

Projekat „Sećanje na ratnike – vek od Velikog rata u Smederevu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...

Pobeda Srbije na proveri protiv Tunisa u Smederevu

SMEDEREVO, 30. decembar 2018 – Rukometna reprezentacija Srbije savladala je večeras Tunis sa 29:25 u Dvorani Smederevo, u jednoj od poslednjih provera pred Svetsko prvenstvo, koje počinje 10. januara u Nemačkoj i Danskoj.

Tunižani su pružili otpor kakav se i očekivao od još jednog učesnika Svetskog prvenstva. Posle početnog vođstva Srbije, u prvih deset minuta susreta, gosti su se trgli i preokrenuli rezultat. Ipak, na poluvreme se otišlo sa 12:12, da bi na startu dugog dela Srbija ponovo došla do prednosti, koju nije ispustila do kraja.

Rukometaši Srbije će već za pet dana imati novu proveru, sa reprezentacijom Makedonije, s kojom će se sastati dva puta u dva dana.

SRBIJA – TUNIS 29:25 (12:12)

SRBIJA: Verkić šest odbrana, Milosavljev pet odbrana, Cupara tri odbrane, Vorkapić 4, Grozdanić, Popović, Orbović 3, Vujić 1(1), Krsmančić, Živković, Pešić 2, Ilić N, Mošić 3, Ilić V 6(1), Nikolić 3, Vejin 1, Sretenović 1, Kukić 4(1), Obradović 1, Nenadić
TUNIS: Misaui, Aluini, Magaz, Hosni, Haj Jusefu, Bedui, Maref, Sanai, Sadi, Bugami, Majdub, Susi, Žaluz, DŽabala, Zaed, Baha, Ćuref, Ben Abdalah

Čitaj dalje...

Paketići Kola srpskih sestara za mališane na lečenju

SMEDEREVO, 30. decembar 2018 – Članice smederevskog Kola srpskih sestara su danas, po tradiciji pred novogodišnje i i božićne praznike, obišle mališane koji leže na Dečjem odeljenju Opšte bolnice „Sveti Luka“ i uručile im paketiće. Na Dečjem odeljenju je, srećom, bilo manje dece nego što su donele paketića, trinaestoro ih je trenutno na lečenju, pa su članice Kola, u dogovoru sa doktorkom Jasminom Nađ, višak paketića i voća koje su donele raspodelile majkama sa više dece, koja čekaju da im se braća i sestre i majke vrate iz bolnice.

Čitaj dalje...

Od 1. januara porez na imovinu „na klik“

BEOGRAD, 30. decembar 2018 – Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu Vlade  Republike Srbije saopštila je da će informacije o porezu na imovinu od 1. januara naredne godine biti elektronskim putem, „na klik“, dostupne građanima, privredi i državi preko Jedinstvenog informacionog sistema lokalne poreske administracije.

Ministarstvo finansija i Poreska uprava će imati kompletan elektronski uvid u lokalnu poresku analitiku svih 4.803.275 fizičkih, 208.278 pravnih lica i 265.193 preduzetnika u Republici Srbiji, a centralizacijom podataka građanima i privredi biće omogućeno da vide sve svoje poreske obaveze na teritoriji Srbije, kao i da elektronskim putem podnesu prijavu za utvrđivanje poreza na imovinu. Pogodnost elektronskog podnošenja prijave za utvrđivanje poreza na imovinu naročito će značiti pravnim licima koja moraju svake godine da ponavljaju ovaj postupak, a od februara će na portalu biti dostupna i usluga elektronskog plaćanja poreza.

Čitaj dalje...