Deca – sve češće žrtve nasilja u porodici

SMEDEREVO, 18. novembar  – U 2017. godini, smederevski Centar za socijalni rad je u 448 slučajeva, radio sa decom koja su žrtve nasilja u porodici ili potiču iz porodica poremećenih odnosa sa rizikom da se nasilje dogodi.  Najvećim delom, (245 slučajeva) reč je o deci uzrasta od 6 do 14 godina, a zatim o maloletnicima starim između 15 i 17 godina (105 slučajeva). Njih 43-oje bilo je u kategoriji starosne dobi do dve godine, a 55 uzrasta od tri do pet godina. Takođe, bilo je i 75 slučajeva dece sa neadekvatnim roditeljskim staranjem.

Statistika ove ustanove socijalne zaštite dalje beleži i da, kada je reč o prijavama porodičnog nasilja, 68-oro dece živi u biološkim porodicama, a dvoje je smešteno u srodničke ili druge hraniteljske porodice.  Fizičkom nasilju bilo je izloženo 22-oje dece, (8 dečaka i 14 devojčica), a zanemarivanju 18 dečaka i 29 devojčica. Evidentiran je i jedan slučaj psihičkog nasilja. Ali, deca su, prema iskustvima sociologa i psihologa mnogo češće indirektne žrtve nasilja u porodici.

„Stručni radnici su radili sa decom koja su bila izložena nasilju ili zanemarivanju ili u riziku od istih. To su deca izložena ugrožavajućim faktorima po život i zdravlje u biološkoj porodici ili je postojao rizik za njihov pravilan psihofizički razvoj. Tokom 2017. godine broj dece u ovoj korisničkoj grupi je uvećan za 37,8 u odnosu na prethodnu. Najveći broj maloletnih je bio izložen indirektnom psihičkom nasilju gde su, direktne žrtve, po pravilu majke. Jedan od razloga uvećanog broja korisnika iz ove grupe je i doslednija primena novih zakonskih rešenja u oblasti zaštite od nasilja u porodici. Rad sa ovom decom je dugotrajan, složen i u većini slučajeva je zahtevao rad sa prirodnim roditeljima u cilju pružanja pomoći radi adekvatne brige i staranja o deci. U situacijama izraženog rizika, rad sa ovom decom je zahtevao neodložnu intervenciju Centra, kako bi se zaštitilo njihovo zdravlje i život, a putem izmeštanja iz nasilničkog okruženja, smeštaja u hraniteljske porodice, Prihvatilište za žrtve nasilja, domove ili pokretanjem postupka za zaštitu od nasilja, lišavanje roditeljskog prava, zaštitu prava i interesa deteta i drugo“ – navodi se u godišnjem izveštaju Centra za socijalni rad. Kada je reč o evidenciji Centra za socijalni rad, prema dostupnim podacima u pomenutom izveštaju, 228 osoba je direktno bilo izloženo nasilju, 144 fizičkom i 84 psihičkom, ali indirektnom nasilju je takođe bilo izloženo još 152-oje, i to mahom dece iz porodica gde su po pravilu, direktne žrtve nasilja majke.

Tokom 2017. iz bioloških u hraniteljske porodice izmešteno je 13 maloletnika zbog neadekvatnog roditeljskog staranja. I 16 –oro dece, indirektnih žrtava nasilja, smešteno je sa majkama u prihvatilište. Pokrenuto je i šest postupaka za lišavanje roditeljskog prava za sedmoro dece, dok je za 11-oro doneto šest rešenja o merama korektivnog nadzora roditelja. Za tih 365 dana, Centar za socijalni rad je pokrenuo 10 postupaka za izricanje mere zaštite od nasilja u porodici za 17 maloletnika i 55 postupaka u odnosu na 57 punoletnih.

Upoređujući godišnji izveštaj iz nešto ranijeg perioda, primera radi iz 2014, kada je ova ustanova, imala 267–oro dece korisnika neke od pomoći namenjenih žrtvama nasilja i zanemarivanja, može se zaključiti da taj broj raste. Nažalost, odgovore na pitanja da li je uzrok takve situacije u većoj obuhvaćenosti potencijalno ugroženih kategorija, novim, strožijim zakonskim rešenjima ili je pak i nasilje nad decom realno češća pojava, nismo uspeli da saznamo s obzirom na to da je Centar za rad u Smederevu, jedina od desetak državnih i gradskih ustanova i institucija koja nije sarađivala sa redakcijom portala Podunavlje.info na projektu „Zidovi ćute, ti nemoj – prijavi nasilje“.  I ne samo to. Još mnogo goru i težu optužbu na rad ove ustanove, tačnije jedne socijalne radnice, uputila je naša sagovornica M.S. Taj problem je „isplivao slučajno“ tokom njenog prisećanja na nasilje koje je godinama trpela najpre od prvog, a potom i drugog supruga. Ona ima trojicu sinova. Najstariji ide u prvi razred srednje škole, drugi je u osnovnoj, a najmlađi je predškolskog uzrasta.

– Najmlađe dete dodeljeno je meni. Pre nego što je rešenje postalo pravosnažno, moj bivši muž, koji ne želi da plaća alimentaciju, podneo je zahtev sudu da mi se oduzme roditeljsko pravo. Sud je o tome tražio mišljenje socijalnog radnika iz Smedereva. Socijalna služba je jednom prilikom dolazila kod moje kuće, a da ja to nisam znala. Ušli su kad ja nisam bila tu da razgovaraju sa mojoj maloletnom decom bez mog znanja. Znam da je to njihov posao, ali ne razumem da neko dođe nenajavljen… Ta socijalna radnica je rekla da deca nemaju uslove za život, iako imamo 70 kvadrata, zatim, da je u kući nered. A ona je došla u 9 sati ujutru. Vlasnici kuće su inače, moja deca iz prvog braka. Ona je meni rekla postoje svi uslovi da decu premestimo u hraniteljsku porodicu.  Počela sam da plačem, zar da moju decu odvoje od jedinog roditelja, odvedu iz kuće čiji su vlasnici i pošalju ih u hraniteljsku porodicu. Ne znam ko je socijalnim radnicima dao toliku vlast, toliku moć. Bila sam emotivno rasturena. Šta očekujete od tri muškarca u kući, a ja kao majka tog trenutka nisam kod kuće. Srećom, ovo najmlađe dete je bilo u vrtiću, ne znam šta bi bilo da su i njega zatekli u tu, rekli su da dvojica maloletnika ne mogu da čuvaju dete od četiri godine. Ali ja moram da radim, tada je bilo leto i brala sam voće. Ispada da bi trebalo da prestanem da radim, da bi mojoj deci navodno bilo čisto, a od čega ćemo da živimo? Jer, ja nemam prava na socijalnu pomoć, a to i ne želim. Onda mi je socijalna radnica rekla da sam drska i bezobrazna i da joj je drago zbog svega što sam doživela, dakle batine od bivšeg muža. Tako je rekla – ’drago mi je’. Toliko sam bila revoltirana i pozvala sam Autonomni ženski centar i izjadala sam im se. Taj progon prema meni, te socijalne radnice još uvek traje – prenosi nam M.S. svoju životnu priču ispunjenu batinanjem kroz dva braka, koju možete da čujete uživo na tribini u petak, 23. novembra sa početkom u 11 časova u Istorijskom arhivu u Smederevu.

– Posle izlaska iz Sigurne kuće u Pančevu, bivši muž je došao da me zakolje. Napao me je, ali je napao i ovo malo, ali i srednje dete. Bilo je strašno. Ni tri meseca posle tog događaja nisam bila pri sebi. Pozvala sam policiju čim je ušao u moju kuću. Moje dete se javilo na telefon, jer je on počeo da me udara, šutira ispred dece. Deca su pobegla iz kuće.  Čekali smo policiju, koja je došla pola sata posle prijave. Ja sam ih, onako krvava dočekala. Nisu mogli ranije da dođu, jer nisu imali auto. Mislili su da se dete šali. Ne znam, ako u njihovom sistemu već postoji da sam žrtva porodičnog nasilja, policija bi trebalo odmah da dođe. Sekudu pre dolaska policije, on izašao iz moje kuće i rekao da će se ponovo vratiti – seća se M.S.

Projekat  „Zidovi ćute, ti nemoj – Prijavi nasilje“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

 

Izdvajamo