You are here

Izložba grafika 34. likovne kolonije

SMEDEREVO, 9. novembar 2018 – Od ove subote pred publikom će, u Galeriji smederevskog Centra za kulturu, biti grafike nastale na ovogodišnjoj, 34. likovnoj koloniji.

Po tradiciji, tokom programa otvaranja, koje je zakazano za 12 sati, posetioci će moći da učestvuju u nagradnoj igri koja se održava svake godine, u okviru koje Centar za kulturu srećnim dobitnicima poklanja tri grafike iz svog bogatog fonda .

U radu ovogodišnje kolonije učestvovalo je osam umetnika – Nikola Radosavljević iz Užica, Nemanja Milenković i Tatjana Marticki iz Novog Sada,  Mirjana Preradović iz Prnjavora – BiH, Republika Srpska, Dragana Nikolić iz Teslića – BiH, Republika Srpska, Mika Lovre iz Livna – BiH, Kristina Vatova iz Plovdiva – Bugarska i Pavel Celkoski iz Ohrida – Makedonija.

Pored učesnika kolonije, tri gosta izlagača će se predstaviti sa po dva svoja rada; Nenad Zeljić iz Beograda, Predrag Lojanica iz Tomaševca i Irena Rađel iz Niša.

Posetioci će biti u prilici da pogledaju izložbu  do 30. novembra, a ulaz je slobodan.

Čitaj dalje...

Maketa „fiće“ koja nema cenu

Izvor: polovniautomobili.com, autor: Dragan Romčević, 9. novembar 2018 – Da budemo iskreni. Možda neko i može da ostane ravnodušan kad ugleda „fiću“. Ali na maketu koju je napravio Dušan Jakšić, teško.

Ovaj Smederevac i sam će vam reći da nije napravio najsavršeniju repliku popularne „zastave 750“. Ipak, vreme u kojem je nastala (sumorne 90-e) i kako se sve dovijao da je, tadašnji srednjoškolac Dušan, napravi, ovom „fići“ daje poseban pečat.

I igra i borba

Dve godine, i to ne baš lake za život u Srbiji, trebalo je Dušanu da stvori ono što za njega danas nema cenu.

„Nudili su mi i novac za njega, ali od svog „fiće“ neću da se odvojim. Inače, volim „fiću“. Imam i jednog pravog“, kaže nam Dušan.

Na pitanje, šta mu je bilo najteže, kaže:

„Ništa mi nije bilo teško. Sve mi je bilo zanimljivo i predstavljalo izazov – da nađem način kako da napravim neki deo u ono vreme kada nije bilo dostupno toliko stvari kao danas. Uživao sam u tome da rešavam probleme i da improvizujem.

Pravljenje svakog dela sam shvatao kao neku vrstu igre. Na primer, kako da napravim sajlu? Uzmem PTT kabl, izvučem bakar, raspletem sajlu od bicikle, ispravim jednu žičicu, provučem kroz izolaciju od kabla i dobijem sajlu sa bužirom. Mnogo je još takvih primera.

Izrada ove makete trajala je od septembra 1992. do marta 1994, ali teško je reći koliko je tačno tu radnih sati bilo. Nekad sam radio po ceo dan, nekad samo neko posle podne…“

Mnogi se oduševe na prvi pogled. Međutim, tek kada saznaju celu priču – u koje vreme i u kakvim uslovima je maketa rađena, sa koliko volje, entuzijazma i ljubavi prema automobiliima, sa koliko truda i posvećenosti detaljima… Tek onda je moguće shvatiti zbog čega je ova maketa toliko posebna.

Zašto je ova maketa toliko posebna?

Tek kada saznate kako se tih godina mlađani Dušan dovijao da od raznih sitnica napravi detalje u motorskom prostoru i u kabini koji će delovati zaista autentično, shvatate da ovo nije moglo da se napravi bez velike ljubavi prema automobilima:

„Inače, pravio sam makete i pre ovog „fiće“, a među su Opel Olympia iz 1957, Chevrolet Bel Air iz 1957 (odluka je pala nakon filma Prljavi ples u kojem Patrik Svejzi vozi ovaj auto) i Cadillac Eldorado iz 1960. godine. Međutim, svi oni su rađeni u razmeri 1:43, a „fića“ je u razmeri 1:11 – može se reći da je i tehnički najnapredniji“.

Dušan objašnjava od čega je i kako pravio maketu:

„Karoserija je samonoseća – prvo sam napravio kostur. Osnovni profili, profil veze prednjeg trapa, centralni profil, zadnji poprečni i zadnji dužni su od pocinkovanog lima debljine 0,5 mm. Prednja i zadnja unutrašnja konstrukcija, kao i pod su od kartona debljine 1,0 mm. Zatim sam postavljao polustranice, krov, krila, prednji vezni lim…

Spoljne panele izradio sam od ultra tankog papira u 5 slojeva, slepljenih lepkom za drvo (tzv. papir maše tehnika). Svaki panel je rađen zasebno. Kalup za njihovo oblikovanje izradio sam pomoću crteža u ortogonalnoj projekciji, potom napravio kartonski kostur, ispunio ga gipsom i obradio.

Unutrašnja ojačanja panela vrata, bočnih strana i krova izrađena su od drveta, dok sam za ojačanje poklopca prtljažnika i motora koristio aluminijumski lim od 0,8 mm“.

Insistirao je na tome da vrata i hauba mogu da se zatvore:

Vrata drže šarke od lima debljine 0,3 mm, a imaju mehanizam za otvaranje/zatvaranje. Dakle, da biste videli unutrašnjost, morate da povučete kvaku i otvorite vrata kao na pravom automobilu. Isto važi i za zadnju haubu, odnosno poklopac motora.

Da biste otvorili prednju haubu (prtljažnik) – morate da povučete polugu ispod instrument table. U prtljažniku se nalazi rezervni točak, rezervoar goriva i rezervoar kočione tečnosti sa odgovarajućom instalacijom“.

Pogledajte video snimak

Stižemo i do motora, koji je takođe vrlo zanimljiv:

„Motorni prostor – blok motora od kartona i drveta, glava motora i poklopac ventila od drveta, isto kao i karburator, pumpa za gorivo, pumpa za vodu i izduvna grana, hladnjak, ventilator i remenice od kartona, izduvni lonac od papira u slojevima i PVC cevi prečnika 3 mm, kompezaciona posuda rashladnog sistema od plastike oblikovane vrućim postupkom u kalupu, razvodnik paljenja od drveta…“

Dok zatvara zadnju haubu, Dušan nastavlja da objašnjava kako je izrađivao razne detalje:

„Branici su od drveta, obloženi alu folijom, brisači od lima (0,3 mm) i gume, stakla od PVC folije (0,3 mm), ram stakala od kartona. Farovi izrađeni od kartona, obloženi aluminijumskom i PVC folijom, ukrasne rozete od bakarnog lima (0,5 mm), obloženim alu folijom. Migavci od plastike oblikovane vrućim postupkom u kalupu i iznutra obojeni, imaju gumenu zaptivku do karoserije.

Kabina – obloga krova od kože, sedišta imaju bakarnu konstrukciju presvučenu tapacirom od crnog pliša. Prednja sedišta „funkcionalna“ – pomeraju se za ulazak pozadi. Pod obložen bordo-crnim somotom.

Volan od bakra sa kombinovanim prekidačem za migavce i svetla. Prednji panel ima PVC oblogu i ukrašen aluminijumskom lajsnom; opremljen glavnim prekidačem za svetla i pikslom. Instrument tabla od kartona sa brzinomerom, pokazivačima temperature i količine goriva“.

Vešanje je naročito zanimljivo. Prednje je nezavisno, 100% funkcionalno. Lisnata opruga (gibanj) od čeličnog elastičnog lima (od opruge iz budilnika) u tri sloja, spojena zakovicom i pričvršćena vijcima od 1 mm za šasiju. Gornje viljuške i nosači rukavca od pocinkovanog lima, rukavac od pocinkovanog lima sa bakarnom osovinom točka.

Elementi trapa međusobno spojeni vijcima i navrtkama od 1,5 mm. Spone od bakra. Točkovi se pomeraju levo – desno, ali volan nije funkcionalan. Mogao je da bude – problem je bio suviše tehnički zahtevan u ono vreme, zbog nedostatka neophodnih materijala i delova.

Zadnje vešanje nezavisno, 100% funkcionalno. Viljuške od pocinkovanog lima sa bakarnim osovinama točka i zavojnim oprugama prečnika 10 mm – spojene osovinicama za šasiju i osigurane lemljenjem. Točkovi mogu da se skidaju. Gume su „gotov proizvod“, dok su felna i ratkapna pravljene.

Kako se maketa proslavila?

„Krajem 1993. bio je konkurs za makete automobila za 100-tu emisiju SAT. Ja sam imao jedan drugi model „fiće“ iz 1964, koji nije bio ovako detaljno i precizno urađen. Poslao sam ga i nadao se nagradi. Dodeljene su prva, druga i treća nagrada drugim radovima, na moje razočarenje, ali onda iznenađenje – dobio sam posebnu nagradu van konkurencije, pošto je moja maketa bila mnogo bolje urađena“, priseća se Dušan.

U martu 1994. pozvan je na sajam automobila da izloži nagrađenu maketu. Međutim, on je poneo i ovu novu maketu, koja je bila vrlo lepo prihvaćena. Izlagao je na sajmu i sledećih nekoliko godina. Nagradu je dobio i od fabrike automobila „Zastava“, u koju je pozvan da pogleda čitav proizvodni proces i da poseti njen Institut za razvoj.

Poslednji put je 2003. izlagao maketu na sajmu, ispred društva ljubitelja „fića“ –  „Nacionalna klasa“ iz Zemuna. Naime, Dušan ima i pravog „fiću“, starijeg od njega par godina, kojim je išao na brojne skupove, obilazio Srbiju, Bosnu, Hrvatsku…

Pozvani su na sajam kao udruženje povodom stogodišnjice dolaska prvog automobila u Srbiju.

Nažalost, klub „Nacionalna klasa“ više ne postoji. Ostali su, ipak, drugi klubovi ljubitelja i mnogo entuzijasta kao što je Dušan Jakšić zahvaljujući kojima „fića“ i dalje živi.

Autor: Dragan Romčević

 

Čitaj dalje...

Planjanima sredstva iz Fonda za energetsku efikasnost

VELIKA PLANA, 9. novembar 2018 – Velika Plana je jedna od 14 opština i gradova kojima su iz budžetskog Fonda za energetsku efikasnost dodelјena sredstva. Iznos od oko 15,3 miliona dinara, koliko je Velika Plana dobila za energetsku sanaciju objekta Osnovne škole „Radica Ranković“ u Lozoviku, najveći je od svih koji su opštinama i gradovima ovoga puta dodeljeni. Na školi u Lozoviku, koju pohađa 340 učenika, biće urađena nova fasada sa izolacijom i zamenjena stolarija. Dobijena sredstva predstavlјaju 70 odsto ukupne vrednosti projekta, a preostalih 30 procenata finansiraće lokalna samouprava.

Ugovor je, sa ministrom energetike Aleksandrom Antićem, potpisao predsednik opštine Velika Plana Igor Matković, baš kao i 13 njegovih kolega iz drugih opština i gradova Srbije.

Ljubovija, Gadžin Han i Svilajnac treći put su konkurisali i dobili sredstva iz Budžetskog fonda za energetsku efikasnost za svoje projekte, a Velika Plana, Kragujevac i Knjaževac drugi put dobijaju podršku. Velika Plana je ranije, sredstvima iz ovog fonda, u iznosu od pet miliona dinara, kao i 5,6 miliona koje je uložila opština, energetski sanirala objekat Centra za kulturu „Masuka“.

Čitaj dalje...

Prekinuta skupštinska sednica zbog nedostatka kvoruma

SMEDEREVO, 9. novembar 2018 – Sednica Skupštine grada Smedereva prekinuta je danas, pošto ni posle 15 časova, za kad je bio zakazan njen nastavak, nije bilo kvoruma – u sali su bila samo 23 od ukupno 70 odbornika.

“Stručne službe su utvrdile da su u sali 23 odbornika, nema uslova za nastavak sednice. Ovog trenutka ne mogu da kažem kada će da bude nastavak, bićete naknadno obavešteni”, rekao je Branče Stojanović, zamenik predsednika Skupštine grada Smedereva.

Predsedavajući je prethodno, baš zbog odsustva kvoruma, proglasio pauzu u trajanju od 10 minuta, međutim, i nakon toga, kvoruma nije bilo. Pošto vladajuća većina nije mogla da sakupi dovoljan broj odbornika za nastavak sednice, kvorum nisu hteli da “daju” ni predstavnici SPS-a, kao ni odbornici iz opozicionih stranaka. Predsedavajući je potom zakazao nastavak sednice za 15 časova, ispostavilo se, bez rezultata.

Do trenutka  prekida sednice, usvojen je Predlog za donošenje koncesionog akta za poveravanje obavljanja delatnosti gradskog i prigradskog prevoza putnika na teritoriji grada Smedereva, izglasana je Odluka o utvrđivanju naziva ulica, trgova i parkova u naseljenim mestima na teritoriji grada Smedereva.

Usvojene su i odluke o sprovođenju i načelima komasacije u delovima katastarske opštine Skobalj, zatim Odluka o izmenama i dopunama Odluke o pribavljanju i raspolaganju stvarima u javnoj svojini grada Smedereva, kao i Odluka o dopuni Odluke o platama i naknadama izabranih, imenovanih i postavljenih lica u organima grada Smedereva i naknadama za rad članova radnih tela Skupštine grada Smedereva i o platama zaposlenih u Gradskoj upravi grada Smedereva.

Sednica je počela minutom ćutanja povodom stogodišnjice od završetka Velikog rata, u znak sećanja na žrtve, a završena je pozivom predsedavajućeg na tribinu posvećenu porodičnom nasilju, koju organizuju Udruženje za promovisanje slobode izražavanja – Podunavska inicijativa i Gradski savez socijalno humanitarnih organizacija Smederevo. Tribina će biti organizovana u petak, 23. novembra u 11 časova u Istorijskom arhivu u Smederevu, kao završnica projekta “Zidovi ćute, ti nemoj – prijavi nasilje”, a povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama.

Čitaj dalje...

Godišnjica velike pobede na Dunavu kod Smedereva

SMEDEREVO, 9. novembar 2018 – Za Kolubarsku bitku, recimo, svi su čuli, a za Mitrovdanski boj kod Smedereva, jednu od prvih velikih pobeda srpske vojske u Prvom svetskom ratu, koja se desila na današnji dan 1914. godine, gotovo da zna i malo koji Smederevac. Nema je u udžbenicima istorije, tek relativno odskora Mitrovdanskim bojem bavila se i stručna javnost, a tihom zaboravu sigurno je doprinela i činjenica da, na našu sramotu, o ovom značajnom događaju nema nikakvog obeležja u Smederevu, ni ploče kamoli spomenika.

Sve se odigralo drugog dana Mitrovdana, 27. oktobra po starom, 9. novembra 1914. po novom kalendaru, kada se dogodilo se ono čega su se Smederevci od početka leta pribojavali – iskrcavanje neprijatelјske vojske na smederevsku obalu Dunava. Austrougarske trupe su pokušale da Dunav pređu kod Ibrifora i prošle onako kako će proći kod Kolubare – bile su potučene do nogu.*

Napad je izvršila 6. Landšturmska brigada, sastavlјena od 8 batalјona, 2 baterije topova i voda haubica. Prebacivanje vojnika vršeno je iz Kovina. Tokom prepodneva bilo je prebačeno oko 6.000 vojnika. „Naši vojnici su nekakvom strašnom nepažnjom i labavošću svake vojne discipline pustili Austrijance da pređu Dunav lađom i da pođu uz smederevske brežulјke, a da ih naši vojnici nisu mogli ni primetiti, a kada su ih primetili, bilo je već dockan. Na našem tlu je bilo već dve-tri hilјade neprijatelјskih vojnika.“ **

O tome kako su bili opremljeni i obučeni srpski vojnici koji su čekali austrijsku vojsku sa ove strane Dunava najbolje svedoči Milan Jovanović Stojimirović: „Jedina stvar, koja je na njima nešto predstavlјala, to je bila njihova ogromna šubara, dok je sve ostalo bila sama beda i zakrpa. Niko od njih nije imao ni pristojan gunj, a cokule ili čizme nije imao apsolutno niko. Nјihovi opanci su bili mizerni, često i od neuštavlјene i neošurene kože. Oni su izgledali tako kao da su hteli da pokažu da su gola sirotinja i jadna golotinja, a da su doterani na silu da služe državu u svom ruhu. “

Sa takvom vojskom, jedinicama u kojima su bili uglavnom Čačani, Požarevlјani i Negotinci, organizovana je odbrana smederevskog odseka u ukupnoj širini fronta od oko 20 kilometara. Posle artiljerijske paljbe s one strane Dunava i iskrcavanja kod Rasadnika, srpska linija odbrane je probijena. O neprijatelјskom prodiranju, obavešten je komandant smederevskog odseka, potpukovnik Svetomira K. Cvijović,  koji je potom jedan batalјon uputio sa zadatkom da povrati izgublјene položaje. Pristigavši pred Molerov šanac, ovaj batalјon je, tek posle dva neuspešna juriša, konačno oko 13 časova uspeo da povrati i oslobodi bateriju koju je neprijatelј zarobio pri osvajanju šanca. Srpska artilјerija je ponovo počela da dejstvuje sa ovog položaja, što je imalo snažan moralni efekat na srpske vojnike i veoma je uticalo na dalјi tok boja. Ovo je bio i odlučujući momenat boja, jer je tek tada protivnapad mogao da počne.***

Srpska artilјerija je dejstvovala po neprijatelјskoj pešadiji i plovnim objektima angažovanim na odvoženju vojnika na drugu obalu.

Pobedi nad brojčano nadmoćnijim neprijatelјem znatno su doprineli  Vardarci, 2. bataljon Vardarskog puka, koji su pritekli u pomoć trećepozivcima smederevskog kraja. Oni su bili stacionirani u selu Petka kod Požarevca i do Smedereva, što je nekih 32 kilometra, pretrčali su za pet sati i nakon pola sata odmora odmah stupili u boj!

Vest o pobedi prenela je i „Politika“ od 11. novembra 1914. godine na naslovnoj strani, gde stoji „Sa naših bojišta: Austrijski poraz kod Smedereva. Juče oko tri časa ujutru neprijatelј je počeo prebacivati trupe na našu obalu kod Smedereva. Do podne je prebacio šest batalјona i tri mitralјeza. Sa našim trupama vođena je borba na Pilici do 2 i po časa po podne, kada je preduzet kontra-napad naših trupa, koji se završio u 4 po podne potpunim neprijatelјskim porazom. Od prebačenih neprijatelјskih batalјona manji je broj proteran preko Dunava, a većina je zaroblјena ili poginula. Zaroblјeno je oko 1800 vojnika i 6 oficira među kojima i jedan pukovnik. Zarobili smo i dva mitralјeza. Naši su gubici veoma mali.“

Pod „veoma malim gubicima“ sa srpske strane misli se na pogibiju oko 60 i ranjavanje oko 190 srpskih vojnika.

I francuske novine su nekoliko dana nakon bitke izvestile, pozivajući se na vesti iz Niša od 12. novembra, da je juče (dakle 11. novembra) u Niš stiglo skoro 2.000 „zaroblјenih Austrijanaca“, među kojima je bilo „osam oficira i jedan pukovnik; ovaj poslednji, ranjenik, odmah je po svom dolasku prosleđen u bolnicu“. Vest o boju pronela se veoma brzo i Smederevo su u narednim danima posećivali dopisnici najrazličitijih agencija i novina kako bi se uverili o značaju pobede, pa čak i intervjuisali učesnike ovog boja.  „Pijemont“ je već 15. novembra štampao opsežnu reportažu koju su preuzeli od dopisnika novina Rusko Slovo. Prema njegovom izveštaju zaroblјeno je 2226 vojnika, 2 pukovnika i 16 oficira. U boju je stradalo „…do 500 vojnika, a među njima mnogo oficira, jedan potpukovnik i mnogo ranjenih“. I tada, kao što bi, verovatno, bilo i danas, novine nisu odolele da sve „malo“ preuveličaju,pa je tako „Pravda“ u jednoj vesti u kojoj popisuju uspehe srpske vojske navela  da je kod Smedereva 9. novembra „…pobijeno oko 2500 hilјada neprijatelјskih vojnika a još toliko ih je zaroblјeno…“.***

Bile brojke ovakve ili onakve, jedno nije sporno; izvojevana je velika pobeda nad znatno nadmoćnijim neprijatelje, a tom i takvom događaju, da se vratimo na početak, u Smederevu nema spomena.

* „Vodič kroz kovinski kraj“, Svetozar Polić, Kovin 2006.

** “Mitrovdanska bitka kod Smedereva i druge uspomene iz 1914.”, Milan Jovanović Stojimirović

*** „Smederevo u Velikom ratu“, Miroslav Lazić i Marko Stefanović, Smederevo 2014.

Projekat „Sećanje na ratnike – 100 godina od Velikog rata u Smederevu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...

Kovinci sad mogu da biraju – Smederevo ili Pančevo

PANČEVO, 9. novembar 2018 – Kompanija Lidl je, kako je i najavila, juče otvorila još tri nove prodavnice; u Beogradu, na Čukarici kod Ade Ciganlije, u Kruševcu i u Pančevu. U Pančevu se objekat nalazi u Ulici Miloša Obrenovića, pored Aviv parka.

Kovinci, koji su proteklih nedelja u velikom broju pohodili smederevski Lidl, sada mogu da biraju; jeste im malo dalje, ali do pančevačkog Lidla mogu preko nove obilaznice kod Bavaništa, koja je takođe juče otvorena.

Inače, kako se navodi u saopštenju kompanije Lidl koje je pratilo jučerašnje otvaranje, pošto predstoji sezona praznika, u pogledu asortimana Lidl je uveo novine – Deluxe proizvode koji će na raspolaganju biti samo u periodu do kraja godine.

Čitaj dalje...