Izvor: Danas, 7. novembar 2018 – Novogodišnje instalacije postavljene po Beogradu su scenografija za bajku koja nam se priča, izjavio je za FoNet pisac Slavoljub Stanković i ocenio da je to, u principu, neka vrsta tehnike vladanja.
Kod nas praznici stižu pre roka, podsetio je Stanković, koji smatra da postavljanje rasvete, ukrasa i kićenje gradova, nemaju veze s Novom godinom, već da je po sredi komunikacija s građanima, kao tehnika vladanja.
Priča nam se bajka i onda je normalno da imamo scenografiju za tu bajku, objasnio je Stanković, u okviru serijala razgovora Bez rukavica.
A ljudi bi trebalo da se osećaju tako, bajkovito, kao da svi imamo tri godine, rekao je on novinarki Andrijani Milaćević, pretpostavljajući da je to ideja.
Mi smo nezreli, neartikulsanih misli i osećanja i onda neko na plastičan način treba da nam objasni kako se to u bajkama radi, precizirao je Stanković.
Meni je samo žao što ovo, čak i ova moja priča, dobija neki politički kontekst, a to me ne interesuje na takav način, napomenuo je on i predočio da na ovim prostorima sve što čovek kaže dobije neku političku notu.
„I to je odvratno, jer ne mogu da živim svoj život, em plaćam porez da političari imaju plate, em se bavim njihovim poslom, oni su zauzeli medijski prostor da ni sirote estradne zvezde ne mogu da dođu do izražaja“, ocenio je Stanković.
Prema njegovom tumačenju, ovo je način kako se privlači pažnja i u fokusu drži političar, po principu „evo ja radim, ovo je vidljivo“, dok se ljudi bave pitanjem da li je to lepo ili nije lepo, „što je irelevantno“
Da li je lepo ili nije lepo, ne, to nije tema, već čemu to služi, obrazložio je Stanković i konstatovao da praznične instalacije „vizuelno deluju na nas kao da smo u jednoj sređenoj, divnoj, bajkovitoj zemlji, gde kad padne noć, svetle lampioni, a vile i patuljci se šetaju…“
„A ima i zlih vila, zlih patuljaka…. pretpostavljam da smo mi ta, neka, vrsta“, ukazao je Stanković i podsetio da su u Parizu, u vreme gradnje Ajfelove kule, priznati stručnjaci tražili da se ’to čudo skloni’“.
Kada je izgrađena „Beograđanka“, zvali su je „crna udovica“, tako da ima raznih argumenata i ljudi teško prihvataju nove stvari, naveo je Stanković, koji misli da i ovi ukrasi mogu da se posmatraju kao nekakva inovacija, svakako nešto što nismo videli.
On je, međutim, uveren da iza toga stoji jedna politikantska priča, koju vidi kao sumanut koncept.
To mi izaziva gorak ukus, dok hodam gradom, saplićući se o te postavljene stvari, objasnio je Stanković i naglasio da je svaka stvar u Srbiji šansa da se ljudi podele.
Zbog toga o ovome najrađe ćutim, nadam se da niko neće da strada od ovih gluposti i da će da prođe, svašta smo mi preturili preko glave, rekao je Stanković.
Ovo je jedan način kako se vlada, ne znam, možda tako treba, za mene je ovo bajka, ponovio je on i ocenio da ljudima to možda više prija, jer su umorni od pitanja, glasanja…
Građanski aktivizam je teško sprovesti kad treba da se preživi u društvu i državi u tranziciji, rekao je Stanković, koji smatra da je „ovo slika i prilika toga“.
Na obrazloženje predstavnika vlasti da se ukrasima i prazničnim instalacijima privlače posetioci u Beograd i podstiče turistički potencijal Srbije, on je odgovorio da „retko ko putuje negde da bi se smejao nekome“.
Kako je istakao, Beograd ima šta da ponudi i treba ga učiniti atraktivnijim, ali tako što će se napraviti metro, očistiti grad, koji se delom raspada ili otvarati muzeje.
Beograd ima više turista nego ikad, ali to sigurno nije zbog ukrasa, zaključio je Stanković.
Foto: FoNet/ Zoran Mrđa