Svaka peta starija osoba žrtva porodičnog nasilja

SMEDEREVO, 4 novembar 2018 – U Srbiji je bezmalo 20 odsto stanovništva starije od 65 godina, dakle svaka peta osoba. Crveni krst Srbije je, zajedno sa Poverenicom za zaštitu ravnopravnosti, uradio telefonsko anonimno istraživanje, na uzorku od 800 starijih širom Srbije. Rezultati pokazuju da je 19,6 odsto starijih bilo žrtva nekog oblika nasilja. Dakle, svaki peti od svakog petog – na kraju je to velika, nezanemarljiva brojka.

U tom istraživanju 11,5 posto starijih je doživelo neki oblik finansijskog nasilja, a najmanje zastupljeno jeste, srećom, fizičko nasilje koje je doživelo 3,4 procenta, a koje kod starijih dovodi do većih povreda: njihove kosti su krhkije, njihove rane teže zarastaju i mogu da izazovu invalidnost i smrtni ishod. Istraživanje pokazuje i da je neki oblik psihičkog nasilja doživelo 7,8 odsto starijih: od vređanja, nazivanja pogrdnim imenima, obraćanja starijim osobama kao prema detetu, bez poštovanja.

Neka istraživanja pokazuju da pojedine osobe koje više godina trpe psihičko nasilje, pet godina kraće žive. Na kraju, ne i najmanje važno, tu je i zanemarivanje koje doživljava 3,9 posto starijih. Najčešće žrtve zanemarivanja, kako je pokazalo istraživanje, jesu starije osobe koje imaju penziju ispod 10.000 dinara, dakle najsiromašniji kojima je najčešće i potrebna pomoć.

S obzirom na to da su stariji u svakom trenutku mogli da prekinu anketu, na pitanje o seksualnom nasilju, niko od njih nije želeo da odgovara, a samo jedna žena je rekla da je bila žrtva pokušaja silovanja, ali je i ona na kraju odustala od daljeg anketiranja. Inače, seksualno nasilje definiše se prilično široko: od vulgarnog dobacivanja do silovanja, ali je to očigledno tema o kojoj starije osobe ne žele da govore.

Postoje različiti faktori koji utiču na rizik od zlostavljanja starijih, kaže za Podunavlje.info Nataša Todorović, psiholog i stručna saradnica Crvenog krsta Srbije.

– Oni koji su često bili žrtva agresivnog ponašanja u porodici, posle postaju izvršioci nasilja nad starijima, prosto agresivno ponašanje se uči. Druga stvar su faktori rizika koji se tiču same starije osobe. Ukoliko je ona hronično bolesna, funkcionalno zavisna, ukoliko joj treba više pomoći, siromašna, ukoliko je ekonomki i stambeno zavisna od nasilnika, to su faktori rizika koji mogu da dovedu do  nasilja. Imamo i faktore rizika koji su vezani za nasilnika, onaj ko je nasilnik zavisan je ekonomski i stambeno, jer vrlo često deca žive sa roditeljima u stanu, koji je u vlasništvu roditelja. Tako da ta zavisnost može da dovede do nasilja. To je i alkoholizam i  zloupotreba psihoaktivnih supstanci. Sada imamo i rizike od nasilja, koji se tiču društva: neke kulturne norme, stereotipi da stariji ne doprinose, da su oni teret za društvo, da oni samo troše, da njima ne treba. Treća stvar su zajednice, ukoliko su one izolovane, povećava se rizik od nasilja – ističe Nataša Todorović.

Kada govorimo o starijima, govorimo o ljudima koji imaju 65 i više godine, pa i 100. To su ljudi koji se međusobno razlikuju mnogo više, nego bilo koja druga dobna grupa. Zato je ispravno govoriti stariji, jer nisu svi u istim kategorijama. U prevenciji nasilja nad starijima važno je da srušimo stereotipe, da promenimo sliku o starijima i starosti, a i stariji treba da znaju svoja prava i kako sistem funkcioniše.

– Treba i da razvijamo međugeneracijsku solidarnost, a to se pre svega odnosi na unuke i njihove bake i deke. Time i preveniramo nasilje. Promovišemo zdravo starenje koje ne počinje sa 65 godina, nego u vrtiću. Tu decu, koja će sve duže i duže da žive, učimo zdravoj ishrani, fizičkoj  aktivnosti, solidarnosti, volontiranju, ekologiji… Sve ono što jedno društvo čini sa jedne strane modernim, a sa druge strane solidarnim. Sve ono što se menja, treba da se menja u lokalnoj zajednici, a onda će mnogo lakše da se menja na nacionalnom nivou – naglašava stručna saradnica Crvenog krsta Srbije.

Podaci Svetske zdravstvene organizacija kažu da jedna od šest starijih osoba trpi, a jedna od 24 prijavljuje nasilje u porodici. Kako je to kod nas, koje su neslavne brojke, koliko su podaci sa početka ovog teksta odraz pravog stanja stvari, a koliko nasilja nad starijima ostane neprijavljeno, nažalost, ostaje samo da naslućujemo.

Projekat „Zidovi ćute, ti nemoj – Prijavi nasilje“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

Izdvajamo