You are here

„Crna lista“ firmi koje drže radnike „na crno“

BEOGRAD, 2. novembar 2018 – Ministarstvo rada objavilo je na svom sajtu spisak na kome se nalazi više od 1.000 preduzeća ali i pojedinaca koji su svoje poslove obavljali mimo zakona i u kojima su zatečeni radnici “na crno” ili su inspektori u njima utvrdili različite druge nepravilnosti. Među njima je i 38 firmi iz Smedereva,  u kojima su zatečeni radnici koji su radili “na crno“, a od tog broja 13 firmi i pojedinaca je radilo mada nisu bili registrovani, uopšte ili za delatnost koju su obavljali.

U Smederevskoj Palanci je 8 firmi u kojima su inspekcije zatekle radnike „na crno“, u Velikoj Plani ih je 7, a u Kovinu 5.

Kompletna spisak možete pogledati na ovom linku:

spisak-rad-na-crno-3.09-24.10.2018.

Čitaj dalje...

Luka Veličković pobednik Treking lige Srbije za juniore

BEOGRAD/VELIKA PLANA, 2. novembra 2018 – Planinarski savez Srbije objavio je zvanične rezultate Treking lige Srbije za 2018. godinu; na kraju sezone najbolji junior je Luka Veličković  iz PK “Vrbica” iz Velike Plane sa 453 boda. Iza njega je, sa 441 bodom, Jovan Malešević iz PK “Borkovac” iz Rume, a treće mesto zauzeo je Ognjen Vićentić (PK “Povlen” Valjevo), sa 275 bodova.

Inače, pobednik Treking lige Srbije 2018. u generalnom plasman pojedinačne konkurencije je Ratko Maksimović (PSK “Balkan”, Beograd) sa 696 bodova, drugo mesto zauzeo je Miloš Rondović (PAK “Mosor”, Niš) sa 688, a treći je Marko Jovanović (PEK “Gora”, Kragujevac) sa 675 bodova.

Pobednik Treking lige Srbije u ženskoj konkurenciji je Snežana Đurić (PEK “Gora” Kragujevac), dok su drugo i treće mesto zauzele planinarke PSK “Mosor” iz Niša, Ivona Velimirović (574) i Olivera Stanković (574).

Prvo mesto u ekipnoj konkurenciji osvojila je ekipa PEK “Gora” iz Kragujevca sa 3227 bodova. Na drugom mestu nalazi se niški PAK “Mosor” sa 3185, treći je PSK “Balkan” iz Beograda sa 3102 boda.

Pobednik kupa Srbije u planinarskom trekingu je Miloš Rondović (PAK “Mosor”, Niš) sa 610 bodova. Drugi mesto sa 596 bodova zauzeo je Marko Jovanović (PEK “Gora”, Kragujevac), treće Aleksandar Jeličić (Železničar, Beograd) sa 591 bodom. Pobednica kupa u ženskoj konkurenciji je ista kao i prethodne godine – Maja Milosavjević (PSK Jastrebac, Kruševac) sa 551 bodom. Slede dve planinarke niškog Mosora – Olivera Stanković sa 512 i  Ivona Velimirović 508 bodova.

U ekipnoj konkurenciji pobednik kupa je PAK “Mosor” iz Niša sa 2747 bodoba. Drugo mesto zauzela je ekipa PK “Era” iz Užica sa 2633, a treće PK “Ozren” iz Sokobanje sa 2629 bodova.

U 2018. godini u okviru Treking lige Srbije nastupio je ukupno 761 takmičar, a takmičio se 61 planinarski klub.

Čitaj dalje...

Dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima

Izvor: UNS i NUNS, 2. novembar 2018 – Povodom 2. novembra, Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, oglasili su se dana i UNS i NUNS. Prenosimo njihova saopštenja.

UNS: Bezbednost novinara ima ogroman društveni značaj

Povodom Međunarodnog dana borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara pozivaju sve aktere društvene i političke scene da se uzdrže od bilo kakvih aktivnosti koje direktno ili posledično mogu da ugroze bezbednost novinara i drugih medijskih radnika.

Članovi Stalne radne grupe, formirane Sporazumom o saradnji i merama za podizanje bezbednosti novinara kojeg su potpisali predstavnici Republičkog javnog tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova i novinarskih i medijskih udruženja, ukazuju na ogroman društveni značaj bezbednosti novinara i drugih medijskih radnika koji obavljaju posao u javnom interesu.

Članovi Stalne radne grupe obavezuju se da će učiniti sve što je u njihovoj moći kako bi slučajevi ugrožavanja bezbednosti novinara bili efikasno i na zakonit način sankcionisani, svesni da slobode medija ima samo u uslovima sigurnosti.

Posle višemesečnog prekida, Stalna radna grupa je saopštila da je nastavila rad i da će o svojim aktivnostima redovno obaveštavati javnost.

Pored Stalne radne grupe, juče i danas su otpočele sa radom radne podgrupe za analizu Krivičnog zakonika i za analizu stepena otvorenosti institucija.

Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima ustanovljen je odlukom UN 18. decembra 2013. godine, a prvi put je obeležen 2. novembra 2014. godine, povodom prve godišnjice ubistva francuskih novinara Žislena Dipona i Kloda Verlona, koji su ubijeni prilikom izveštavanja u afričkoj državi Mali.

Međunarodni dan borbe protiv nekažnjivosti zločina nad novinarima, ustanovljen odlukom Ujedinjenih nacija pre pet godina, prvi put je obeležen povodom prve godišnjice ubistva francuskih novinara Žislena Dipona i Kloda Verlona, koji su ubijeni prilikom izveštavanja u afričkoj državi Mali.

NUNS Protest zbog nekažnjivosti zločina nad novinarima u Srbiji

U poslednjih 25 godina skoro 2.500 novinara stradalo je dok su obavljali svoj posao, pokušavali da informišu javnost o revolucijama, pučevima, ratovima ali i kriminalu ili korupciji.

Od 1991. do kraja 2001. godine, čak 39 novinara i medijskih radnika iz Srbije ubijeno je, kidnapovano, nestalo ili izgubilo život pod nerasvetljenim okolnostima. U najvećem broju slučajeva odgovorni za ubistva i napade nad novinarima nisu kažnjeni, a u nekima istraga nikada nije ni pokrenuta.

Nema te političke garniture u novijoj istoriji Srbije koja nije obećala promptno rešavanje ubistava. Ova vlast je formirala i Komisiju za rešavanje ubistava novinara, kao simbolički privid promena koje su u stvarnosti izostale. Aleksandar Vučić, tadašnji prvi potpredsednik vlade a današnji predsednik države, čak se i izvinio ali ne zbog toga što je onomad bio deo režima koji je učestvovao u ubistvu, već što smo toliko godina čekali da izvršioci ubistva dođu pred lice pravde. U tom istom režimu kojim je rukovodio Slobodan Milošević participirali su i Ivica Dačić i Maja Gojković i bivši predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji će, povodom formiranja Komisije izjaviti da je Srbija “pravna i pravedna”!

Nije Srbija ni pravna ni pravedna! Još od tragične smrti Radislave Dade Vujasinović novinari apeluju da se rasvetli njena smrt; apeluje da država nađe i kazni one koji su u sred bela dana, precizno, hladno i profesionalno likvidirali novinara Slavka Ćuruviju; apeluje da se otkriju i kazne surove ubice Milana Pantića. Naši apeli žive jedan dan, u sve manjem broju medija i kao da nikad ne stignu do onih kojima su upućene. Država ih ne čuje, ignoriše ih, odbijaju se od nje i posle godinu dana poput eha vrate se na mesto odakle su krenule na svoj tihi put, da bi ponovo bile izrečene, ponovo živele jedan dan i tako u krug…!

Treba reći da ubistava, na sreću, odavno nema. Nije, međutim, samo ubistvo zločin, ono je najteži oblik zločina: pritisci, pretnje i fizički napadi na novinare uglavnom rezultiraju uznemirenjem, strahom, konačno – autocenzurom što itekako potkopava slobodu medija i pravo javnosti na informisanje, a žrtve prepušta bespomoćnosti.

Napadi na novinare nisu samo napadi na njihov fizički i psihički integritet, napadi na novinare su napadi na slobodu izražavanja i slobodu medija. Za to su, naravno, odgovorni oni koji atakuju na profesiju ali pre svih državni organi od kojih se očekuje da u potpunosti poštuju domaće zakone i svoje međunarodne obaveze kako bi obezbedili da se i državni i nedržavni počinioci i podstrekivači nasilja nad novinarima privedu pravdi.

Zato ne apelujemo, već insistiramo da se državni organi javno oglase povodom sve učestalijih pritisaka na naše kolege, koji su u poslednje tri godine čak 73 puta počinjeni od strane nosilaca javnih funkcija i na taj način ohrabre novinare da rade svoj posao, a obeshrabre one koji ih u tome sprečavaju.

U 2017. godini NUNS je ukupno zabeležio 31 slučaj napada, pretnji i zastrašivanja novinara. Prema poslednjim podacima kojima NUNS raspolaže od ukupnog broja u 6 slučajeva tužilaštvo je utvrdilo da nema mesta pokretanja postupka jer nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti. U postupcima pred tužilaštvom nalaze se 23 slučaja, dok je samo jedan slučaj rešen tako što je izrečena mera bezbednosti obaveznog lečenja na slobodi i zabrana prilaska. Povodom jednog slučaja pokrenut je sudski postupak a povodom jednog prekršajni postupak.

U 2018. godini NUNS je zabeležio 22 slučaja napada, pretnji i zastrašivanja novinara. Od tog broja, u 4 slučaja tužilaštvo je utvrdilo da nema mesta pokretanja postupka jer nema elemenata krivičnog dela koje se goni po službenoj dužnosti, 16 slučajeva je još u toku pred tužilaštvom dok je u jednom slučaju pokrenut sudski postupak. Jedan slučaj nije prijavljen policiji.

Pozivamo vlasti da podrže predlog Međunarodne federacije novinara da UN donesu Konvenciju za zaštitu novinara i medijskih profesionalaca. Država Srbija je dužna da implementira Akcioni plan UN za bezbednost novinara i nekažnjivost kao i Preporuke Saveta Evrope za zaštitu novinarstva i bezbednost novinara i drugih medijskih radnika.

Tražimo od svoje države da preuzme odgovornost za nekažnjavanje napada na novinare.

 

Čitaj dalje...

Koncert gitariste Andreja Grozdanova 

SMEDEREVO, 2. novembar 2018 – Hrvatski gitarista Andrej Grozdanov ovog petka ima koncert u Smederevu, ulaz je slobodan, a prisutni će moći da ostave dobrovoljne priloge namenjene deci sa posebnim potrebama.

Nastupiće u Koncertnoj dvorani Centra za kulturu Smederevo, sa početkom u 20 sati, a program nosi naziv “Acoustic songs of faith“ („Akustične pesme vere“),

Andrej Grozdanov je rođen u Rijeci. U svojim ranim godinama pokazivao je zanimanje za muziku i klavir koji je privatno učio tri godine, da bi kao tinejdžer „otkrio” gitaru. Očaravali su ga zvuci instrumenta, pogotovo električne gitare koju ubrzo počinje da svira.

U 20-toj godini prolazi audiciju na jednoj od najvećih škola za savremenu muziku ”Guitar Institute of Technology, Musicians Institute”, tada smeštenoj u Londonu. Na tom institutu Andrej je diplomirao sa „platinastom diplomom“. Mentor mu je bio gitarski virtuoz Pit Langman, a ostali učitelji su bili Džon Aberkombi, Frenk Gambal, Majkl Anđelo, Hju Berns, Pjer Bensusan, Erik Rouč. Osim toga, Andrej Grozdanov učio je ritam od velikih bubnjara Bernara Purdija i Tomasa Langa.

Po povrataku u domovinu, upisuje studije teologije i filozofije i stiče zvanje diplomiranog teologa. Kao gitarista savremene hrišćanske muzike snimio je preko 200 pesama koje se nalaze na albumima, što u izvođenjima uživo, što na studijskim snimcima. Svojim je internacionalnim iskustvom omogućio razvoj toga žanra u Hrvatskoj i time po mnogima ostavio nezaobilazan pečat kao jedan od istinskih pionira. Njegova publika seže od  20 do 30 ljudi na intimnim akustičnim koncertima do koncerta sa punim bendom i stadionskih 25-30.000 ljudi u publici.

Grozdanov je često sarađivao sa „Gremi“ dobitnicima koji daju doprinos žanru savremene hrišćanske muzike kao što su Hillsong, Met Redman, Delirious, Majkl Smit, London Community Gospel Choir. Sarađivao je sa afirmisanim gitaristima različitih stilova, sa Vlatkom Stefanovskim, Martinoom Moroom, Filom Kigijem, Džonom Stauelom.

Čitaj dalje...

Mihailo Petrović Alas – Život, delo, vreme

VELIKA PLANA, 2. novembar 2018 – Povodom 150 godina od rođenja Mihaila Petrović Alasa Srpska akademija nauka je pripremila izložbu, koja će danas biti otvorena i u Velikoj Plani.

Otvaranju izložbe, koje je zakazano za 18 sati u holu Centra za kulturu u Velikoj Plani, prisustvovaće i kratka predavanja održati dr Vojislav Andrić, predsednik Društva matematičara Srbije, i dr Dušan Joksimović, redovni profesor na Kriminalističko-policijskoj Akademiji.

Čitaj dalje...