You are here

Obeležen Dan oslobođenja Smedereva u I svetskom ratu

SMEDEREVO, 30. oktobar 2018 – Komemorativnim okupljanjem kod Spomenika izginulim i umrlim vojnim obveznicima iz Smedereva u ratu 1914 – 1919. godine u centru grada i svečanom akademijom u Centru za kulturu danas je obeležen Dan oslobođenja Smedereva u Prvom svetskom ratu.

Okupljanje kod nedavno obnovljenog spomenika, počelo je himnom, a zatim je minutom ćutanja odana počast precima koji su se borili u Velikom ratu. Parastos su služili sveštenici Srpske pravoslavne Crkvene opštine smederevske, da bi potom vence položili predstavnici Vojske Republike Srbije, Grada Smedereva, političkih organizacija i potomci slavnih ratnika – Udruženje potomaka ratnika 1912-1918, Udruženje ratnih dobrovoljaca 1912-1918 njihovih potomaka i poštovalaca, Gradski odbor SUBNOR-a Smederevo, Podružnica Lipe i Patriotska spona 1912-1999. Komemoraciju je završio prigodnom besedom Branko Milanović, zamenik predsednika Udruženja potomaka ratnika 1912-1918.

Svečanu akademiju, povodom 100 godina od završetka Prvog svetskog rata, koja je održana u Centru za kulturu, pod pokroviteljstvom Grada Smedereva, otvorio je hor Kir Stefan Srbin, najpre himnom „Bože pravde“, zatim i „Maršom na Drinu“.

O Smederevu i smederevskom kraju u Prvom svetskom ratu govorio je Miroslav Lazić, viši kustos istoričar u Muzeju u Smederevu.

– Smederevci su bili među prvima koji su iskusili rat. Austrougarski monitori na Dunavu i predstraže na severnoj obali Dunava vatrom iz pušaka i topova označili su početak sukoba čak i pre nego što je formalno upućena objava rata Srbiji. Smederevska varoš je do kraja leta sporadično tučena artiljerijskom i puščanom vatrom manjeg ili većeg intenziteta. Specifičnost Smedereva ogledala se u činjenici da je kao varoš na velikoj graničnoj reci, posle Šapca i Beograda, bio grad u Srbiji koji je najviše postradao. Čak i u danima kada borbi nije bilo život je proticao u neizvesnosti, jer su stanovnici živeli kako je to Slavoljub Šterić lepo opisao ‘na puškomet od neprijatelja’ – kazuje Lazić.

Viši kustos istoričar se u drugom segmentu bavio Smederevskim bojem 1914, koji ćemo detaljnije opisati u narednim programskim sadržajima serijala, koji povodom  stogodišnjice od Velikog rata, objavljuje Podunavlje.info.

Međutim, nastavlja Lazić, i nakon ove pobede borbe su nastavljene, kako na frontu, tako i iza njega, sa strašnom epidemijom tifusa sve do aprila 1915. Godine. Specifičnosti Smedereva u Prvom svetskom ratu određene su u velikoj meri geografijom, kaže Lazić.

– Naime, nalazeći se na granici tadašnje Srbije, na samom ulazu u Moravsko-vardarsku dolinu, koja je naročito za Nemački Rajh bila od životne važnosti, za njegov Drang nacht Osten. Zato ne treba da čudi što je baš nemačka 11. armija u oktobru 1915. godine osvojila Smederevo. U tom smislu nemačko vojno prisustvo u Smederevu biće naročito naglašeno sve do kraja rata, iako je ovaj deo Srbije kasnije bio deo austrougarske okupacione zone. Posledicu paklene artiljerijske vatre iz preko 200 topova koja se sručila na Smederevo, nisu mogle da sakriju ni austrougarske okupacione novine: „Smederevo je ona varoš u Srbiji, preko koje je prešla najstrašnija bujica rata. Nekada još lijep, čuveni grad, danas je skoro sama razvalina“.

Hrana i drugi važni resursi su otimani, a stanovništvo svedeno na puke izvršioce vojnih naredbi okupatora, dodaje Lazić I trogodišnju okupaciju opisuje kao “(su)život po dekretu”, s obzirom na činjenicu da je okupator samo uz pomoć grube sile uređivao društveni život naredbama iz vojnih komandi.

– Prvi front je ubijao; drugi front je spasavao živote. Drugi front ženskog angažmana dramatično je promenio ulogu žena u dvadesetom veku. U uslovima nedostatka muške radne snage, najviše su žene preuzimale muške poslove, dodajući ih svojim, uobičajenim zaduženjima. Zato nije preterano reći da je tokom trajanja okupacije Srbija živela u nekoj formi Ženskog društva. Jer, u Smederevu je 1916. godine nedostajalo skoro 44% predratnog muškog stanovništva – navodi Lazić.

Na kraju osvrta na Veliki rat, koji će biti temai njegove knjige koja je u pripremi, viši kustos istoričar u smederevskom Muzeju, Miroslav Lazić, govorio je o oslobođenju, podsetivši da su, konačno, nakon manjih borbi u Radincu 29. oktobra, jedinice iz sastava 1. srpske armije pod komandom vojvode Petra Bojovića u ranim jutarnjim časovima 17. oktobra po starom, 30. oktobra po novom kalendaru, ušle pobedonosno u Smederevo. Srpsku zastavu u grad uneli su vojnici leve kolona Konjičke divizije predvođeni majorom Dušanom Dodićem.

U Smederevu je 7. oktobra 1928. svečano proslavljena desetogodišnjica proboja Solunskog fronta. U onovremenoj lokalnoj štampi sa pijetetom su se sećali izginulih i umrlih koji su živote dali kako bi se ispunila, citiraću „Zavetna misao ujedinjenja“. Danas, 100 godina nakon oslobođenja, najmanje što možemo da uradimo jeste da se na dostojanstven način i sa mnogo poštovanja okupimo ovde, te sa neizmernom zahvalnošću kažemo „Neka im je večna slava!“

U muzičkom intermecu svečane akademije nastupio je Milan Lazić, učenik Muzičke škole, koji je na harmonici izveo Tajčevićeve „Balkanske igre“, a u drugom delu svečanosti prikazan je dokumentarni film „Srbija u Prvom svetskom ratu“, u kome su korišćeni sačuvani snimci naših i stranih snimatelja, o jednom od najpotresnijih i najsvetlijih perioda u istoriji Srbije.

Projekat “Sećanje na ratnike – 100 godina od Velikog rata u Smederevu” sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Čitaj dalje...

Dunav počeo da raste!

SMEDEREVO, 30. oktobar 2018 – Hidrolozi su bili u pravu; Dunav je, makar u ovom svom delu u Srbiji, počeo da raste. U Smederevu je danas u podne  izmereno 438 – 4 santimetra više nego juče. Slično je i na ostalim mernim stanicama, od Bezdana do Prahova.

Nizak vodostaj, koji je napravio toliko problema u plovidbi u Mađarskoj, po rečima Veljka Kovačevića, pomoćnika ministra za rečni saobraćaj, nije na našem delu Dunava ugrozio kretanje plovnih objekata, mada u novosadskoj Lučkoj kapetaniji kažu da su barže morale da budu manje opterećene kako se ne bi nasukale.

U svakom slučaju, sudeći po hidrološkoj prognozi, najgore je prošlo.

Čitaj dalje...

Đaci IV/2 i učitelј Miloš dobili Evropsku oznaku kvaliteta

KOVIN, 30. oktobar 2018 – Učenici IV2 odeljenja kovinske Osnovne škole „Desanka Maksimović“, sa učitelјem Milošem Bakovićem, dobitnici su Evropske oznake kvaliteta za izuzetan rad u okviru projekata „We use web 2. tools in class“ i „Math is a game“. Nešto ranije, u avgustu ove godine, ova ekipa je dobila prvo Nacionalnu oznaku kvaliteta, a novo, evropsko priznanje, stiglo je prošle nedelje.

„To znači da su vaš rad, rad vaših učenika i škole priznati na najvišem evropskom nivou. Takođe, vaš projekat će biti izložen u posebnom prostoru evropskog portala na www.etwinning.net.“, stoji u obaveštenju koje je stiglo na adresu učitelјa Miloša Bakovića.

eTwinning je platforma namenjena prosvetnim radnicima koji rade u školama i predškolskim ustanovama u Evropi za potrebe komunikacije, saradnje, razvijanja projekata, razmene, učenja i podučavanja. eTwinning podstiče saradnju među školama u Evropi upotrebom informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT), tako što se školama obezbeđuju podrška, alati i usluge. Platforma takođe pruža mogućnosti za besplatno i kontinuirano profesionalno usavršavanje nastavnika putem interneta.

Projekat „Math is a game“ osmišlјen je kako bi matematika učenicima postala interesantnija i atraktivnija, da oni kroz učešće u raznovrsnim matematičkim igrama iz drugih evropskih zemalјa postali motivisaniji za učenje i rad. Igrolika nastava je inovativni model u projektu, kroz igru deca razvijaju čula i stvara se osnova za učenje. Raznovrsnost igara doprinosi raznolikosti nastave, što pojačava motivaciju i učenika i nastavnika za učenje i rad.

Projekat „We use web 2.0 tools in class“ osmišlјen je kako bi se aktivno prezentovalo korišćenje različitih web 2.0 alata u procesu nastave i kako bi nastavnici i učenici razvijali nove IKT veštine. Projekat podrazumeva kompjuterski podržano učenje, gde učenik koristi kompjuter u procesu učenja, što podrazumeva korišćenje različitih softvera, odnosno web 2.0 alata.

U projektima su učestvovali prosvetni radnici iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Slovenije, Polјske, Italije, Makedonije, Gruzije, Rumunije, Moldavije, Španije, Slovačke, Bugarske, Albanije i Turske, a komunikacija između partnerskih škola obavljana je putem elektronske pošte, TwinMail-a i TwinSpace-a. Nosioci projekata su postavlјali zadatke, a ostali učesnici su ih ispunjavali. Partneri su predstavlјali svoje matematičke igre i web 2.0 alate aktivno u Twinspace-u i na posebnim stranicama, tako da su i učenici imali prilike da ih vide i isprobaju sa nastavnicima u svojim školama. Kao rezultat zajedničkog rada nastale su knjige zajedničkih igara i web 2.0 alata najrazličitije namene svih učesnika, ali i evaluacija projekata.

 

Čitaj dalje...

Istina o 24 slučaja: SARTID – istraga u toku (još uvek)

BEOGRAD, SMEDEREVO, 30. oktobar 2018 – Centar za istraživačko novinarstvo objavio je dosije o 24 slučaja spornih privatizacija, među kojima je posetiocima portala Podunavlje.info verovatno najinteresantniji onaj Sartida. Prošlo je šest godina od uspostavljanja vlasti SNS-a i formiranja radne grupe za 24 privatizacije, od 21 firme, koliko ih je bilo u ova 24 slučaja, trećina je ugašena, a trećina je u stečaju. Sartid je jedan od tri slučaja, zajedno sa „Prosvetom“ i „Novostima“, gde istraga još uvek traje.

Timeline

30/07/2002 Zbog prezaduženosti pokrenut stečajni postupak u Sartidu

31/03/2003 Prodat Sartid iz stečaja

10/05/2004 Savet za borbu protiv korupcije objavio izveštaj o prodaji Sartida

31/01/2012 Vlasnik Železare je ponovo Vlada Srbije

12/2012 Saslušani funkcioneri u okviru istrage o Sartidu

28/12/2013 Vučić: policija podnela četiri krivične prijave

21/03/2015 Dolazak novog menadžmenta

18/04/2016 Ponovo prodat Sartid

Resume

Srpsko akcionarsko rudarsko topioničarsko industrijsko društvo – Sartid (Železara Smederevo) je osnovano u Beogradu 20. februara 1913. Za vreme Jugoslavije, nakon procesa nacionalizacije, postalo je društveno preduzeće.
Sa dolaskom DOS-a na vlast otvorilo se pitanje poslovanja Železare, koja je imala velike dugove. U martu 2002. premijer Zoran Đinđić (DS) je potpisao pismo o namerama i strateškom partnerstvu Sartida sa USS Košice iz Slovenije, u vlasništvu američkog US Steel-a.
Skoro pet meseci kasnije, otvoren je stečajni postupak nad Sartidom zbog prezaduženosti.
Zbog brzine i načina na koji su donošene odluke u stečaju, Savet za borbu protiv korupcije je kasnije napisao da je sud pokazao neshvatljivu brzinu u odnosu na činjenicu da su pojedini stečajni postupci trajali i više od deset godina:
„Odluke su donošene istog dana ili sutradan po predlogu stečajnog upravnika, ponekad su post festum odobravane akcije za koje je neophodna saglasnost stečajnog veća, a gotovo je farsična činjenica da je oglas o otvaranju stečaja nad jednim zavisnim preduzećem objavljen u Službenom glasniku pošto je već doneta odluka o njegovoj prodaji.”
Tako je, na primer, stečajni upravnik 28. marta 2003. dao predlog da se izvrši prodaja US Steel-u za 21,3 miliona dolara, da bi već 31. marta kompletna Železara bila prodata ovoj američkoj kompaniji, neposrednom pogodbom, bez javnog oglašavanja.
Oktobra te godine radnici Železare stupaju u štrajk koji će trajati do novembra, kada su im ispunjeni zahtevi za povećanje plate i rešavanje statusa 450 radnika u zavisnim preduzećima.
Savet za borbu protiv korupcije je u maju 2004. objavio izveštaj o prodaji Sartida i vođenju stečajnog postupka, uz zaključak da je taj slučaj „do sada najveći skandal procesa privatizacije u našoj zemlji.“
„Prodaja Sartida AD i zavisnih preduzeća u postupku stečaja izaziva osnovanu sumnju da je u pitanju klasičan slučaj korupcije u koju su uključeni najviši organi izvršne i sudske vlasti, koji su zloupotrebili svoj položaj,“ napisao je Savet, dodajući da je prodajna cena od 21,3 miliona dolara bila niska jer je Ekonomski institut procenio vrednost investiranog kapitala Sartida AD na 57.645.000 dolara, Sartid Beli limovi na 960.000 dolara i Sartid Luka Smederevo na 930.000 dolara. Pored toga, kupac je bio oslobođen svih dugova koji su, prema medijima, bili procenjeni na 1,7 milijardi dolara.
„Ta firma je svesno ušla u igru, što se vidi iz sukcesivnih koraka, izražavajući navodnu želju da se pomogne preduzeću koje se nalazi u velikim teškoćama, a u stvari tražeći privilegovan položaj čime bi ostvarila ključnu prednost u odnosu na potencijalne takmace u procesu privatizacije,“ piše u izveštaju Saveta.
US Steel će upravljati Sartidom narednih devet godina, da bi u januaru 2012. odlučili da vrate državi Železaru zbog lošeg poslovanja i posledica svetske ekonomske krize iz 2008. Sartid je za jedan dolar ponovo postao državno vlasništvo.
Tadašnji premijer Mirko Cvetković rekao je da je Vlada otkupila Železaru sa ciljem da očuva proizvodnju i radna mesta za više od 5.000 zaposlenih.
Te godine počela je sa radom i radna grupa MUP-a koja je istraživala sporne privatizacije, među kojima i Sartid, pa je u septembru 2012. tadašnji premijer Ivica Dačić (SPS) rekao da što se njega tiče prvi na spisku treba da bude Sartid.
Pred kraj 2012. mediji su izveštavali da su Aleksandar Vlahović, nekadašnji ministar privrede i privatizacije, Božidar Đelić, ministar finansija, Miroljub Labus, šef Agencije za sanaciju, likvidaciju i stečaj banaka i Nemanja Kolesar, šef kabineta Zorana Đinđića, saslušani u policiji zbog privatizacije Sartida.
Policija je, pored tri izveštaja koja je podnela Tužilaštvu za organizovani kriminal 2013. godine, vodila i zajedničku istragu sa holandskom policijom i pravosudnim organima zbog sumnje da postoje elementi krivičnog dela pranje novca.
U decembru 2013. prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je rekao da je policija podnela četiri krivične prijave, među njima i protiv Nemanje Kolesara.
Nakon ukidanja radne grupe MUP-a, predmet je dat policijskim službenicima iz Smedereva.
Postupak koji danas vodi Tužilaštvo za organizovani kriminal se još nalazi u fazi istrage i nije podignuta optužnica.
Sartid je bio pod upravom države sve do 2015. kada je Železara predata na upravljanje profesionalnom menadžerskom timu HPK Menadžmenta, na čelu sa slovačkim direktorom Petrom Kamarašom. Vlada do danas odbija da objavi detalje tog ugovora.
U aprilu 2016, Vlada i kineska kompanija Hesteel su potpisali kupoprodajni ugovor kojim je Hesteel preuzeo Železaru za 46 miliona evra.

Document

Sartid – Generalni direktor Sartida piše Labusu

Ostalo

Sartid – Ugovor o kupoprodaji Sartida u stečaju i US Steel Balkan

Poslovna dokumentacija

Sartid – Nalaz Ekonomskog instituta – procena vrednosti investiranog kapitala

Poslovna dokumentacija

Sartid – Izveštaj Saveta poslat Vladi Srbije

Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije

Sartid – Informacije o Predlogu sporazuma o saradnji Vlade RS i US Steel

Poslovna dokumentacija

Sartid – Izveštaj Saveta poslat Vladi Srbije

Izveštaj Saveta za borbu protiv korupcije

https://24slucaja.cins.rs/sr/slucajevi/sartid

Čitaj dalje...

Pohod „Stazama zdravlja“ ove nedelje

VELIKA PLANA, SMEDEREVSKA PALANKA, 30. oktobar 2018 – Planinarski klub „Vrbica“ iz Velike Plane objavio je danas poziv za pohod „Stazama zdravlja“, koji će u nedelju biti održan na jezeru Kudreč.

Polazak je u nedelju, 4. novembra, ispred zgrade Pozorišta u Velikoj Plani, a za 9 i 30 je planiran početak akcije. Maršruta je: Velika Plana – jezero Kudreč i nazad.

Staza oko Kudrečkog jezera, od 12 i po kilometara, prilagođena je rekreativcima i ljubiteljima prirode, napominju organizatori. Nakon pešačenja biće organizovano druženje pored jezera, uz ručak i muzički program, a povratak za Veliku Planu predviđen je u popodnevnim časovima.

Čitaj dalje...

Oslobođenje Smedereva 30. oktobra 1918.

SMEDEREVO, 30. oktobar 2018 – „Ulicom idu vojnici sa francuskim šlemovima i naperenim puškama. Francuzi, Francuzi hori se sa sviju strana i spremlјeno cveće baca se na njih. Oni nam odgovaraju: Srbi smo, Srbi smo. Oh, kako je veličanstven taj trenut! Izgubili smo glas, gušili smo se, sve to samo jeca i kliče skoro nečujno: Živela slobodna Srbija…“. Ovako 30 oktobar, današnji i Dan oslobođenja Smedereva, po novom kalendaru, opisuje Pera Maksimović, advokat smederevski.[1]

Napomena, „po novom kalendaru“, zbog višedecenijske zabune koju je u Smederevu pre par godina dodatno pospešila vlast obeležavajući taj datum, mada jedna ulica u gradu, istim povodom, nosi ime „17. oktobra“. Dodatnu konfuziju čini to što je Dan oslobođenja Smedereva u II svetskom ratu 16. oktobar, što nije sporno, jer je novi kalendar tada bio u Srbiji, odnosno Jugoslaviji, na snazi više od dve decenije. Ali, to dvodatumlje je ovde vazda pravilo nedoumice, a vlast je samo dala svoj skroman doprinos, na neki način objedinjavajući tada ove dve proslave.

No, da se vratimo tom svetlom trenutku, oslobođenju Smedereva 30. oktobra 1918. Iako je grad oslobođen bez većih borbi, stradanje u Smederevu se ipak nije moglo izbeći. Prilikom oslobođenja Smedereva ginuli su i civili, o čemu svedoče matične knjige umrlih. „Palo je dva građanina. Bog da ih prosti“, zabeležio je Pera Maksimović. Da li su ovo jedine civilne žrtve oslobođenja, sada – posle 100 godina, teško je tvrditi. [2]

Da ne bude većih civilnih žrtava ili razaranja varoši zaslužan je i major Dušan Dodić, koga je Pera Maksimović zbog toga veoma pohvalio: „Ovaj smeli i obazrivi oficir mnogo je pripomogao što nije došlo do izlišne borbe. Uštedio je i živote svojih vojnika i građana smederevskih. Hvala mu. Kako su Nemci poslednje svoje šlepove sa vojnicima odkačili sa obale i kako tada počeše pucati naši topovi brđani na njih, to sa njihovih monitora odpoče strahovita kanonada artilјerijska tražeći naše topove. No kako je izdata brza naredba da naša artilјerija prestane, to su i njihovi monitori prestali pucati. Na taj način Smederevo beše oslobođeno od neprijatelјa i taj dan trebalo bi Smederevo da proslavlјa“.

Ipak, nije bilo sve tako ni lako ni jednostavno. Prvi srpski oslobodioci iz grupe majora Dodića oko 7 časova počeli su da ulaze u Smederevo. Slabija i kraća puškaranja između okupatora i oslobodilaca odjekivala su u gradu, a užurbani odlazak poslednjih nemačkih vojnika ka plovilima na Dunavu jasno je nagoveštavao ishod borbi za oslobođenje Smedereva.[3] Međutim, kako Maksimović dalјe opisuje događaje koji su ubrzo nakon oslobođenja usledili: „[…] oko 10 sati pre podne Smederevo opet dožive svoju tragičnu sudbinu…I posle odlaska Nemci su hteli da se zabavlјaju Smederevom. Pravi Teutoni – divlјački predci njihovi. Kada su napustili Smederevo onda su preko Dunava i nameštenih vojnika palili električnom žicom njihove magacine u Smederevu u kojima behu granate, mine i barut i ostali prskajući materijal […]. Od grdnih potresa duvarovi se od kuća rastavlјahu, tavanice padahu a svi prozori odoše u paraman parče. Zimnje doba. Nasta jauk i piska dece na sve strane.“

Pa, ipak, obavlјajući ove poslove u žurbi pod pritiskom neposredne blizine srpskih jedinica, Nemci nisu stigli da odnesu ili unište celokupan arsenal koji se nalazio u Smederevu ili okolini, i o tome piše Maksimović[4]: „[…]16. oktobra (29. oktobar po novom kalendaru, op. aut.) zapale svoje zgrade podignute na periferiji, oko grada, Dunava, želјeznice, pa šta više neke i u samoj varoši […]. Nemci su prethodno informisali stanovništvo o planiranim palјenjima i kontrolisanim detonacijama, ali je stanovništvo te noći mnogo strepelo. Osim toga, Nemci su uzeli taoce iz grada kao jemstvo da prilikom povlačenja iz grada neće biti neprijatelјskih dejstava na njihovu vojsku od strane civilnog stanovništva. Gradsko poglavarstvo je zbog toga organizovalo i stražu koju je činilo stotinak lјudi, kako bi pazili da neko ne prekrši dogovor i ugrozi živote talaca. Bilo je i sporadičnih plјački radnji i kuća od strane Nemaca“.

Kako bilo, Smederevo je sutradan oslobođeno, trogodišnja okupacija bila je gotova, trebalo je to proslaviti.

[1]  Petar Maksimović, “Velngton I Hindenburg. Ulaz I izlaz Nemaca iz Smedereva, Večernje novosti, 24-26 decembar 1918.

[2] [3][4] Iz knjige „Smederevo i smederevski kraj u Prvom svetskom ratu“ Miroslava P. Lazića koja je u pripremi

Projekat „Sećanje na ratnike – 100 godina od Velikog rata u Smederevu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...