You are here

Požar na poligonu smederevske kasarne (VIDEO)

SMEDEREVO, 28. oktobar 2018 – Oko 20 časova izbio je požar na poligonu smederevske kasarne u naselju Carina. Vatra je vrlo brzo zahvatila rastinje i proširila se nošena vetrom. Srećom, gori deo u kome nema objekata, a požar je dovoljno daleko od kuća u susednoj ulici da ne predstavlja opasnost. Vatrogasci, koji su ubrzo po pozivu meštana stigli, sa dva vozila, borili su se s plamenom, a problem im je pravio vetar koji je menjao pravac i onemogućavao ih da požar lokalizuju. Vatra je zbog toga definitivno ugašena tek oko jedan sat po ponoći.

Čitaj dalje...

Kovinska ciglana na prodaju ovog ponedeljka

KOVIN, 28. oktobar 2018 – Imovina AD „Naša sloga” u stečaju biće ponuđena na prodaju ovog ponedeljka. Prodaja treba da bude obavljena u prostorijama ciglane, u Kovinu, u Ulici Svetozara Markovića 135, a ponude se predaju pismeno. Imovina ciglane ponuđena na prodaju je podelјena u tri celine za koje su određene cene. Početna cena prve, u okviru koje je novi pogon u Kovinu, a koja se sastoji od zemlјišta, objekata i opreme, jeste 232.329.963 dinara. U drugoj je stari pogon ciglane, takođe u Kovinu, čija je početna cena 47.954.110 dinara. U trećoj je upravna zgrada u Kovinu, sa zemlјištme i objektima, s početnom cenom od 10.117.890 dinara.

Za ciglanu „Naša sloga”, podsetimo, Privredni sud u Pančevu doneo je rešenje o bankrotstvu u septembru prošle godine, a ovo je drugi pokušaj prodaje imovine.

Foto: Ilustracija

Čitaj dalje...

Šormaz nije više prvi čovek Lovačkog saveza Srbije

SMEDEREVO, 28. oktobar 2018 – Dragan Šormaz nije više predsednik Lovačkog saveza Srbije, potvrđeno je portalu Podunavlje.info. Na današnjoj redovnoj i izbornoj sednici Skupštine Lovačkog saveza Srbije, izabran je novi predsednik – Bratislav Ćirković iz Niša.

„Pobedila je decentralizacija Saveza, opcija koja je zagovarala regionalizaciju Lovačkog saveza. Nisam saglasan sa ovakvom koncepcijom i to je rezultat izbornog procesa“, rekao je Šormaz za Podunavlje.info i dodao da izbor novog predsednika nema političku pozadinu.

Posle dva mandata i pet godina predsednikovanja, dosadašnji prvi čovek srpskih lovaca je, praktično, smenjen. Dragan Šormaz je u ekskluzivnoj izjavi za Podunavlje.info rekao i da je „dosta bilo pet godina“.

Šormaz je poslanik Srpske napredne stranke i šef delegacije u Parlamentarnoj skupštini NATO, član je Odbora za spoljne poslove i Odbora za evropske integracija, zamenik člana Odobora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i član Parlamentarnog odbora za stabilizaciju i pridruživanje, član u grupi prijateljstva sa Nemačkom i predsednik Grupe prijateljstva sa SAD.

Čitaj dalje...

Slava vladajuće stranke, a gosti…

SMEDEREVO, 28. oktobar 2018 – Srpska napredna stranka u Smederevu obeležila je juče stranačku slavu, kako saznajemo, bez gradonačelnice, koja je, inače, prva na listi vladajuće stranke, što samo po sebi govori o unutarstranačkim previranjima, koja se više i ne kriju.

Na slavi, kojoj je domaćin bio Živko Kokanović iz Osipaonice, bili su poverenici stranke u Smederevu – Vesna Kiš, Jovan Beč i Dejan Stošić, članovi stranke i gosti iz drugih partija, ali nisu bili novinari a, kako saznajemo, ni svi poverenici mesnih odbora SNS.

Omladinci GO SNS su, takođe smo posredno doznali, odneli hranu u Dom za stare u Smederevu, ali je, posle slave, ostalo još podosta roštilja i pečenja, prasećeg i jagnjećeg. Skromnog smo mišljenja, smatramo da je red, ako ga ima, da se preostala hrana podeli socijalno najugroženijim Smederevcima. Pečenje bar ne može da se ubajati.

Foto: FB

Čitaj dalje...

Ne mogu više da trpim!

SMEDEREVO, 28 oktobar 2018 – U prošlonedeljnom tekstu u okviru serijala „Zidovi ćute, ti nemoj – prijavi nasilje“, objavili smo životnu priču sugrađanke srednjih godina. Ovoga puta, za Podunavlje.info, svoje svedočenje o torturi koju je trpela decenijama, od muža koji ju je tukao do svog sudnjeg dana, iznosi Vaska Savić iz Landola. Rodom je iz Makedonije, ali skoro dve decenije tamo nije mogla da ode – muž joj to nije dozvoljavao, a para nije imala niti je od njega, kako kaže, ikada smela da potraži dinar za bilo šta.

– To je bila katastrofa sa njim. Maltretirao nas je. Pije, a kad se napije, onda ne zna šta radi. Nisam imala mira ni noću ni danju. On je radio u bolnici, ali kad izađe s posla… Ne možeš ti njemu ništa da dokažeš. Svađa se, razbija stvari, mene tuče, ne možeš da ga zaustaviš, kao da ne zna šta radi. Kad se otrezni, kaže ne seća se ničeg. I deca su se plašila. Nije ih tukao, ali su bili tu dok je tukao mene. Sve to su oni proživljavali. Najstariji od malena, bio je veoma vezan za mene i uvek je to za njega bilo strašno. I mene je, kad neko lupi na vrata još uvek strah, počinje svoju priču Vaska.

U tom braku, rodilo se troje dece. Tridesettrogodišnja ćerka odavno ima svoj život i porodicu. Otac nije dozvoljavao da posećuje majku i braću. Najstariji sin ima 34 godine i s obzirom na to je umereno mentalno retardiran, još uvek je sa majkom, baš kao i najmlađi, koji je 18 godina star, ali pohađa Tehničku školu, jer je u njegovom slučaju retardacija laka. Vaska veruje da je na zdravstveno stanje njene dece uticalo i to šta su svaki dan doživljavala pored oca siledžije.

– Uticalo je to na decu svakako. Stalno su bili u strahu, pod traumom, jednom umalo da me stvarno ubije, uzeo je drvo da me udari po glavi. Spasao me sin. Desilo bi se ko zna šta. Jednom je i na njega nasrnuo, uhvatio ga za vrat. Ranije nije, ali to je bilo već pred kraj, kad se izgubio potpuno. Ali je i on (sin) dosta potresen. Kad vidi da me tuče, on počne da plače, da se trese… Nisu ni mogli da budu drugačiji posle svega što su preživeli. Treba da izdržiš ti to, to nije jedan dan, to se vuklo godinama. Ne daj Bože nikome to što sam ja preživela.

Nije Vaska od onih žena koje ništa nisu preduzimale. Naprotiv, prijavljivala ga je, mnogo puta, ali uzalud. Policija bi došla, njen muž bi se malo primirio, a već sutradan bi se sve ponovilo. Obraćala se i Centru za socijalni rad, pa je nasilnik bio u više navrata na lečenju od alkoholizma. Sve uzalud. Svakoga dana, kao da je imao cilj da me ubije, seća se Vaska. Njenim mukama kraj je došao 2013. Tada je njen suprug i mučitelj preminuo. Umro je od srca dva dana nakon poslednjih batina koje je Vaska dobila od njega.

Ovakvih i još mnoštva različitih, ali tragičnih priča, naslušala se poslednje decenije i advokatica službe besplatne pravne pomoći u okviru Udruženja Femina u Smederevskoj Palanci. Ana Jevtić je ženama iz ovog grada, okolnih sela, ali i smederevskog, planjanskog i požarevačkog kraja, na raspolaganju svake srede.

– U prvih šest meseci ove godine, obratilo nam se 55 žena. Od toga je 25 tražilo samo obaveštenja o tome kakve su pravne procedure, a 30 je dobilo konkretnu pomoć u smislu pisanja podnesaka ili zastupanja na sudu jer kada procenimo da stranka nije u mogućnosti samu sebe da zastupa ili postoji veliki strah od nasilnika, onda mi zastupamo žrtvu, što u krivičnom, što u parničnom postupku. Ove godine to sam radila u 10 slučajeva što se pokazalo kao delotvorno, kaže advokatica.

Na pitanje šta je najčešći problem, Ana Jevtić objašnjava da se dosta žena javilo zbog toga što je nasilnik prekršio izrečene hitne mere. Osim toga, potrebna im je i pomoć u vezi sa pisanjem tužbi za razvod braka, za ostvarivanje roditeljskih prava, a kako su to mahom socijalno ugrožene žene, neretko se u besplatnom pravnom savetovalištu u Palanci, pišu i prijave za nedavanje izdržavanja. Inače, kako napominje, efekti primene novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici su očekivani, jer je praksa u drugim zemljama pokazala da se u prvoj godini, nakon usvajanja takvih propisa, uvek drastično poveća broj prijava. To je zato što nasilnici nisu svesni promena koje su se dogodile i rešenosti države koja takve zakone donese da nasilju stane na kraj. Kada se to shvati, i kada vide da su kazne mnogo rigoroznije, broj polako počinje da pada – takva su bar iskustva drugih zemalja. Videćemo hoće li se i u Srbiji ponoviti taj scenario.

Do tada, kao posebno karakteristično, Ana Jevtić izdvaja činjenicu da među žrtvama,  poslednjih godina, ima mnogo izuzetno mladih žena, koje su, za današnje prilike, rano stupile u brak, sa 20 godina. Najčešće su već rodile po dvoje dece, ekonomski su zavisne od muškarca, nemaju podršku porodice jer je kod nas „i dalje velika sramota kada se razvedete“. One, nasilje trpe godinama, sve dok ne usledi neki ekstremni događaj, posle koga je najčešća rečenica sa kojom, po pravilu i dolazi do prijavljivanja nasilja: „Ne mogu više da trpim“. To joj je znak da pred sobom ima osobu koja je proživela pakao, ali kako napominje, to je ujedno i prvi, veliki korak ka životu bez straha, batina i maltretiranja.

Projekat „Zidovi ćute, ti nemoj – Prijavi nasilje“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva. 

 

Čitaj dalje...

Ko izađe poslednji… ili Strah od popisa 2021. 

Izvor: kovinac.rs, 28. oktobar 2018 – Mreža škola – manjak dece i višak učiteljaGodine 1985. u deset osnovnih škola na teritoriji opštine Kovin upisano je bezmalo šest stotina prvaka (593). Tri decenije kasnije, broj prvaka gotovo je bio prepolovljen – u deset postojećih škola prvo školsko zvono dočekalo je tek 310 prvaka; manjak dece i višak prosvetara trebalo bi da bude rešen „Odlukom o mreži osnovnih škola na teritoriji opštine“ (tzv. mreža škola) do proleća naredne godine.

Početak ove školske godine obeležio je i ovaj slučaj; pred septembarsku sednicu Skupštine opštine nekoliko roditelja učenika osnovne škole u Malom Bavaništu (tačnije isturenog odeljenja kovinske Zmajeve škole koja “posluje” u najmanjem opštinskom selu) skupilo se ispred zgrade opštine (u kojoj se održavala sednica), u nameri da izrazi nezadovoljstvo jednom od tačaka koja se našla na dnevnom redu – usvajanju nove mreže škola.
Njime je predviđeno da se od ove školske godine ukinu isturena odeljenja u Malom Bavaništu i Pločičkom ritu, a đaci prevoze do matičnih škola o trošku opštine(za učenike ove druge, to je OŠ Đura Filipović u Pločici).

Pad nataliteta nigde se ne ogleda kao u prosveti, a pomenuti dokument “mreža škola” duže od dve decenije kao bauk kruži među prosvetarima. Njime je, naime, predviđeno da manjak dece prati i gašenje škola s manjim brojem učenika. Tačnije, spajanje više škola u jednu, kresanje troškova održavanja, broja radnika administracije, ali i tehnoloških viškova među samim prosvetnim radnicima.

One dve dve decenije odlaganja izgleda konačno su došle do kraja.
I dok se kod srednjih škola o pomenutom “kresanju” pita država (kao osnivač), kod osnovnih su to lokalne samouprave.
Tako je na adrese svih osnovnih škola stigao dopis da kroz elaborate obrazlože važnost svog rada i opstanka. Na osnovu tih izveštaja  lokalne samouprave su dužne da na adresu Ministarstva  daju svoje predloge za racionalizaciju i optimizaciju školske mreže u svojim opštinama. Rok je bio 15. maj ove godine, ali zbog malog “odziva” pomeren je za mart naredne godine.
I tu je, kažu upućeni, kraj svih odlaganja.
Odbornici lokalne skupštine tako su usvojili su pomenuti document u kome, doduše, nije bilo konkretno reči šta se gasi, već samo da prestaje onaj ranije donešeni iz 2006.
Po rečima načelnice Odeljenja opštih poslova Opštinske uprave Kovin Stojanke Tasić koje su se čule na toj sednici minimum koji mora da ispunjava osnovna škola jeste 400 učenika i 16 odeljenja.
A takvih je, prema podacima koje je pročitala, tek dve u opštini – kovinska OŠ Đura Jakšić sa 453 učenika i 22 odeljenja i bavaništanska OŠ Bora Radić sa 488 đaka smeštenih u 22 odeljenja.
Ostali su daleko ispod zakonskog minimuma.
Kovinska OŠ Jovan Jovanović Zmaj ima 284 đaka, dok „Desankina“ škola ima 256 učenika.
Još ke kritičnije po seoskim školama: OŠ Miša Stojković u Gaju ima 237, u Deliblatu 193, Mramorku 157, Pločici 134, Dubovcu 115, dok skorenovačku OŠ Žarko Zrenjanin pohađa tek 83 učenika u 8 odeljenja (dakle, svaki razred ima tek po jedno odeljenje, a kao drastičan primer navedeno je da ovu školu pohađa tek četvoro osmaka(!).
Iako je zakonski minimum 15 učenika u odeljenju.

Kako su dosad “poslovala” ovakva odeljenja, priča je koja bila aktuelna prethodnih godina.
Naime, rat oko upisa prvaka, pogotovo među tri kovinske škole, odavno je postao najaktuelnija tema svakog proleća (kad počinje upis). A maštovitost u “vrbovanju” dece često nije imala granica.
Zbog drastičnog pada nataliteta Ministarstvo prosvete je iz godine u godinu smanjivalo minimum đaka potrebnih za formiranje odeljenja. Škole, neretko, nisu uspevale da ispoštuju ni taj minimum, pa su se dovijale kako su znale i umele.
Jer, otkako je krajem devedesetih godina prošlog veka otvorena treća osnovna škola  u Kovinu (Desanka Maksimović u zgradi Gimnazije) i ono malo dece što se rodi pod “prismotrom” je direktora i učitelja još od jaslica.
Tako je uobičajena praksa postalo to da roditeljske sastanke zabavištancima (budućim prvacima) krajem školske godine drže učitelji i direktori iz osnovnih škola. Što je, dodaju, u  sastavu obrazovno-vaspitnog programa (upoznavanje šestogodišnjaka s onim što ih očekuje od septembra).
Ovaj “posao” preuzimaju neretko i same vaspitačice.
Korak dalje bilo je i to da su se, pre par godina,  u jednoj školi dosetili da tradicionlno ugoste predškolce.
“Računajući na to da će se deci svideti škola i to kako smo ih dočekali pa će hteti da se upišu u našu školu”, ispričala nam je jedna od sagovornica. Ali, dodaje “…slaba vajda”.
Jer odluku o tome koju će školu dete upisati, na kraju, donose sami roditelji.
Istina pre desetak i više godina u nadležnom odeljenju Opštinske uprave potrudili su se da “pomognu” školama i roditeljima onom starom Odlukom o mreži osnovnih škola na teritoriji opštine.
I u ovoj novousvojenoj (u septembru), ostao je precizan raspored kojoj kovinskoj školi “sleduje” koji deo grada. Tako, recimo, glavnu kovinsku Ulicu Cara Lazara dele sve tri: Od kućnog broja 1 do 83 pripada „Zmajevoj“, od 85 do 135 „Đurinoj“, dok bi deca koja stanju na kućnom broju većem od 135  trebalo da pohađaju OŠ Desanka Maksimović (slična podela je i s preke, parne strane ulice).

(nastaviće se…)

*(Tekst je deo projekta koji sufinansira Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama)

https://kovinac.rs/ko-izadje-poslednji-ili-strah-od-popisa-2021-iii-mreza-skola-manjak-dece-i-visak-ucitelja-prvi-deo/?fbclid=IwAR0it8M27BqT42xpOqjF-7YfwQ-Ed3M-H_kqQp5LmEOHUPUOWD_02LCsLHA

Čitaj dalje...

Smederevke ubedljive protiv Vranjanki

SMEDEREVO, 28. oktobar 2018 – U utakmici 6. kola prvenstva Prve lige Srbije, odbojkašice ŽOK Smederevo pobedile su pred domaćom publikom ekipu Vranja sa 3:0 (25:17, 25:21 i 26:24).

Relativno lako su Smederevke dobile prvi set, u drugom su bile bolje u završnici, dok su u trećem morale da se pomuče, dobivši ga na razliku.

Kod domaćih su se istakle novi primač Marija Mijanović, sa 15 poena, ubojitim smečevima i servisima Una Đorđević, koja je zabeležila takođe 15 poena, a standardno dobra na prijemu bila je i libero Maja Janković.

U narednom kolu Smederevke gostuju u Beogradu, sastaju se sa ekipom Rode.

Čitaj dalje...