Kako je Veliki rat umalo izbio zbog „čarki“ kod Smedereva

SMEDEREVO, 25. oktobar 2018 – Svi znamo, u školi smo učili, da je neposredni povod za početak rata Austro-Ugarske protiv Srbije bio atentat u Sarajevu na Vidovdan 1914. Malo je znano, to se u školi ne uči, da nije mnogo nedostajalo da ono što se događalo kod Smedereva 26. jula 1914. bude izgovor za formalnu objavu rata, koja je usledila dva dana kasnije.

Smederevo, kao pogranična varoš, u ratu koji je, što se Austro-Ugarske i Nemačke tiče „bio neizbežan“, bilo je među prvima izloženo opasnosti. Jer, u Kovinu je bio jedan od sabirnih centara austrijske, kasnije i nemačke vojske, za napad na Srbiju.

Samo meseca dana ranije ništa nije nagoveštavalo šta će se zbiti. Naime, kovinska delegacija od desetak članova, na čelu sa sreskim načelnikom Fabri Gezom, došla je u zvaničnu posetu Smederevu. Srdačno su ih dočekali predstavnici vlasti i oni koje bismo danas nazvali privrednicima – trgovci, zanatlije i fabrikanti. Lokalni list „Kerevara“ pisao je da su domaćini, nakon uspešnih razgovora, Kovince bogato ugostili. Običan svet, očigledno, nije naslućivao da je rat pred vratima.[1]

Austrougarska monarhija je 23. jula u 18 časova, i to se uči u školi, Srbiji poslala ultimativni zahtev, na koji je trebalo odgovoriti u roku od 48 sati. Srpska vlada je, 25. jula u 17 i 15, predala odgovor na ultimatum, prihvatajući sve uslove osim onog koji je predviđao učestvovanje austrougarskih organa u gušenju prevratničkog pokreta i u istrazi u vezi sa Sarajevskim atentatom. Čak ni tu nije rečeno neko veliko „ne“, diplomatski je odgovoreno da bi Srbija prihvatila međunarodnu arbitražu. Tek izašla iz balkanskih ratova, Srbija je bila spremna na velike ustupke, a ovakav odgovor je trebalo da obezbedi da do rata ne dođe. No, tako nisu mislili u Beču i Berlinu, samo su tražili direktan povod i izgovor da započnu ratna dejstva.

Astrougarska dunavska flotila prešla je u stanje pune bojne gotovosti 23. jula, a stupila u akciju već 26. jula. Srpski telefonski izveštaji iz Smedereva od 25. jula 1914. godine pre podne potvrđivali su veliku živost austrougarske rečne ratne flotile na Dunavu kod Kovina. Dan pre toga na Dunavu, iza Smederevske ade, primećeno je dejstvo ratne flotile. Jedna austrougarska lađa kretala se brzim tempom ka Beogradu, a druga, koju je pratio jedan austrougarski monitor, vraćala se ka Kovinu. Ova druga vukla je šlepove na kojima je bilo i vojske. Već sutradan, 26. jula austrijski „Rajhpost“ prenosi vesti od 25. jula od dopisnika iz Zemuna, prema kojima su masovniji pokreti trupa oko Smedereva započeli na položajima suprotno od Kovina.[2]

U tako napetim okolnostima, svaka iskra je mogla da dovede do požara, koji su Austrougari i Nemci tako željno očekivali, da posluži kao izgovor za vojna dejstva.

Prelistavajući naslovne stranice novina štampanih tokom nekoliko narednih dana, oseća se velika tenzija oko ishoda diplomatskih pritisaka na Srbiju i analiziraju odgovori srpske vlade. Tada su se, u novinama sa datumom od 27. jula 1914. godine, pojavili tekstovi u kojima se navodi da su se prethodnog dana, 26. jula, u neposrednoj okolini Smedereva dogodili prvi ratni sukobi između srpske i austrougarske vojske.[3]

Šta se u stvari zbilo? Najverovatnije da je zaista bilo puškaranja, razmenjen je i kod Smedereva po koji metak preko Dunava, ali niko nije stradao, nije bilo ni ranjenih, kamoli mrtvih. Ipak, 26. jula 1914. u Beč su stigli fabrikovani izveštaji iz 4. korpusne komande u Budimpešti, koja inače i nije bila nadležna za rejon na koji se izveštaj odnosi. Ovaj izveštaj biće čak iskorišćen u prvoj verziji objave rata Srbiji kao jedan od razloga, koju je austrougarski ministar spolјnih poslova grof Berhtold dao caru Franji Josifu na potpisivanje.[4]

Tako je Smederevo, na kraju se ispostavilo – samo ovlaš pomenuto, zamalo ušlo u sve istorijske knjige. Austrougari i Nemci više nisu mogli da čekaju da se kod Smedereva ili negde drugde ponovo pripuca, objavili su rat, a vojni sukob austrijske i srpske vojske vrlo brzo će prerasti lokalne okvire, postaće Veliki, Svetski rat.

Rat je ipak izbio i bez „čarke“ na Dunavu kod Smedereva, kako je to nazvala „Politika“ od 27. jula 1914, a Smederevo je, samo spletom okolnosti, izbeglo da ga pominju kao „mesto gde je sve počelo“, gde se zapodenuo do tada najkrvaviji sukob koji je snašao planetu, u kome će smrtno stradati više od 20 miliona ljudi.

[1] Svetozar Polić „Vodič kroz kovinski kraj“, Kovin, 2006.

[2], [3] i [4] Iz knjige „Smederevo i smederevski kraj u Prvom svetskom ratu“ Miroslava P. Lazića, koja je u pripremi

Projekat „Sećanje na ratnike – vek od Velikog rata u Smederevu“ sufinansiran je iz budžeta Grada Smedereva, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

 

Izdvajamo