You are here

Rukometaši Smedereva bolji od Partizana

SMEDEREVO, 21. oktobar 2018 – Rukometaši Smedereva pobedili su ekipu Partizana 2 sa 31:26 u utakmici 5. kola prvenstva Prve lige Centar. Najefikasniji u redovima Smederevaca bio je Jokić sa 11 postignutih golova, a kod gostiju Jelić sa 7. Kod domaćih, efikasnošću su se istakli i Martć sa 6 i Radivojević sa 5 pogodaka.

Samo u prvih petnaestak minuta je bilo neizvesno, a onda su se domaćini napravili razliku, koju Beograđani nisu uspeli da stignu. Na poluvreme se otišlo sa 18:13, da bi se u nastavku susreta igralo gol za gol, tako da pobeda domaćih rukometaša ni u jednom momentu nije dolazila u pitanje.

Čitaj dalje...

Vicešampioni Evropske lige mladih vazdušnom puškom!

KISAKALIO, 21. oktobar 2018 – Reprezentacija Srbije okitila se srebrnom medaljom u Evropskoj ligi mladih vazdušnom puškom, za strelce od 14 do 18 godina. Danas, u finalu završnog turnira u finskom Kisakaliju, naša selekcija je izgubila od Rusije.

Dve reprezentacije su do meča za zlato došle osvajanjem prvih mesta u grupama prve faze takmičenja. Rusi, možda i najveći favoriti turnira, vodili su većim delom meča, mada je sredinom susreta, posle sedmog hica, razlika bila samo dva poena u korist našeg rivala. Ipak, u nastavku finala Rusija je stigla do ubedljive pobede.

Sistem bodovanja u finalu je nešto drugačiji od onog u takmičenju po grupama, u kome svaki strelac ispaljuje po 40 dijabola, a presek se pravi posle svake serije od po 10 metaka.

U finalu svaki od tri člana ekipe ispaljuje po 20 metaka. Kao i svim fazama lige, svaki takmičar ima direktnog rivala u protivničkom timu, ali presek se pravi posle svakog hica. Precizniji strelac dobija dva poena, ukoliko su izjednačeni svakome ide po jedan poen.

Rusija je osvojila ukupno 74, a Srbija 46 u poena. U pojedinačnim duelima bilo je: Tatjana Harkova – Marija Kolarević 25:15, Polina Balotkova – Marija Zavišić 25:15, Aleksandar Vasiljev – Veljko Ilić 24:16.

Sem strelaca koji su nastupili u finalu, za Srbiju je u Finskoj gađao i Đorđe Savić, a uz ekipu je bio trener koordinator za mlađe selekcije u stručnom štabu SSS Ivan Manojlović

– Objektivno gledano, Rusi su kvalitetnija ekipa. Naše strelce je stigla trema i to je prevagnulo u korist ruske ekipe, koja je znatno iskusnija, a u svom sastavu ima  i finaliste evropskih prvenstava. Generalno sam zadovoljan onim što je ekipa pokazala, iako su rezultati mogli da budu malo viši – kazao je trener Ivan Manojlović. – Ovaj uspeh je rezultat dobrog plana stručnog štaba reprezentacije.

Na putu do srebrne medalje, Srbija je bez poraza osvojila prvo mesto u kvalifikacijama Regiona „Istok“, dok je takmičenju u grupi na finalnom turniru ubedljivo je savladala Finsku i Švedsku, a posle raspucavanja izgubila od Mađarske.

U meču za bronzu Italija je savladala Švedsku.

Srebro u Finskoj je treće odličje naše selekcije u Evropskoj ligi mladih, posle zlata 2009. godine i bronze 2017. godine.

Evropska liga mladih će se od sledeće sezone odvijati po novim pravilima. Ekipu će, umesto mešovitog muško-ženskog tročlanog sastava, činiti dve takmičarke i dva takmičara.

Čitaj dalje...

Ne trpite, tražite pomoć, neko može da vam pomogne!

SMEDEREVO, 21. oktobar 2018 – „Jako sam ponosna što sam ovde sa vama – živa i zdrava. Ja sam preživela ono što mnoge žene nisu. Preživela sam i psihičko i teško fizičko zlostavljanje od strane vanbračnog supruga“.

Ovim rečima, počela je svoju ispovest jedna Smederevka na tribini povodom Međunarodnog dana borbe protiv nasilja nad ženama i zatim, pred oko dve stotine drugih žena, među kojima, kako je ona pretpostavila, svakako ima i onih koje kod kuće trpe nasilje i ćute, nastavila potresnu životnu priču o patnjama, maltretiranju i zlostavljanju:

– Krila sam i ja to 11 punih godina. On je bio stariji od mene dosta, ali ja sam tražila takvu osobu, utočište, oslonac jer sam rano ostala bez oca. To je bila greška. Greška je i što nisam imala podršku, moji roditelji su bili patrijarhalno vaspitani. Sve je krenulo običnim sputavanjem, porukama „ti ne znaš ništa, sad sedi, ćuti, ne znaš da govoriš“, zatim neki „šamarčić“, usputan, štipanje, modrice… Tako je krenulo, a onda, šamar nije „šamarčić“ nego šamarčina, pa su usledili udarci. Mlada sam bila, deca su to gledala. Nije bio ljubomoran, ni alkoholičar. Rodilo se troje dece, mislila sam, rešiće se problem. Prvo premlaćivanje je bilo 2001. Bila sam u osmom mesecu trudnoće. Nisam imala podršku, niti sam kome imala da kažem. Od 2003. nasilje postaje konstantno. Iz čista mira. Ako sedim, pita zašto si sela, sednemo da ručamo, on mi polomi prst i vrati ga nazad… Nije me trpeo. Svako parče hleba koje sam pojela u toj kući bilo je gorko. Majci sam rekla šta mi se dešava, ona mi je kazala da ćutim jer je on stariji, zna kako treba. Jesam ga napuštala, on je dolazio, kukao, molio, ja popustim da bi mi deca imala oca, vratim se, bude lepo nekoliko dana, a onda ponovo krene. Rebra mi je izbio, dojku mi je povredio. Imam polomljen nos. Kada sam se jednom obratila nekome za pomoć, posle toga, kose na glavi više nisam imala. I došlo je do toga da i decu uči da me maltretiraju. Oni su počeli da treniraju kiks boks, on je mene držao i bila sam džak za udaranje. Deca nisu kriva. Dešavalo se da me i na njivi pretuče. Meni je 17 zuba izbijeno. Ali, najgore od svega je što su moja deca sve to gledala. Inače, pre četiri godine me je trovao živom, završila sam na VMA. Hteo je da me onesposobi da odem, jer sam ja najavila da ću ga ostaviti, a 2013. sam bila na psihijatriji jer je govorio da sam agresivna prema deci i luda. Ja samo u stvari četiri nedelje nisam mogla da zaspim od straha od njega – navodi žrtva porodičnog nasilja.

Spasavajući živu glavu, ova žena je 2014. napokon smogla snage i napustila muža. Najteže je bilo ostaviti decu, ali je shvatila da je bolje „da ostane živa i sebi i njima“ i da jednoga dana kada sve to prođe može ponovo da ih vidi. Kasnije joj se pridružila i ćerka jer je otac u međuvremenu i nju počeo da tuče. Danas, kako kaže, ima punu podršku i razumevanje svoje dece. I to je ono što želi da prenese i ostalim ženama koje trpe nasilje. Objašnjava kako je najbolnije napustiti porodicu, živeti potom u stalnom strahu, podneti prekor okoline koja očekuje da je ipak trebalo da ostanete i trpite. Nemojte tako da živite, kaže, nemojte zbog sebe i svoje dece, jer nećete moći da im pomognete ako izgubite život. Ona je, nastavlja, mesecima kasnije i dalje, iako sama, i dalje čula njegov glas i vrisku dece. Ali se, kako kaže, trudila na sve načine da opstane, da nađe novac, skupljala puževe i plastične flaše. Ako vam ne pomaže vaša porodica, roditelji, nemojte trpeti, kaže naša sagovornica, tražite pomoć, neko sigurno može da vam pomogne.

Da se u životu, čak i u situacijama koje izgledaju krajnje beznadežno, uvek može pronaći rešenje, svedoči i iskustvo iz prakse socijalnog radnika u smederevskom Domu zdravlja. Vesna Emeršić se seća slučaja od pre nekoliko godina – žena koja je trpela nasilje je bila bez ikakvih prihoda, ništa nije imala od imovine niti kome da se obrati za pomoć.

Imala je blizu 50 godina, dvoje odrasle dece. U trenutku kada je došla, ćerku je suprug izbacio iz kuće jer je pružila podršku majci i pokušala da je zaštiti. Sin je ostao sa ocem. Nije znala ni gde će ni šta će, podršku joj je pružila muževljeva sestra, pa su ona i ćerka stanovale kod nje. Kroz razgovor su došle do toga da ona ima određene zdravstvene probleme i da bi trebalo da ode na komisijsku procenu radne sposobnosti. Uz potvrdu o nekom stepenu oštećenja, na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje mogla je da ima poseban tretman, ako je uz to još i samohrana majka, stambeno neobezbeđena, ona je prioritet. Tako je i bilo. Dva dana nakon što je dobila rešenje, zaposlila se u jednoj privatnoj firmi. Kaže da su i poslodavac i kolektiv divni prema njoj, iznajmila je stan, ćerka je završila srednju školu, kao izuzetan đak dobila stipendiju, sada studira na umetničkom fakultetu i pomaže majci, tako što drži časove engleskog. I sa sinom je ponovo uspostavila kontakt. Eto, kako jedna naizgled užasna priča na kraju ipak postane ohrabrujući primer. Od uplašene, istraumirane osobe, ona je danas jedna pozitivna, hrabra i jaka žena, kaže za Podunavlje.info Vesna Emeršić, svakodnevno upućena na rad sa žrtvama nasilja.

Projekat „Zidovi ćute, ti nemoj – Prijavi nasilje“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.  

Čitaj dalje...

Akcije dobrovoljnog davanja krvi u Smederevu i Plani

SMEDEREVO/VELIKA PLANA, 21. oktobar 2018 – I ovog ponedeljka, kako su to Smederevci već navikli, na centralnom gradskom trgu, pored crkve Svetog Đorđa, biće parkiran autobus Instituta za transfuziju krvi Srbije, od 10 16 časova.

U Velikoj Plani će, u okviru plana rada ekipa Instituta za transfuziju, akcija biti održana u sredu, u prostorijama Centra za kulturu Masuka, a termin je isti kao i u Smederevu – od 10 do 16 časova.

Čitaj dalje...

Goša i ćerka-firma završili saradnju – uz novi dug

Izvor: insajder.net, 21. oktobar 2018 – Veza između propale Fabrike šinskih vozila Goša FŠV iz Smederevske Palanke i njene nekadašnje ćerke firme Goše RSC – konačno je završena. Odbor poverilaca, a na predlog stečajnog upravnika, raskinuo je zakup sa firmom Goša RSC koja je nastavila da radi u halama fabrike i nakon što je Goša pre skoro godinu dana gurnuta u stečaj.

Kako stečajni upravnik Aca Mitić kaže za Insajder, Odbor poverilaca je odlučio da zakup raskine zbog toga što zakupac Goša RSC čiji je vlasnik bivši direktor Goše Milutin Šćepanović, skoro godinu dana uopšte „ne pokazuje nameru“ da plaća dug koji je narastao na 11, 2 miliona dinara.

Propašću nekadašnjeg industrijskog giganta bivše Jugoslavije, novinari Insajdera bavili su se u emisiji „Država protiv radnika“. Prema istraživanju Insajdera, svi događaji u Goši – od privatizacije 2007. do danas – pokazali su da radnici nisu morali da ostanu bez dva miliona evra zarada, a država bez više od četiri i po miliona evra poreza, samo da su predstavnici nadležnih institucija radili svoj posao i sankcionisali kršenje zakona i poslovanje u „sivoj zoni“.

Svoju ulogu u propasti Goše, najstarijoj fabrici za proizvodnju šinskih vozila, putničkih i teretnih vagona, ima i njena nekadašnja ćerka-firma Goša RSC.

Naime, ugovor o zakupu hala i opreme između Goše FŠV i Goše RSC potpisan je 30. novembra 2017, samo dve nedelje nakon što je Goša otišla u stečaj. Prema ugovoru, RSC na čelu sa bivšim direktorom Goše Milutinom Šćepanovićem, trebalo je da plaća mesečnu zakupninu od 500.000 dinara plus komunalne troškove korišćenja imovine.

Stečajni upravnik Aca Mitić tvrdi za Insajder da Goša RSC već mesecima odbija da plaća bilo šta zbog čega je Odbor poverilaca raskinuo zakup u ponedeljak, 15. oktobra.

„Mi smo bili prinuđeni da raskinemo zakup, jer uprkos mnogim upozorenjima i obaveštenjima, oni nisu plaćali. Odbijali su da prihvate fakture, a tražili su i da prebijemo potraživanja tako što bi ih prebacili u vreme pre stečaja, ali sam ih upozorio da to ne možemo da uradimo jer dug nije nastao pre stečaja“, kaže Mitić za Insajder.

Novinari insajdera u nekoliko navrata kontaktirali su vlasnika Šćepanovića i predstavnike Goše RSC u vezi s plaćanjem zakupnine, ali i sveukupnim poslovanjem, međutim, dobili smo odgovor da u ovom trenutku neće davati izjave medijima zbog pripreme tužbe protiv jednog dnevnog lista.

Blokada i ćerka-firma

Veza između Goše i Goše RSC datira još od 2014. godine, kada Goša pod vođstvom slovačkog rukovodstva praktično prestaje da izmiruje svoje obaveze i prema zaposlenima, ali i državi.

Naime, država je 2007. Gošu prodala slovačkoj firmi ŽOS Trnava čiji je vlasnik poznati slovački biznismen Vladimir Por.

Prema istraživanju Insajdera, nakon prve dve godine uspešnog poslovanja, svaka naredna godina za Gošu je bila problematična što je kulminiralo ulaskom u blokadu računa 2013. godine –  finansijsku paralizu iz koje Goša praktično nikada nije ni izašla.

Naredne, 2014. godine Goša potpuno prestaje s isplatom obaveza što je na kraju dovelo do toga da, nakon proglašenja bankrota, fabrika radnicima duguje 2,1 miliona evra, a državi čak 4,7 miliona.

Upravo te 2014. pojavljuje se i Goša RSC. Naime, u maju, dok je fabrika u blokadi, vlasnici Goše iz Slovačke sa 1000 dinara kapitala osnivaju novu firmu, a za vlasnika firme postavljaju Ivana Hemšilda – koji je u tom trenutku i direktor Goše FŠV.

Ovaj manevar je zapravo poslužio da Goša FŠV zaobiđe blokadu računa tako što će poslove ugovarati preko finansijski čiste novoosnovane ćerke-firme. Institucije države Srbije nisu reagovale na činjenicu da su slovački vlasnici osnivanjem nove firme zobišli blokadu računa i nastavili da rade, time ugrožavajući poverioce Goše i stavljajući ih u neravnopravan položaj.

Da radnici Goše ne dobijaju plate skoro četiri godine, javnost Srbije je saznala tek kada se 22. marta 2017. u hali fabrike obesio radnik. Ivan Hemšild – direktor Goše i istovremeno vlasnik RSC – istog dana napušta Srbiju, a radnici ulaze u petomesečni štrajk. Samo nekoliko dana kasnije, slovačka ŽOS Trnava odlučuje da proda fabriku kiparskoj kompaniji Lisnart Holding koja je, kako je pokazalo istraživanje Insajdera, bila samo paravan iza kog su konce vukli slovački vlasnici.

Šema direktor-vlasnik: Kako je Goša RSC opstala i nakon stečaja

Nakon što je kiparska firma Lisnart Holding zvanično upisana u APR kao vlasnik, za direktora je umesto Ivana Hemšilda postavljen upravo Milutin Šćepanović, sadašnji vlasnik RSC-a.

U prilog tome da je Lisnart bio samo način da se izađe iz firme bez plaćanja dugova, govorila je i činjenica da se predstavnici kiparske firme nikada nisu pojavili u Goši, a nakon nekoliko meseci dolazi i do sukoba između Šćepanovića i njegovih slovačkih poslodavaca sa Kipra.

Petomesečni štrajk radnika je okončan krajem avgusta 2017. preko Agencije za mirno rešavanje radnih sporova. Direktor Šćepanović radnicima tada obećava da će im zaostale zarade biti isplaćene kroz poslove koji će biti realizovani upravo preko ćerke-firme Goše RSC.

Mesec dana kasnije, vlasnik RSC postaje upravo Šćepanović. Kako je rekao u emisiji Insajdera „Država protiv radnika“, on je od svog prethodnika Ivana Hemšilda otkupio RSC za 1000 dinara. Zajedno sa firmom, (ot)kupio je i stare, već ugovorene poslove koje je Goša RSC, kao podizvođač u ime Goše FŠV, radila za Železnice Srbije.

U novembru 2017. Goša ulazi u stečaj, 150 radnika dobija otkaz bez prethodno isplaćenih više od 20 plata, a fabrikom počinje da rukovodi stečajni upravnik Aca Mitić. Istovremeno, oko sto radnika Goše počinje da radi za RSC.

Kako bi smanjio troškove za obezbeđenje, a i na okupu sačuvao radnike koji su, kako je naveo za Insajder, jedan od najvećih resursa Goše, Mitić potpisuje ugovor o zakupu sa RSC. Međutim, dug za zakup koji je za nešto manje od godinu dana narastao na 11,2 miliona dinara nije plaćen, a kako Mitić kaže, nije pokazana ni namera zbog čega je raskid bio neminovan.

Poverioci odbili procenu vrednosti Goše koja iznosi petinu duga

Ipak, ugovor o zakupu svakako ne bi još predugo trajao jer se uskoro očekuje raspisivanje javnog poziva za prodaju Goše, a kao procenitelj je izabrana požarevačka firma YU-Miland.

Međutim, Odbor poverilaca smatra da je procenjena vrednost od 4,9 miliona evra premala, i da YU-Miland mora da uradi novu procenu imajući u vidu cenu po kojoj je država 2007. prodala Gošu, kao i investicije prethodnog vlasnika ŽOS Trnave.

Ipak, činjenica je da su se okolnosti promenile. Te 2007. godine procenjena vrednost fabrike bila je skoro duplo veća nego danas – oko devet miliona evra. Uprkos tome, Goša je prodata jedinom ponuđaču, slovačkoj firmi ŽOS Trnava, za 1,8 miliona evra koliko je bila i početna cena na aukciji. Slovački investitor je tada najavio investicije od po 4 miliona evra godišnje, ali se većina tih investicija, kako je pokazalo istraživanje Insajdera, vratilo nazad u matičnu firmu ŽOS.

Takođe, s obzirom da dug Goše iznosi 25 miliona evra, a da je trenutna procenjena vrednost fabrike pet puta manja, postavlja se pitanje da li će uopšte ostati novca za radnike i državu.

Posebno kada se uzme da je najveći poverilac ŽOS, odnosno formalno Lisnart, kome se duguje čak 14 miliona evra.

Istraživanje Insajdera pokazalo je da dok država svoja potraživanja ni na koji način nije obezbedila, slovačka firma je u potpunosti sva sredstva koja obezbedila stavljajući hipoteku na imovinu i zaloge na opremu fabrike Goša, pa čak i kasetofon fabrike čija je vrednost procenjena na 900 dinara.

Jedina šansa da radnicima bude isplaćen makar deo zaostalih zarada, jeste da se Lisnartu ospore istraživanja što je stečajni upravnik i učinio 26. septembra ove godine, i najavio parnični postupak.

On je pred Privrednim sudom u Požarevcu potraživanja osporio zbog toga što je ŽOS, kao vlasnik Goše, upisao hipoteke i zaloge na imovini u trenutku kada je račun Goše bio u blokadi, čime je sebe svesno stavio u privilegovan položaj i oštetio ostale poverioce. Kao drugi razlog je naveo i to što Lisnart svoja potraživanja nije upisao u odgovarajuće registre nakon preuzimanje Goše od ŽOS-a.

„Ja se nadam da ćemo uspeti da osporimo potraživanja, jer mislimo da je zakon na našoj strani. Nadam se samo da se sud neće koristiti time da zahtevajući poštovanje zakona teramo investitore“, kaže Mitić za Insajder.

O tome kako je Goša uništena zbog nemara države i poslovnih akrobacija slovačke ŽOS Trnave, gledajte u emisiji Insajdera „Država protiv radnika“.

Saša Dragojlo

https://insajder.net/sr/sajt/tema/12364/Go%C5%A1a-i-njena-nekada%C5%A1nja-%C4%87erka-firma-zavr%C5%A1ili-saradnju-%E2%80%93-uz-novi-dug.htmhttps://insajder.net/sr/sajt/tema/12364/Go%C5%A1a-i-njena-nekada%C5%A1nja-%C4%87erka-firma-zavr%C5%A1ili-saradnju-%E2%80%93-uz-novi-dug.htm

Čitaj dalje...