You are here

„Drž’ – ne daj“  za Međunarodni dan žena na selu

SMEDEREVO, 14. oktobar 2018 – Povodom Međunarodnog dana žena na selu u Centru za kulturu Smederevo ovog ponedeljka  gostuje predstava „Drž’ – ne daj“ u izvođenju istoimene pozorišne trupe iz Novog Sada.

Predstavu je režirala Maja Grgić, a igraju Sonja Leštar, Tašana Đorđević i Nikola Ivačkov.

Članovi trupe poručuju da se radi o komediji naših naravi u kojoj se svi prepoznajemo i koja nas vraća na porodicu kao maticu svake zajednice, prikazujući niz prepreka koje se pojavljuju pred mladim parom nakon odluke o ulasku u brak. Upoznavanje porodica, spiskovi gostiju, odabir haljine, torte, muzike, sale… samo su neki od problema sa kojima se suočavaju mladenci, ona iz Crne Gore, sa roditeljima koji „drže do čojstva i junaštva” i on iz Vojvodine, sa „finim i otmenim“ roditeljima. Centralno pitanje je da li će mladenci uspeti da se izbore sa svim običajima i pravilima  i da li će moći da naprave balans na granici  između paganskog i urbanog.

Predstava počinje u 20 sati, u Velikoj dvorani, a pokrovitelj je Grad Smederevo.

Čitaj dalje...

Radinčanke ubedljive i u drugoj utakmici

RADINAC/SMEDEREVO, 14. oktobar 2018 – U susretu drugog kola prvenstva Prve lige Centar, rukometašice Mladog radnika iz Radinca su zabeležile i drugu pobedu. Savladale su u Smederevu ekipu Loznica grad sa 32:22.

Posle Metalca u Valjevu, gde su pobedile sa 31:27, pred Radinčankama su pale i gošće iz Loznice. Od početka susreta domaće rukometašice su bile u vođstvu, koje je bilo najveće u 38. minutu – 12 golova razlike. Bila je ovo prilika da trener Jovica Petković pruži šansu svim rukometašicama, sve da se upišu u listu strelaca.

Radinčanke su na vrhu tabele, dele prvo mesto sa rukometašicama Beograda, koje jedino kao i one imaju dve pobede na startu prvenstva. U narednom kolu Mladi radnik gostuje ekipi Radničkog u Obrenovcu.

Čitaj dalje...

Jovica Tišma: U „baš dobrom pesničkom društvu“

SMEDEREVO, 14. oktobar 2018 – Pesnici koji pišu za odrasle su veliki i značajni, jer ih čitaju odrasli i odrasli tako kažu.

Pisci koji pišu za decu, veliki su i značajni uglavnom deci, ali deci malo ko veruje, rekao je, pored ostalog, dobitnik ovogodišnjeg Zlatnog ključića, Jovica Tišma, književnik, pesnik, dramski pisac i novinar ovdašnji.

„I zbog toga smo 1993. godine, kada sam bio u organizaciji festivala Smederevska pesnička jesen, odlučili da smislimo i uvedemo nagradu Zlatni ključić za stvaralaštvo za decu, upravo da bismo u istu ravan stavili jedno i drugo stvaralaštvo.“

Prema Tišminim rečima, tako je nastao Zlatni ključić i tada mu, dodao je „na pamet nije padalo da ću jednog dana ja dobiti tu nagradu“.

„I sada se još uvek i čudim i navikavam na tu činjenicu. Doduše, sve ono što radim, a radim štošta za decu, sve je prožeto i poezijom. Samo, za razliku od onih koji pišu pesme, ja uglavnom pišem ‘pesmuljke’ i ‘knjižuljke’ za decu i nisam baš bio nešto ubeđen da je to značajno, ali pošto su mi rekli da jeste, s radošću sam prihvatio Zlatni ključić. Naravno, nešto se nisam ni nadobijao nagrade i priznanja u životu a Zlatni ključić, da li s pravom ili ne, vreme će pokazati, svrstava me ujedno baš dobro pesničko društvo.“

Tišma skromno kaže da nikad nije smatrao da je ono što radi za decu „nešto bitno i važno“, niti da bi poezija za decu nešto izgubila da njega nema, ali se raduje uvek kad, ono što uradi za decu, nekome pričini radost.

„Na sreću i sa Pozorištancem (Dečja zemlja) i sa pesmama koje su otpevane, sa nekim ‘knjižuljcima’, učinio sam neku radost nekoj deci i, eto, to mi je ono najvažnije priznanje koje ovaj Zlatni ključić potvrđuje.“

Nagrada  Zlatni ključić bice uručena Jovici Tišmi u četvrtak, 18. oktobra, u 11 sati u Velikoj dvorani Centra za kulturu Smederevo.


Pored sijaset zanimljivih ostvarenja, Joca je autor i legendarne reklame „U sanduku Đurđević Radiše (ni živ čovek ne može da diše…)“, koja je prve godine devedesetih prošlog veka osvojila „Zlatnu ideju“ na poslednjem Jugoslovenskom festivalu tržišnih komunikacija u Novom Sadu. Inače, reklama je izvedena uživo na koncertu upriličenom povodom jubileja Radija 202, kada su na otvorenoj sceni ispred „Konja“ u centru Beograda, pred oko 100.000 ljudi, Boda, Pele, Joca i Đora, izveli uživo reklamu uz „Svilen konac na budze“ i posle nekoliko minuta šoka kod publike, zviždanja i izbegavanja flaša vode (srećom plastičnih) kojom su gađani, dok Beograđani nisu ukapirali „foru“, doživeli da na kraju budu ispraćeni sa bine kao prave rok zvezde, uz gromoglasne ovacije. Čitav nastup je režirao Joca u jednom haustoru u blizini, bukvalno, nekoliko minuta pre nastupa. Što bi Smederevci rekli – ludilo, brate!


 

Čitaj dalje...

Posle fizičkog nasilja – pretnje, maltretiranje, ucene…

SMEDEREVO, 14. oktobar 2018 – U sprečavanju nasilja u porodici, osim policije, suda i centara za socijalni rad, od početka primene novog Zakona značajnu ulogu imaju i zdravstvene ustanove. U smederevskom Domu zdravlja, sociolog Vesna Emeršić gotovo svakodnevno se susreće sa žrtvama nasilja sa kojima radi savetodavno i preventivno:

– Od početka godine imamo 24 prijave nasilja u Hitnoj pomoći, broj onih koji su se meni u međuvremenu javljali je deset puta veći od toga. Ali, to su mahom žrtve koje dolaze na savetodavni rad, žene koje su shvatile da ne žele da ostanu u nasilničkom odnosu i došle su da se posavetuju kako da to urade na najbolji način.

Ne ostaje, međutim, sve samo na rečima; zaposleni u Domu zdravlja imaju zakonsku obavezu da obaveštenja o svim slučajevima nasilja proslede Policijskoj upravi i Centru za socijalni rad. U izveštaju koji se tom prilikom beleži, opisuje se sve: kako je došlo do incidenta, kada se žrtva obratila Hitnoj pomoći i kakve je povrede imala. Lekari te službe uvek preporučuju specijalističke preglede kako bi se ustanovilo da nije došlo do nekih ozbiljnijih, unutrašnjih povreda. Ista je procedura i kada je u pitanju pružanje hitne pomoći na Urgentno-prijemnom bloku bolnice „Sveti Luka“, čiji socijalni radnici takođe evidentiraju svaki nasilni događaj i daju preporuke žrtvi kojim još ustanovama i institucijama treba da se obrati.

– Imamo poseban protokol za žrtve nasilja u porodici, i dokumentacija koju lekari naprave je trajna sudska dokumentacija,jer žrtve mogu kroz dve, tri ili pet godina, kada god napokon reše na sudu da procesuiraju, da traže kopiju tog obrasca. To koriste kao dokaz da nasilje traje duži vremenski period što znači i veću kaznu za nasilnika – napominje Emeršić.

Ako je nasilje bilo intenzivno i žrtva je donela odluku da se razvede, onda se, dodaje naša sagovornica, neretko dešava da je nasilnik uslovljava i preti da će joj, ukoliko podnese krivičnu prijavu, „uzeti decu“. Uplašene, žene odustaju i to je najčešća greška.

– Neko ko je procesuiran za nasilje u porodici teško da može da bude staratelj deci. Ako se pokrene postupak za nasilje, pa nakon toga postupak za razvod, ili se u toku razvoda navede da je u toku postupak za nasilje u porodici, nasilnik dobija adekvatnu kaznu i žrtva i njena deca bivaju u daljem nekom periodu zaštićeni – objašnjava Emeršić.

Po pravilu, a o tome svedoči i iskustvo ove socijalne radnice, odustajanje od krivične prijave samo pogoršava situaciju jer tek tada nasilnik može da nastavi da maltretira i zlostavlja žrtvu jer je „ima u šaci“. Za one koje su rešene da zauvek promene život, a nemaju gde da nađu utočište, što u patrijarhalnoj Srbiji gde čak i žrtvini roditelji smatraju da je normalno trpeti batine, nije redak slučaj, pomoć, doduše privremenu, mogu da dobiju u prihvatnoj stanici. Takođe, u Smederevu postoje i sigurni stanovi gde Centar za socijalni rad smešta žrtve.

– U našem gradu sada je potpuno sređena i Sigurna kuća i na svu sreću ona nema svoje stanovnike, ali je spremna da primi ugrožene. Naravno, imamo i za stare prihvatilište u okviru Crvenog krsta. Moram da se pohvalim da je nedavno naš Crveni krst dobio šestogodišnju licencu. Pored Beograda, mi smo jedini koji imamo licencu za prihvatilište, gde po uputu iz Centra za socijalni rad smeštaju se osobe koje imaju potrebe za takvom vrstom smeštaja. Znamo da je zimi taj kapacitet mali, možemo da imamo značajno više, ali je tu i problem zaposlenih. Za tih šesnaestoro, mora da bude 12 zaposlenih. Evo i sada imamo ljude koji su tamo smešteni – kaže za Podunavlje.info Dragan Stanić, član Gradskog veća zadužen sa socijalnu politiku i napominje da se tu smeštaju i korisnici iz Pančeva, Kragujevca, Požarevca, Velike Plane, Smederevske Palanke.

Međutim, oko koncepta sigurnih kuća, ima različitih stavova. Primer da su i među ljudima od struke podeljena mišljenja, jeste i gledište Zorke Janković, dugogodišnjeg socijalnog radnika u smederevskom Centru za socijalni rad:

– Sigurna kuća za žrtve nasilja, a nasilnik ostaje u kući koja je zajedno stvarana sa tom ženom, a ona je sa decom u sigurnoj kući. U kući u kojoj ima gomilu nepoznatih nesrećnica, kao što je i ona. Tu može da se čuje samo kukanje, tu nema ništa svoje, ne može da se snađe… A njemu je sve prepušteno. Onda sam se pitala – a ko je on? To je možda naš komšija, doktor, poslanik, neko ko se pred nama ponaša kako treba, a u porodici je ovakav. Ti ljudi ostanu neimenovani, neosramoćeni. Uništiti mu ponos koji on o sebi neguje, upravo može da pomogne da on promeni ponašanje. Kada je otvorena Sigurna kuća u Smederevu, ja sam napisala taj članak, gde sam se pitala da li su nasilnici oni koji idu skupim automobilima, u firmiranim odelima, možda su ti koji su se izdigli do moćnika, a osnovu imaju u porodici, gde treba da su najbolji ljudi, tu su nasilnici. I bunila sam se protiv toga. I evo drago mi je da sada pročitam da se na tome nešto radi – poručuje Zorka Janković.


Kao socijalni radnik sa stažom od skoro 40 godina i neko ko je najduže radio na porodičnim problemima, Zorka Janković kaže da je u Smederevu i ranije nasilja bilo veoma mnogo. „Onako kako smo mogli da procenimo, najveći broj nasilja u porodici i problema gde najviše deca trpe, onda je bio alkoholizam. Znamo da je to bolest zavisnosti i sećam se da smo zajedno sa tadašnjim Zdravstvenim centrom, osnovali Klub lečenih alkoholičara. Tu je bilo nekih uspeha, ali vrlo teško može da se smatra da je neko izlečen od alkoholizma.Žene su trpele, deca su trpela. One hrabrije odlučivale su se i na razvod. Ali žena koja nije bila zaposlena, žena koja je imala dvoje-troje dece, nije lako mogla da se odluči na razvod, nije imala gde da stanuje, ni od čega da živi. Ukoliko pokuša da mu se suprostavi, on je još nasilniji jer stalno ima potrebu da agresivnost ispoljava na nečemu što ostaje među četiri zida, odnosno na ženi. I što je najgore, to je događa pred decom“.


Projekat „Zidovi ćute, ti nemoj – Prijavi nasilje“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...

Odlazak jugoslovenske i srpske dive

BEOGRAD, SMEDEREVO, 14. oktobar 2018 – Milena Dravić se preselila u večnost! Beogradski mediji javili su danas da je preminula Milena Dravić, jedna od najupečatljivijih glumica jugoslovenskog i srpskog prostora.

Pored nebrojenih nagrada i priznanja, laureat je Nušićeve nagrade za životno delo glumcu-komičaru za 2017. godinu.

Podunavlje.info podseća da je žiri u sastavu: glumice Ljiljana Stjepanović i Radmila Živković, profesor književnosti Miljana Kravić i teatrolog Zoran Maksimović, u obrazloženju nagrade, između ostalog, naveo: „Milena ima dugoveku i bogatu glumačku karijeru koju karakteriše svestranost u izrazu, osoben scenski jezik, rečita preciznost u pokretu, duboka sugestivnost, maštovito poigravanje, a uz velike dramske i istorijske role i publici i kritici posebno su upečatljive one iz komedija“.

Jugoslovenska i srpska filmska diva iz zdravstvenih razloga nije prisustvovala uručenju nagrade na zatvaranju 34. festivala „Nušićevi dani“ u Smederevu pa se zbog toga pisanim putem obratila javnosti.

„Vest da sam laureat Nušićeve nagrade za životno delo mi je, uz radost i čast, izmamila i osmeh, jer, moj se životni put s Nušićevim delom ukrstio više puta. I uvek je to bivalo za mene važno, što bi narod rekao – sudbonosno“, kazala je priznata glumica u govoru koji je medijima dostavilo Udruženje dramskih umetnika.

Ona se prisetila da je na akademiji polagala prijemni sa monologom iz „Gospođe ministarke“.

„Bilo je to dosta neobično, jer mladi, daroviti ljudi koji su nastojali da zakorače u svet glumačke umetnosti su za taj prvi ispit, koji se najčešće doživljavao kao pitanje života i smrti, birali tekstove, odnosno monologe drugačijeg tipa – Šekspira, Ibzena, Čehova… A ja eto – Nušića. Teško bi bilo racionalno to razložiti i objasniti. A i zašto bi? Jednostavno, vuklo me je“, rekla je Dravić.

Putevi su im se „ukrstili“ i kad je snimala TV dramu „Gospođa ministarka“ u režiji Zdravka Šotre.

„Divna ekipa, svojski se radilo i u jednom trenutku, ja – kako to kažu ova današnja deca koja barataju novim informatičkim tehnologijama – zabagujem. I to žestoko. Do odustajanja! Kad, šta je bilo? Ministarka me, tj. Nušić, vratila na jedan problem, jedno nerešeno pitanje iz mog inače lepog i radosnog detinjstva. Nehotičan, ali nemio događaj zbio se – gle čuda – u Nušićevoj ulici i urezao u moju dečju podsvest. I ostao bi tamo da nije bilo uloge Ministarke i moje prijateljice, odličnog psihologa, uz čiju pomoć sam sve skupa razrešila“, ispričala je ona.

„Vratio me, dakle, Nušić da sama u sebi, i sama sa sobom, razrešim šta treba. Jer, drugačije, odakle ti pravo da se obraćaš drugima? Pomogao mi je Nušić onomad na prijemnom, pa tada da postanem bliža sebi samoj… I treće, da ne nabrajam dalje, naš je zajednički imenitelj – komedija“, dodala je Dravić.

Velika glumica kaže da je komedija ozbiljan žanr, žestok i dubok, uzvišen.

„Danas se sve i svašta naziva komedijom, ali nije ni mesto ni vreme da se time bavimo. Najlepše u pravoj komediji je pobeda života! Smeh i duhovitost – uvek uzvišena ako jeste duhovitost – koji su u sebe saželi i svu težinu i gorčinu“, smatra ona.

Dravić ističe da su blistave i svevremene Nušićeve komedije dijagnoza teških, opakih rana naših života, i nekad i sad.

„Neka mi bude dozvoljeno da kažem da je ovom nagradom, uz mene, priznanje dobio i istinski smeh – sva njegova pamet, lepota i snaga“, poručila je Dravić u svom obraćanju javnosti povodom priznanja za životno delo na Nušićevim danima u Smederevu.

Čitaj dalje...

Gašenje dve ustanove i jednog javnog preduzeća

SMEDEREVSKA PALANKA, 14. oktobar 2018 – Za ovaj ponedeljak zakazana je peta sednica u novom sazivu Skupštine Opštine Smederevska Palanka. Pred odbornicima će se naći obiman dnevni red od čak 39 tačaka, a među onima koje pobuđuju najviše pažnje su predlozi za ukidanje Centra za razvoj sporta i amaterizma u sportu i Opštinske turističke organizacije, kao i predlog za pokretanje postupka likvidacije JKP „Pijace, zelenilo i čistoća“.

Početak sednice zakazan je za 10 sati.

Čitaj dalje...