You are here

Svetski dan dostojanstvenog rada (bio i prošao)

SRBIJA, 7. oktobar 2018 – Za dostojanstven rad radniku pripada dostojanstven život! Tim, odnosno povodom Svetskog dana dostojanstvenog rada, oglasili su se srpski sindikati, odnsosno njihovi lideri. Prenosimo neke od njihovih zapažanja.

Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Ljubisav Orbović pozvao je radnike da se na Svetski dan za dostojanstven rad – 7. oktobar, pridruže zajedničkim naporima za promene koje treba da obezbede nova radna mesta, veće zarade i dostojanstven rad u Srbiji.

”Iako dostojanstven rad podrazumeva da čovek može da živi od svog rada, to pravo će nam dodatno biti uskraćeno najavljenim izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, koje će otežati ionako težak položaj sadašnjih i budućih penzionera. Zato se pridružite naporima SSSS i drugih sindikata da ovakav zakon ne bude usvojen i da buduće Izmene i reforme radnog zakonodavstva ne budu na štetu radnika.

Predsednik UGS “Nezavisnost Zoran Stojiljković kaže da, imajući u vidu nestabilne i nesigurne – prekarne uslove u kojima danas živi većina (polu)zaposlenih gotovo ironično zvuči svako pominjanje 7. oktobra, Dana dostojanstvenog rada.

“Razliku između dostojanstvenog i prekarnog rada najlakše je shvatiti kao razliku između uređenog radnog odnosa – zaposlenosti i brojnih i sve prisutnijih oblika povremene i „fleksibilne“ radne angažovanosti, po pravilu bez pristupa radnoj i socijalnoj zaštiti i sindikalnom organizovanju. „Fleksibilno“ angažovanje radnika bez ugovora je zapravo sredstvo za smanjenje troškova rada, povećanje konkurentnosti na tržištu i ezopovski rečeno – „olakšano upravljanje ljudskim resursima“. Ono što ti „uslovi“ uspevaju da stvore jeste prekarnost i prekarni radnici. Poput visoko programiranog uređaja, u toku je stvaranje beskrajno prilagodljivog, bezidentitetnog MP3 radnika sa kojim možete šta god poželite.”

Udruženi sindikati Srbije Sloga povodom 7. oktobra, Svetskog dana dostojanstvenog rada, ocenjuju da dostojanstvenog rada u Srbiji nema, budući da sadašnja minimalna cena rada koju prima dve trećine zaposlenih ne pokriva ni osnov za puko preživljavanje, a kamoli za život dostojan čoveka.

“Ako tome dodamo nemoć državnih institucija koje bi trebalo da štite prava zaposlenih i njihovog rada, jer su često povezane sa korupcijom, nepotizmom i partokratijom, dolazimo do toga da je dostojanstveni rad za građane Srbije samo misaona imenica, dok je za aktuelnu vlast otvaranje radnih mesta sa jeftinom radnom snagom i uz državne subvencije postao jak instrument vladanja”, ističe Sloga u saopštenju.

Sloga navodi da u zemlji kao što je Srbija postoji veoma jaka i uska povezanost između radnih odnosa, vlasti i politike.

“Aktuelna vlast je ta koja autokratski poslednjih godina na insistiranje Međunarodnog monetarnog fonda, Svetske banke i drugih bankarskih institucija, raznim promenama zakona i uredbi u korist krupnog kapitala odbacila svaku logiku dostojanstvenog rada i pretvorila je u iluziju i običnu floskulu bez sadržaja. Samo nulta tolerancija demokratske države i vlasti na bilo kakvu štetu ili iskorištavanje radnika, odnosno njegovog rada, može postići trajnu promenu za bolju budućnost, a samim tim i ostvariti kakav takav dostojanstveni rad u Srbiji”, dodaje se u saopštenju.

Čitaj dalje...

Jedan poziv menja sve

SMEDEREVO, 7. oktobar 2018 – Pozivanje telefonskog broja 192 je najčešće prvi, ali, nažalost, i poslednji znak da su odnosi u porodici prešli granicu, da više ništa nije isto, jer je nasilje takvo da žrtva jedinu zaštitu vidi u delanju policije.

U godini pre početka primene Zakona o sprečavanju nasilјa u porodici, od  juna 2016. do juna 2017. godine, u Policijskoj upravi Smederevo, u čijoj su nadležnosti, osim Smedereva, i Smederevska Palanka i Velika Plana, evidentiran je 731 takav slučaj. U periodu od 1. juna 2017, dakle od donošenja Zakon, do 1. juna 2018. godine, na području Policijske uprave u Smederevu brojka se duplirala – 1.513 prijava događaja sa elementima nasilјa u porodici.

Za ovaj enormni rast ipak postoji logično objašnjenje, a koje, srećom, ne znači da se udvostručio broj žrtava nasilja u porodici, za Podunavlje.info objašnjava Saša Nikolić, portparol Policijske uprave u Smederevu.

– Evidentirano povećanje od početka primene Zakona objašnjavamo time što je njegovo donošenje pratio veći broj medijskih kampanja i apelovanja državnih organa, što je uticalo na promenu svesti kod žrtava, u smislu da se nasilje ne toleriše i da se svi slučajevi prijave – navodi Nikolić.

A takvih je za godinu dana u Smederevu bilo 881, u Palanci 295 i 337 u Velikoj Plani. To je, treba ponoviti, broj prijava policiji, onog pomenutog pozivanja broja 192, ali je od njih, kada se sve sabere, na kraju proizašlo 292 prijave za krivično delo nasilјa u porodici. Još je manje osuđujućih odluka, kojima su počinioci sankcionisani, o čemu je već bilo reči u jednom od prethodnih delova ovog serijala. Zašto je to tako, na tribini o nasilju o porodici objasnila je Snežana Milovanović, službenik Policijske uprave u Smederevu, jedna od 29, koji su, na području koje pokriva ova uprava, nakon obuke, dobili sertifikat za primenu Zakona.

– U Krivičnom zakonu, nasilje je u porodici je kao i svako drugo krivično delo; nije dovoljno da žrtva hoće samo nekog da prijavi,potrebni su dokazi, koji mogu da budu materijalni, fizički, a pošto je najčešće jedan od glavnih dokaza šta je žrtva izjavila,drugi budu posredni. Čak su i svedoci obično članovi porodice i onda se dešava da i žrtve posle izvesnog vremena odustaju i koriste svoje pravo da u krivičnom postupku ne svedoče kao bliski srodnici. I, ako nema drugih dokaza, onda se ili krivično delo odbacuje ili ne dolazi do presuđenja i to je vrlo teško – kaže Milovanović.

Zakon o sprečavanju nasilјa u porodici uveo je novine u postupanju policijskih službenika u sprečavanju nasilјa u porodici i partnerskim odnosima, što je dalo mogućnost da policija reaguje i kada događaj nema elemente krivičnog dela koje je ovim terminom baš tako i označeno, kao nasilјe u porodici. Zakon predviđa i preventivni deo postupanja, izricanje hitnih mera na osnovu prethodne procene rizika, privremenog udalјenja učinioca iz stana i privremene zabrane da kontaktira žrtvu nasilјa i prilazi joj. Nadležni policijski službenik, na osnovu procene rizika, donosi naređenje kojim izriče jednu ili obe hitne mere.

Policija u proceni rizika, sada već ocenjuje da li je onaj koji je nasilje učinio spreman da ga ponovi, da li poseduje oružje, da bi ga oduzeli, da li koristi alkohol, droge…

Svaka prijava nasilјa u porodici evidentira se u policiji i po njoj se odmah postupa, na mesto događaja se šalјe policijska patrola. O svakom tom događaju sa elementima nasilјa u porodici i partnerskim odnosima obaveštava se nadležni javni tužilac, radi eventualne kvalifikacije postojanja elemenata krivičnog dela.

Hitna mera koju izriče nadležni policijski službenik, pojašnjavaju nam u policiji, traje 48 časova od uručenja naređenja, a sud je, na predlog nadležnog javnog tužioca, može produžiti za još 30 dana. U slučaju da izvršilac prekrši hitnu meru, policija ga odmah, uz prekršajnu prijavu, sprovodi nadležnom prekršajnom sudu, koji preduzima mere iz svoje nadležnosti i može mu se izreći kazna zatvora u trajanju do 60 dana.

A da bi se sve to i dogodilo, ponavljaju naši sagovornici, neophodno je prvo da se pozove taj famozni broj 192.

Projekat „Zidovi ćute, ti nemoj – Prijavi nasilje“ sufinansiran je iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Čitaj dalje...

Mladost ubedljiva protiv Žarkova

SMEDEREVSKA PALANKA, 7. oktobar 2018 – Posle ubedljivog poraza na startu nove sezone Druge lige u Kruševcu, košarkaši Mladosti su sinoć, kao domaćin, dvostruko ubedljvije savladali ekipu Žarkova, zabeleživši prvu pobedu sa 98:64.

Nešto neizvesnije bilo je samo u prvoj četvrtini, koju je Mladost dobila sa 24:21, da bi potom stvari došle na svoje mesto. Na poluvremenu je bilo 12 razlike, da bi do kraja susreta ona rasla, pa se utakmica završila sa 34 poena plusa za domaće.

U idućem kolu Mladost gostuje ekipi Zemun Fitofarmacija, a u međuvremenu ima i kup utakmicu sa Metalcem iz Valjeva, koji je izgubio prvu utakmicu u novom prvenstvu Prve lige od Tamiša u Pančevu.

Foto: palankadanas.com

Čitaj dalje...

Seoba stranaka ili Prijatelji stari, gde ste…

SMEDEREVO, 7. oktobar 2018 – Jedna je bila, druga je sada na vlasti. Jedna je Demokratska, druga Srpska napredna. Stranka. Kao i u celoj Srbiji, i u Smederevu su odlučivale, odnosno odlučuju,  o našoj sudbini – prva u nekom ranijem periodu, druga u ovom trenutku, tako da bi naslov mogao da bude i „Kucamo na vrata zaboravljenih i aktuelnih šampiona/asova“. Problem je samo – gde su im ta vrata?

Svako od nas ima svoje mišljenje o njima, dobro, manje dobro, loše, ili najgore, ali je fakat da su imale/imaju poverenje glasača u čije ime odlučuju. Dakle, reč je o ozbiljnim političkim organizacijama, koje, po difoltu, imaju, ili bi trebalo da imaju jaku i razvijenu infrastrukturu, samim tim i stranačke prostorije, na lokacijama gde mogu stranački aktivisti, ili potencijalni budući članovi, da ih pronađu. E, tu je „kvaka 22“, bar u Smederevu.

Na vratima sa logom SNS u Ulici Miloša Velikog stoji papir na kome piše da su prostorije preseljene u „Karađorđevu 5-7“. Ne kaže se da je u pitanju Centar za kulturu, odnosno Narodna biblioteka, valjda se podrazumeva da članstvo zna da je to tu.

Papir sa istim tekstom, ispostaviće se, mogao bi da bude i na mestu gde je doskora bio DS, ali ga nema. Tu je jedan drugi. Da razjasnimo, demokrate su dobile „šut kartu“ iz glavne smederevske pešačke zone, Ulice kralja Petra. Prostorije u kojima su bili restitucijom su vraćene vlasnicima, i sada umesto žuto-plave „firme“ stoji  „Izdaje se poslovni prostor u ovoj zgradi…“. Gde je nova lokacija demokrata nigde ne piše.

Kako su demokrate ipak „passe“, možda je zanimljivija priča o novom prostoru Srpske napredne stranke. Prvo, niko od zvaničnika nije želeo da javno govori o ovome, a izgleda da ima neslaganja i unutar same stranke o tome da li je trebalo preći u novi prostor, posebno u ovaj. Jer, nove prostorije Srpske napredne stranke u Smederevu, kako je rečeno, nalaze se u Karađorđevoj ulici, preko puta Pošte, u zgradi nekadašnje „druge faze Doma kulture“. Reč je o lokalu, na samom ulazu, gde je doskora bila jedna strana banka, na istom ulazu je i Narodna biblioteka. S jedne strane „knjigohraniteljica“, sa druge SNS. U „prvoj fazi“ ove zgrade je, rekosmo, Centar za kulturu.

Nezvanično, članovi koji su bili ZA, obrazložili su nam prelazak u ovaj prostor  time što je stranka u međuvremenu „narasla“, dobila veliki broj članova, pa sama organizacija posla zahteva veći prostor i, što da ne, bolji. Oponenti, takođe SNS-ovci, rekli su nam da nisu saglasni da stranka bude na „udarnom“ mestu i još u zgradi u kojoj su ustanove kulture.

Igrom sudbine ili nečijom odlukom, tek ispostavilo se da je i DS tu, u istom objektu, Centra za kulturu, samo dva nivoa niže, u kudikamo manjem i manje reprezentativnom prostoru. Nije baš podrum, ali nije ni daleko, no  – kako u životu tako i u poslovnom prostoru… Ali im je bar adresa ista kao SNS-u – Karađorđeva 5-7.

Dakle, Centar za kulturu Smederevo, Narodna biblioteka Smederevo i Srpska napredna stranka Smederevo. I Demokratska stranka Smederevo. Ova potonja se ne vidi se s ulice, ali je tu, ko se potrudi možda je i nađe, kad i ako ikad stave firmu.

Pitanje, koje ovaj put ostavljamo otvorenim, jeste cena zakupa. I za jedan i za drugi, pogotovo ovaj prvi, poslovni prostor. Naime, prema odluci koja je objavljena u Službenom listu grada Smedereva 9/2015: „Humanitarnim organizacijama koje imaju za cilj pomoć oboleloj deci i licima sa invaliditetom, udruženjima građana iz oblasti zdravstva, kulture, nauke, prosvete, sporta, socijalne i dečje zaštite, parlamentarnim političkim strankama, koji poslovni prostor ne koriste za sticanje prihoda, dobrovoljnim organizacijama koje učestvuju u spasilačkim akcijama, može se dati u zakup poslovni prostor, uz obavezu plaćanja zakupnine u visini od 20% od procenjene tržišne visine zakupnine utvrđene odlukom iz stava 1. ovog člana”! Znači, ako niste znali, humanitarne i organizacije koje učestvuju u spasilačkim akcijama imaju isti status kao političke stranke!

Nije daleko od pameti; priličan broj onih koji su se učlanio u njih baš je imao te motive, da pomogne sebi – i drugima, doduše, najčešće svojim bližnjima, ali nećemo sad o finesama.

Čitaj dalje...

Le Tour de Sax u Smederevu

SMEDEREVO, 7. oktobar 2018 – U okviru turneje Le Tour de Sax 2018 u Koncertnoj dvorani Centra za kulturu Smederevo danas će nastupiti jedan od najboljih mladih džez saksofonista iz Francuske Batist Erben i naš poznati džez pijanista Ivan Aleksijević. Koncert u Smederevu počinje u 20 sati. Ulaz je slobodan.

U cilju promocije i decentralizacije kulture, ali i obogaćivanja kulturne scene Srbije, važan deo festivala Belgrade SAXperience je koncertna turneja Le Tour de Sax, koja se organizuje u saradnji sa Francuskim institutom u Beogradu i bankom Societe Generale Srbija. Cilj turneje Le Tour de Sax je da publici širom Srbije nizom koncerata predstavi najeminentnije svetske saksofoniste. Takođe, značajan segment turneje je i edukacija mladih saksofonista izvan Beograda. Partneri festivala, kulturni centri i muzičke škole širom Srbije, daju doprinos razvoju ovog projekta kroz organizovanje susreta učenika sa umetnicima.

Čitaj dalje...