You are here

Pobeda na Ubu za ostanak na liderskoj poziciji

UB, 6. oktobar 2018 – Derbi osmog kola prvenstva Srpske lige Zapad odigran je na Ubu, gde je Smederevo slavilo protiv domaćeg Jedinstva, jednim golom sligavši do tri boda.

Prvi deo susreta prošao je u znaku trenera Ljubiše Stamenkovića Piskavca i tada je i pala odluka o pobedniku. Nakon pola časa igre Lepojević je, posle solo akcije, udarcem sa više od 20 metara pogodio malu mrežu gola domaćih. U nastavku susreta Jedinstvo je imalo inicijativu, ali do promene rezultata nije došlo, tako da su se Smederevci sa nova tri boda učvrstili na čelnoj poziciji na tabeli, a prati ih sada požarevački Mladi radnik sa bodom manje, koji je kod kuće pobedio Mokru Goru sa 1:0.

Proleter Mihajlovac je uspeo da izbori remi u Valjevu, igrajući 0:0 protiv domaće Budućnosti Krušik.

Naredne subote Smederevo dočekuje Provo, a Proleter Slogu iz Požege.

Čitaj dalje...

Nema više “A gde je pečat?”

SMEDEREVO, 6. oktobar 2018 – Grad Smederevo obavestio je privredne subjekte da su od 1. oktobra sva pisana akta važeća i bez upotrebe pečata, a da suprotno postupanje predstavlja povredu zakonskih propisa.

Kako je saopšteno, odredbom člana 25. stav 3 Zakona o izmenama i dopunama Zakona o privrednim društvima („Sl. glasnik RS“, br. 44/2018 od 08.06.2018.) propisano je da se privrednom društvu ne može posebnim propisom uvesti obaveza upotrebe pečata u poslovnim pismima i drugim dokumentima društva. Postupanje suprotno navedenoj odredbi predstavlja povredu pozitivnih propisa Republike Srbije.

Od 1. oktobra 2018. godine sva pisana akta (zahtevi, dopisi, ugovori i ostala dokumenta) koja dostavljaju privredna društva, odnosno preduzetnici su važeća i validna iako nisu overena pečatom  tog privrednog društva, odnosno preduzetnika, navodi se u ovom obaveštenju i dodaje da prilikom prijema pošiljki nemaju  obavezu da stave otisak pečata kao dokaz o uručenju pošiljke.

Takođe je saopšteno da će Vlada Republike Srbije direktno prikupljati povratne informacije od privrednika u slučaju da im se u bilo kom postupku pred bilo kojim organom zatraži pečat na e-mail adresu: ukidanje.pecata@gov.rs

Čitaj dalje...

Državno prvenstvo za grla od dve godine

LOZOVIK, 6. oktobar 2017 – Na Hipodromu Konjičkog kluba „Lozovik“ sutra se održava prvenstvo Srbije za dvogodačka grla za 2018. godinu, kao i šest kasačkih trka. Takmičenje počinje u 14 časova, a prijavlјeno je ukupno 69 grla.

Glavna trka, Državno prvenstvo dvogodaca, zakazana je za 15 i 45.

Udruženje za kasački sport Srbije (UKSS) i Srpski kasački savez (SKAS) objavili su raspored i ostalih trka:

14:00 1 „I kasačka trka“ autostart/1600m

1 Perfetto Stojadinović N. 1600

2 Let Me Dream Petrović T. 1600

3 Bosforus Mukić I. 1600

4 Poker Knekt P. 1600

5 Ines AT Gabrić ml. J. 1600

6 Noris Sokola A. 1600

7 Fantom Glory Miloradović B. 1600

8 Ragnar Bogdanović R. 1600

9 Arminina II Radisavljević N. 1600

10 Sony Petrović Z. 1600

11 Dalma Jet Golubović M. 1600

14:30 2 „II kasačka trka“ autostart/1600m

1 Mosaique Mar Simić D. 1600

2 Atena Seke A. 1600

3 Grenland A.T. Stojković D. 1600

4 Ema Turbo Pavlović M. 1600

5 Golden Živojinović Z. 1600

6 Mini Hammer Slavnić M. 1600

7 Alegra R.S. Stamenković G. 1600

8 Ericsson Tajdić D. 1600

9 Liria Ranđelović A. 1600

10 Ricardo Simić M. 1600

11 Hilarija Stojadinović N. 1600

12 Dimiskija Love Vićentijević S. 1600

15:00 3 „III kasačka trka“ autostart/1600m

1 Atus Love Đuričić D. 1600

2 Hacker As Dimitrijević M. 1600

3 Gala S.G. Vujović J. 1600

4 Emil Zola A.T. Matić S. 1600

5 Alfa M.G. Gajić M. 1600

6 Holidej S. Ranđelović A. 1600

7 Worthy Jack Živančević M. 1600

8 Jessie (D) Petrović D. 1600

9 Varanno (H) Radovanović A. 1600

10 Class d’Evel (FR) Živojinović Z. 1600

15:45 4 „Državno prvenstvo za grla od 2. godine“ autostart/1600m

1 Messenger Đuričić D. 1600

2 Gorica de Sajan (SRB/FR) Skenderović B. 1600

3 Argos Stojković D. 1600

4 Spinal Tap A.T. Gabrić ml. J. 1600

5 Lily Allen A.T. Jo R. 1600

6 San Siro Mukić I. 1600

16:15 5 „V kasačka trka“ autostart/1600m

1 Angone Love Vujović M. 1600

2 Jimmy-Oaks Knekt P. 1600

3 Ragi Cocks (IT) Anđal A. 1600

4 Jeger Sweep Dimitrijević M. 1600

5 Son Of The Road (S) Radovanović A. 1600

6 Bellissima Mukić B. 1600

7 Wahler Đuričić D. 1600

16:45 6 „VI kasačka trka“ autostart/1600m

1 Ironwill (D) Petrović D. 1600

2 Raveo (IT) Anđal A. 1600

3 Cybele De Tedd (FR) Bogdanović A. 1600

4 Brume d’Or (FR) Đorđević N. 1600

5 Belle Marguerite (FR) Pribić V. 1600

6 Pieghele Dal (IT) Spiridonović S. 1600

7 Utsuri de Gerberoy (FR) Vujović J. 1600

8 Super Bull (IT) Bjelogrlić V. 1600

9 Rite Key (S) Živojinović Z. 1600

17:15 7 „VII kasačka trka“ autostart/1600m

1 Anči Stojković D. 1600

2 Aprilia R.S. Vujović J. 1600

3 Alfa Romeo Pantić M. 1600

4 Francia des Noes (SRB/FR) Skenderović B. 1600

5 Island A.T. Ostojić J. 1600

6 Lecsus Jet Simić L. 1600

7 Tijan S.G. Dilić R. 1600

8 Pegaz Petrović Z. 1600

9 Shadow R.R. Nikolić D. 1600

10 Wineto Žujović D. 1600

11 Fire Rock Ranđelović A. 1600

12 Meresz Mukić B. 1600

Čitaj dalje...

Konkurs Galerije Centra za kulturu „Masuka“

VELIKA PLANA, 6. oktobar 2017 – Galerija Centra za kulturu “Masuka” u Velikoj Plani raspisala je konkurs za deset slobodnih termina za samostalne izložbe i grupne projekte u 2019. godini, a rok za prijavljivanje, koji je počeo da teče od  juče, jeste 30. oktobar.

Pozvani su svi zainteresovani likovni i primenjeni akademski umetnici da daju predloge za organizaciju samostalnih ili grupnih izložbi.

Dokumentacija za konkurs treba da sadrži: pet fotografija radova koji se predlažu za izložbu, sa nazivom, naznačenom dimenzijom, tehnikom i godinom nastanka, profesionalnu biografiju autora, sažetu koncepciju izložbe, tehnički opis izložbe, naravno i kontakt adresu, e-mail adresu i telefone autora.

Dokumentaciju naslovljenu imenom i prezimenom autora treba poslati na e-mail galerijaczkmasuka@gmail.com, uz napomenu „Konkurs za izlaganje u Galeriji Centra za kulturu „Masuka” – Velika Plana u 2019”.

O odabiru izložbi odlučiće Umetnički savet Galerije Centra za kulturu “Masuka”.

Svi prijavljeni autori će biti obavešteni o rezultatima konkursa putem e-mail-a do 15. novembra 2018. godine, kada će biti precizirani termini realizacije odabranih izložbi.

Čitaj dalje...

DW: Lidl u Srbiji – Jedno pivo, jedan senf

Izvor: dw.com/sr, 6. oktobar 2017 – Vučić kaže da će „Srbi voleti Lidl“ koji sledeće sedmice počinje sa radom u Srbiji. I verovatno hoće, ali ne zbog PR pompe nego zato što je tamo kupovina prosta i jeftinija. Doduše, ne tako jeftina kao u Nemačkoj.

Otvaranje šesnaest prodavnica Lidla širom Srbije u četvrtak (11. oktobar) praćeno je uobičajenom tabloidnom pompom gde se više ne mogu razlučiti PR tekstovi od novinarskog doprinosa i prekomernih pohvala vlasti. Tamo odakle Lidl dolazi, u Nemačkoj, nezamislivo je da se političari upliću u tržište tako što otvaranje nekoliko diskonta proglašavaju „simbolom napretka“ kojim se „zemlja pridružuje uspešnim državama“.

Fami oko Lidla doprinela je i marketinška kampanja te kompanije gde su „niske cene“ i „visok kvalitet“ ilustrovani fotografijom razdragane žene i znatno višeg, ali jednako razdraganog muškarca. Taj su plakat mnogi korisnici društvenih mreža označili mizoginim.

Pa opet, nema sumnje da će, kako je rekao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, Srbi „voleti“ Lidl. I to ne jer njegovi „moderni objekti“ nude više „prirodnog osvetljenja“ ili jer su menadžeri novih prodavnica prošli dvanaestomesečnu obuku u inostranstvu. Nego naprosto jer bi Lidl trebalo da radi ono što ga je načinilo velikim – da nudi jednostavne proizvode za manje pare nego drugi.

Skoro isključivo robne marke

„Za Lidl je posebno važno da izgradi mnogo veza, pre svega sa dobavljačima, da se ukoreni. On uvek nastupa kao regionalni trgovački lanac u svim zemljama gde se pojavi“, kaže Deniz Klug, analitičarka maloprodaje u frankfurtskoj agenciji za istraživanje tržišta LZ Retailytics.

„Takođe se više bave marketingom nego ranije, moraju delimično da mušterijama približe koncept. To će biti važno u Srbiji, da se objasni šta je diskont jer je to relativno nepoznat koncept u Srbiji, nije isto kao klasičan supermarket. Recimo, imaju mnogo svojih robnih marki“, dodaje ona za DW.

Švarc grupa – kojoj osim Lidla pripada i Kaufland – baš je tako postala bez premca u Evropi sa 106,4 milijarde evra obrta prošle godine. Daleko na drugom mestu je francuski lanac Kerfur (64,9 milijardi), a slede onda nemački Aldi (61,7), britanski Tesko (56,8) pa opet nemački Edeka (56,75) i Reve (54,7).

U Srbiji se najavljuje asortiman od svega 1.500 artikala, od čega 350 domaćih. Premda Lidl u novije doba sve manje liči na onaj stari – sa nabacanim kutijama i paletama, bez posebnih rafova i blještavih neonki – i dalje je princip sličan. Oko 90 odsto proizvoda su robne marke napravljene posebno za Lidlkoje kupci gotovo i da ne upamte. Naprosto kada u Lidlu kupuješ suncokretovo ulje, onda kupuješ ulje – ima samo jedno. Jedno pivo, jedne špagete, jedan senf.

„Asortiman je svakako manji nego u normalnim supermarketima niti ima toliko modernih elemenata koje ljudi u Srbiji možda znaju iz Maksija. Prodavnice su relativno jednostavno uređene“, kaže o tome Deniz Klug. „Tržište u Srbiji je relativno fragmentirano. Vodeći lanci pripadaju Agrokoru i Delezu, dok su ostali relativno mali. Tu gde ima samo dva velika igrača i Lidl ima dobre šanse da bude konkurentan.“

Ne može jeftino kao u Nemačkoj

U zemlji gde se svaki dinar dvaput okreće konkurentan se može biti jedino cenom. Da li će Lidl zbilja biti najjeftiniji, kako obećava njegov direktor za Srbiju Tomislav Šapina? To će videti uskoro građani Beograda (na pet lokacija), Bora, Zrenjanina, Kragujevca, Leskovca, Ništa, Novog Sada, Smedereva, Sombora, Subotice, Užica i Šapca. Ali tek pošto prođe početna euforija i verovatno određeni damping cena.

Deniz Klug

„Verovatno će imati mnogo nemačkih proizvoda. Recimo drogerije DM u Srbiji često na proizvode stavljaju nalepnice na svojim robnim markama jer to da je nešto ‘proizvedeno u Nemačkoj’ dobro funkcioniše“, kaže analitičarka maloprodaje Klug.

Dobro je da je pomenula DM. Taj lanac drogerija, najveći u Nemačkoj, nudi takođe svoje robne marke. Samo što su cene u Srbiji često i dvostruko više nego u Nemačkoj.

Otrežnjenje je tako brzo stiglo u susednoj Hrvatskoj gde su kupci shvatili da je Lidl znatno jeftiniji u Nemačkoj. Iz hrvatskog ogranka Lidla su na to saopštili da hrvatsko tržište ima svoje uslove te da navodno na cenu najviše utiču „PDV, troškovi analiza i logistički troškovi“.

Deniz Klug kaže da je stvar zapravo u tankoj konkurenciji. „Cene životnih namirnica su u Nemačkoj veoma niske, među najnižima u Evropi. Nivo se naravno prilagođava raznim zemljama. Kada nema tolike konkurencije, kada nije neophodno da cene budu ekstremno niske – zašto bi onda to radili?“ Prema rečima ove analitičarke, Lidl će se truditi da ponudi najniže cene, ali da u Srbiji „nema razlog da previše ugrožava svoje marže.“

I malo Hajdi Klum

Novina za srpske potrošače biće i druga roba usred diskonta sa životnim namirnicama. Lidl uvek u centralnom delu prodavnice – između frižidera sa svežim mesom i onim sa zamrznutim povrćem i testom – ima jednu ili dve ulice sa robom koja se menja na svakih par sedmica. Jednom je to recimo kancelarijska oprema, onda odeća, alat, sportski artikli, posuđe…

„U drugim regionima to vrlo dobro ide, verujem da će tako biti i u Srbiji. To je oprobani koncept, da usred radnje budu ‘artikli iznenađenja’, da mušterija kupi i nešto što nije hrana. Ili ljudi dolaze u prodavnicu baš jer je u ponudi nešto vezano za temu koja ih zanima, recimo artikli koji imaju veze sa biciklima“, kaže Deniz Klug.

I tu važi da se pojedini proizvodi prave posebno za Lidl. Odnosno, ko voli markirano, ovo nije za njega. „Oni rade sa proizvođačima i planiraju ponudu koja se stalno menja. Recimo oprema za baštu pred svako leto, posteljina vrlo često, odeća gde imaju dil sa recimo Hajdi Klum ili drugim dizajnerima, a i to se nudi po niskim cenama“, dodaje analitičarka iz LZ Retailytics.

Lidl će u prodavnicama najpre imati oko 1.000 radnika. Kolike su plate? To je naravno poslovna tajna. Ali u kompaniji tvrde da se prekovremeni sati i rad praznicima posebno plaćaju. Lidl nije do sada bio kritikovan kao loš poslodavac i nema sumnje da će i u Srbiji isplaćivati zarade nešto više od prosečnih u maloprodaji.

https://www.dw.com/sr/jedno-pivo-jedan-senf/a-45767432

Čitaj dalje...