You are here

Jedriličarska regata Šarlov kup, od petka do nedelje

SMEDEREVO, 27. septembar 2018 – Prvenstvo Srbije – Šarlov kup u jedrenju za klase Mikro i M550 biće održano narednog vikenda na Dunavu u organizaciji Brodarskog kluba Metalac Smederevo.

Start regate planiran je ovog petka u Grockoj u 14 časova, kada će se voziti dužinska trka do Smedereva.

Raspisano je ukupno šest trka za tri dana koliko će trajati regata, a spust od Grocke do Smedereva boduje se za Državno prvenstvo.

Tradicionalna jedriličarska regata Šarlov kup organizuje se 23. put, u znak sećanja na nekadašnjeg istaknutog smederevskog sportskog radnika, Šarla Poznića.

Foto: Rajko Brkić

Čitaj dalje...

Vlast sakriva javna preduzeća

Izvor: danas.rs,  piše: V. J, 27. septembar 2018 – Ugovor kojim je Vlada Srbije poverila upravljanje Železare Smederevo kompaniji HPK Menadžment tri godine bio je nedostupan javnosti.

Međutim, početkom avgusta objavljeno je da je Železara profesionalnom menadžmentu koji je napravio gubitke od 144 miliona evra plaćala 340.000 evra mesečno, nezavisno do uspešnosti poslovanja. Taj podatak je zahvaljujući Zakonu o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja došao do građana Srbije.

Upravo ovaj primer iskoristio je Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije od javnog značaja kako bi, na jučerašnjem okruglom stolu koji je organizovala njegova kancelarija zajedno sa USAID-om, istakao kvalitet važećeg Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Istovremeno, Šabić je ukazao i na „kontroverznost“ predloženih izmena ovog zakona koje predviđaju da se državna preduzeća izuzmu od obaveze da dostavljaju informacije javnosti.

– Teza autora zakona je da se na taj način štiti ravnopravan položaj tih preduzeća na tržištu. Međutim, praksa je pokazala da se 95 odsto zahteva ne odnosi na pitanja koja imaju ikakav uticaj na konkurentnost preduzeća – naveo je Šabić, naglašavajući da je postojeći Zakon o slobodnom pristupu informacijama proglašen za najbolji na svetu.

Na njegovu tezu nadovezala se Slavoljupka Pavlović, pomoćnica generalnog sekretara Kancelarije poverenika, ističući još jedan argument protiv zaštite konkurentnosti kao razloga za predloženu izmenu.

– Važeći zakon predviđa niz izuzetaka zbog kojih se može ograničiti pravo na slobodan pristup informacijama. Poslovna tajna je jedan od njih – kazala je ona.

Učešće u diskusiji ispred Društva sudija Srbije uzeo je i sudija Upravnog suda Nikola Kitarović. On je pozdravio proširenje kruga organa javnih vlasti, tako da obuhvati i fizička lica sa javnim ovlašćenjima, ali i kritikovao rešenje koje izuzima državna preduzeća.


Nepoštene izmene

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je skrenuo pažnju na to da se, pored namere države da izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama suzi pravo javnosti, „dešava još nešto opasnije“. On je istakao da se izmenama drugih zakona, poput Zakona o odbrani, definiše koje informacije se smatraju, a koje ne smatraju, informacijama od javnog značaja. „Na taj način se unosi konfuzija. Ako je već namera ograničiti opseg informacije koje moraju da se dostavljaju onda je poštenije to uraditi kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama“, kazao je Šabić.


https://www.danas.rs/drustvo/vladavina-prava/vlast-sakriva-javna-preduzeca/

 

Čitaj dalje...

„Noć istraživača“ ipak u zatvorenom

SMEDEREVO, 27. septembar 2018 – Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju saopštio je da će se zbog lošijih vremenskih uslova i zahlađenja obeležavanje „Noći istraživača“ ovog petka realizovati u holu Centra za kulturu Smederevo, , sa početkom u 17 časova.

Evropska ,,Noć istraživača“ je događaj posvećen popularizaciji nauke i učenju kroz zabavu. Noć evropskih istraživača se održava svake godine širom Evrope i susednih zemalja poslednjeg petka u septembru. Ove godine ,,Noć istraživača“ će se održati u petak 28. septembra u preko 250 evropskih gradova. ,,Noć istraživača“ je podržana od strane Evropske komisije u okviru Marija Sklodovska-Kiri akcije, koji predstavlja program Evropske unije za jačanje evropske istraživačke karijere.

Podsećamo, u Smederevu se „Nedelja istraživača“ (od 24. do 29. septembra) obeležava bogatim i raznovrsnim programom na nekoliko lokacija – u Naučnom klubu Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju Smederevo, Muzeju u Smederevu, Narodnoj biblioteci Smederevo i sutra  u Centru za kulturu Smederevo.

Velika završnica nedelje posvećene nauci biće u petak, 28. septembra. „Noć istraživača“ će se obeležiti, umesto na gradskom trgu, u holu Centra za kulturu Smederevo od 17 do 22 časa nizom radionica i ogleda namenjenih ljubiteljima nauke svih uzrasta.

Pored radionica i ogleda posvećenih kulturnom nasleđu Smedereva, koje su pripremili učitelji i nastavnici smederevskih škola sa svojim učenicima u okviru projekta ,,ReFocus 2.0″ (radionice:  „Dvorska kancelarija despota Đurđa Brankovića“, „Izmaštaj svoju Kemzu“, „Od kakvih materijala je naša kulturna baština“, „Smederevo u slici“, „Moda na despotovom dvoru“ i „Pogled na Smederevo kroz balon“), gosti Smedereva u „Noći istraživača“ biće i istraživači Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo u Beogradu koji će u okviru projekta „SCIMFONICOM“ na gradskom trgu otkriti tajne nauke na radionicama „Kinetički pesak“, „Ferofluid“, „Izolujte DNK“, „Kvasac“ i „Zdravi bili – živeli laktobacili“.

Program se završava u subotu kada će predavači sa Fakulteta za fizičku hemiju u Beogradu srednjoškolcima održati predavanja o kulturnom nasleđu u Naučnom klubu Regionalnog centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju Smederevo.

 

Čitaj dalje...

Srbija do informacija – I Smederevci pitali Deda Mraza

SMEDEREVO, 27. septembar 2018 – Obeležavanje prve „Nedelje prava javnosti da zna“ u Srbiji danas je nastavljeno na smederevskom Gradskom trgu akcijom “Ako želiš informacije od javnog značaja, zašto ne pišeš Deda Mrazu?”. Smederevci su tako imali priliku da preko Deda Mraza pošalju pisma u kojima su tražili informacije od javnog značaja od državnih organa.

– Građani su zainteresovani da saznaju šta to mi hoćemo da im poručimo u vezi sa Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od značaja, ali većina ne zna o čemu se tu radi. Kad im kažemo preko kog zakona smo saznali ko je i koliko para u Koridorima potrošio, kako su trošili u „Putevima Srbije, onda sledi „aha“, sete se da je to zakon kojim možemo da otkrijemo aktivnosti nekih državnih organa, koje oni žele da sakriju – kaže Novak Pešić iz CRTE, jedan od „domaćina“ današnjeg okupljanja u Smederevu.

Kao i u ostalim gradovima, kažu organizatori, najviše pisama se i u Smederevu odnosilo na netransparentan rad lokalnih institucija i nosilaca vlasti. Građani Smedereva su naglasili zabrinutost zbog nedovoljne dostupnosti informacija o načinu zapošljavanju novih kadrova i uređenja zdravstvenih objekata. Nisu zadovoljni ni manjkom saznanja o asfaltiranju saobraćajnica u prigradskim naseljima, kao i načinom na koji se uređuju prilaz institucijama za osobe sa invaliditetom.

Pravo javnosti da zna je veoma važno pravo koje kroz Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, objašnjava Pešić, jer omogućava svim građanima da imaju uvid u rad javnih institucija koje se finansiraju njihovim novcem. Ovaj Zakon omogućio je građanima da saznaju mnoge činjenice od javnog interesa koje bi ostale sakrivene od očiju javnosti.

Ali… Nacrt izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja , koji je tokom proleća predstavilo Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave, kako kaže Pešić, ukazuje na nameru države da javnosti oteža uvid u rad javnih institucija. Od građana se očekuje da plaćaju i da ne pitaju kako se troši njihov novac.

Da podsetimo, grupa organizacija civilnog društva koju čine između ostalih Beogradski centar za bezbednosnu politik , CRTA, Pravni skener , Građanske inicijative, Slavko Ćuruvija Fondacija , Transparentnost Srbija, BIRN, Partneri Srbija i Fondacija za otvoreno društvo Srbija pokrenula je inicijativu za odbranu prava javnosti da zna. Inicijativa je do sada okupila 80 građanskih i medijskih udruženja i organizacija. Organizacije su ukazale da je veoma štetna odredba Nacrta zakona kojom se predviđa izuzimanje dela preduzeća (društva kapitala) koja raspolažu značajnom javnom imovinom od obaveze davanja informacija koje se odnose na njihov rad. Ništa manje sporna nije ni mogućnost da organi vlasti vode upravni spor protiv obavezujućih, konačnih i izvršnih rešenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nije u skladu sa načelom zakonitosti. Tokom javne rasprave 1.200 građana poslalo je komentare nadležnom Ministarstvu da se ove štetne odredbe ne usvoje, ali do danas Ministarstvo nije obavestilo javnost da li su komentari prihvaćeni ili ne.

Sa ciljem informisanja građana o ovom važnom pravu u okviru kampanje „Srbija do informacija ” ulična akcija “Ako želiš informacije od javnog značaja, zašto ne pišeš Deda Mrazu?” održana je, pre Smedereva,  u Prijepolju, Užicu i Valjevu, a poslednjeg dana bićei u Somboru. Nedelja prava javnosti da zna završava se u petak 28. septembra obeležavanjem „Međunarodnog dana prava javnosti da zna“.

Čitaj dalje...

U Palanci vašar, a u Smederevu cirkus

SMEDEREVO, 27. septembar 2018 – U Smederevu cirkus, i to „Korona“. Dok majstori postavljaju šatru u Tvrđavi, i ko nije hteo morao je da čuje, iz kombija koji krstari smederevskim ulicama; danas dve predstave, od 18 i 20 časova.

Glas sa razglasa još najavljuje i da će posetioci videti program u kojem nastupaju akrobate, klovnovi i dresirane životinje. Cirkuski artisti, naglašava konferansije, dolaze iz Rusije, Ukrajine, Poljske, Mađarske…

I još samo ovo; da ne bude zabune i da ne bi ko zlo pomislio, gornji naslov nema ama baš nikakve veze sa nekakvim situacijama ili događanjima u ova dva grada, samo sa aktuelnim dešavanjima. Tamo vašar, ovde cirkus.

Čitaj dalje...

Smederevska Gimnazija pomaže siromašne đake

SMEDEREVO, 27. septembar 2018 – Upravni odbor Fonda za stipendiranje siromašnih učenika smederevske Gimnazije odlučio je da ove školske godine dodeli deset jednokratnih pomoći u iznosu od 20.000 dinara.

Kriterijumi za dobijanje biće da primanja po članu domaćinsta ne prelaze 30 odsto od republičkog proseka, najmanje vrlo dobar uspeh i primereno vladanje u školi.

Čitaj dalje...

Nova šansa da radnici Goše naplate zaostale plate

Izvor: Insajder.net, 27. septembar 2018 – Stečajni upravnik propale fabrike šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke Aca Mitić na ročištu pred Privrednim sudom u Požarevcu, osporio je 14,2 miliona evra potraživanja kiparskoj firmi Lisnart holding koja je kupila Gošu u aprilu 2017. od slovačkog ŽOS-a.

Ova odluka stečajnog upravnika, koja dolazi posle dokaza iznetih u emisiji Insajder „Država protiv radnika“ –  mogla bi na kraju da dovede do toga da radnicima bude isplaćen makar deo zaostalih zarada od ukupno 2,1 milion evra, a državi 4,7 miliona evra koliko iznosi dug za neplaćene poreze i doprinose u periodu od skoro četiri godine.

Naime, dug prema državi i radnicima u ovom trenutku, prema istraživanju Insajdera, nije moguće naplatiti jer je fabrika ŽOS iz Slovačke, koja je bila vlasnik Goše, stavila pod hipoteku svu imovinu fabrike i to u trenutku kada je ona već dugovala i državi i radnicima.

Foto: Srđan Ilić / Goša, štrajk, Milutin Šćepanović i Milan Vuijičić

Hipoteka je stavljena na osnovu navodnog duga koji je Goša napravila u poslovanju sa fabrikom iz Slovačke, odnosno svojim vlasnikom, i to u iznosu od 14,2 miliona evra. ŽOS je pod zalog stavio čak i kasetofon fabrike čija je vrednost procenjena na 900 dinara. S obzirom na to da nadležne institucije nisu sprovodile adekvatnu kontrolu godinama na kraju je došlo do toga da država nema načina da naplati svoja potraživanja, jer čak i kad bi se prodala imovina Goše novac bi, prema trenutnoj situaciji, otišao vlasnicima fabrike – sada kompaniji sa Kipra, Lisnart Holding, koja je u aprilu prošle godine kupila Gošu od ŽOS Trnave.

Stečajni upravnik Aca Mitić za Insajder kaže da će nakon osporavanja potraživanja pokrenuti parnični postupak protiv kiparske firme. On navodi da  je potraživanja Lisnarta osporio iz nekoliko razloga. Prvo, zbog toga što Lisnart svoja potraživanja nije upisao u registre nakon preuzimanje Goše od ŽOS-a. Drugi, i važniji razlog jeste to što je ŽOS Trnava, kao vlasnik Goše upisala hipoteke i zaloge na imovini u trenutku kada je račun Goše bio u blokadi, čime je sebe svesno stavila u privilegovan položaj i oštetila ostale poverioce.

„Ja sam činjenicu da Lisnart potraživanja nije upisao u registre poslao njihovom punomoćniku advokatu Marku Popoviću. On nije reagovao, dakle nije poslao nikakvu dopunsku dokumentaciju kojim bi imao mogućnost da to moje osporavanje opovrgne. Što se tiče postupka ŽOS-a, lično smatram da je jasno da su znali za nesposobnost plaćanja, jer je u tom periodu račun Goše bio u blokadi, te je ovom pravnom radnjom sebe stavila u pogodniji položaj i time oštetila ostale poverioce“, kaže Mitić za Insajder.

Fabriku šinskih vozila Goša 2007. godine kupila je ŽOS Trnava iz Slovačke. Posle nekoliko uspešnih godina u poslovanju, fabrika počinje da pravi gubitke i od 2014. radnicima ne isplaćuje plate, a državi poreze i doprinose. Za činjenicu da radnici Goše, fabrike šinskih vozila, ne dobijaju plate skoro četiri godine, javnost Srbije je saznala tek kada se 22. marta 2017. zbog lošeg materijalnog stanja u hali fabrike obesio radnik.

Usledili su štrajkovi, tadašnji direktor, odnosno predstavnik kompanije ŽOS Trnava u Goši, napustio je Srbiju, a fabrika je prodata kompaniji Lisnart Holding koja je registrovana na Kipru. Prema istraživanju Insajdera, iza novih vlasnika zapravo stoje stari vlasnici iz Slovačke.

Krajem 2017. Goša odlazi u stečaj, a u julu zvanično odlazi u bankrot.

Nedostatak kontrole doveo do štete u budžetu

Svi događaji u fabrici šinskih vozila Goša iz Smederevske Palanke – od privatizacije 2007. do danas – pokazali su, prema istraživanju Insajdera, da radnici nisu morali da ostanu bez zarada, a država bez preko četiri miliona evra poreza, samo da su predstavnici nadležnih institucija radili svoj posao.

Fabrika Goša prodata je 2007.godine slovačkoj fabrici  ŽOS Trnava čiji je većinski vlasnik biznismen iz slovačke Vladimir Por. Te godine Goša postaje „Izvoznik godine“, a 2008. prihodi od prodaje iznose 36 miliona evra, što je četiri puta više nego što je to bilo godinu dana ranije.

Međutim, slika savršenog poslovanja i uspešnog izvoza počela je da se urušava već 2009, a svaka naredna godina za Gošu je bila sve teža. Prema istraživanju Insajdera, vlasnik Vladimir Poor je Gošu godinama zaduživao, pritom je učinivši potpuno zavisnom od mnogobrojnih firmi u njegovom vlasništvu.

Firme u vlasništvu slovačkog biznismena u poslovima koje je radila Goša, javljale su se i kao dobavljači materijala potrebnog za izradu vagona, ali i kao posrednici u poslovima Goše sa drugim kompanijama. Praktično, ŽOS je Gošu koristio kao svog podizvođača za poslove koje slovačka firma nije stizala da završi, dok je Gošine radnike koristila kao jeftinu radnu snagu.

Sve to je uticalo da Goša sve više duguje, a sve manje zarađuje. Zbog toga, kako je pokazalo istraživanje Insajdera, slovački vlasnik još 2013. godine, nakon prve blokade računa, donosi odluku da se izvuče iz Goše, potpisavši Sporazum sa Gošom o priznanju i otpisu dugova.

Ovim sporazumom utvrđeno je da Goša svojim vlasnicima fabrici ŽOS iz Slovačke u tom trenutku, u januaru 2013, duguje 10, 5 miliona evra koje treba da otplati u 11 rata do kraja 2014. godine

Istovremeno, dok je Goša u blokadi, slovački vlasnici odlučuju da obezbede svoja potraživanja i 2014. stavljaju hipoteku na skoro svu imovinu Goše i zaloge na opremu.

Pod zalogom kasetofon od 900 dinara, makaze, pumpe, testere…

Prema dokumentaciji do koje su došli novinari Insajdera, na spisku imovine koju je slovački vlasnik praktično zalogom preuzeo nalazi se čak i audio kasetofon procenjene vrednosti 900 dinara. Osim audio kasetofona, što je pokazatelj da je stavljena zaloga bukvalno na sve, na spisku ostale imovine  koja je pod zalogom vlasnika iz Slovačke, odnosno sa Kipra, jeste i  upravna zgrada, Muzej “Goša”i praktično svi objekti, kao što je na primer nadstrešnica za koju se navodi da je srušena.

Iste 2014. Goša prestaje da isplaćuje zarade radnicima, a državi poreze i doprinose, a rezultat svega toga je da je dug Goše u novembru 2017, kada je proglašen stečaj, prema radnicima i državi iznosio skoro 7 miliona evra.

Međutim, s obzirom da ŽOS, a sada Lisnart Holding koji je 2017. godine kupio Gošu, ima zaloge na čitavoj imovini zbog čega je obezbeđeni poverilac, država i radnici trenutno nemaju gotovo nikakve šanse da naplate svoja potraživanja.

Upravo zbog ovakvog manevra vlasnika koji je stavio zaloge na svu imovinu Goše, Poreska uprava kasnije nije mogla da izvrši prinudnu naplatu poreza.

Kako se navodi u odgovoru Poreske uprave Insajderu, zbog toga što je imovina Goše bila „opterećena višestrukim milionskim hipotekama u korist drugih prioritetnijih poverilaca“, Poreska uprava je mogla samo da preduzima mere prinudne blokade računa. Međutim, s obzirom da je Gošin račun već bio u blokadi, Poreska uprava nije imala mehanizam da sankcioniše Gošu niti njene vlasnike.

Aktuelni ministar za rad Zoran Đorđević odgovarajući na pitanja Insajdera svu krivicu za propast Goše prebacio je na period od 2007. do 2010. godine.

Ipak, iako je krivica prethodne političke nomenklature na vlasti nedvosmislena, to ne amnestira odgovornosti onih koji od 2012. godine upravljaju državom.

Upravo 2013. godine Goša ulazi u blokadu iz koje nikada nije izašla, iste godine slovački vlasnik potpisuje sporazum sa Gošom o priznanju i otplati duga, a 2014. stavlja hipoteke i zaloge na svu imovinu Goše. Takođe, upravo 2014. Goša prestaje sa isplatom zarada radnicima i poreza i doprinosa državi. Za sve to vreme država je bila samo nemi posmatrač.

Zbog svega toga Goša jeste primer na kojem se najbolje vide sve slabosti sistema u kojem se zakoni ne poštuju i u kojem poslovanje u privatnom sektoru može biti nekontrolisana siva zona. Politikantstvo i prebacivanje odgovornosti, od koga god da dolazi, neće pomoći u tome da se sistem promeni, a neke buduće „Goše“ preduprede.

https://insajder.net/sr/sajt/tema/12205/insajder-ste-ajni-osporio-14-miliona-evra-duga-go-e-prema-starom-vlasniku-pokre-e-parni-ni-postupak.htmInsajder:

 

 

Čitaj dalje...

„Hartije od vrednosti“ Srećka Zdravkovića

VELIKA PLANA, 27. septembar 2018 – U Galeriji Centra za kulturu „Masuka“ za 19 sati večeras zakazano je otvaranje izložbe „Hartije od vrednosti“, autora Srećka Zdravkovića, akademskog slikara iz Paraćina.

Za muzički program zaduženi su učenici Muzičke škole „Božidar Trudić“ iz Smederevske Palanke – područno odelјenje u Velikoj Plani.

Izložba „Hartije od vrednosti“ biće pred Planjanima do 18. oktobra.

Srećko Zdravković, diplomirani slikar, profesor likovne kulture, rođen je 1957. u Donjem Dušniku, podno Suve planine. Likovnu akademiju završio 1986. u Novom Sadu, a član je ULUS-a od 1985.
Izlagao je samostalno pedesetak, grupno oko 400 puta, učesnik je oko 200 likovnih kolonija i likovnih saborovanja ,kao i međunarodnih simpozijuma finih umetnosti.
Dobitnik je nagrade za unapređenje kulture i za izuzetan doprinos kulturina Međunarodnoj koloniji „Krov Srbije“ u Leposaviću, a najdraža nagrada mu je prvo mesto na takmičarskom delu ,“Akvarel u minijaturi“, na međunarodnoj koloniji akvarela „Sava“, u Bosanskom Brodu, Republika Srpska.
Živi i radi u Paraćinu.

Čitaj dalje...