You are here

Književni četvrtak: „Put ka uspehu“

SMEDEREVO, 26. septembar 2018 – Narodna biblioteka Smederevo, u okviru ovonedeljnog književnog četvrtka, predstaviće knjigu Slobodana Ivoševića „Put ka uspehu (ličnom i zajedničkom)“.

Prema rečima autora, diplomiranog ekonomiste sa oko 40 godina radnog iskustva u upravljanju ljudskim resursima, knjiga je namenjena svima koji sebi i onima oko sebe žele dobro i napredak.

O knjizi i upravljanju sobom radi uspeha govoriće priređivač Slobodan Ivošević, a domaćin je Dragana Lazić, rukovodilac Zavičajnog odeljenja Narodne biblioteke Smederevo.

Predstavljanje knjige u smederevskoj Narodnoj biblioteci je najavljeno za ovaj četvrtak, sa početkom u 19 časova.

Čitaj dalje...

Pomoć socijalno ugroženim izbeglim i raseljenim

SMEDEREVO, 26. septembar 2018 – Grad Smederevo objavio je javne pozive za dodelu jednokratne novčane pomoći, pomoći u vidu humanitarnih paketa hrane i za pomoć pri nabavci ogreva socijalno ugroženim porodicama izbeglica i interno raseljenih lica koja imaju boravište na teritoriji grada Smedereva. Obavezan uslov za prijavljivanje na sva tri poziva je da podnosioci zahteva imaju izbeglički status, odnosno da su evidentirani kao interno raseljena lica, sa boravištem u gradu Smederevu, kao i da su ukupni prihodi porodice manji ili do 50% prosečne neto plate na nivou Republike Srbije, za jul 2018. godine (poslednji objavljen podatak), odnosno 24.601 dinar ili manje.

Pravo na pomoć pri nabavci ogreva ostvaruju podnosioci zahteva, prema uslovima, kriterijumima i redu prvenstva utvrđenim Pravilnikom, i to za 25 porodica. Toliko je predviđeno i jednokratnih novčanih pomoći.

Pravo na pomoć pri nabavci ogreva nemaju porodice koje su ostvarile pravo na montažne kuće i otkup seoskih domaćinstava.

Ukoliko za jednu vrstu pomoći konkuriše manji broj podnosilaca prijava od broja predviđenog Javnim pozivom, Komisija ima prava da preostale kandidate preusmeri za drugu vrstu pomoći.

Prijavni obrazac se preuzima u prostorijama Povereništva za izbeglice i migracije GU Smederevo, popunjava, i sa potrebnom dokumentacijom, u zatvorenoj koverti, predaje se na pisarnici GU Smederevo, ili se šalje poštom, u roku od osam dana od objavljivanja poziva.

Čitaj dalje...

Kreditiranje građana za bolju energetsku efikasnost

Izvor: ekapija.rs, 26. septembar 2018 – Evropska banka za obnovu i razvoj danas je predstavila novi Programa finansiranja zelene ekonomije (GEFF) u Srbiji. Ovim programom je obezbeđena kreditna linija od 10,2 miliona evra za građane radi poboljšanja energetske efikasnosti. Krediti su dostupni u UniCredit i Erste banci. Svaka banka na raspolaganju ima 600 miliona dinara (5,1 miliona evra).
Građani Srbije tako će moći da apliciraju za kredite ovih banaka za investicije u energetski efikasna tehnološka rešenja za svoje domaćinstvo, poput novih prozora sa dvostrukim ili trostrukim staklom, kotlova visoke efikasnosti grejanja ili termalnu izolaciju objekta.
Domaćinstva koja na ovaj način ulože u energetsku efikasnost, kako se objašnjava, kvalifikuju se za bespovratna finansijska sredstva koja Evropska unija obezbeđuje u vidu podsticaja do 20% investicije.
Direktorka EBRD za Srbiju i Zapadni Balkan Žužana Hargitaj je rekla da je GEFF kreditna linija u Srbiji deo GEFF programa za Zapadni Balkan u ukupnom iznosu od 85 miliona evra. Ove kreditne linije već postoje u Albaniji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini, Makedoniji…
– Od predviđenih 85 miliona evra za region, Srbiji će otići onoliko kolika bude potražnja odnosno interes građana i lokalnih banaka. Do sada su potpisani ugovori za 40 miliona evra. za Zapadni Balkan i ostalo je još 45 miliona evra – rekla je Hargitaj.
Ona je rekla da očekuje da će taj program u Srbiji biti proširen i na druge banke.
Program, takođe, pruža podršku politici i usklađivanju pravnog okvira zemlje po pitanjima standarda energetske efikasnosti objekta prema relevantnim direktivama EU.
Sem Fabrici, šef Delegacije EU u Srbiji, je rekao da se Evropa fokusira na zelenu ekonomu, energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije.
– To je veoma važno za životnu sredinu i borbu protiv klimatskih promena, za energetsku sigurnost i da budemo manje zavisni od spoljnih snabdevača.
Fabrici naglašava da energetska efikasnost treba da smanji opterećenje za domaćinstva, kao i da je taj cilj u skladu sa evropskim integracijama Srbije.
Podsetio je da su ciljevi EU definisani još 2003. godine, koji predviđaju smanjenje za 40% emisije gasova sa efektom staklene bašte, 20% ušteda odnosno unapređenje energetske efikasnosti i dostizanje 27% udela potrošnje ukupne energije iz obnovljivih izvora energije.
Cilj je, kako kaže, uspostavljanje konkurentne ekonomije.
Fabrici je naglasio da je Evropa vodeći finansijer borbe protiv klimatskih promena u svetu, kao i da će zelena ekonomija otvoriti veliki broj radnih mesta.
– Očekujemo da će do 2030. doći do povećanja ekonomskog rasta od 38 milijarde evra. zahvaljujući zelenoj ekonomiji – rekao je on i dodao da će EU rado da pomogne Srbiji da uspostavi te nove politike po pitanju energetske efikasnosti.

Mogućnost za prodavce i proizvođače zelenih tehnologija

Za finansiranja iz GEFF sredstava mogu se prijaviti i proizvođači i prodavci energetski efikasnih tehnologija namenjenih stambenom sektoru.
Naime, kako bi listu proizvoda koji se mogu finansirati u okviru ove kreditne linije učinila lako dostupnom kupcima širom Srbije, EBRD je razvila Tehnološki sektor – online katalog unapred odabranih energetski efikasnih tehnologija. GEFF redovno ažurira Tehnološki sektor novim proizvodima i proizvođačima, čim proces kreditiranja čini jednostavnijim. Proizvod koji se nalazi u online katalogu je automatski prihvatljiv za kreditiranje.

Poseban fond za finansiranje energetske efikasnosti

Ministar energetike Aleksandar Antić je rekao da ministarstvo planira da osnuje poseban fond za energetsku efikasnost i da se o tome već razgovara sa Ministarstvom finansija.
Antić je na konferenciji EBRD o Programu finansiranja zelene ekonomije u Srbiji rekao da je cilj da se napravi fond koji će biti snažniji u odnosu na postojeći budžet za energetsku efikasnost.
– Svaki dinar uložen u energetsku efikasnost će se građanima vrlo brzo vratiti – poručio je Antić i istakao da će to ministarstvo dati podršku tim projektima.
Podsetio je da je do sada iz obnovljivih izvora energije izgrađena postrojenja sa više od 150 megavata, kao i da je u više od 100 javnih objekata urađena energetska rehabilitacije.
Najavio je da će do kraja godine biti pušteno još 200 megavata iz obnovljivih izvora energije.
Kako kaže, tu su postignuti izuzetno dobri rezultati – više od 40% uštede u potrošnji energije.
Po pitanju smanjivanja finalne potrošnje energije u Srbiji, u poslednjem ciklusu je potrebno smanjiti tu potrošnju za 9% zaključno sa 2018. godinom.
– Plan je da bude 1% smanjivanja potrošnje energije svake godine, pri čemu poseban akcenat stavljamo na energetsku efikasnost u domaćinstvima, koja troše oko 35% ukupne energije. Tu postoji ogroman prostor za uštedu – objasnio je Antić.

https://www.ekapija.com/financing/2263350/ebrd-daje-oko-102-mil-eur-za-kreditiranje-energetske-efikasnosti-u-srbiji

 

Čitaj dalje...

Sveta Gora iz planinarskog ugla   

ATOS, SMEDEREVO, 26. septembar 2018 – U organizaciji planinarskog vodiča Rajka Jakovljevića, člana PSD Kopaonik iz Beograda, grupa od 17 planinara, u kojoj je bilo i drugih, željnih izazova, ali i potrebe da posete ovu svetu planinu, krenula je ka željenom cilju, ka Hilandaru i Atosu. Među tih 17 ljudi iz Beograda Zaječara, Negotina, Bogatića, Šapca, radih da vide, naravno i da dožive, još nešto, našlo se mesto i za planinara „Čelika“.

Svi članovi i grupa u celini dobili su blagoslov za odlazak na Svetu Goru i izlazak na Atos. Kako reče naš Sveti Vladika Nikolaj: “Sveta Gora je carstvo bez krune, država bez vojske, bogatstvo bez novca, mudrost bez škole, mesto gde se umire, a ne rađa. Mesto neprekidne molitve, tvrđava pravoslavlja i poslednji trag nekadašnje Vizantije”.

Na put pun iščekivanja da se, kako je rečeno, doživi i vidi nešto drugo, nešto van uobičajenog, svakidašnjeg , krenulo se u četvrtak, 20. septembra, uveče, tako da se u Uranipolis stiže sutradan u ranim jutarnjim časovima, u 7 i 20, po grčkom vremenu. Odmah po pristizanju odlazi se u predstavništvo Svete Gore i podiže viza, koja košta 25 evra. Dobijamo vizu na traženi period od tri dana, kupujemo kartu za putovanje brodom i ulazak u Svetu zemlju, karta je 5,03 evra. Ukrcavanjem na brod u 9 i 45 ulazi se praktično u Svetu zemlju. Na brodu je samo muška populacija. Ovo, naravno, zbog toga što su ovi manastiri takozvani avaton, znači “ne kročiti“. Kako se radi o muškim manastirima u njih ne sme kročiti ženska noga.  Plovljenje brodom prati mnoštvo galebova, koji u vrtlogu morske vode, koju prave elise motora, pronalaze izvor hrane. Tu su i dobri ljudi koji im bacaju hranu ili im nude da je sami uzmu iz ruke. Poneki galeb se osmeli i doleprša do visoko izdignute ruke sa parčetom hleba, uzme  i ponosno odleti. Većina njih, plen hvataju u letu. Nakon 55 minuta plovidbe stiže se do Jovanjice, hilandarske luke. Tu već čekaju minibusevi, za ovu grupu i još 50-ak putnika. Dobar nasut put, vodi kroz maslinjake ka prevoju, a potom se silazi ka manastiru do kog se stiže za 25 minuta vožnje. Manastir je na trećem prstu, sa strane koji gleda ka istoku. Prvi susret i sa manastirom, građevini koja je nastala obnavljanjem posle požara 2004. godine. Tu sve putnike namernike uvedoše u gostinsku sobu, gde ih po običajima poslužuju hladnom vodom, kafom, ratlukom i čašicom rakije igde nam je ukazano na satnicu događaja u manastiru. Kako je popodnevna liturgija u planu za 16 sati, to je bilo dovoljno vremena da se prošeta. Najpre obilazak samog manastira, crkve koju je sagradio kralj Milutin, čuvena loza Svetog Simeona, koja ima čudotvorna i plodonosna dejstva, bunar Svetog Save u kome je hladna, pitka voda i onda izlazak na impozantni pirg (kulu) Kralja Milutina, sa koje se pruža pogled na sve objekte manastira. Potom se krenulo ka manastiru Esfingen. Sa leve strane je lepo uređen park sa klupama za odmor, a odmah ispod je groblje za monahe, iza kog je kosturnica u kojoj se čuvaju lobanje monaha. Poznato je kako se sahranjuju i da se redosledno, kako neki sledeći umire, onaj koji je najstariji, na groblju vadi i lobanja i odlaže u kosturnicu. Zatim se nailazi na predeo gde je u kamenu isklesan lik i stas Svetog Simeona, u prirodnoj veličini, a iznad je i metalni krst. Idući dalje, stiže se na Bogorodični Vrt, malu građevinu pored puta za oslikanim zidiovima svetaca. Zid i kapija na kojoj  je krst, manastiru podario kralj Aleksandar Karađorđević. Tako hodajući nailazi se sa desne strane puta na krst i  sa leve na maslinu Cara Dušana. Tu odmah je šumica lepih čempresa koji gordo cepaju plavo nebo. Posle oko 3 kilometra hoda stiže se do manastira Esfingen, u kome monasi domaćinski dočekuju i časte svoje goste. Priča, razgledanje, okrepljenje te nazad na liturgiju od 16 časova, nakon koje se odlazi na organizovanu večeru, po satnici manastira. Ista je i za monahe i za goste, koja je postavljena i na koju se ulazi određenim redom, ne samo ulazi, već i seda, tako da za stolovima nema niti jedno mesto prazno, niti grupa koje bi htele da su i ovde nekako zajedno. Kako ko ulazi tako redom i seda. Nakon molitve počinje večera, tokom koje neko od monaha čita događaje iz istorije, svetaca… Za trpezom je bila ukusna gusta čorba od pečuraka sa dodatkom povrća i začina, a uz ovo je išla i polovina povećeg paradajza, kao i dovoljno hleba. Za piće, manastirsko belo vino i hladna voda. Kao što se organizovano ušlo tako je i napuštena trpezarija. Ponovo u crkvu i celivanje moštiju svetaca koje se ovde čuvaju. Ovim činom je završen naporni dan, ulazi se u spavaonicu, sabiraju utisci, pribeleži poneki događaj, pogledaju fotografije, sledi priprema za spavanje. Treba napomenuti da unutar objekata fotografisanje nije dozvoljeno.

Sledi novi dan, subota. Ustajanje rano ujutro u 5, uz zvuk zvončića. Za one koji su išli na ispovest, ustajanje je bilo i dva sata ranije. Sledi jutarnja liturgija, koja se završava pričešćem. Nakon ovog je, po hilandarskom rasporedu, ručak (mi bismo rekli doručak). Trpeza je obimnija nego ona od prethodnog popodneva. Ceremonijal ulaska, početka i završetka je isti. Za trpezom je obimna i ukusna musaka (u svakom tanjiru po komad musake lepo uobličen i isečen), po parče sira i kupus salata. Za piće kao i sinoć. U čekanju da se otvori prodavnica-knjižara,  šetamo i razgledamo. Kupovina suvenira i poklona, davanje priloga za obnovu i vreme je za odlazak minibusima. Polazi se u 10 ka luci Jovanjica, onim istim putem kojim mo stigli do Hilandara.  Po ceni karte od 2,67 evra, u 10 i 50 polazi se za luku Dafni, do koje se stiže za 60 minuta. Ovde se preseda u drugi brod, za Karulju, karta je 4,2 evra. Brod polazi u 12 i 15 i posle nekoliko stanica i 75 minuta stiže u Karulju. Usput je bila prilika da se baci pogled na manastire koji se vide sa mora, posebno lepo uređen manastir Pantelejmon, kao i sam vrh Atosa, naravno da se to i fotografiše. Odmah po izlasku iz broda sledi uspon, koji startuje u 13 i 30. Najpre, negde oko 300 metara nadmorske visine, savladava se penjanjem uz stepenice, na retkim mestima ih nema ili su improvizovane kamenim blokovima. Po vrelom danu, nakon početnog tempa, uz kraća zadržavanja zbog čekanja onih sporijih, za 45 minuta stiše se do česme. Tu se pravi polučasovna pauza, za osveženje i okrepljenje. Oni koji nisu planinari i nisu u potrebnoj kondiciji idu sporije i ugrožavaju cilj da se pre mraka stigne do doma – isposnice na 1500 metara nadmorske visine. Sledi druga deonica od oko 450 mnv, pa da se oceni sposobnost grupe i pojedinaca. Ova deonica ide više kroz šumu, mada je staza delimično kamenita i teška za kretanje, a njeni delovi kao da su u koritu nekih bujičnih potoka, kada su velike kiše. Na drugu pauzu oni sa čela kolone stižu posle 2 sata i 45 minuta pešačenja, zajedno sa stankama. Pauza je na raskršću staza i mestu gde je ugrađena česma, koja je mesto za osveženje, ali i dopunu zaliha vode za nastavak uspona. Sačekuju se oni sporiji i začelje. Pošto je već izvesno da se neće pre mraka doći na konačište, vodič donosi odluku da on ostane sa sporijom grupom, a da spremniji idu napred i pre mraka stignu. Sunce polako tone ka zapadu, vrućina popustila, senka od šume i na višim kotama od planina stvaraju lakše uslove za pešačenje. Staza je sa više kamenja, noge pomalo otklizavaju, posebno kako stiže umor. Ova brža grupa, posle nekoliko kraćih pauza izlazi na Panagiju, gde je dom i isposnica u 19 i 5, pre mraka, te je cilj ostvaren. Izlazi se nakon 7 kilometara pređenog puta i 1500 meatra savladane visine, za 5 sati i 35 minuta sa svim pauzama. Druga, sporija grupa stiže u sumrak, 75 minuta nakon prve. Svih 15 članova koji su pošli odozdo stigli su do doma. Veliki uspeh, posebno za one koji nisu planinari i nisu spremni za višečasovne napore. Sledi večera, oporavak i priprema za noćenje. Ali, pre ove grupe u dom su, iz drugog smera stigli planinari iz Belorusije i Rusije. Sva mesta u domu, sve krevete su zauzeli. Napolju su kreveti, oni kao vojnički, sa žičanom podlogom, bez dušeka. Izbora nema, prostiru se podmetači i vreće, nakon večere uvlači u vreće, sledi spavanje. Noć je vedra, mesec gotovo pun. Vidi se skoro kao po danu, lampe, sem za one u senci, nisu ni potrebne, Sspavanje na otvorenom, pod vedrim nebom, na mesečini. Temperatura se u noći spustila i ispod 10 celzijusa, ali to  nije smetalo da se dobro odspava.

Nakon prespavane noći niko se ne žali, svi su orni da idu dalje. Ispred odlaze Belorusi i Rusi. Svima je cilj da izlazak sunca dočekaju na vrhu. Mesec je pred kraj svog noćnog puta, bliži se horizontu, a svetlost se razliva po talasima morske površine. Prizor koji svaki planinar priželjkuje. Sada je manje mesečeve svetlosti, što znači – lampe na čela. Tako kolona u nedelju, 23. septembra rano ujutro u 5 i 10 kreće ka vrhu. U tihoj noći, na kamenitoj podlozi, predelu bez rastinja, na uskoj stazi, vide se samo lampe i čuje odjek koraka, trenje kamenja koje proizvodi šuštanje. Korak po korak za 65 minuta stiže se na vrh, na Atos 2033 metara nadmorske visine. Na vrhu još jedna isposnica, ali ova je u izgradnji. Kao glavno obeležje je veliki metalni krst, na kom je upisana godina postavljanja – 1897. Vetar duva, znojava tela, želja za fotografijama kao da stavlja u drugi plan utopljavanje. Na ovoj svetoj planini, nisu izostale ni molitve, koje su predvodila sveštena lica iz Belorusije.

Boravak na vrhu je bio ograničen na jedan sat. Za divne prizore, poglede, fotografije, druženja sa bratskim narodima, malo vremena, mora se  nazad. Najpre istim putem do doma Panagija, mali predah, za doručak i pakovanje stvari, i onda istim putem do one česme na 750 metara nadmorske visine, do raskrsnice. Sada se grupa usmerava putem ka manastiru Svete Ane. Težak i zahtevan spust za umorne noge, po stazama prekrivenim kamenjem, često i krupnijim komadima. Teren je strmiji nego onaj pri penjanju,  kolena klecaju a butni mišići maksimalno opterećeni i napregnuti. No svi sa manje ili više poteškoća izdržavaju. Stiže se u manastir, domaćini nas okrepljuju ratlukom i hladnom vodom, ali i čašicom lozovače. Posle manastira, još 300 metara nadmorske visine, koliko ima do površine mora, do luke Sveta Ana, savladava se kretanjem po izgrađenom stepeništu. Dolaskom u luku, u 12 i 30, završena je tura uspona u kojoj je drugog dana pređeno 9 kilometara, sa 500 metara uspona i 2033 metara silaska za 7 sati i 15 minuta. Tako je ovaj poduhvat izlaska i druženja sa Atosom imao  dužinu od 16 kilometara sa po 2033 metara uspona i silaska.

Sledi ukrcavanje u brod, koji je iz luke Sveta Ana krenuo u 13 i 20, a karta koštala 8,75 evra. Brod staje u luku Dafni, tu je obavljena carinska i pasoška kontrola. Nakon 3 sata i 15 minuta, brod u 16 i 35 stiže u Uranopolis. Prilika da se učesnici akcije okupaju, skinu slane naslage od znoja i tako osveže i telo, pored duše koja je ovih dana imala pun užitak. U nedeljno predvečerje, u 19 i 30, povratak. U putu, na kom je bilo i gumi defekta, proveli smo celu noć. U ranim jutarnjim časovima oko 6, završava ova korisna planinarska. i ne samo planinarska akcija.

Članovi smederevskog kluba trenutno borave u Grčkoj, gde je ovih dana u planu izlazak na Skalu, Skolio i Mitikas. Po povratku predviđen je izlazak na Kajmakčalan.

Tekst i fotografije: Branko Grujić

Čitaj dalje...

Javni poziv za subvencije za samozapošljavanje

SMEDEREVO, 26. septembar 2018 – Nacionalna služba za zapošljavanje i Grad Smederevo raspisali su javni poziv nezaposlenima za dodelu subvencija za samozapošljavanje.

Subvencija za samozapošlјavanje namenjena je nezaposlenima koji se vode na evidenciji Nacionalne službe za zapošlјavanje, Filijala Smederevo-Odelјenje Smederevo i imaju završenu obuku za razvoj preduzetništva.Subvencija se dodelјuje u jednokratnom iznosu od 180.000 dinara, odnosno 200.000 u slučaju samozapošlјavanja viškova zaposlenih ili 220.000 dinara za nezaposlene osobe sa invaliditetom, a radi osnivanja radnje, zadruge ili drugog oblika preduzetništva, kao i osnivanja privrednog društva, ukoliko osnivač zasniva u njemu radni odnos.

Više detalja na: http://www.smederevo.org.rs/OpstinaSmederevo-JAVNI-POZIV-NEZAPOSLENIMA-ZA-DODELU-SUBVENCIJE-ZA-SAMOZAPOSLjAVANjE-U-2018.-GODINI_3353_cir

 

Čitaj dalje...

„Kraj vikenda“ na sceni „Masuke“

VELIKA PLANA, 26. septembar 2018 – U Centru za kulturu „Masuka“ u Velikoj Plani, ansambl Doma kulture „Vlada Marjanović“ iz Starog Sela odigraće ove srede duo-dramu „Kraj vikenda“, po delu Mome Kapora.

Ova predstava je igrana i na 4. Festivalu „Štap i kanap“ (ŠIK) koji je održan od 19. do 21. septembra u Velikom Gradištu, a glumica Aleksandra Velјković Ćevap („Ona“ u predstavi) dobitnica je nagrade za najbolјu žensku ulogu. U ovoj priči o bračnoj (dis)harmoniji i rušenju tradicionalnog obrasca braka današnjice pored nje igra i Goran Milanović, a režiju potpisuje Đokica Miljković

Izvođenje „Kraja vikenda“ u Centru za kulturu „Masuka“ večeras počinje u 20 sati, a cena karte je 200 dinara.

Čitaj dalje...