You are here

U Negotinu počeli 53. Mokranjčevi dani

NEGOTIN, 17. septembar 2018  – Omladinski hor Milka Stoeva iz Burgasa u susednoj Bugarskoj, pod upravom dirigenta Svetle Stoeve, brojnim nagradama osvojenim na međunarodnim prestižnim smotrama horskog stvaralaštva, zbirci priznanja dodao je i Statuetu Stevana Mokranjca, rad akademskog vajara Nebojše Mitrića, koja se godinama dodeljuje najuspešnijem učesniku Natpevavanja. Pobednik tradicionalnog Natpevavanja horova 53. Mokranjčevih dana, muzičkog festivala koji je u subotu svečano otvoren u Negotinu, osim zasluženih glasova žirija, a činili su ga dr Sonja Marinković, mr Tamara Adamov Petijević i dr Miloje Nikolić, poneo i nepodeljene simpatije publike. Nove propozicije Natpevavanja, prema rečima selektorke i člana žirija dr Sonje Marinković, predviđaju da se od ove godine dodeljuje samo glavna nagrada uz specijalna priznanja. Priznanje za autentično ostvarenu molitvenu atmosferu na koncertu dobio je hor pri hramu Svetog Đorđa u Beogradu, kojim diriguje Emilija Milin, horu „Rozafa Expression“ iz Skadra u Albaniji, sa dirigentom Zef Čobom, pripalo je priznanje za uspelo originalno tumačenje „Tebe poem“ Stevana Mokranjca, a horu KUD “Jevnica“ iz Slovenije, pod vođstvom Katarine Marušić, za osmišljenu interpretaciju kompozicije „Ne ori, ne sej“ i negovanje nacionalnog repertoara.

Ceromonija svečanog otvaranja jednog od najstarijih festivala umetničke muzike u Srbiji, po tradiciji, odvijala se u dvorištu Mokranjčeve rodne kuće u Negotinu. Pozdravljajući u ime domaćina, predsednik negotinske opštine, Vladimir Veličković podsetio je i na reči ministra vojnog, đeneralštabnog pukovnika Dimitrija Đurića izrečene prilikom  otkrivanja spomenika Hajduk Veljku 1892, kada je i prvi put izvedena Šesta rukovet, nezvanična himna Negotina: „Narod koji poštuje svoje zaslužne ljude, vazda će ih imati. Narod koji zaboravlja zasluge svojih velikih ljudi, neće ih ubuduće imati. Ne zaslužuje ih.“

– To je bio trenutak koji je na istorijskom tlu hrabre pogibije, povezao tri najznačajnija naša velikana Veljka Petrovića, tada prisutne, Đorđa Stanojevića i Stevana Stojanovića Mokranjca. Svedoci smo da naši velikani nisu zaboravljeni, jer ne prođe ni dan a da se u njihovom gradu, ne spomene šta su za svog života učinili za Negotin, Srbiju, svet. 53. Mokranjčevi dani su naše hvala Stevanu Mokranjcu, na tome što je Negotin učinio muzičkim gradom, svoje sugrađane i Srbiju ponosnim delom muzičkog nasleđa Evrope i sveta. – kazao je Veličković.

Besednica ovogodišnjih Mokranjčevih dana, direktorka Beogradskog festivala igre, Aja Jung  je govoreći o Mokranjcu i njegovom stvaralaštvu kazala da je bio jedan od onih Srba koji ne čekaju da se stvari same dogode i kojima niko ne smeta ili stoji na putu.

– Bio je inteligentan, uporan i odgovoran da pronalazi načine kako bi u svom vremenu postojao i stvarao. Duboko svestan, da neko drugo i bolje vreme, jednostavno nije imao. A, da li smo mi mogli više da uradimo za Mokranjca – upitala se besednica ovogodišnjeg Festivala, dodajući:

– Jesmo, jer danas svako dete u školi zna ko je Mokranjac i bar da pobroje kompozicije koje su nas činile i uvek nas čine svetom.  Ako postignemo da bar jedno dete, kroz priču o Mokranjcu, sazna da talenat i želja za uspehom uvek pobeđuju, možda ćemo u budućnosti imati više razloga za optimizam i sreću. Kada učinimo da nekim novim klincima autoriteti postanu vrhunski umetnici ili naučnici, oni najbolji među nama, možda i mi sami postanemo bolji i uspešniji ljudi. Međutim, to se ne postiže kunjanjem i kuknjavom, nego velikim radom i hrabrošću. Onako kako je to Mokranjac činio  u svom (ne) vremenu. – zaključila je Aja Jung besedeći o Mokranjcu.

Mokranjčeve dane otvorio je državni sekretar Ministarstva kulture i informisanja Srbije Aleksandar Gajović navodeći da ne treba posebno isticati istrajnost i značaj ovog festivala, njegov koncept i ideju, čiji je cilj bio očuvanje i afirmacija stvaralaštva naznačajnijeg srpskog kompozitora s kraja 19. i početka 20. veka, Stevana Mokranjca.

– Dovoljno je reći da manifestacija, koja uveliko prevazilazi okvire umetnosti i kulture, postoji duže od pola veka, a da nešto tako i toliko odoleva vremena i onome što ono nosi sa sobom, onda mirne duše možemo govoriti o istoriji tradiciji i duhovnosti, koji su temelj identiteta svakog naroda  – rekao je Gajović.

U Negotinu će tokom sedam festivalskih dana u 34 programa horskog, vokalno- instrumentalnog i dramskog stvaralaštva od srpske tradicije do savremenih umetničkih trendova, biti više od hiljadu učesnika. Veliko interesovanje vlada za programe, već sada su sve karte rasprodate za Orfovu „Karminu buranu“, koju će Hor i simfonijski orkestar RTS izvesti na svečanom zatvaranju 21. Septembra. Sve to potvrđuje da Negotin kao grad srpske muzike živi za Mokranjčeve dane. I da zajedno sa umetnicima, muzikolozima, stvaraocima, poštovaocima Mokranjčevog opusa neguje i čuva Mokranjčevu muzičku zadužbinu.

Foto: Suzana Mihajlović Jovanović

Related posts