SOS telefon – prva pomoć za žrtve nasilja

SMEDEREVO, 16. septembar 2018 – Ni pred kraj 2018. koju su mnoge državne institucije proglasile godinom borbe protiv nasilja u porodici, nacionalni SOS telefon, kao značajan vid podrške žrtvama još uvek ne funkcioniše. Otuda su za rad postojećih, od presudnog značaja nevladina udruženja, inače pioniri u ovoj oblasti delovanja i društvenog aktivizma.

Mirjana Mitić iz Autnomnog ženskog centra

– Među najznačajnijima u čitavoj Srbiji je Autonomni ženski centar, najstarija NVO koja se bavi podrškom ženama žrtvama nasilja. Centar je osnovan 1993. i od tada pruža uslugu SOS telefona. Prvobitno je bio namenjen ženama koje su preživele seksualno i rasno nasilje, ali se ubrzo ispostavilo da je potrebna podrška svim ženama koje su izložene bilo kojoj vrsti muškog nasilja. Od osnivanja, pruženo je više od 35.000 usluga preko našeg SOS telefona, što je zaista mnogo – kaže Mirjana Mitić iz Autonomnog ženskog centra u Beogradu.

Mreža ove organizacije „Žene protiv nasilja“ pokriva SOS službe u 25 gradova i opština, u kojima su, tokom 2017. godine, telefoni zazvonili 15.443 puta, 4.753 žene su zatražile podršku, a pruženo im je 20.765 različitih usluga.

Ana Stojanović na jednoj od edukacija Femine

Deo te mreže je i Udruženje „Femina“ iz Smederevske Palanke, osnovana upravo zbog SOS linije, trenutno jedine u čitavom Podunavskom okrugu. Radi se mahom volonterski. Lokalna samouprava ustupa telefonsku liniju i broj i pronalazi prostorije za rad. Adekvatne su, što je jako retko, dodaje Ana Stojanović zakonita zastupnica Udruženja „Femina“ objašnjavajući da im se za pomoć, osim Palančanki, obraćaju i žene iz Smedereva, Velike Plane, pa i Požarevca.

– Mi radimo svakog radnog dana, u trajanju od tri sata. Termini su ponedeljak i petak pre podne, od 10 do 13 časova, a utorkom, sredom i četvrtkom, popodne od 17 do 20 časova. Sredom radi i besplatno pravno savetovalište. Nama se žene mogu obratiti putem telefona ili lično. Pozivi su otvoreni i za žene van Smederevske Palanke, jer takvih službi nema u gradovima okruženja i ja pozivam sve žene koje imaju problem, da se jave na 026/310 841 – poručuje Stojanović.

Prema njenim iskustvima, javljaju se žene različitih starosnih dobi, u podjednakoj meri iz gradskih i seoskih sredina. Obično su to majke sa bar jednim detetom i imaju iskustva sa različitim vrstama nasilja, a većina je nezaposlena.

– Pre svega, kod nas mogu da dobiju jedan prijateljski razgovor, u kome neće biti osuda za nasilje koje trpe. Poverljivost je takođe važna, mi verujemo ženinom iskazu i smatramo da nije kriva za nasilje. Vrlo je važno da kažemo da mi ne dajemo savete, iako praksa pokazuje da one baš to očekuju. Dajemo informacije kako da ostvare svoja prava jer svaka žena zna šta je najbolje za nju samu. Ohrabrujemo ih u smislu da svaka situacija ima rešenje i da izađu iz nasilja, jer takav život niko ne zaslužuju – objašnjava Ana Stojanović.

U Smederevu, gradu od 110 000 stanovnika, SOS telefon ne postoji već godinama. Ostalo je upamćeno da je prvi aparat za rad te linije 2002. godine lično uručio tadašnji premijer Zoran Đinđić. Na žalost, vremena koja su usledila pokazuju, najblaže rečeno, nemar lokalnih vlasti po ovom pitanju. O tome, kako je i zašto ugašen SOS telefon, kao i stavu člana aktuelnog Gradskog veća, zaduženog za socijalnu politiku i mogućnostima da se obnovi rad SOS linije, detaljnije u našem narednom tekstu u okviru projekta „Zidovi ćute, ti nemoj –  prijavi nasilje“.

Projekat je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja, a stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Izdvajamo