You are here

Đerdapsko putovanje brodom kroz istoriju

ĐERDAP, 27. avgust 2018 – Veličanstveno je stajati na obali Dunava, Plinijeve reči, iako stare vekovima, ni malo nisu izgubile na značenju. Na svom oko 2.800 kilometara dugom toku kroz deset evropskih zemalja, reka sa najviše imena (Istros, Mataos, Danister, Danubius, Danuvius, Donau, Danube, Le Danibe, Duna,  Dunaj, Dunarea, Tuna, Dunav) u svom najlepšem izdanju je na onih 588 kroz Srbiju. U Srbiji je Dunav najširi, najuži i najdublji – i sve to u Đerdapskoj klisuri, najdužoj i najvećoj u Evropi. Ne raste džabe svake godine broj stranih kruzera koji od aprila do novembra, noseći putnike ne samo iz Evrope već iz čitavog sveta, krstare Dunavom. Pod srpskom zastavom ih za sada nema, ali ako hoćete da na dan „uskočite u kožu“ turista na kruzeru i zaplovite Dunavom to i nije nemoguće, jer na sreću postoji par lađa koje vam mogu omogućiti neverovatan doživljaj.

Lična preporuka je da to učinite u donjem toku Dunava, gde ova plava evropska magistrala protiče kroz naš najveći nacionalni park i gde je više nego očigledno zašto ostatak sveta naš Đerdap zove Gvozdenim vratima (Iron Gate, Portile de fier). Na stotinak kilometara naređalo se toliko atrakcija, koje vas, bez ikakve vremenske mašine, vode na putovanje kroz vekove i milenijume. Praistorijsko nalazište Lepenski Vir sa svojim kamenim skulpturama, Golubačka i Tvrđava Fetislam u Kladovu, Trajanova tabla i Trajanov most, Diana Karataš, Hidroelektrana “ Đerdap 1″ – tek su deo onoga što vas čeka. Na žalost, akumulaciono jezero je potopilo nekadašnji rimski put kroz Đerdap, Sipski kanal, ostrvo Ada Kale koji sada žive samo u sećanjima starosedelaca, na fotografijama i pričama turističkih vodiča.

Rimski car Trajan, osvajač Dakije, dovršio je izgradnju puta kroz Đerdap koji su pre njega započeli Tiberije, Klaudije i Domicijan. Kao preteča današnjih investitora, on je početkom II veka uklesao tablu na kojoj piše „Imperator Cezar, božanskog Nerve sin, Nerva Trajan Avgust Germanik, vrhovni sveštenik, zastupnik naroda po četvrti put, savladavši dunavsko i planinsko stenje sagradi ovaj put“. I Tiberije i Domicijan su imali svoje table, ali je kod stvaranja akumulacije odlučeno da od potapanja bude sačuvana samo Trajanova i to da se stena s tablom iseče u jednom komadu i podigne hidrauličnim dizalicama na novu lokaciju – 21,5 metara višu od pređašnje. Sve se to dešavalo od 1967. do 1969. i tome sličan poduhvat bio je izveden samo u Egiptu kada su premešteni hramovi i četiri ogromna kipa Ramzesa II u Abu Simbelu zbog izgradnje brane na Nilu. Razlika je što su u Egiptu kameni blokovi bili teški petnaestak tona, a kameni blok sa Trajanovom tablom čitavih 300. Danas je vidljiva samo sa vode, pa je to razlog više za krstarenje Đerdapom.

Kako drugačije da izbliza vidite Trajanovog ljutog protivnika, poslednjeg dačkog kralja Decebala koji kao da parira Trajanovoj tabli na drugoj dunavskoj obali. Reljef Decebala nije antički spomenik, nastao je relativno skoro krajem XX veka zahvaljujući rumunskom kontroverznom biznismenu i ljubitelju starina, Josifu Konstantinu Draganu, koji je finansirao izgradnju đerdapskog Maunt Rašmora. Čitavu deceniju je 12 klesara-aplinista u krečnjačkoj steni u blizini manastira Mrakonija klesalo najveću takvu  skulpturu u Evropi i treću po veličini na svetu. Visoka je 40, oko je 4,3, a nos 7 metara. Ovo „zadovoljstvo“ je Konstatina Dragana koštalo više od milion dolara i u podnožju lika Decebala koji je inače samo 6 metara niži od Kipa Slobode u Njujorku uklesano je: „Decebalus Rex – Dragan fecit“ – „Kralja Decebala napravio Dragan“.

Od Trajanove table do Hidroelektrane „Đerdap 1“ preplovićete Sipski kanal kojim je omogućena sigurnija plovidba tada opasnim Dunavom zbog pada nivoa vode i podvodnih stena, ostrvo Ada Kale na kome su posečene beogradske dahije – Aganlija, Kučuk Alija, Mila Jusuf i Mehmed aga Fočić. Bilo je srpsko, tursko, austrougarsko i posle I svetskog rata pripalo je Rumuniji, a na njemu je sve do potapanja bilo tursko naselje. U priči još uvek živi vinova loza adakalka i mirisni ratluk.

Apolodor iz Damaska i Rimljani su premostili Dunav Trajanovim mostom koji je imao 20 stubova i bio dug skoro 1.200 metar i to početkom II veka i bilo je potrebno da protekne mnogo vode Dunavom da bi ga 1972. ukrotili i premostili graditelji HE „Đerdap 1“, još uvek najveće hidrotehničke građevine na Dunavu, ukupne dužine 1.278 metara. Klaustrofobičnim neće naročito prijati prolazak kroz brodsku prevodnicu kojom se spuštate ili podižete 34 metra zavisi plovite ili nizvodno ili uzvodno, ali je  takođe doživljaj za pamćenje. Tik iza HE „Đerdap“ je utvrđenje Diana, jedno od najvećih i najbolje očuvanih rimskih kaštela na ovom delu Rimskog limesa, a još par kilometara nizvodno Fetislam, tursko utvrđenje  podignuto 1524. godine kao polazište za osmansku invaziju na Transilvaniju. Napušten je 1867 godine, kada su je Turci, kao i ostale utvrđene gradove, predali Srbiji.

Višesatna plovidba proleteće začas jer se pred očima smenjuju nezaboravni prizori i putuje kroz vreme, potvrđujući Plinijevu rečenicu sa početka – Magnum est stare in Danubii ripa.

 

Skorašnji članci