You are here

Povlastice za prevoz učenika srednjih škola

KOVIN, 27. avgust – Opštinska uprava Kovin objavila je poziv za podnošenje zahteva za korišćenje povlastica za prevoz učenika srednjih škola za školsku 2018/2019 godinu.

Pravo na povlasticu u punom iznosu cene mesečne karte za prevoz u međumesnom saobraćaju ostvaruju redovni učenici srednjih škola sa prebivalištem u opštini Kovin čije su porodice korisnici novčane socijalne pomoći, kao i učenici sa smetnjama u razvoju i njihovi pratioci.

Učenici imaju prava na pomoć u visini od 100 odsto ukoliko su iz porodice čiji mesečni prihod po članu domaćinstva ne prelazi 8.283 dinara za pojedinca, odnosno ukoliko porodice imaju dva ili više učenika srednje škole putnika ili studenta, a čiji mesečni prihod po članu domaćinstva ne prelazi 12.424,50 dinara.

Učenici samohranih roditelјa imaju takođe pravo na pomoć u visini od 100 odsto od cene mesečne karte ukoliko u domaćinstvu imaju dva člana, a čiji ukupni mesečni prihodi ne prelaze visinu minimalne zarade u Republici Srbiji – 25.168,00 dinara, ili ukoliko u domaćinstvu imaju tri i više članova, čiji mesečni prihod po članu domaćinstva ne prelazi nominalni iznos novčane socijalne pomoći za pojedinca (8.283 dinara), pomoć u visini od 100 posto od cene mesečne karte ukoliko u domaćinstvu imaju dva ili više učenika srednjih škola putnika ili studenta, a čiji mesečni prihod po članu domaćinstva ne prelazi jedan i po novčane socijalne pomoći za pojedinca -12.424,50 dinara.

Pomoć u visini od 50 procenata od cene mesečne karte mogu da ostvare ukoliko u domaćinstvu imaju tri i više članova čiji mesečni prihod po članu domaćinstva ne prelazi jedan i po nominalnog iznosa novčane socijalne pomoći za pojedinca, odnosno ukoliko u domaćinstvu imaju dva ili više učenika srednje škole, putnika i studenta, a čiji mesečni prihod po članu domaćinstva ne prelazi dvostruki iznos nominalnog iznosa novčane socijalne pomoći – 16.566 dinara.

Rok za podnošenje zahteva sa kompletnom dokumentacijom je od 3. do 15. septembra. Zahtevi se podnose Opštinskoj upravi Kovin, JNA 5, u prijemnoj kancelariji broj 11.

Čitaj dalje...

Javna nabavka za obnovu ulica i puteva u selima

SMEDEREVO 27. avgust 2017 – Smederevska Gradska uprava objavila je danas javnu nabavku za rehabilitaciju ulica i puteva u seoskim mesnim zajednicama. Predviđeno je da se radovi obave u 26 sela. U Badljevici treba da bude obnovljen Nebojšin sokak, u Binovcu put ka groblju, u Vodnju Ulica Vujina, a u Vranovu Omladinska, Kosovska i Ulica Radisva Maksića. U Vučaku će biti urađena Karađorđeva ulica, u Drugovcu Ulica Radosava Mirkovića, u Kolarima Železnička, u Dobrom Dolu Karađorđeva ulica. Železnička ulica u Kolarima je takođe predviđena za obnovu, baš kao i Ulica Stanoja Glavaša u Lunjevcu, Omladinska ulica u Lipama, Ulica 16. oktobra u Lugavčini i Ulica Mileta Žutog u Landolu. U Mihajlovcu treba da se radi na Ulici 9. maja, u Malom Orašju na trećem sokaku od Ulice Vuka Karadžića, u Maloj Krsni Ulica Miloša Obilića, a u Osipaonici ulice Mike Jankovića i Vuka Karadžića, a u Petrijevu Novo naselje. Ulica Radomira Putnika u Ralji, Vuka Karadžića u Radincu, Danila Jonovića u Sararorcima i 7. jula u Skobalju takođe su u planu. U Suvodolu će biti rađena Ulica Svetog Save, u Seonama lokalni seoski put, u Udovicam Beogradska ulica, u Šalincu Ulica Crvene armije, a u Kuliču Dunavska ulica.

Rok za prijavljivanje zainteresovanih firmi je 11. septembar, kada će biti i otvaranje ponuda, a kriterijum je, kao i obično u ovakvim situacijama, najniža ponuđena cena.

 

 

Čitaj dalje...

Đerdapsko putovanje brodom kroz istoriju

ĐERDAP, 27. avgust 2018 – Veličanstveno je stajati na obali Dunava, Plinijeve reči, iako stare vekovima, ni malo nisu izgubile na značenju. Na svom oko 2.800 kilometara dugom toku kroz deset evropskih zemalja, reka sa najviše imena (Istros, Mataos, Danister, Danubius, Danuvius, Donau, Danube, Le Danibe, Duna,  Dunaj, Dunarea, Tuna, Dunav) u svom najlepšem izdanju je na onih 588 kroz Srbiju. U Srbiji je Dunav najširi, najuži i najdublji – i sve to u Đerdapskoj klisuri, najdužoj i najvećoj u Evropi. Ne raste džabe svake godine broj stranih kruzera koji od aprila do novembra, noseći putnike ne samo iz Evrope već iz čitavog sveta, krstare Dunavom. Pod srpskom zastavom ih za sada nema, ali ako hoćete da na dan „uskočite u kožu“ turista na kruzeru i zaplovite Dunavom to i nije nemoguće, jer na sreću postoji par lađa koje vam mogu omogućiti neverovatan doživljaj.

Lična preporuka je da to učinite u donjem toku Dunava, gde ova plava evropska magistrala protiče kroz naš najveći nacionalni park i gde je više nego očigledno zašto ostatak sveta naš Đerdap zove Gvozdenim vratima (Iron Gate, Portile de fier). Na stotinak kilometara naređalo se toliko atrakcija, koje vas, bez ikakve vremenske mašine, vode na putovanje kroz vekove i milenijume. Praistorijsko nalazište Lepenski Vir sa svojim kamenim skulpturama, Golubačka i Tvrđava Fetislam u Kladovu, Trajanova tabla i Trajanov most, Diana Karataš, Hidroelektrana “ Đerdap 1″ – tek su deo onoga što vas čeka. Na žalost, akumulaciono jezero je potopilo nekadašnji rimski put kroz Đerdap, Sipski kanal, ostrvo Ada Kale koji sada žive samo u sećanjima starosedelaca, na fotografijama i pričama turističkih vodiča.

Rimski car Trajan, osvajač Dakije, dovršio je izgradnju puta kroz Đerdap koji su pre njega započeli Tiberije, Klaudije i Domicijan. Kao preteča današnjih investitora, on je početkom II veka uklesao tablu na kojoj piše „Imperator Cezar, božanskog Nerve sin, Nerva Trajan Avgust Germanik, vrhovni sveštenik, zastupnik naroda po četvrti put, savladavši dunavsko i planinsko stenje sagradi ovaj put“. I Tiberije i Domicijan su imali svoje table, ali je kod stvaranja akumulacije odlučeno da od potapanja bude sačuvana samo Trajanova i to da se stena s tablom iseče u jednom komadu i podigne hidrauličnim dizalicama na novu lokaciju – 21,5 metara višu od pređašnje. Sve se to dešavalo od 1967. do 1969. i tome sličan poduhvat bio je izveden samo u Egiptu kada su premešteni hramovi i četiri ogromna kipa Ramzesa II u Abu Simbelu zbog izgradnje brane na Nilu. Razlika je što su u Egiptu kameni blokovi bili teški petnaestak tona, a kameni blok sa Trajanovom tablom čitavih 300. Danas je vidljiva samo sa vode, pa je to razlog više za krstarenje Đerdapom.

Kako drugačije da izbliza vidite Trajanovog ljutog protivnika, poslednjeg dačkog kralja Decebala koji kao da parira Trajanovoj tabli na drugoj dunavskoj obali. Reljef Decebala nije antički spomenik, nastao je relativno skoro krajem XX veka zahvaljujući rumunskom kontroverznom biznismenu i ljubitelju starina, Josifu Konstantinu Draganu, koji je finansirao izgradnju đerdapskog Maunt Rašmora. Čitavu deceniju je 12 klesara-aplinista u krečnjačkoj steni u blizini manastira Mrakonija klesalo najveću takvu  skulpturu u Evropi i treću po veličini na svetu. Visoka je 40, oko je 4,3, a nos 7 metara. Ovo „zadovoljstvo“ je Konstatina Dragana koštalo više od milion dolara i u podnožju lika Decebala koji je inače samo 6 metara niži od Kipa Slobode u Njujorku uklesano je: „Decebalus Rex – Dragan fecit“ – „Kralja Decebala napravio Dragan“.

Od Trajanove table do Hidroelektrane „Đerdap 1“ preplovićete Sipski kanal kojim je omogućena sigurnija plovidba tada opasnim Dunavom zbog pada nivoa vode i podvodnih stena, ostrvo Ada Kale na kome su posečene beogradske dahije – Aganlija, Kučuk Alija, Mila Jusuf i Mehmed aga Fočić. Bilo je srpsko, tursko, austrougarsko i posle I svetskog rata pripalo je Rumuniji, a na njemu je sve do potapanja bilo tursko naselje. U priči još uvek živi vinova loza adakalka i mirisni ratluk.

Apolodor iz Damaska i Rimljani su premostili Dunav Trajanovim mostom koji je imao 20 stubova i bio dug skoro 1.200 metar i to početkom II veka i bilo je potrebno da protekne mnogo vode Dunavom da bi ga 1972. ukrotili i premostili graditelji HE „Đerdap 1“, još uvek najveće hidrotehničke građevine na Dunavu, ukupne dužine 1.278 metara. Klaustrofobičnim neće naročito prijati prolazak kroz brodsku prevodnicu kojom se spuštate ili podižete 34 metra zavisi plovite ili nizvodno ili uzvodno, ali je  takođe doživljaj za pamćenje. Tik iza HE „Đerdap“ je utvrđenje Diana, jedno od najvećih i najbolje očuvanih rimskih kaštela na ovom delu Rimskog limesa, a još par kilometara nizvodno Fetislam, tursko utvrđenje  podignuto 1524. godine kao polazište za osmansku invaziju na Transilvaniju. Napušten je 1867 godine, kada su je Turci, kao i ostale utvrđene gradove, predali Srbiji.

Višesatna plovidba proleteće začas jer se pred očima smenjuju nezaboravni prizori i putuje kroz vreme, potvrđujući Plinijevu rečenicu sa početka – Magnum est stare in Danubii ripa.

 

Čitaj dalje...

Martić: Dosanjali smo svoj san

SMEDEREVO, 27. avgust 2018 – Međunarodni rukometni turnir „Trofej 2018“, najbrojniji za šest godina postojanja, završen je u nedelju uveče proglašenjem najboljih, a deca iz 18 država, iz gotovo cele Evrope, pa i Indije, pokazala su svojim osmesima, pesmom i pozitivnim raspoloženjem koliko je ova sportska manifestacija zaista uspešna.

„Lepa i kvalitetna četiri dana. Realno, mislim da smo uradili vrhunski posao i sve ono što je moglo ovih dana da se vidi po gradu svedoči o tome koliko smo se mi potrudili da Smederevo, na neki način i Srbija, budu predstavljeni u najboljem svetlu“, kratko je ocenio za Podunavlje.info idejni tvorac ove sportske manifestacije Nenad Martić.

Ovogodišnji turnir, pored ostalog, bio je u znaku obezbeđivanja uslova da se učesnici, njih više od 3000, u svakom trenutku i na svakom mestu u gradu osećaju bezbedno.

„Veliku zahvalnost dugujemo i Policiji i Komunalnoj policiji, svim ljudima koji su radili na turniru. Svi oni su dali svoj doprinos da se učesnici turnira ovde osete bezbedni i hvala svima na tome.“

Martić je na kraju poručio čitaocima portala Podunavlje.info:

„Dosanjali smo svoj san. To je najbitnije, to što su svi zadovoljni!“

Čitaj dalje...

Veterani „Čelika“ najbolji na Fruškoj Gori

SMEDEREVO, 27. avgust 2018 – U nedelјu  je održano šesto redovno kolo u Ligi planinarske orijentacije. Trka u organizaciji planinarskog kluba “Železničar“ iz Inđije bila je na terenima Fruške Gore u okolini mesta Čortanovci, sa startom i cilјem kod planinarskog doma Kozarica.

Na takmičenju se nadmetalo 6 klubova sa ukupno 21 ekipom. Najjača konkurencija je bila u seniorskoj kategoriji, gde je na stazi od 10 km sa 9 kontrolnih tačaka učestvovalo 5 ekipa. U toj kategoriji pobedila je ekipa “Mosor“ iz Niša. PSK „Čelik“ je učestvovao sa ekipom veterana u sastavu: Dragan Pavlović, Dragutin Jeremić i Branko Grujić. Za veteransku kategoriju staza je bila 8 km vazdušne linije sa usponima oko 200 m i 7 kontrolnih tačaka. Po lepom i sunčanom vremenu, idealnom za boravak u prirodi i takmičenja u planinarskom orijentisanju, ekipa „Čelika“  je pobedila ispred „Vukana“ iz Požarevca i „Kompasa“ iz Vršca.  Stazu sa 7 kontrolnih tačaka ekipa „Čelika“ je prošla za 76 minuta i 39 sekundi. Ovim nastupom je osvojila novih 110 bodova i zadržala je četvrto mesto u konkurenciji klubova.

Fotografija je iz kolekcije članova kluba

Čitaj dalje...