You are here

Pohod povodom 100 godina od proboja Solunskog fronta

SMEDEREVO, 20. jun 2018 – Udruženje “Otadžbina pamti“, povodom 100 godina od proboja Solunskog fronta, organizuje pohod 100 kilometara grebenom Kožuh-Kozjak-Nidže (Kajmakčalan). Ovog puta bila je na rasporedu četvrta pripremna akcija koja je osim planinarskog, imala i istorijski karakter.

Akcija je izvedena na prostorima gde su se odigrale značajne bitke koje je vodila Timočka divizija protiv bugarskih okupatora, na predelima Stare planine. Timočka divizija je usporavala prodiranje agresora i obezbedila potrebno vreme za pripremu i povlačenje srpskih trupa i naroda preko Albanije. Kasnije, na Solunskom frontu, ova divizija je imala značajnu ulogu u proboju. Na akciji je učestvovalo 39 planinara iz raznih krajeva Srbije, među kojima i dva člana „Čelika“.  Akcija je otpočela u petak, dolaskom u selo Topli Do, prostor pored Tolodolske reke,  gde je podignuto šatorsko naselje za prenoćište, dva planirana prenoćišta.

Sutradan ujutro, rano ustajanje, priprema i polazak na turu koja je po programu bila naporna i zahtevna. Iz baznog logora sa oko 650 mnv, rano ujutro, po oblačnom i vremenu, polazi se uzvodno pored Toplodolske reke. Dobrim šumskim putem, po izraženom reljefu, sa suprotne starane se vidi Kovani do. Dalje put vijuga pored reke, prelazi se preko iste, preko mostića, više puta. Pomalo slaba kiša ometa, ali svi su rešeni da izdrže napore, za trasu od 40 km i blizu 2000 m uspona, kako stoji u najavi akcije. Tako se stiže do Čunguljskog vodopada, tu odmah pored puta, ali da bi se video glavni deo, treba se, preko stena popeti. Nema vremana za divljenje prirodnim lepotama, jer vodič Marko treba da odradi trening turu, u jakom tempu. Nekoliko fotografija i dalje. Tako hodajući izlazi se na sedlo koje razdvaja toplodolsku i dojkinačku dolinu.

Put nastavlja ka Dojkincima, a planinari sa puta skreću na stazu i usmeravaju se ka vrhu Vražja glava. Uska stazica kroz nisko rastinje kleke, uz slabu kišu i jako slabu vidljivost dovodi planinare u podnožje vrha. Dovde je u nogama već gotovo 20 km. Slaba vidljivost, opasnost od nevremena i groma, vodič Marko odlučuje da se ne izlazi na vrh, koji je na samo oko 50 m visinske razlike od  planinara. Žal, ali bezbednost je najvažnija, a da se izađe, nema mogućnosti da se uživa u pogledu. Starim putem, 26 planinara, onih koji su se odvažili da budu istestirani u najbržem ritmu, kreću na 100-200  metara ispod gebena i državne granice, ka Midžoru. Smenjuju se gušći i ređi oblaci, pomalo ima i kiše, često presvlačenje i dalje. Ovaj put, jako stari i na pojedinim mestima zarastao, preseca mnoge uvale kroz koje ima izobilja vode. Na mnogim mestima to su divni slapovi pa i mali vodopad, bar u naznaci. Bilo je i kratkih sunčanih intervala koji su podizali optimizam i veru da će biti prilike za izlaz na Midžor. Prelazi se preko nepreglednih livada, sa mnogim cvećem (divizma, karanfil, bela rada, majčina dušica…), koje daje lep miris livade, miris koji okrepljuje i daje novu snagu. Kad sunce obasja, u daljini se vide i stada goveda i ovaca. Tako hodajući, stiže se do podnožja odakle bi trebalo krenuti u završni uspon. Međutim, vreme se pogoršava i vodič donosi odluku da se krene niz padinu, da se preseče ka polaznoj tački, ka selu Topli do. Bio je to jako naporan i strm spust, za umorne noge. Tako je ova grupa koja je bila na test probi za 12 sati pešačenja prošla 40 km, sa visinskom razlikom u penjanju i silasku, blizu 2000 m.

Sledećeg dana, rano ujutro, spakovani su šatori i prevozom se otišlo na novu polazišnu tačku, u mesto Crni vrh. Vodiči su odlučili za promenu plana kako bi ipak ispenjali najviši vrh. Kad se krenulo sunce je davalo optimizam i veru da će se stići do vrha. Krenulo se uz korito reke po imenu Golema reka. Krivudavi šumski put, sa visokim drvećem i sa nekoliko prelazaka kako reke, tako i potoka koji se ulivaju u nju, izlazi se na Miricu. Pored puta ima zrelih divljih jagoda i borovnica. Tome se nije moglo odoleti i dobija se saglasnost za kraću pauzu i uživanje u plodovima prirode.  Ovde, na Marici, su kameni ostaci nekadašnjih srpskih graničnih karaula. Mesto za predah i fotografisanje. Odavde uskom krivudavom staom kroz nisko rastinje kleka, između kojih je mnogo borovnica, kreće se ka sedlu. Ponovo kiša, oblače se mantili i dalje. Izlazi se na sedlo Vučje jame (Kozji greben), kiša prestaje i optimizam raste. Tako malo pomalo, sve grebenom, nepreglednim mirišljavim livadama,  uz sunčano vreme, Midžor 2169 mnv, prihvati druženje sa planinarima iz grupacije akcije Otadžbina pamti. Trenuci za uživanje u pogledu, suncu, okolini.  Čestitanja onima koji su prvi put ovde, osmesi, prava timska atmosfera, koja je osnov za glavnu akciju. Ali svemu ima kraj, a nadolazeći oblaci opominju i požuruju da se ide dalje. To dalje je spuštanje ka planinarskom domu ispod vrha Babin zub. Preko livada i livadskih puteva, najpre se nailazi na krdo polu divljih konja. Malo druženje sa njima, fotografije planinarima za uspomenu pa dalje, pored pojila. Dalje putem nailazi se na veliko stado krava koje su na ispaši. Klepetuše boje vazduh i čine još veće zadovoljstvo u pešačenju. Nailazi se na vlasnika stada Tomu iz Toplog dola. Malo razgovor, poneka informacija, srdačan pozdrav, pa dalje. Tako se stiže do jakog izvora, podno vrha Babin zub, trenutak za osveženje i presvlačenje. Tura je završena i skidoše se teške cipele sa umornih nogu.  Ova tura sa 21 km i 1500 m uspona, te 1100 m niz padine trajala je 8 sati. Ona je ipak bila manje zahtevna i sa nešto slabijim tempom u odnosu na jučerašnju. Tako je za dva dana, obavljen jak trening sa pređenih više od 60 km. Sledeća, peta  akcija je planirana za Šar Planinu u periodu 28. juna do 1. jula.

Pripremio: Branko Grujić

Fotografije su iz arhive članova kluba

Skorašnji članci