You are here

Teren za boćanje za svako dete u Velikoj Plani

VELIKA PLANA, 20. jun, 2018 – Deca, mladi i odrasli sa smetnjama u razvoju iz dnevnog boravka “Lane” u Velikoj Plani od sada imaju na raspolaganju novi teren za boćanje, objavio je UNICEF Srbija.

Teren je otvoren u okviru projekta “Sport za sve”, koji sprovode Udruženje osoba sa cerebralnom i dečijom paralizom “Volja za životom” iz Velike Plane i UNICEF, uz podršku Vojvođanske banke.

Boćanje je uz šah, jedini sport koji je dostupan svima i kojim mogu da se bave i osobe sa težim telesnim invaliditetom, a novootvoreni teren je opremljen, prilagođen i potpuno funkcionalan za redovne sportske i rekreativne aktivnosti, kao i sportska takmičenja za decu koja će se održavati tokom leta.

Projekat će doprineti da se kroz razvoj boćanja i inkluzivnih sportskih aktivnosti poveća učešće dece sa smetnjama i invaliditetom i da se smanje predrasude koje ovu decu isključuju iz svakodnevnog života u zajednici.

Ovim projektom obezbeđena je i obuka trenera koji će podučavati 50 dece i mladih sa smetnjama u razvoju i svu drugu decu zainteresovanu za ovu paraolimpijsku disciplinu, navodi UNICEF Srbija.

Čitaj dalje...

Nastavljeno suđenje po tužbi bivših matičarki

SMEDEREVO, 20. jun 2018 – Saslušanjem tužene Slađane Janićijević, načelnice Odeljenja za opštu upravu, mesne zajednice, vanredne situacije i zajedničke poslove, u Višem sudu u Smederevu nastavljeno je suđenje za mobing po tužbi bivših matičarki Gradske uprave Smederevo, saznaje Podunavlje.info.
Janićijević je negirala sve što su tužilje navele u tužbi za zlostavljanje na radu, tvrdi da je, naprotiv, ona “imala dobru komunikaciju sa tužiljama” i da “nikada nije bilo nikakvih problema”. Kako je napomenula, najviše je sarađivala i o svemu se dogovarala sa glavnom matičarkom Danicom Matejić.
Tužena je, navode naši izvori, izjavila da ju je 11. oktobra 2016. godine pozvala gradonačelnica Jasna Avramović i rekla da će inspektori Policijske uprave Smederevo izvršiti kontrolu matične službe, te da im ona da “sve što im bude bilo potrebno”. Na pitanje punomoćnika tužilja, Janićijević je izjavila da njoj tada nije pokazan nalog za kontrolu rada matične službe od strane Policijske uprave.
U daljem izlaganju, negirala je da je, kako je rekla,  tužiljama uputila bilo koju ružnu reč, negirala je i da im je pretila otkazom, a nije ni zahtevala, kako je navela, da ostaju prekovrememo da rade “već je to bila njihova dobra volja jer su bile svesne da rade za svoje dobro”.
Na tvrdnju tužilja da je, u nameri zastrašivanja policijom, a u prisustvu svedoka, izjavila “ne dao bog da padnu u ruke policijskom inspektoru zbog koga se jedna žena u Nišu ubila”, tužena je odgovorila da to nije tačno. Na pitanje jedne od tužilja “da li je tačno da im je više puta govorila da načelnica Novaković i gradonačelnica Avramović odlično znaju šta rade i koliko ostaju na poslu”, tužena je odgovorila potvrdno. Izjavila je i da se ne seća da je gradonačelnica, u njenom i prisustvu tužene Milijane Novaković, tužiljama zapretila da je “bolje da same daju otkaz jer će ga svakako dobiti”.
Janićijević je negirala i da je pojedinim tužiljama nudila status “zaštićenog svedoka”, kao i da je na rođendanu kod jedne koleginice pričala da je “njena istraga urodila plodom i da će sve matičarke završiti u zatvoru” zato što je jedna od njih “propevala”. Ona je, takođe, izjavila da nije tačno da je tužiljama rekla “da se sve zna jer su praćene i prisluškivane šest meseci”. Tvrdi i da nije istina da je ona rekla “da su tužilje svakog dana uzimale po 30 odsto, kolika je njena mesečna plata, kao i da im svaki doručak nije koštao manje od tri hiljade dinara”. Te optužbe, tužilje su u svojoj tužbi okarakterisale kao notorne i teške neistine, grubo ponižavanje i vređanje njihovog dostojanstva od strane nadređene načelnice.
Suđenje se nastavlja 3. jula za kada je određeno izvođenje dokaza čitanjem pisanih dokaza priloženih uz tužbu i odgovora na tužbu.

Podsetimo. bivše matičarke u GU Smederevo podnele su tužbu za zlostavljanje na radu, protiv Grada Smedereva, Gradske uprave Smederevo, načelnice GU i načelnice Odeljenja za opštu upravu u GU Smederevo.

Od 18. januara 2017. godine, kada je tužba za zlostavljanje na radu po ovom predmetu stigla u Viši sud u Smederevu, pošto se(prethodno se Osnovni sud oglasio nenadležnim, zakazano je trinaest ročišta.

Čitaj dalje...

Pohod povodom 100 godina od proboja Solunskog fronta

SMEDEREVO, 20. jun 2018 – Udruženje ”Otadžbina pamti”, povodom 100 godina od proboja Solunskog fronta, organizuje pohod 100 kilometara grebenom Kožuh-Kozjak-Nidže (Kajmakčalan). Ovog puta bila je na rasporedu četvrta pripremna akcija koja je osim planinarskog, imala i istorijski karakter.

Akcija je izvedena na prostorima gde su se odigrale značajne bitke koje je vodila Timočka divizija protiv bugarskih okupatora, na predelima Stare planine. Timočka divizija je usporavala prodiranje agresora i obezbedila potrebno vreme za pripremu i povlačenje srpskih trupa i naroda preko Albanije. Kasnije, na Solunskom frontu, ova divizija je imala značajnu ulogu u proboju. Na akciji je učestvovalo 39 planinara iz raznih krajeva Srbije, među kojima i dva člana “Čelika”.  Akcija je otpočela u petak, dolaskom u selo Topli Do, prostor pored Tolodolske reke,  gde je podignuto šatorsko naselje za prenoćište, dva planirana prenoćišta.

Sutradan ujutro, rano ustajanje, priprema i polazak na turu koja je po programu bila naporna i zahtevna. Iz baznog logora sa oko 650 mnv, rano ujutro, po oblačnom i vremenu, polazi se uzvodno pored Toplodolske reke. Dobrim šumskim putem, po izraženom reljefu, sa suprotne starane se vidi Kovani do. Dalje put vijuga pored reke, prelazi se preko iste, preko mostića, više puta. Pomalo slaba kiša ometa, ali svi su rešeni da izdrže napore, za trasu od 40 km i blizu 2000 m uspona, kako stoji u najavi akcije. Tako se stiže do Čunguljskog vodopada, tu odmah pored puta, ali da bi se video glavni deo, treba se, preko stena popeti. Nema vremana za divljenje prirodnim lepotama, jer vodič Marko treba da odradi trening turu, u jakom tempu. Nekoliko fotografija i dalje. Tako hodajući izlazi se na sedlo koje razdvaja toplodolsku i dojkinačku dolinu.

Put nastavlja ka Dojkincima, a planinari sa puta skreću na stazu i usmeravaju se ka vrhu Vražja glava. Uska stazica kroz nisko rastinje kleke, uz slabu kišu i jako slabu vidljivost dovodi planinare u podnožje vrha. Dovde je u nogama već gotovo 20 km. Slaba vidljivost, opasnost od nevremena i groma, vodič Marko odlučuje da se ne izlazi na vrh, koji je na samo oko 50 m visinske razlike od  planinara. Žal, ali bezbednost je najvažnija, a da se izađe, nema mogućnosti da se uživa u pogledu. Starim putem, 26 planinara, onih koji su se odvažili da budu istestirani u najbržem ritmu, kreću na 100-200  metara ispod gebena i državne granice, ka Midžoru. Smenjuju se gušći i ređi oblaci, pomalo ima i kiše, često presvlačenje i dalje. Ovaj put, jako stari i na pojedinim mestima zarastao, preseca mnoge uvale kroz koje ima izobilja vode. Na mnogim mestima to su divni slapovi pa i mali vodopad, bar u naznaci. Bilo je i kratkih sunčanih intervala koji su podizali optimizam i veru da će biti prilike za izlaz na Midžor. Prelazi se preko nepreglednih livada, sa mnogim cvećem (divizma, karanfil, bela rada, majčina dušica…), koje daje lep miris livade, miris koji okrepljuje i daje novu snagu. Kad sunce obasja, u daljini se vide i stada goveda i ovaca. Tako hodajući, stiže se do podnožja odakle bi trebalo krenuti u završni uspon. Međutim, vreme se pogoršava i vodič donosi odluku da se krene niz padinu, da se preseče ka polaznoj tački, ka selu Topli do. Bio je to jako naporan i strm spust, za umorne noge. Tako je ova grupa koja je bila na test probi za 12 sati pešačenja prošla 40 km, sa visinskom razlikom u penjanju i silasku, blizu 2000 m.

Sledećeg dana, rano ujutro, spakovani su šatori i prevozom se otišlo na novu polazišnu tačku, u mesto Crni vrh. Vodiči su odlučili za promenu plana kako bi ipak ispenjali najviši vrh. Kad se krenulo sunce je davalo optimizam i veru da će se stići do vrha. Krenulo se uz korito reke po imenu Golema reka. Krivudavi šumski put, sa visokim drvećem i sa nekoliko prelazaka kako reke, tako i potoka koji se ulivaju u nju, izlazi se na Miricu. Pored puta ima zrelih divljih jagoda i borovnica. Tome se nije moglo odoleti i dobija se saglasnost za kraću pauzu i uživanje u plodovima prirode.  Ovde, na Marici, su kameni ostaci nekadašnjih srpskih graničnih karaula. Mesto za predah i fotografisanje. Odavde uskom krivudavom staom kroz nisko rastinje kleka, između kojih je mnogo borovnica, kreće se ka sedlu. Ponovo kiša, oblače se mantili i dalje. Izlazi se na sedlo Vučje jame (Kozji greben), kiša prestaje i optimizam raste. Tako malo pomalo, sve grebenom, nepreglednim mirišljavim livadama,  uz sunčano vreme, Midžor 2169 mnv, prihvati druženje sa planinarima iz grupacije akcije Otadžbina pamti. Trenuci za uživanje u pogledu, suncu, okolini.  Čestitanja onima koji su prvi put ovde, osmesi, prava timska atmosfera, koja je osnov za glavnu akciju. Ali svemu ima kraj, a nadolazeći oblaci opominju i požuruju da se ide dalje. To dalje je spuštanje ka planinarskom domu ispod vrha Babin zub. Preko livada i livadskih puteva, najpre se nailazi na krdo polu divljih konja. Malo druženje sa njima, fotografije planinarima za uspomenu pa dalje, pored pojila. Dalje putem nailazi se na veliko stado krava koje su na ispaši. Klepetuše boje vazduh i čine još veće zadovoljstvo u pešačenju. Nailazi se na vlasnika stada Tomu iz Toplog dola. Malo razgovor, poneka informacija, srdačan pozdrav, pa dalje. Tako se stiže do jakog izvora, podno vrha Babin zub, trenutak za osveženje i presvlačenje. Tura je završena i skidoše se teške cipele sa umornih nogu.  Ova tura sa 21 km i 1500 m uspona, te 1100 m niz padine trajala je 8 sati. Ona je ipak bila manje zahtevna i sa nešto slabijim tempom u odnosu na jučerašnju. Tako je za dva dana, obavljen jak trening sa pređenih više od 60 km. Sledeća, peta  akcija je planirana za Šar Planinu u periodu 28. juna do 1. jula.

Pripremio: Branko Grujić

Fotografije su iz arhive članova kluba

Čitaj dalje...

Premijerka o gradonačelnici Smedereva, Kosovu…

SMEDEREVO, 20. jun 2018 – Današnja poseta premijerke Srbije Ane Brnabić Smederevu završena je postavljanjem novinarskih pitanja, a većina baš i nije bila u vezi sa razlogom njenog dolaska.

Ipak, prvo je, po sugestiji protokola, bilo o elektronskoj upravi, njenom značaju i posledicama za sedam lokalnih samouprava  koje se nisu uključile u sistem.

– Lokalnim samoupravama koje još nisu krenule da koriste sistem elektronske razmene podataka nego teraju građane da sami idu i sakupljaju papire smo pisali i ministra je lično intervenisao, a ukoliko se ne priključuju dovoljno brzo poslaćemo inspekcije i ići ćemo na kažnjavanje, kazala je Brnabić, okrećući se ka Branku Ružiću, ministru državne uprave i lokalne samouprave.

Na pitanje o mogućoj smeni gradonačelnice Smedereva dr Jasne Avramović, o čemu se, kako je rekla koleginica iz „Smederevskih novina“,  špekuliše u javnosti i stranačkom odboru, premijerka je odgovorila:

– Nisam upoznata sa tim i to nema nikakve veze sa vladom Republike Srbije. Ja sam želela da dođem i odam priznanje gradonačelnici  i njenom timu na nečem što je crno na belo – uspehu. Smederevo je u ovome (elektronska razmena podataka) daleko najbolja lokalna samouprava u Srbiji i na tome želim da im zahvalim, jer ovo su poslovi gde Vlada ne može ništa sama. Grad je Smederevo je apsolutni lider u razmeni podataka elektronski, a ovo su političke stvari u koje neću da se mešam.

Izjava premijerke nemačkim novinarima o Kosovu, proteklih dana je pobudila veliko interesovanje, pogotovo je bila komentarisana na društvenim mrežama, pa ni ovde nisu mogla da budu izbegnuta pitanja u vezi sa tim. Upitana šta ima da poruči raseljenima sa KiM u Smederevu, Brnabić je kazala da Vlada Srbije pokušava da uradi sve da im se izađe u susret, ali i da smatra da je strašno da se ne zna dovoljno o patnjama Srba sa KiM.

– Pokušaću  da u narednih nekoliko dana pošaljem jasniju poruku u vezi sa tim šta se i dan danas dešava na KiM. Samo u maju imali smo 14 različitih incidenata i napada na Srbe koji žive na KiM i ukoliko to znači da je rešenje da izbacite Srbe sa KiM, to Srbija neće dozvoliti i mi očekujemo da međunarodna zajednica to reši, rekla je premijerka Srbije.

– U interesu Srbije dugoročno pitanje normalizacije odnosa sa Prištinom. I svih onih koji žive na KiM, svih Srba i svih nealbanaca. Kompromis bi značio dugoročnu stabilnost, bezbednost za te ljude i dugoročnu stabilnost regiona, kazala je Brnabić i dodala je da njoj deluje da je trenutno jedino Beograd spreman za kompromis.

– Lično mislim da Srbija nikada neće priznati nezavisnost Kosova. Kosovo jeste Srbija, ali šta je ono što je dugoročna normalizacija odnosa sa Prištinom, zapitala je Brnabić.

Upitana o sanaciji posledica štete koje su pretrpele opštine Velika Plana i Smederevska Palanka, Brnabić je odgovorila:

– Vlada je napravila komisiju za procenu i sanaciju štete i u ovom trenutku se prikupljaju svi izveštaji

Čitaj dalje...

Palanačka skupština zasedala po drugi put u ovom sazivu

SMEDEREVSKA PALANKA 20. jun 2018 – Palanačka Opštinska skupština sastala se danas po drugi put u novom sazivu i mada je pred odbornicima bio obiman dnevni red od dvadesetak tačaka, sednica je završena za jedva sat vremena, a svi predloži odluka su usvojeni.

Dnevni red je dopunjen izveštajem predsednika Opštine i komandanta Štaba za vanredne situacije Nikole Vučena o situaciji nastaloj usled elementarne nepogode koja je zadesila delove ove opštine 13. juna. Šteta u delovima opštine u kojima je proglašena vanredna situacija, rekao je Vučen, stoprocentna je. Sačinjena je preliminarna procena štete, koja je samo  na stambenim  objektima više od 400 miliona dinara. Još je gora situacija sa poljoprivrednim zemljištem i kulturama, gde se šteta procenjuje na više od milijardu i 800 miliona dinara. To znači da ukupna šteta premašuje dva godišnja budžeta palanačke opštine. Opština će obezbediti sve što je u njenoj nadležnosti, od Ministarstva poljoprivrede dobijeno je obaveštenje da će stići semenski materijal za setvu kukuruza, a očekuju se odluke Vlade o tome kako će biti sanirane posledice nevremena na svim područjima koja su bila zahvaćena.

Odbornici su usvojili ovaj izveštaj kao i sve ostale tačke, uključujući i predlog odluke o završnom računu budžeta Opštine Smederevska Palanka za 2017. godinu, a sa dnevnog reda je skinuta tačka o predlogu odluke o utvrđivanju maksimalnog broja zaposlenih u palanačkoj opštini.

Čitaj dalje...

Danas sahranjen mladić koji je nestao u Palanci u junu 2016.

SMEDEREVSKA PALANKA 20. jun 2018 – Aleksandru Laziću (27) iz Azanje kod Smederevske Palanke izgubio se svaki trag 26. juna 2016. godine, kada je oko 4 i 30 noću došao do službe Urgentne medicine u palanačkom Domu zdravlja da se raspita u vezi sa umrlicom za preminulu majku. Ispred Doma zdravlja nađena su njegova parkirana kola, otključana, sa ključem u bravi, dokumentima i telefonom.

Telo za koje se sumnjalo da može da bude Aleksandrovo pronađeno je početkom aprila ove godine, kada je Kudrečko jezero bilo pražnjeno dabi moglo da primi tada obilne padavine. S obzirom da je pokojni mladić bio visok oko dva metra i težak oko 130 kilograma, sve je ukazivalo da je reč o nestalom Aleksandru. Ipak, ostaci tada još uvek nepoznatog poslati su na DNK analizu, koja je potrajala do pre nekoliko dana, a koja je potvrdila da je u pitanju Aleksandar Lazić. Obdukcijom je utvrđeno i da na telu nema povreda, niti tragova koji bi ukazivali na nasilnu smrt, tako da je tužilac naložio da se ostaci predaju porodici, koja je danas Aleksandra sahranila.

Čitaj dalje...

Premijerka: Smederevo apsolutni šampion 

SMEDEREVO, 20. jun 2018 – Nakon godinu dana od uvođenja elektronskog sistema za razmenu podataka između državnih organa i lokalnih samouprava, grad Smederevo je, van svake sumnje, najviše taj sistem koristio, izjavila je danas u Smederevu premijerka Ana Brnabić.

Premijerka i ministar državne uprave i lokalne samouprave Branko Ružić obišli su uslužni centar u Smederevu gde im je demonstriran rad informacionog sistema za elektronsku razmenu podataka.

“Taj sistem je važan zato što stavlja građane na prvo mesto. Građani više nisu kuriri države, ne moraju da idu od šaltera do šaltera, da skupljaju papire, već lokalna samouprava i državna uprava ulaze i automatski izvlače podatke i u isto vreme daju građanima uslugu koja im je potrebna. Dakle, elektronska uprava služi tome da imamo brzu, transparentnu, efikasnu javnu upravu, sa mnogo manje korupcije, zato što se sve završava na jednom mestu”, rekla je premijerka.

Ona je izjavila da imamo 275 državnih organa i lokalnih samouprava koji koriste taj sistem i posle godinu dana 230.000 povučenih podataka, odnosno papira koje građani više ne moraju da sakupljaju.

“Tako smo uštedeli više od 500 hiljada sati čekanja za građane i više od 20 miliona dinara samo za štampu i na slanje poštom tih papira, koji se sada automatski razmenjuju. Grad Smederevo je više od 20.000 podataka ’izvukao’ automatskim putem i van svake sumnje je u proteklih godinu dana najviše koristio ovaj sistem. Sledeća lokalna samouprava je Grad Beograd koji je sada na oko 13.000. Čak 45 odsto zaposlenih u GU Smederevo je obučeno, ima sertifikat, i koristi ovaj sistem”, kazala je premijerka i dodala da u ovom trenutku sedam lokalnih samouprava u Srbiji još uvek ne koristi elektronski sistem razmene podataka.

“Sa ovog mesta, iz Smedereva, koje je apsolutni šampion u ovome, želim da im poručim da imaju na raspolaganju Vladu Republike Srbije, Kancelariju za informacione tehnologije i E-upravu, Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Grad Smederevo, sve nas koji im služimo da krenemo konačno da koriste elektronsku razmenu podataka da bismo svi zajedno bili na usluzi građanima”, poručila je Brnabić.

Sistem elektronske razmene podataka omogućava građanima da mogu da dobiju dokumenta i podatke iz bilo koje institucije poput Nacionalne službe za zapošljavanje, PIO, katastra, matične službe, Inspekcijske službe, urbanizma, iz bilo kog grada u zemlji.

Inače, danas nije rečeno, sistem Gradskog uslužnog centra u Smederevu je počeo da radi u maju 2011. godine. Uslužni centar su otvorili tadašnji gradonačelnik Predrag Umičević, njegova tada zamenica dr Jasna Avramović, ministar ondašnji lokalne samouprave Milan Marković i Majkl Mecler, v.d. direktora Kancelarije za ekonomski razvoj USAID. Prostire se na 330 kvadrata i koštao je tadašnjih 14 miliona dinara, a veliku pomoć u projektovanju i opremanju pružio je USAID, što se i sada može videti na nalepnicama na opremi.

Uskoro II deo: premijerka odgovara na pitanja novinara

Čitaj dalje...

Na današnji dan Turci zauzeli Smederevo

SMEDEREVO 20. jun 2018 – Utvrđeni grad Smederevo, poslednje uporište srpske srednjovekovne države, Turci su zauzeli na današnji dan, 20. juna 1459. godine. Bizaran detalj je da je i te godine to bila sreda, baš kao i danas.

Padom Smedereva, Srbija je i formalno izgubila samostalnost i potpala pod Osmansko carstvo, nastupila su duga stoleća turske vlasti. Uz kraće prekide, Turci su ovim krajevima vladali sve do početka XIX veka.

Čitaj dalje...

Semenski materijal za postradale od nevremena 13. juna

VELIKA PLANA, 20 jun 2018 – Meštani Lozovika, Miloševca i Krnjeva koji su pretrpeli štetu na polјoprivrednim usevima a zainteresovani su za ponovnu setvu, mogu od danas da se jave u svoje mesne zajednice i mesne kancelarije, jer je obezbeđen semenski materijal Instituta za kukuruz “Zemun Polјe” i firme Superior d.o.o. koji će biti delјen od četvrtka, obavestio je stanovnike ovih mesta Igor Matković, predsednik Opštine Velika Plana, na svom FB profilu, zahvaljujući se na humanom činu i donaciji.

Podsetimo, nakon nevremena 13. Juna, zbog obima štete nastalog olujnim nevremenom, ogromnom količinom padavina, kiše i grada, proglašena je vanredna situacija na delu teritorije opštine Velika Plana, na području Mesne zajednice Lozovik, kao i delovima područja mesnih zajednicace Miloševac i Krnjevo.

Čitaj dalje...