You are here

Uručena priznanja Fonda “Branislav Mane Šakić”

SMEDEREVO, 5. jun 2018 – Fond za očuvanje srpskog jezika i negovanje kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja “Branislav Mane Šakić” načeo je treću deceniju postojanja, u važnoj i jedinstvenoj misiji. Danas je Fond u smederevskoj  Narodnoj biblioteci dodelio 21. nagradu “Branislav Mane Šakić” Jeleni Jež, novinaru-voditelju Radija „Slovo ljubve“ Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke, za doprinos očuvanja srpskog jezika i negovanja kulture govora u elektronskim medijima Srbije, okruženja i rasejanja i Specijalno priznanje Ani Rostokinoj, prevodiocu i književnom stvaraocu, za izuzetno vladanje srpskim jezikom i uspostavljanje mostova saradnje između Rusije i Srbije.

Prošlogodišnji dobitnik ove nagrade i predsednik žirija Slobodanka Vujanić, spiker Radija Republike Srpske predočila je obrazloženje ovog ocenjivačkog tela i potom uručila plaketu ovogodišnjoj dobitnici.

“Slušajući sve ovo, kao da sam slušala o nekoj drugoj osobi. Hvala, pre svega, gospođi Jadranki (osnivač Fonda) koja održava ‘ovu vatru’. Onoliko koliko je važno da mi tu veru, u šta god, u Gospoda, u Dobro na ovoj planeti održavamo, toliko je važno da i sredstva kojima se do te vere stiže, takođe održavamo. E, na tome vam hvala”, rekla je vidno uzbuđena Jelena Jež prilikom uručenja nagrade.

Glavni i odgovorni urednik Radija „Slovo ljubve“ Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke jerej Arsenije Arsenijević, zahvaljujući se na “prelepoj nagradi”, ali i na tome što Fond na ovakav način brine o našem jeziku i našoj kulturi, pored ostalog je podsetio da naš jezik nije nastao niotkuda.

“On je rezultat traženja čovekove duše, traženja uzvišenog smisla svoga postojanja. Onaj jezik koji ima takvu dubinu, takvu lepotu, takav broj padeža, vremena, toliku izražajnost, pokazuje da oni koji poseduju taj jezik, upravo žele tim jezikom da izraze najuzvišenije stvari. Jer jezik komunikacije koji se nameće danas, jeste jezik trgovine, jezik ovoga života. Ono što smo mi, što smo imali i što imamo i čuvamo, na ovakvim mestima, jeste upravo jezik prepoznavanja našeg traganja za večnošću našeg unutrašnjeg bića koje se ne zadovoljava samo trgovinom već razmišlja o nečemu što je mnogo uzvišenije”, kazao je Arsenijević.

Prvi dobitnik Specijalnog priznanja 2017. namenjenog strancima koji svojim radom i znanjem srpskog jezika predstavljaju primer vredan pažnje, Francuz Arno Gujon, osnivač i direktor Humanitarne organizacije „Solidarnost za Kosovo“, uručio je priznanje ovogodišnjoj dobitnici, Ani Rostokinoj.

“Ova manifestacije je jedinstvena u Srbiji i utoliko je ona vredna. Kao predsednik ovogodišnjeg žirija, nisam se dugo dvoumio. Ana govori srpski jezik, kao maternji jezik. Čak i više od toga, koristi književni jezik, širok rečnik. Ana je podstrek da nastavim da učim srpski jezik, da nastavim da čitam i da se razvijam na tom jeziku”, rekao je pored ostalog Gujon, posebno se zahvalivši ovogodišnjoj dobitnici ‘što je deo sebe, svojim radom, posvetila Srbiji’.

“Neće biti dugog govora. Samo još jednom da vam se zahvalim. Zaista, jedno veliko hvala od srca”, rekla je Rostokina. Prethodno je sa publikom, koja joj je podarila posebnu pažnju i iskrene simpatije, podelila svoja razmišljanja o učenju stranih jezika uopšte, o učenju srpskog jezika i “o mestu stranca u prostoru jednog jezika”.

U muzičkom delu programa nastupio je mladi smederevski harmonikaš Milan Lazić, učenik trećeg razreda Srednje muzičke škole “Kosta Manojlović”, koji postiže izuzetne rezultate. Laureat na svim ovogodišnjim takmičenjima, početkom maja biva krunisan izvanrednim uspehom – osvojenim drugim mestom na najprestižnijem takmičenju harmonikaša u Nemačkoj.

Želeći da se podstakne očuvanje našeg jezika, štiteći ga od stranih uticaja negovanjem pravilnog govora, posebno u elektronskim medijima Srbije, gde je uloga spikera, voditelja i novinara od posebne važnosti, upravo tim povodom 1998. godine ustanovljena je nagrada „Branislav Mane Šakić“, sa namerom da se dodeljuje za vrhunski domet i visoki profesionalizam u ovom poslu. Od 2017. godine nagrada pokriva i područje okruženja i rasejanja.

Ovo priznanje nosi pečat sećanja i dužnog poštovanja prema Branislavu Manetu Šakiću, čoveku-zaljubljeniku u čistotu jezika i lepotu izgovorene reči, čiji su život i četvrt veka spikerskog rada ostali utkani u bitisanje smederevskog radija.

Čitaj dalje...

„Lepota poroka“ u novom ruhu – u Smederevu

SMEDEREVO, 5. jun 2018 – Kultno ostvarenje ‘srpskog Felinija’ – Živka Nikolića, „Lepota poroka“ digitalno restaurirano u okviru projekta „Vip Kinoteka“, biće prikazano u sredu, 6. juna u smederevskom Centru za kulturu u 20 časova.

Jugoslovenski klasik iz 1986. godine je svojevremeno okupio velikane našeg glumišta poput Petra Božovića, Mire Furlan, Mire Banjac, Milutina Mime Karadžića, Miodraga Mikija Krstovića, Eve Ras, Vesne Pećanac, Bore Stijepanovića, Dobrile Ćirković, Jasne Beri, Bore Begovića, Mila Miranovića i drugih. Ostvarenje je okarakterisano kao komedija i vrlo ogoljeno predstavlja sa jedne strane tradicionalni način života u crnogorskim brdima, a sa druge onaj u primorju koji je lišen svih moralnih vrednosti.

Projekat „Vip Kinoteka“ ima za cilj da sačuva i zaštiti ostvarenja koja su obeležila srpsku kinematografiju, a proglašena su za nacionalno kulturno dobro od velikog značaja. Ovim projektom koji trenutno obuhvata deset filmskih ostvarenja snimljenih u periodu od 1967. do 1993. godine, započet je dugo očekivani proces digitalne restauracije srpskog filmskog nasleđa.

Do kraja godine, u okviru ovog projekta, biće digitalno restaurirano još pet filmskih ostvarenja koja su obeležila srpsku i regionalnu kinematografiju.

Čitaj dalje...

Kvadrati: Merna jedinica za zamišljenu površinu između

SMEDEREVO, 5. jun 2018 – U Galeriji Centra za kulturu u Kovinu publika će, od ovog utorka pa do 16. juna, biti u prilici da pogleda radove Silvije Kovjenić na izložbi pod nazivom „Kvadrati: Merna jedinica za zamišljenu površinu između“.

Sylvia Kovjenić je rođena 1976. u Južnoafričkoj Republici, živi i radi u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti i dizajna u Beogradu na smeru – zidno slikarstvo, odsek – konzervacija-restauracija. Članica je ULUPUDUS-a. Od 2004 do 2006. godine pohađala je i umetničku akademiju u Dizeldorfu u klasi profesora Tomasa Grinfelda. Svoje radove izlagala je na vise od 40 grupnih i na petnaestak samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

Čitaj dalje...

Obeležena godišnjica petojunske tragedije u Smederevu

SMEDEREVO, 5. jun 2018 – Parastosom ispred Spomen-kosturnice na Starom groblju i polaganjem venaca na spomenik žrtvama petojunske tragedije obeležena je godišnjica stradanja 1941. godine u Smederevu.

Sada već po običaju, sećanje na žrtve eksplozije municije u Smederevskoj tvrđavi, tog nesrećnog 5. juna prve godine rata, bilo je na dva mesta. Na Starom groblju, tačno u podne, ispred ploče sa imenima stradalih na Spomen-kosturnici, okupila se rodbina, potomci i poštovaoci tradicije, a sveštenstvo je održalo pomen. Nedaleko železničke stanice, mesta najvećeg postradanja, nakon što su se oglasile sirene lokomotiva u 14 i 14, kada je eksplozija bila, obeležavanje godišnjice je proteklo onako kako je bilo zadato u neka druga, religija-je-opijum-za-narod vremena; samo je himna, koju su otpevala deca, bila druga, nova a stara, koju bi i i tog dana poginuli prepoznali, položeni su venci i održani prigodni govori.

Čitaj dalje...

Đorđević: Tvrdnje radnika samo pretpostavke i nagađanja

Izvor: Beta, N1, B92, 5. jun 2018 – Ministar za zapošljavaje, rad, boračka i socijalna pitanja Srbije Zoran Đorđević izjavio je danas da su radnička prava za njega sveto pismo, ali da su tvrdnje radnika u fabrikama Kajzen, Jura i Geoks  samo pretpostavke i nagađana.
Đorđević je kazao da je inspekcija bila u turskoj fabrici Kajzen u Smederevu i da je taj slučaj rešen.
„Jeste li vi bili tamo, naš inspektor jeste i da li su to loši uslovi – nisu“, kazao je Đorđević odgovarajući na pitanje novinara u Beogradu i dodao da je Kajzen kažnjen.
On nije izneo detalje tog slučaja, a kako su nedavo mediji preneli, inspekcija je pored svih problema na koje su radnici ukazivali, utvrdila da jedino radnica koja čisti toalet nije stručno obučena za taj posao i da nema adekvatnu opremu za rad.
„Naravno da takve stvari ne smeju da se događaju, ne smemo da dozvolimo kršenje radničkih prava i naša je dužnost da radimo prevenciju“, rekao je Đorđević.
On je kazao da njegovo ministarstvo ne razlikuje privatno i državno, domaće i strano i da jedino postoji poštovanje zakona.
„Ja kao ministar imam obavezu da se borim za radnička prava i ta prava su za mene sveto pismo. Niko nije povlašćen niti će biti povlašćen i prava poslodavca i radnika jeste da poštuju zakon“, rekao je Đorđević.
On je rekao da je obaveza države da stvori bolji poslovni ambijent, da radna snaga nije obespravljena prilikom privlačenja stranih investicija.
„Nama je bitno da mi kao zemlja iz dana u dan idemo sve bolje i bolje i naša je obaveza da stvaranjem boljih uslova, teramo poslodavce da im daju veće plate“, kazao je Đorđević.

Foto: minrzs.gov.rs

Čitaj dalje...

Ozvaničena saradnja Tangšana i Smedereva

SMEDEREVO, 5. jun 2018 – Sporazum o prijateljskim odnosima, ili kako je to gradonačelnik Tangšana rekao – bratimljenju, između njegovog grada i Smedereva, potpisan je danas u Smederevu.

Potpise na dokument kojim se, kako se nadaju, pored industrije, otvara saradnja i u drugim oblastima, stavili su gradonačelnik Tangšana i gradonačelnica Smedereva.

Gradonačelnik Tangšana Ding Xiufeng je istakao lični utisak da se, iako prvi put u našem gradu, oseća dobrodošlo i prijatno, uz napomenu da je prve utiske o Srbiji i Jugoslaviji stekao uz čuveni film „Valter brani Sarajevo“.

“Tangšan se nalazi u istočnoj Kini, od Pekinga je udaljen svega 154 kilometra i zauzima površinu od 13.472 kvadratna kilometra. U njemu živi sedam miliona i 900 000 stanovnika. U 2017. naš bruto društveni proizvod je iznosio 100 milijardi evra. To je Tangšan, kada je reč o provinciji Hbei, postavilo među najviše pozicije, a kada je o celokupnoj Kini reč, mi smo u smislu tog finansijskog udela na 26. mestu. Imamo sreću da kod predsednika imamo poseban status, može se reći da nas posebno pazi i do sada je dva puta dolazio u posetu i za nas je taj događaj bio jednako važan kao i za vas u Smederevu. Jer u Kini ima 330 gradova, ali mi imamo poseban tretman”, naglasio je Xiufeng i dodao:

“Mnogo toga smo uspeli da ostvarimo preko mašinske industrije i uvođenjem novih tehnologija. Po korišćenju savremene opreme u rudarstvu smo svakako prvi u Kini, kao i u proizvodnji čelika. Inače, poznati kineski brzi voz koji se kreće brzinom i do 480 kilometara na sat, napravljen je u Tangšanu. Kroz projekat i pozitivne rezultate Hestil grupe, nadam se da će i ovo potpisivanje sporazuma doprineti tome da se naša saradnja ubuduće odvija na još višem nivou.”

Xiufeng je takođe rekao da nije samo industrija važan segment života u Tangšanu, gradu koji ima veoma dobar geografski položaj, a njihova luka je među pet najvećih u toj zemlji i važna je u projektu „Jedan pojas, jedan put“.

“Nadam se da ovaj sporazum  znači i početak razmene u drugim oblastima, pre svega poljoprivredi, jer koliko znam imate veoma plodno i dobro zemljište, a moglo bi se učiniti i nešto po pitanju povećanja izvoza”, poručio je Xiufeng.

“Velika je čast da na ovaj način uspostavimo saradnju sa Tangšanom jer od vas imamo mnogo toga da naučimo. Kinu u Srbiji smatramo bratskom državom, i svi vaši građani su dobrodošli u Smederevo. Nadam se da će ovaj susret biti povod da se u budućnosti, međusobno posećuju mnoge naše delegacije. Dobrodošli u Srbiju!” rekla je pored ostalog gradonačelnica Smedereva, i pomenula teme značajne za ovakav susret poput kulture, poljoprivrede, turizma i zdravstva.

Potom je sporazum i zvanično potpisan, nakon čega su razmenjeni prigodni pokloni, a gradonačelnica je goste pozvala na manifestaciju “Smederevska jesen”, od 7. do 9. septembra, koja je prilika da se upoznaju sa onim što smederevska privreda i poljoprivreda stvaraju.

Čitaj dalje...