SMEDEREVO, 13. maj 2018 – Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan u petak je u Smederevu, pored svojih kolega ministara, odgovarao na pitanja građana i predstavnika medija. Izdvajamo neke od odgovora na pitanja koja su se odnosila na probleme sa kojima se susreću Smederevci u ovoj oblasti, od otpada iz Železare Smederevo, preko deponije, do vode za piće.
Odlaganje otpada, Železara, deponije..
Zakonom o privatizaciji je utvrđeno da je takozvani “istorijski otpad”, dakle, do momenta privatizacije, obaveza države. I tu počinje i završava se sva priča. Sve ono što je otpad, zatečen u Železari Smederevo, od momenta kada su je preuzeli naši prijatelji iz Kine, država mora da se pobrine o tome. Kad se kaže država, misli se na Vladu Srbije. Sa druge strane, građani i te kako imaju pravo da se bune i da štite pravo na svoje zdravlje. Apsolutno podržavam građane, u tom smislu, kada im se negde ‘upali crvena lampica’ zbog nečega što zagađuje životnu sredinu, da moraju da reaguju prema opštini, okrugu ili prema ministarstvu. Sasvim je svejedno. Formiranjem Ministarstva (za zaštitu životne sredine) se sve promenilo, sSamo što to mnogi nisu shvatili u Srbiji. Mi smo mnogo ozbiljni u tome i mi ćemo se Železarom, svakako, pozabaviti. Razgovaraćemo i sa opštinom i sa kineskom firmom o tome. Prvo da utvrdimo koje su količine, a još važnije, koja je struktura tog otpada. Ministarstvo je još pre nekoliko godina izvršilo popis, nismo počeli od nule, radili su neki pametni ljudi i pre nas. Dakle, imamo popis nekih sedamdesetak lokacija gde je i Smederevo. Ali, moramo ponovo, sad kad uđemo u konkretan problem još jednom da ‘čekiramo”: koja je to vrsta otpada, ili koje vrste, šta je od toga bezopasan otpad, šta je opasan otpad i da vidimo koje su to količine. Kad znamo vrste i količine, onda ćemo znati koliko to košta, jer sve to mora da se plati iz budžeta. Ali, to ne znači da ćemo da sedimo skrštenih ruku. U vrlo doglednom vremenu ćemo se Smederevom pozabaviti u celini, a do tada je važno i bilo bi dobro da nam se građani javljaju, jer opštine nemaju uvek evidenciju o svakom problemu ili mikro lokaciji, pri čemu su negde i same opštine vinovnici tog odlaganja. Često je to zbog toga što ne znaju gde će sa tim. Ne optužujem nikoga, samo hoću da kažem da građani imaju pravo da vode računa o životnoj sredini, da su mediji dužni da to obnaroduju, a opština, zajedno sa građanima, medijima i organizacijama civilnog društva i državom, to uzmemo da rešimo. Moj princip je takav i to se u Beogradu, u poslednjih deset godina, pokazalo kao jedino normalno rešenje. Nijedna vrsta otpada se ne može odlagati ‘kako kome padne na pamet’. Postoje zakoni koji to regulišu i toga se svako mora pridržavati. Kada su građani nezadovoljni, neka se jave nama. Ovo je moje javno istupanje i poziv svima: Nemojte bacati smeće tamo gde mu mesto nije, od građana do lokalne samouprave. Uskoro ćemo doći u Smederevo, u dogledno vreme. Sada imam prilično dobru sliku šta je sa Smederevom, u pogledu otpadnih voda i otpada i ta slika nije baš najbolja, ali to je slika u celini za čitavu Srbiju. Meni je važno da znamo dijagnozu, onda znamo kako tačno da lečimo. Kažu da je najveći problem nedostatak novca, ne mislim da je tako, već nedostatak kapaciteta u lokalnim samoupravama. Recimo, za tu centralnu regionalnu deponiju, vi morate da imate ljude koji znaju da urade projektno tehničku dokumentaciju i nešto novca, što ćemo mi da pomognemo, da se izradi dokumentacija. Za realizaciju, koja može da košta desetinu i više miliona evra da se uspostavi kao regionalna deponija i tu treba da tražimo private partnere, obožavam domaće.
Srbija je podeljena na 26 regionalnih deponija. Po onome kuda svet ide, više neće biti deponije i neće biti smeća na deponijama. To znači da će otpad da se reciklira, a od ostatka ćemo praviti energiju. Zakon omogućava da, kada opštine i gradovi ne mogu da se dogovore o upravljanju otpadom, Ministarstvo odluči o tome. Ako vi ne možete da se dogovorite, mi ćemo to da uradimo umesto vas. Nema čekanja više. Vi ćete se ugušiti otpadom. Smederevo ima ozbiljan problem, Požarevac ima ozbiljan problem. Vi ste Plan o upravljanju otpadom doneli 2010. godine. Beograd je plan usvojio 2011. a mi smo čitav posao završili prošle godine, potpisivanjem sporazuma sa konzorcijumom privatno-javnog partnerstva za 300 miliona evra. Kad je mogao Beograd, možete i vi. Ukratko, Jelen Do je određen kao lokacija, mi ćemo to razmotriti, pozvaćemo predstavnike vaših gradova da se vi lepo dogovorite i ukoliko se, dragi prijatelji, ne budete dogovorili, vršite javni pritisak da se to desi. To je pitanje para. U Ministarstvu se bavimo time, prošle nedelje smo napravili presek i tačno znam gde ste i neću više to da dozvolim, rekao je Trivan.
Voda za piće
Pijaća voda je glavni resurs na planeti i pijaće vode u Srbiji nema dovoljno. Samo sedam posto vode koju proizvedemo se koristi za piće. Sve ostalo, trošimo kao industrijsku. Prema tome, pažljivo sa vodom. U vodovodima, kakve imamo, sa propalim mrežama i cevima, gubici su na godišnjem nivou do 30 odsto, negde i više, u zavisnosti od mreže. Voda nije u nadležnosti Ministarstva životne sredine, ali je ovo jedno ključno pitanje preživljavanja čitave civilizacije. To jeste komunalno pitanje, ali SPS i te kako vodi računa i bavimo se tim pitanjem u svojim resorima, pored (ministarstva) zdravlja, poljoprivrede, vodoprivrede i šumarstva koji su nadležni resori. Kako budemo išli ka rešavanju tih 300 nedostajućih sistema za preradu otpadnih voda u Srbiji, tako ćemo paralelno pokušavati da prinudimo lokalne samouprave i pomognemo da se reše i ova pitanja pijaće vode, kazao je u Smederevu srpski ministar za zaštitu životne sredine.