You are here

Skupština zakazana – hoće li biti i održana

SMEDEREVO, 5. maj 2018 – Sednica Skupštine grada Smedereva sazvana je za 11. maj, sa početkom u 11 sati, što je novina, jer su sednice do sada počinjale, bar po najavama, od 10 časova. Nezvanično, na ovom zasedanju očekuju se još neke moguće “zanimljivosti”.

Predloženi dnevni red obuhvata 20 tačaka, sa podtačkama, ukupno 50 materijala, koji su odbornicima podeljeni u četvrtak uveče, dok mediji zvanično još nisu obavešteni, možda tek u ponedeljak, saznaje Podunavlje.info.

Međutim, važnije od svega pomenutog je da li će sednica uopšte biti održana. Naime, najblaže rečeno nesaglasje dva krila unutar vladajuće stranke traje, na jednom je vladajuća nomenklatura sa polugama vlasti (i kasom), a na drugom deo „starih“ naprednjaka, koji prema njihovim rečima, imaju podršku vrha stranke.

Sednica bi, utoliko, mogla da bude veoma zanimljivija, imajući u vidu sada već otvoreni sukob koji tinja još od prošlogodišnje smene gradonačelnice sa mesta poverenika stranke i preti da se završi radikalnim kadrovskim promenama u lokalnoj administraciji.

Čija će dva prsta imati prevagu, kojoj će se struji prikloniti stranački odbornici, ali i ostalih odborničkih grupa, pre svih SPS-a, koji je bio tas na vagi i na prethodnom zasedanju, i da li je moguće i neodržavanje sednice, što bi vodilo ka raspuštanju Skupštine, uvođenju privremenih mera i novim izborima, kako najavljuju neki izvori, ostaje da se vidi.

Sednica je zakazana osam dana pre isteka roka od tri meseca (19. februara je bila prošla), pa postoji verovatnoća, u slučaju nedostatka kvoruma, da Skupština grada Smedereva i zaista bude raspuštena. Kome bi odgovarali izbori, a kome ne bi…

Međutim, neki od aktera kao da su prenebregli „više“ ciljeve i interese, „naše“ Kineze i neispunjene obaveze koje Grad ima, odnosno njegovi predstavnici, i odluke koje je trebalo da se nađu u materijalima još na prethodnoj sednici, a nisu.

Čitaj dalje...

Stihovi iz Cecine pesme i naredne školske godine?

SMEDEREVO, 4. maj 2018 – Društvo za srpski jezik i književnost za Podunavski okrug juče je objavilo spisak odobrenih udžbenika za predmet Srpski jezik i književnost za peti razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja za školsku 2018/2019. godinu. Već na prvoj strani, s obzirom da je redosled po azbuci a izdavač je BIGZ, nalazi se radna sveska u kojoj se nalazi deo pesme Svetlane Cece Ražnatović, stihovi o kojima su proteklih dana brujale društvene mreže.

Ministar prosvete Mladen Šarčević, podsetimo, prekjuče je zatražio od Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZOUV) da iz radne sveske za srpski jezik za peti razred izdavačke kuće BIGZ Školstvo bude izbačen zadatak u kojem se pominju stihovi pesme “Sećaš li se lepi grome moj“, mada u pomenutom spisku stoji da je baš njegovim rešenjem od 4. aprila ove godine odobrena upotreba ove radne sveske u nastavi za naredne školsku godinu. Šarčević je tada rekao i da je od ZUOV-a, u čijoj nadležnosti je odobravanje udžbenika, zatražio i da se ubuduće vodi računa i da se ne dopuštaju ovakve stvari.

Inače, radna sveska u kojoj je naveden ovaj stih u jednom zadatku kao primer popularne muzike odobrena je još 2014. godine i nikome to nije smetalo dok se sve nije pojavilo na društvenim mrežama.

Čitaj dalje...

Dotacije Železari pre prodaje Kinezima nisu u skladu sa SSP?

Autor/izvor: SEEbiz. datum objave: 03.05.2018 – BEOGRAD – Državna pomoć koju je Železara Smederevo dobijala pre nego što je prodata kineskom Hesteelu nije u skladu sa Protokolom pet Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Ovo je epilog duge istrage koju je Evropska komisija vodila protiv Srbije, paralelno sa istragom o dampingu. I dok je, kada je o dampingu reč, naša zemlja uspela da ubedi Brisel da izvoza čelika ispod tržišne cene nije bilo, u ovom procesu to nam nije pošlo za rukom.

U Izveštaju o napretku EK, koji je nedavno objavljen, jasno se navodi da je istraga o državnoj pomoći završena u novembru 2017. godine, kao i da je ona pokazala da državna pomoć nije bila u skladu sa evropskom regulativom. Protokol pet SSP-a zabranjuje bilo kakvu vrstu državne pomoći čeličnoj industriji, uključujući i direktne transfere iz budžeta, poreske olakšice, jeftiniju struju ili gas i razne druge dotacije.

Protokol pet SSP-a niije počeo da važi sa danom potpisivanja SSP-a, 1. februara 2009. godine. Domaća čeličana je bila zaštićena pet godina i u tom periodu je dotiranje bilo dozvoljeno. Međutim, od 1. februara 2014. godine Protokol pet je stupio na snagu i Srbija je morala da dokazuje da je državna pomoć koju je čeličana u Smederevu dobila pre dolaska Kineza (jun 2016. godine) bila u skladu sa SSP-om.

Uprkos ovoj lošoj vesti, ono što je za nas dobro jeste da Srbija neće snositi nikakve finansijske posledice zbog toga, kaže Ranka Miljenović, izvršna direktorka Centra za evropske politike, piše Politika.

– To znači da kompanija koja je pravni naslednik Železare Smederevo, a to je Hesteel Iron and Steel, neće morati u budžet da vrati deo državne pomoći. Međutim, smederevska čeličana će i dalje biti pod nadzrom Brisela i ukoliko se ispostavi da je posle prodaje imovine i dolaska Kineza bilo nedozvoljene državne pomoći, moglo bi da bude i finansijskih posledica – kaže Miljenović.

Da kaznenih novčanih penala neće biti, vidi se iz saopštenja koje je EK na svom sajtu objavila u novembru 2017. godine.

Kako se navodi, evropski komesar za susedsku politiku i politiku proširenja Johaanes Hahn, obavestio je premijerku Srbije Anu Brnabić da je završena analiza o davanju državne pomoći Železari u Smederevu. Kako se dalje navodi, procenjeno je da Železara, sada u vlasništvu Hesteela, nije u obavezi da Srbiji vrati državnu pomoć, koju je primila u prošlosti.

Kako se navodi u saopštenju, EK je bila u obavezi da izvrši tu analizu zbog obaveza Srbije u okviru Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju da se poštuju pravila EU u oblasti državne pomoći, posebno za kompanije u restrukturiranju, navodi se u saopštenju.

U Izveštaju o napretku navodi se i to da treba kadrovski osnažiti Komisiju za kontrolu državne pomoći i da je u njoj zaposleno samo petoro ljudi. Komisija je tokom 2016. i 2017. godine donela 46 odluka o dodelli državne pomoći kompanijama, a EK posebno podvlači da nije bilo nijedne zabrane, odnosno da niko za takvu vrstu dotacija nije odbijen.

Zanimljivo je i to da se u godišnjem izveštaju ove komisije navodi da u toku 2015. i 2016. godine državne pomoći čeličnoj industriji nije bilo. Situacija je nešto drugačija u 2014. godini, kada su takođe važila ograničenja za državnu pomoć. Tako se u godišnjem izveštaju komisije navodi da je pomoć države čelličnoj industriji iznosila 66,9 mil EUR.

Kada je o dampingu reč, ono što za nas nije dobro jeste to što će EUROFER, udružeje evropskih proizvođača čelika, motriti na svaki naš korak, piše Politika. Pogotovo što je u obrazloženju EK, nakon završetka istrage o dampingu, kojom na našu sreću Srbiji nisu uvedene carnine na izvoz, zvanični Brisela Euroferu ostavlja mogućnost da podnese novu žalbu protiv Srbije.

U tom obrazloženju se navodi da je tržišno učešće srpskog izvoza na evropskom tržištu 1,04%, kao i da da to nije nanelo direktnu štetu evropskoj industriji, iako EUROFER tvrdi suprotno.

Čitaj dalje...

Tribina o klimatskim promenama

SMEDEREVO, 4. maj 2018 –  Ove subote u Regionalnom centru za stručno usavršavanje nastavnika u Smederevu biće održana tribina na temu klimatskih promena. Predavači su Dr prof. Slobodan Miladinović, koji će govoriti o promenama u atmosferi koje su nastale korišćenjem municije sa osiromašenim uranijumom, Dr prof. Jelena Luković –  o globalnim klimatskim promenama i klimatskim nepogodama i Mrs Vojislav Deđanski, čija tema su klimatski uslovi za razvoj poljoprivrede Grada Smedereva.

Predviđeno je da tribina traje od 11 do 14 sati.

Čitaj dalje...

Predstavljanje knjige „Priče o starom Smederevu“

SMEDEREVO, 4. maj 2018 – Kada se u medijskim izveštajima za neki prostor kaže da je bio premali da primi sve zainteresovane obično je reč o preterivanju. U četvrtak uveče, sve stolice smederevske Narodne biblioteke, donete sa svih odeljenja, nisu bile dovoljne za onoliko sveta koliko je došlo na promociju knjige Nikole Tasića Caleta, ljudi su sedeli između rafova sa knjigama, pored pulta. bilo je i stajanja… U publici mnogo sedih glava, Caletovih ispisnika, ali i mladih, koji su se s onim šta i o čemu Cale piše verovatno upoznali prvo preko Interneta. Jednostavno, takva je knjiga u pitanju, namenjena onima koji se po bilo kom osnovu osećaju Smederevcima ili su zainteresovani da o Smederevu nešto više saznaju iz prve ruke. Nikola Tasić Cale je arhetip Smederevca i zato je njegova „Priče o starom Smederevu“ pobudila toliko zanimanja.

– Peto sam koleno sa ove smederevske kaldrme, gradske kaldrme, jer Smederevo je, od Jerine i od Đurđa, odmah nastalo kao grad. Nikada nije bilo ono drugo, da ne kažem… Kada sam otišao u penziju, nisam znao baš šta bih sa sobom, a pod uticajem mog vrlog komšije Jovice Tišme, krenuo sam da napišem jednu kratku priču o mom ocu Dragi Calionu. Tako je krenulo, priča je objavljena u „Smederevskom magazinu“. Sledile su druge, o Jezavi, o Dunavu, našim alasima… Posle su se nove priče pojavile u elektronskom obliku, da to vide i mladi ljudi, koji su na Internetu. Tako sam, u pisanju, našao sebe i tako je nastala i ova knjiga – opisao je ukratko Tasić kako je od mašinskog inženjera, u penziji, postao pisac.

Da knjiga, kojoj je smederevska Narodna biblioteka izdavač, ugleda svetlo dana, pomogla je svojom preporukom Vera Horvat.

– Što više vreme prolazi, po sebi znam, sve više me zanimaju stare priče, u njima vidim lepotu prolaznosti. Sve što prođe nekako nam je mnogo draže. Taj čovek, koji ima snage da to prikupi, i mnogo argumenata, bez praznog hoda, njemu kapa dole. E to sam pronašla kod Nikole Tasića, videla sam da poznaje takve detalje, koje mi mnogi ne znamo, i da takvu knjigu ne da treba samo podržati nego, na svaki način na koji možemo, omogućiti da se ona pojavi pred čitaocima – kazala je između ostalog na promociji Vera Horvat.

Knjizi je prethodilo objavljivanje njenih delova na portalu SD-Cafe, već 14 godina okupljalištu mladih i više ne tako mladih Smederevaca na Internetu, onih koji su u Smederevu ostali ili iz njega otišli. Željko Milojević je osnivač i urednik portala.

– Bavim se sličnim poslom, volim da arhiviram stvari i koncept SD-Cafe-a i jeste napravljen, za neke buduće generacije, za neke ljude koji će tek doći i koji neće imati informacije o svemu što je bilo. Nikolini tekstovi su u samom vrhu čitanosti, po statistici, ogroman broj ljudi u dijaspori ih čita. Zato sam jako ponosan što je ovo pretočeno i u papirno izdanje. Ovo bi trebalo Smederevci jedni drugima da nose kao poklon za slavu. Nosite flašu vina i ovu knjigu, ne šoljice sa buvljaka – preporučio je prisutnima Željko.

Dr Vladimir Todorović je na promociji knjige bio po više osnova, za Caleta ga osim prijateljstva veže i ljubav prema reci i ribolovu, možda još više prema Smederevu.

– Ovu knjigu bi svaki Smederevac trebalo da ima u svojoj biblioteci, a mislim da bi trebalo i da je pošaljemo svakome van Smedereva, van naše Srbije, a vezan je zavičajno za ovo podneblje. Garantujem vam da će u jednom dahu pročitati, sa sećanjem, možda i sa nekom suzom. Mnogi od njih su bili svedoci ovoga što je u knjizi, znaju mesta i ličnosti, a to se ne zaboravlja.

Promocija je potrajala kudikamo duže nego što je to uobičajeno, uključivala se i publika, ne samo pohvalama nego i pitanjima i sugestijama, a ono malo knjiga koje su bile na pultu, namenjene prodaji, razgrabljeno je.

Čitaj dalje...